Gornji Račnik (Jagodina)

Село је у клисури на обема странама Рачничке Реке, заклоњено високим и стрмим косама. Окренуто је више југоистоку. Пије се бунарска вода. Има један извор од просте грађе без имена.

Њиве и сенокоси су на местима: Река, Орнице, Поље, Виноградиште, Пољаница, Старa Трла, Старо Село, Збеговиште и Поточар. Шуме, пашњаци и њиве помешани су на местима: Трновита Коса, Грујина Чукара, Ошљанска Коса, Шибовита Коса, Драгићева Коса, Дугачка Коса и Шиљата Чума. Шума је на местима: Велико Поље и Осоје.

Село је долинског типа; куће су чешће и збијеније него код кућа тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу. Махале су подвојене. Доња Мала је према Доњем Рачнику, низ реку.

По једнима село је добило име што је у реци, па се некада звало „Речник“, после Рачник; по другима се зове по неком Ратку (Рачи), који се ту први доселио. Оба су тумачења непоуздана, пошто и Доњи Рачник има исто име.

Усред села има остатака од старог „џидовског“ гробља. Не зна се када је село засновано, али је очувано предање да је некада било у Старом Селу, више данашњег села, па је отуда помештено. Кад су Турци, после погибије капетана Коче Анђелковића, зашли да поубијају све виђеније Србе, тада се цело село склонило из Старог Села у Збеговиште, а после отуда овде. У то време, кажу, да је у селу било свега седам кућа, и то шест кровињара и једна шиндрача.

Горњи Рачник има 75 кућа, 10 родова, 530 становника.

Родови. – Рашићи, Игњатовићи (8 к., Св. Јован): досељени из Топлице пре 150 година. Нешићи, Живановићи, Богдановићи (14 к., Св. Врачи): из крушевачке Жупе пре 150 година. Има их и у Ресави и Жупи (Парчину и Трнавцима). – Крстићи, Грујићи (14 к., Св. Игњат): „од сврљишко, од Копај-Кошаре“ пре 120 година. – Тодоровићи (10 к., Св. Никола): из Бабушнице, у Лужници, пре сто година. – Костићи (10 к., Св. Никола): из села Малче (нишки крај) пре сто година. – Стамболићи (8 к., Св. Јован): из Топлице, преко крушевачке Жупе, пре сто година. Неки њихов стари је служио у Стамболу (Цариграду), па се отуда повратио у место рођења, где су га прозвали „Стамболија“. Има их и у Александровцу (жупском). – Радосављевићи (3 к., Св. Никола): пре 80 година из Цернице у Темнићу. – Петровићи (3 к., Св Јован): пре 70 година „откуде нишевачко“. – Ивановић (1 к., Св. Никола), не зна се одакле му је предак и када је дошао.

Сеоска слава је први дан Тројица, а заветина је Св. Тома (19 октобра по н.к.) за здравље чељади. Гробље је више села у страни.

Српски етнографски зборник, Књига 56, Прво одељење, Насеља и порекло становништва, Књига 30, станице 134-136.
Станоје Мијатовић, БЕЛИЦА

П.С. При попису становништва 1948 године Горњи Рачник је имао 441 становника, а 2011 године 88. У последњих пет
година пред попис рођено је двоје деце, а просечна старост становника била је 45,8 година.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *