SAVETOVANJE AGRONOMA I POLJOPRIVFREDNIKA NA ZLATIBORU: II deo

Masovni pokreti naroda!

U zvaničnoj statistiici UN bilo je navedeno da će masovni pokreti narednih godina izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što ‘e, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi na planeti Zemlji neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba na Zemlji umre  zbog nemogućnosti pristupa zdravoj pitkoj vodi! A, da bi čovek bio zdrav I normlano živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 liara čiste pitke vode! Raspoloživot domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsiromašnije zemlje Evrope. Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. Jer, Srbija sad ima manje od 1.500 kubnih metara vode po stanovniklu godišnje. A, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati. Uostalom UN ističu da je voda – život. Dok je prošli vek bio vek nafte, a ovaj je proglašen vekom vode! Jer, voda je bogatstvo koj nam nestaje i žeđ nam kuca na vrata! Procenjuje se se da vodee na planeti Zemlji ima na zapremini od oko 1,4 milijarde kubnih kilometara. Globalno gledano u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i padavina približno se kompenzuju.

• Istorija je pokazala da zemlje koje nemaju sopstveno semenarstvo, a Srbija je danas ta država, najlakše postaju plen za strane, osvajače da budu kolonije. Analize pokazuju da se u takvim zemljama najlakše menja sistem i preuima vlast. U takve zemlje dolazue strani partneri koji donose svoja semena i nude ga jeftinije nego što je domaće, kako bi navodno pomogli! Namere su sasvim drugačuije. A, Srbija danas mora da uvozi čak 85 odsto potrebnog semena…

Kukuruz

U periodu od 2014. do 2024. godine ukupne atestirane količine hibrida kukuruza umanjene su sa 25,2 oddsto. Sa 25.948 na 19.399 tona. Učešće domaćoih hibrida u ukupnim količinama je smanjen  sa  67,8 na 44,8 odsto! Istovremeno je vrednost uvoza semena kukuruza porasla sa 17,4 miliona evra porasla na 62,1 miliona evra. Posledično vrednost suficitta u razmeni semena kukuruza je smanejna sa 31,4 miliona evra u 2014. godini na 16,1 milion evra, u 2023. godine!

• Ukuipno učešće dva domaća instituta – Instituta za ratarstvo  povrtarstvu u Novom Sadu i Institita za kukuruz ,,Zemun polje’’, u sertifikacionim količinam hibrida kukuruza je više nego dvostruklo umanjeno u posmatranoim periodu, sa 23,6 na 11,1 odsto!

U sezoni 2023/24 godine, tri kompanije, dve regionalne i jedna multinacionalna – preuzele su primat na ovom tržištu Srbije, ostvarivši zajednički udeo od 47 odsto! Ova promena predstavlja značajan zaokret u odnosu na vreme 2015/16 godine, kada su tržištem dominirale jedna regionalna i dva domača instituta, koji su zajedno imali više od 50 odsto tržišnog udela. Promena u tržišnoj strukturi svedoči o rastućoj konkurenciji i ubrzanim promenama u sektoru. Istovremeno, to je i pokazatelj evolucije  tržišnih preferencija, ali i signal domaćim institutima da je neophodno prilagođavanje novim uslovima u cilju povratka među vodeće aktere, piše u novoj Strategiji razuvoja poljorpivrede Srbije od 2025. do 2034. godine!

Pšenica

Na osnovu podataka, odnosno bilansa MPŠV u sezoni 2015/16 utrošenp je ukupno  177.000 tona semena pšenice, a u sezoni 2023/24 – 205.000 tona, piše u novoj Strategiji razvoja agrara od 2025 do 2034. godine. Na osnovu ukupno raspoloživih količina delarsianog semena od 87.340 tona, odnosno 67.389 tona, može se okvirno pretpostaviti da je udeo deklarisanog semena pšenice, u ukupnoj utrošenom semenu značajno opao sa 49,3 odsto u sezoni 2015/16 na 32,9 odsto u sezoni 2023/24. Godine! Ovaj trend izaziva zabrinutost, jer upotreba sertifikovanog semena ima negativan uticaj na visinu prinosa kvalitet, proizvodne troškove i ukupnu stabilnost domaće proizuvodnje pšenice.

Suncokret

• U strukturi atestrianih količina semena – hibrida suncokreta u sezoni 2023/24 godine dminiraju uvozna semena, sa udelom od 85,3 odsto! Učešće novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji je instititucija od nacionalnog značaja za Srbiju, sa semenom  suncokreta  smanjeno jee sa 5,3 odsto u sezoni 2015/16 godine na samo 3,3 odsto u sezoni 2023/24. godine, piše u Strategiji razvoja poljoprivrede od 2025 do 2034. godine!
• Celokupna količina atestiranih semena šećerne repe, crnog luka i graška, kao i nešto manje od polovine semena krompira potiče iz uvoza!
• Domaća semena su dominantno zastupljena u proizvodnji soje, ječma, ovsa i trritikalea. Učešće novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u atestiranim količinama ovih kultura u proizvodnoj 2023/24. godine iznosilo je – 42 odsto, u atestiranim količinama semena soje, 3,4 odsto ječma, 10, 6 odsto tritikalea i 8,8 odsto ovsa.
• Dakle,velika zavisnost od uvoza semena ukazuje na potrebu za strateškim unapređenjem sektora semenarstva u Republici Srbiji, što uključje podršku domaćim institutima putem povećana ulaganja u istraživanja I razvoj, zatim da promovišu visokokaltietne domaće sorte i jačanje podrške za upotrebu domaćeg sertifikacionog semena!
• Koordinatorka izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, prof dr Tatjana Brankov ističe da je opšti cilj ovog dokumenta, obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivedno prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja!

Panel  Zelena energija i poljoprovreda, koji je vodio dr Ivica Djalović, iz novosadskog Instituta za ratarstvo  povrtarstvo privukao je pažnju učesnika. Jer, tu se  razgovaora o 12,5 miliona tona bio mase i biljnih otpadaka i drugih obnovljivih izvora energije, posle obavljanja poljoprivrednih radova na 3.257.100 hektara korišćenih u Srbiiji. Jer, taj nazovi otpad vredan je ekvivalentu od oko 3,7 miliona tona nafte. Bilo je reči  i o korišćenju stajnjaka, ulozima i koristima koje bi mogli imati, mali poljoprivtedni proizvođači.Posebno inersovanje prisutnih privukli su obnoviljivi izvori energije u Srbiji.

Voda izvor života!

Neizostavna tema zlatiborskih susreta su suše u svetu, Evropi Srbiji. Jer, one su dovele do toga da je žedna planeta Zemlјa! U toku je svetska dekada vode, globalna akcija, započeta pre deceniju i po nazvana ,,Voda za život’’. Cilj ove akcije je da se istakne značaj resursa čiste vode na planetii značaj za zdravlje ljudi, privredni razvoj i civilizaciju, i traženju  rešenja kao i da se spreče humanitarne katastrofe i ratovanja zbog voda. Ali, i pored svih akcija UN, danas je na planeti zemlji oko milijarde nuhranjenih ljjudi, 2,5 milijarde ljudi nema čistu pitku vodu. Lekari kažu da svaki čovek dnevno treba da popije po 2,5 litara pitke vode. Naučni saradnik Geografskog instituta ,,Jovan Cvijić’’  Marko Urošev kaže za javnost da prosečni stanovnik Srbije danas na raspolaganju ima samo jednu punu rakijsku šačicu sa vodom svake sekunde!

• Zato se ističe da je voda izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe. Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno je da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

• U svetu je dnevno milijarda gladnih i više od dve milijarde lјudi nema vode za piće!
• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe;
• Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemalja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina u svetu nanelo je štetu od dva biliona dolara!  Štete od devet suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do  kraja 2025.godine nanele su štete samo u agrari od oko 10,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu.

• Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalјa po količini i kvalitetu resursa vode. Rezultat te pogrešne agrarne strategije poljoprivrede   od 2014. go 2024. bio je da Srbija izgubila prehrambnei suverenitet u polјoprivredi, kada je u pitanju svinjsko meso, mleko;
• Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane „obnovlјive“ resurse i prerađevine;
• Zato je sad prehrambeni suverenitet bio u fokusu izrade nove strategije i razgovora na Zlatiboru 2026 godine

Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da više od 2,5 milijardi lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Cilј svih akcija, ponajviše se svodi  na podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030. godine!

OGROMNA ŠTETA: Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!  Štete od od deset suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do  kraja 2025. todine bile su oko 10,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru! Suša je i u 2025. godin pogodile svet, a  nas najviše brine stanje u Srbiji. Za voće se vež može reći da je klima obrala rod. Izvoz agrara u 2024. godni bio je 5,1 milijardu evra, a uvoz oko 3,9 milijardi eva. Dakle i pored svih teškoća, a to je, pre svega, nepostojanje prehrambenog suvereniteta, u agraru Srbihje u 2024.godini ostvaren je trgovinski suficit od 1,2 milijarde evra. Najveća šteta je bila što je Srbija te godine morala za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina da potroši čak 650 miliona evra. Približno toliko i godinu dana ranije. Veruje da  u troškovi uvoza ove hrane u 2025. godine koštali Srbiju oko milijardu evra!

Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta u svetu samo u poslednje dve godine dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan. EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu. Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Sjedinjene Američke Države su pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose 935 milijardi dolara, sledi Kina 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalјa sa najvećim gubicima su  Nemačka, Australija, Francuska i Brazil… 

Zaoravati, ne spaljivati

• Svake godine u Srbiji, posle sakupljanja poljorpvirednih useva na njivama na
  kojima se na 3.257.100 hektara proizvode sirovinne za hranu, ostane oko 12,5 miliona tona
  poljoprivrednog otpada, odnosno biomase;
• Peporuka je da se on nespaljuje, jer se nanose ogromne štete, već da se zaore!
• Tokom 90 godina postojanja, oplemenjivači novosadskog Instituta stvorili su preko 2.300 sorti i hibrida, od čega je gotovo 1.000 registrovano i gaji se u inostranstvu!
• Svake jeseni, širom Srbije, svedoci smo prakse koja ne samo da narušava kvalitet zemljišta, već predstavlja i zakonski prekršaj – spaljivanja žetvenih ostataka. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao institucija od nacionalnog značaja, godinama upozorava na dalekosežne negativne posledice ove prakse i aktivno promoviše održiva rešenja!
• Posle sakupljanja jesenjih useva na 3.257.100 hektara korišćenih njiva u Srbiji, ostane oko
  12,5 miliona toma poljoprivrednih otpadaka koji mogu da budu korisni. Najveća šteta je
  kada se oni spale!
• Kada je reč o ovom hramu nauke, direktor naučne ustanove prof dr Dragan Latković, između ostalog kaže: Ako hoćete da učite o kukuruzu, idite u Ameriku, ako želite o šećernoj repi idite u Nemačku, a ako želite da učite o suncokretu koji se u svetu gaji na 30 miliona hektara, dođite u  Institut za ratarstvo i povrtarstvo koji ima jak naučni tim od preko 110 istraživača i doktora nauka. Njima asistira više od 300 visokoobrazovanih i radnika različitih profila, što je garancija kvaliteta svega što Institut nudi – semena, tehnologija, obrazovanja i usluga;

Svetski hram nauke!

Novosaski Institut za ratarstvo u povrtarstvo je specifičan hram nauke, instititucija od nacionlnog
značaja za Srbiju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo deo je velikog međunarodnog projekta
„Valereko” za koji je iz programa Horizont Evropa obezbeđeno blizu pet miliona evra, i u koji je
uklјučeno još 14 partnera iz 11 zemalјa. Cilј ovog projekta je usvajanje znanja o prednostima
uvođenja leguminoza u polјoprivrednu proizvodnju radi prelaska na održive, produktivne,
klimatski neutralne, ekološki prihvatlјive i otporne sisteme polјoprivredne proizvodnje. Pri tome je
fokus na svim stranama u sistemima polјoprivredne proizvodnje, od farmera preko industrije i
trgovaca do samih potrošača. 

– Ne samo u Srbiji, nego i u Evropskoj uniji, proizvođači još uvek nisu dvolјno prepoznali sve
prednosti koje donose leguminoze, odnosno koje donosi uvođenje leguminoza u polјoprivrednu
proizvodnju, kaže prof. dr Jegor Miladinović, naučni savetnik na Institutu za ratarstvo i
povrtarstvo i rukovodilac ovdašnjeg ogranka „Valereko” projekta. A, jedna od najvažnih prednosti
jeste blagotvoran uticaj leguminoza na zemlјište, zato što, za razlika od nekih drugih gajenih
bilјnih vrsta, oni ne iscrplјuju zemlјište, nego, naprotiv, budući da, recimo, imaju sposobnost
vezivanja atmosferskog azota i njegovog pretvaranja u oblik pristupačan bilјkama, ostavlјaju
rezerve azota. Generalno, leguminoze blagotvorno utiči ne samo na zemlјišnu strukturu, nego i na
zemlјišnu floru i faunu, znači, i na mikroorganizame koji u zemlјištu žive, a koji su jako važni da bi
zemlјište ostalo plodno. Druga prednost leguminoza je što su one izvanredan izvor bilјnih proteina, hranlјive su i obično daju dobar prinos, osim ako godine nisu ekstremne, kakve su ove poslednje, sušne.

Međutim,upravo je to i jedan od cilјeva istraživanja u okviru „Valereko” projekta, da se stvore nove sorte, novi hibridi, koji će biti otporni na ove nepovolјne klimatske uslove, odnosno da se dođe do, što je sad jedan od trendova u svetu nauke, klajmat-smart bilјaka, i to bez posezanja za nedozvolјenim genetskim modifikacijama.  Širok dijapazon ekosistemskih usluga Uprkos sa mnogim prednostima gajenja leguminoza, ukupne površine na nivou Evrope su negde ispod, ili oko dva odsto.

Ono što projekat „Valereko” upravo radi jeste valorizacija ekosistemskih usluga koje pružaju leguminoze: Na prvom mestu to je očuvanje biodiverziteta, odnosno uvođenjem leguminoza možemo da proširimo raznolikost vrsta na nivu samog plodoreda. Zatim, leguminoze pozitivno utiču na fizička, hemijska i mikrobiološka svojstva zemlјišta, kao i na smanjenje erozije. Uvođenjem nekih novih leguminoza, dovodimo na naša polјa i neke nove korisne insekte i oprašivače. Drugim rečima, upravo kroz upoznavanje samih ekosistemskih usluga, koje pružaju leguminoze, možda bismo razmislili da ih više uklјučimo u sisteme proizvodnje, ali i u širu upotrebe, kažu u novosadslom Institjutu za rararstvo oi povrtarstvo.

Predmet istraživanja su leguminoze, i to ne samo one koje su našim proizvođačima dobro poznate, poput soje, graška ili krmnih mahunarki, kao što su crvena, bela detelina, lucerka, naglasak se stavlјa i na vignju, bob, grahoricu… Naravno, u ogledima, koje sprovodi Institut za ratarstvo ipovartarstvo u okviru projekta „Valareko”, fokus je na soji, što je i razumlјivo, budući da je soja naša najvažnija mahunarka, koja se gaj i na najvećim površinama. Uklјučen je i ozimi grašak, kao i naut, mahunarka od koje očekujemo da u budućnosti zauzme veće površine u našoj zemlјi…Jedan od prioritetnih cilјeva projekta „Valareko” je da se proizvođači bolјe upoznaju sa leguminozama, pogotovo onim koje se god nas ili manje gaje, ili su davno zaboravlјene. Jer prednosti uvođenja leguminoza u sisteme proizvodnje se često previđaju ili potcenjuju, budući da mnogi farmeri nisu u potpunosti svesni ovih prednosti ili nemaju potrebno znanje i resurse da uklјuče leguminoze u svoje proizvodne sisteme. S druge strane, upravo nedovolјna njihova informisanost često dovodi do neadekvatnog ulaganja u proizvodnju zasnovanu na uzgoju leguminoza, što za posledicu ima propuštene prilike da se iskoristi pun potencijal održive polјoprivrede.  – Sve je to predmet našeg posmatranja, naših istraživanja u okviru projekta „Valereko” – navodi Miladinović. – Osim što se bavimo oplemenjivanjem soje, u saradnji sa našim kolegama iz drugih oblasti, na multidisciplinaran način, trudimo se da pružimo proizvođačima i druge bilјne vrste koje će imati ne samo dobar prinos, nego i koje će imati zadovolјavajuću otpornost prema bolestima, štetočinama i koje će moći da odgovore na klimatske izazove koji su pred nama. Jer, već je stiglo vreme sušnih godinai manjih prinosa. Jer je najavljeno da će od 100 budućih godina čak 52 biti sušne, pa moramo pronaći useve otporne na takvu klimu!

Katastrofa za zemljište: Šta se dešava kada zapalite njivu?

Spaljivanje biljnih ostataka nije brzo rešenje, već dugoročno uništavanje najvrednijeg resursa – zemljišta. Stručnjaci Instituta upozoravaju da ova praksa ima brojne negativne posledice.

• Kako objašnjava dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, visoka temperatura vatre doslovno ubija život u zemljištu:  Uvreženo mišljenje da se paljenjem uništavaju korovi i patogeni je mit. Ovaj efekat je kratkotrajan i zanemarljiv u odnosu na načinjenu štetu;
• Kada se u zemlji uništi, za obnovu jednog santimetra humusa potrebno je da prođe 100 godina da se on obnovi!

Opasna praksa sa teškim posledicama

Pored direktne štete po zemljište, paljenje strništa nosi i ozbiljne bezbednosne rizike. Vatra se lako
može proširiti i izazvati ogromnu štetu na okolnim parcelama, ali i ugroziti ljudske živote i
imovinu.

Zašto se ostaci spaljuju i ko to radi?

Iako je praksa postala “običaj”, analize pokazuju da to retko čine ozbiljni poljoprivredni
proizvođači. U većini slučajeva, kako navode iz Ministarstva poljoprivrede, utvrđeno je da
poljoprivrednici sami pale ostatke kako bi brže pripremili zemlju za setvu. To često rade i ljudi koji
nemaju svoju zemlju, već dolaze da pokupe ostatke useva, pa pale parcele da bi sve bilo vidljivije.

Rešenje koje donosi profit: Blagodeti zaoravanja Institut za ratarstvo i povrtarstvo insistira da je rešenje jednostavno i neuporedivo korisnije – zaoravanje žetvenih ostataka!

Ozbiljni proizvođači već znaju da se ovom merom direktno smanjuje potreba za skupim veštačkim
đubrivom, što donosi značajne uštede. Svake godine posle sakupljanja poljoprivrednih useva u Srbiji na njivama ostane  agrarni  bio otpad od d 12,5 miliona tona!

Zaoravanjem se postiže sve ono što se spaljivanjem gubi:

· Povećanje organske materije: Žetveni ostaci su hrana za zemljište. Njihovim vraćanjem u
zemlju direktno se povećava sadržaj humusa;
· Bolja struktura zemljišta: Organska materija poboljšava strukturu, čini zemlju
rastresitijom i sprečava sabijanje;
· Čuvanje vlage: Zemljište bogato organskom materijom ima znatno veću sposobnost
zadržavanja vode, što je ključno u sušnim godinama;
· Hrana za mikroorganizme: Umesto uništavanja, zaoravanje hrani korisne mikroorganizme,
stvarajući biološki aktivno i “živo” zemljište;

• Spaljivanje je prekršaj i gubitak subvencija!
• Da bi izbegli ovu meru u slučaju podmetnutog požara, poljoprivrednici su dužni da požar
  pravovremeno prijave u sistemu eAgrar. Institut za ratarstvo i povrtarstvo apeluje na sve poljoprivrednike da izaberu održiv pristup i vrate zemlji ono što im je dala!

Istorija hrama nauke!

Ovaj današnji hram nauke osnovan je 1938. godine Odlukom Ministarstva poljoprivrede
Kraljevine Jugoslavije. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad počeo je sa radom kao
Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica. Stanica je bila locirana u zgradi sagrađenoj 1938.
godine gde je ostalo sedište Instituta do današnjeg dana. Tokom devet decenija postojanja, Institut je menjao status i organizaciju sa razvojem društvenih odnosa u kojima je delovao. Tako je vremenom Institut menjao naziv i osnivača, pa je od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice (1938–1941) do danas imao različite osnivače i nazive. U periodu do početka Drugog svetskog rata 1941. bio je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, a za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata područje Bačke je pripojeno Kraljevini Mađarskoj, pa je Poljoprivredna stanica ušla u sastav Poljoprivrednog instituta u Segedinu kao njegovo odeljenje. Po završetku rata 1946. godine, odlukom Predsedništva Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine, u maju, Poljoprivredna stanica je prerasla u Pokrajinski zavod za poljoprivredna istraživanja.

• U maju 2018. godine, Institut je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za
  Republiku Srbiju, zasluženo stekavši status upravo zbog svog uspešnog rada i vrhunskih
  rezultata implementiranih u poljoprivrednu praksu tokom 87 godina postojanja, zbog čega  je postao i značajno ime u svetskoj nauci!

Osnovna i primenjena istraživanja, koja su osnovna delatnost Instituta, usmerena su na stvaranje
sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, kao i velikog broja krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka. S tim u vezi, primarne aktivnosti Instituta sprovode se u okviru pet odeljenja i tri laboratorije i dve uslužne jedinice. Institut sprovodi istraživanja u okviru oblasti biotehničkih nauka, kao što su genetika i oplemenjivanje, semenarstvo, mikrobiologija, fiziologija i biohemija, agrohemija, melioracija zemljišta, fitopatologija, entomologija, fitofarmacija i toksikologija…

Oplemenjivanje biljaka

Od osnivanja do danas, Institut posvećuje veliku pažnju oplemenjivanju biljaka. U ovoj oblasti,
Institut je postao vodeća institucija u zemlji, ali je dobio i međunarodnu reputaciju.

· Tokom 90 godina postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 2.300 sorti i hibrida,
od čega je gotovo 1000 registrovano i gaji se i u inostranstvu. Široka lepeza i uspeh
oplemenjivačkog rada ilustrovani su činjenicom da više od 2300 sorti i hibrida uključuje
preko 60 biljnih vrsta. Institutske sorte i hibridi registrovani su i gaje se u preko 34 zemljae
sveta.  

Naučna produkcija Instituta obuhvata više od 10.000 rezultata. Istraživači Instituta publikuju
rezultate svog naučnog rada u mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim časopisima čime se
vidljivost istraživačkih grupa, a i čitavog Instituta, značajno povećava u naučnim krugovima.
Institut je trenutno izdavač dva nacionalna časopisa:  Ratarstvo i povrtarstvo  i Alternative Crops
and Cultivation Practices. Pored časopisa koje izdaje, Institut je suizdavač međunarodnog
časopisa Genetika, nacionalnog časopisa Selekcija i semenarstvo i sponzor međunarodnog
časopisa Legume Perspectives.

Seminar agronoma, danas Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije, u organizaciji Instituta
predstavlja formu saradnje nauke i prakse za stručnjake iz ratarstva i povrtarstva, odnosno jedan
je od oblika prenošenja naučnih dostignuća u proizvodnju. Održava se svake godine, već šest deceneija, van poljoprivredne sezone, tokom zime, i predstavlja školu zapermanentno inoviranje i proširivanje znanja, ne samo za stručnjake iz neposredne proizvodnje, nego i iz poljoprivrednih stanica, stručnih službi i naučnih i obrazovnih ustanova. Dužina Savetovanja je varirala u rasponu od tri do 12 dana, a u pojedinim godinama je broj učesnika prelazio 1350.

• Na ukupno 60 do danas održanih Savetovanja prisustvovalo je preko 40 .000
  učesnika!

On danas ima saradnju sa 34 zemlje u svetu! Stalni napredak i razvoj Instituta u oblasti semenarstva nametnuo je potrebu za izgradnjom jednog savremenog i dobro opremljenog doradnog centra, koji ima kapacitet prilagođen sopstvenim potrebama. Smatralo se da bi Institut, kao lider u proizvodnji semena na ovim prostorima, morao da ima potpunu kontrolu dorade semena, ovog inače važnog i po mnogima ključnog segmenta semenarstva. Izgradnja sopstvenog doradnog centra omogućila je proizvodnju semena visokog kvaliteta, blagovremeno dorađenog po čemu je Institut postao prepoznatljiv i time stekao određenu prednost na tržištu semena.

                                                     (Autor je analitičar i publicista)