Home » 2 BiH, 2 Federacija BiH, 2 Republika Srpska, Madmarx.rs » KREATIVNE INDUSTRIJE U BOSNI I HERCEGOVINI: treći deo

KREATIVNE INDUSTRIJE U BOSNI I HERCEGOVINI: treći deo

4. Participacija u kulturi

 

 

U BiH do sada nisu vršena sistemska istraživanja kulturnih potreba i navika građana, pa se o nivoima participacije u kulturi i kulturnim potrebama građana, kao i o njihovim stavovima po ovom pitanju mogu izvesti zaključci samo na preliminarnom nivou, a na osnovu podataka tržišnih istraživanja koja nisu kao primarni predmet imala istraživanje kulturnih potreba i navika. Tako na primer, istraživanje GfK Bosna i Hercegovina – Centar za tržišno istraživanje pokazuju da građani BiH svoje slobodno vreme provode sa rodbinom i prijateljima, što ukazuje da su dominantni neformalni kanali kulturne diseminacije i potvrđivanja vrednosti, dok je s druge strane interesantno odsustvo kulturnih navika u segmentu institucionalne kulture.

Na primer, skoro 73 odsto građana nikada ne posećuje pozorišta, isti procenat građana (oko 72 odsto) ne posećuje izložbe i sadržaje vizuelnih umetnosti, oko 60 odsto građana ne ide u bioskope, dok 48 odsto građana ne posećuje koncerte i muzičke manifestacije. S druge strane, među najpopularnije kulturne aktivnosti spadaju koncerti i odlazak u bioskop. Koncerte poseti oko 39 odsto stanovništva barem jedanput godišnje, 16 odsto stanovništva barem jedanput mesečno, dok tek 3 odsto stanovništva poseti koncerte i muzičke manifestacije barem jednom nedeljno.

Pregled 11: Kulturne navike i stilovi građana BiH.

 

IZVOR: GFK.ba-Centar za istraživanje tržišta

Prema učestalosti poseta na sličnom mestu se nalaze odlasci u bioskop, pa tako skoro 22 odsto stanovništva poseti barem jedanput godišnje bioskopsku predstavu, 12 odsto stanovništva to uradi barem jedanput mesečno, i oko 1 odsto stanovništva takvu aktivnost praktikuje svake nedelje.

Što se tiče odlazaka u pozorište i posete izložbama, to je najmanje popularna kulturna aktivnost, te u njoj uživa jedanput godišnje oko 25 odsto stanovništva i oko 5 odsto stanovništva barem jednom mesečno.

Kretanje potrošnje i participacije stanovništva u različitim segmentima kreativnih industrija većim delom uslovljeno je distribucijom, odnosno dostupnošću ovih proizvoda krajnjem korisniku (npr. razgranata bioskopska mreža), efikasnim tehnikama i programima animacije, mada se među značajnim faktorom mogu naći i faktori ekonomske prirode (cena proizvoda kreativnih industrija, plaćanje na rate, npr. knjiga), različiti popusti.

Politika cena čini se vrlo značajnim i osmišljenim segmentom delovanja u skoro svakom podsistemu kreativnih industrija, ali činjenica da su pojedini proizvodi kreativnih industrija jeftiniji ne znači i da postoji i srazmerna kupovna moć u svim lokalnim zajednicama (npr. slabo razvijene i nerazvijene opštine).

Prosečna potrošnja za kulturu i razonodu  per capita na godišnjem nivou iznosila je u 2009. godini oko 118,3 eura, a u poslednjih nekoliko godina ona beleži rast po prosečnoj godišnjoj stopi od 5 odsto. Tako 2004. godine prosečni rashodi za kulturu po članu domaćinstva u BiH iznosili su oko 87,7 eura godišnje, dok je u 2009. godine taj iznos povećan na 118,3 eura. 

Pregled 12: Udeo kulturne potrošnje u ukupnoj potrošnji domaćinstva  u BiH,  2004-2009 (u %)[1]

 

IZVOR: Anketa o potrošnji domaćinstava u BiH 2007, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS), Federalni zavod za statistiku (FZS) i Republički zavod za statistiku Republike Srpske (RZS RS). Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije

 

Rashodi za kulturne namene u proseku učestvuju sa oko 4 odsto u ukupnim rashodima domaćinstava, pri čemu je evidentna razlika u potrošnji stanovništva ruralnih i urbanih područja. Naročito je zabrinjavajući položaj ekonomski najugroženijih grupa stanovništva koji imaju ograničen ekonomski kapacitet za podmirivanje kulturnih potreba (rashodi za ove namene iznose oko 3,5 eura mesečno za domaćinstva koja žive u urbanim područjima, i oko 1,68 eura mesečno za članove domaćinstva u ruralnim područjima), te bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti pitanjima inkluzije u kulturni život marginalizovanih socijalnih grupa.[2]

Longitudalni presek nivoa potrošnje za kulturu u BiH pokazuje da najveći broj građana troši oko 9,8 eura mesečno za kulturu, pri čemu su rezultati za Republiku Srpsku ispod prosečnog pokazatelja za Federaciju BiH za 20 odsto niži, a za Brčko distrikt čak 34 odsto niži od proseka za Federaciju BiH. Ovi podaci korespondiraju sa distribucijom ekonomske snage građana BiH, kao i tendencijama osiromašivanja srednje klase u BiH. Vidljive su razlike u pogledu rashoda za kulturu i između urbanih i ruralnih teritorijalnih jedinica. Tako na primer, stanovništvo u gradskim područjima troši oko 13 eura prosečno mesečno po članu domaćinstva za kulturu, dok ruralno stanovništvo za ovu namenu izdvaja oko 6,3 eura (za oko 35 odsto niža potrošnja u odnosu na prosek BiH).

Pregled 13: Udeo rashoda za kulturu, rekreaciju i slobodno vreme u BiH,  mesečni prosek 2004-2007. (%)

 

IZVOR: Anketa o potrošnji domaćinstava u BiH 2007, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS), Federalni zavod za statistiku (FZS) i Republički zavod za statistiku Republike Srpske (RZS RS). Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije

 

Većina aktera kulturnog sistema delimično ima osmišljene primarne kontakte sa publikom (veb sajt, info portale itd), ali stanje kulturne potrošnje pokazuje da to nije dovoljan nivo komunikacije sa javnošću, da izostaje veća angažovanost masovnih medija (štampani i elektronski) u razvoju publike, da nedostaju specijalizovni kanali komunikacije koji bi omogućili širu dostupnost informacija o proizvodima kreativnih industrija, kao i veća kreativnost u osmišljavanju kontakata sa publikom. Drugi razlog niske posećenosti kulturnim programima treba tražiti u nejednakoj distribucija kulturne infrastrukture po kantonima kako po kvalitetu, tako i po karakteru. Tako u BiH posluje samo 29 biskopskih sala (16 bioskopa), mahom u urbanim sredinama kao što su Zenica, Sarajevo Centar, Bihać itd. Broj bioskopa je od 2000. godine smanjen sa 29 na 16 u 2009. godini, a uzrok ovome jeste mali broj posetilaca. BiH biskopsko tržište čini oko 455.607 gledalaca, ili oko 103 po predstavi što je više nego dobar pokazatelj neisplativosti organizovanja ove vrste delatnosti.[3]

Programe izvođačkih umetnosti (profesionalna, dečija, amaterska i eksperimentalna pozorišta) godišnje poseti oko 229.000 posetilaca, ili prosečno oko 230 posetilaca po predstavi, dok koncertnu sezonu filharmonije  poseti oko 23.900 posetilaca godišnje ili oko 410 posetilaca po koncertu. Ipak broj posetilaca klasične muzike je sve manji, a u periodu od poslednjih pet godina on je prepolovljen sa 50.700 ili 870 posetilaca po koncertu u 2002/2003 koncertnoj sezoni.  

 

5. Konceptualno određenje i ocena tekućeg stanja kreativnih industrija u BIH

 

 

U BiH ne postoji sistemski pristup kreativnim industrijama, pa ni njihovom specifičnom određenju koje je u sladu sa lokalnim i nacionalnim posebnostima. Trenutno je u upotrebi nekoliko koncepata i termina vrlo deskriptivnog karaktera, koji se mogu smatrati pionirskim poduhvatima u uspostavljanju i afirmaciji ovog koncepta. Tako u Strategiji kulturne politike u BiH pominju se kulturne industrije koje su definisane kao poseban ekonomski sektor usmeren ka budućnosti. Apostrofirajući da kulturne industrije mogu da potpomognu jačanje endogenih regionalnih potencijala, Strategija ih definiše kroz širok raspon delatnosti od knjige, filma, audiovizuelnog domena, do zanatskih proizvoda i dizajna, ali i u funkciji očuvanja i unapređenja kulturne raznolikosti.[4] S druge strane, UNESCO Konvencija o zaštiti i promovisanju raznolikosti kulturnih izraza u BiH verziji, namesto termina „kulturne industrije“ koristi sintagmu „kulturne privredne grane“, te se nedostatak terminološke usklađenosti i ujednačenosti u ključnim dokumentima koje definišu kulturne domene, često može smatrati otežavajućim faktorom u prihvatanju koncepta, a još više u njegovoj primeni.

Može se zapaziti da je u BiH prisutan značajan broj lokalnih, pojedinačnih i institucionalnih interpretacija i shvatanja ovog koncepta, pa se može zaključiti da se on još uvek nalazi u procesu konstituisanja i uobličavanja. Navešćemo nekoliko primera koji ukazuju na različite termine i interpretacije ovog koncepta. U programu MDG-F “Kultura za razvoj”  kulturne industrije su definisane veoma široko za potrebe realizacije programa i one obuhvataju savremene umetnosti, turizam, sport, dizajn, digitalne medije i kulturne aktivnosti  koje objedinjavju tradiciju i baštinu na savremen način.  U Strategiji razvoja kulture u Republici Srpskoj 2010-2015. zagovara se koncept kreativnih industrija, kao širi pristup savremenim kulturnim domenima, ujedno i koncept kroz koji se sagledava održivi razvoj kulture i umetnosti. Pod ovim konceptom podrazumeva se muzika, film, izdavaštvo, primenjene umetnosti i dizajn, arhitektura, vizuelne i scenske delatnosti, marketing, sport i kulturni turizam.[5]

Ipak treba imati u vidu da je termin kreativne indutrije prvi put uveden u stručnu i akademsku praksu 2005. godine, kada je i šire afirmisan kroz regionalni projekat Britanskog Saveta “UK-SEE Creative Industries Forum” namenjen promociji i razvoju kreativnih industrija u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Bugarskoj i Crnoj Gori. Ključne inicijative koje su skrenule pažnju javnosti na koncept kreativnih industrija su programi Kreativ Wirthschaft Austria (No limit Sarajevo Advertising Festival) i Britanskog Saveta (projekat Creative Cities: Tuzla) koji su javnost upoznali sa idejom da osim klasičnog modela kulturnog sistema postoji i model koji pod određenim uslovima može da generiše ekonomske koristi, predstavlja element regeneracije i repozicioniranja lokalnih zajednica, kao i izvor za građenje brendova BiH.

Nekoliko opština, kao što su Tuzla i Istočna Ilidža, mogu se smatrati opštinama koje svoj razvoj fokusiraju na konceptu privlačenja kreativne klase i stvaranju sistemskih  uslova za razvoj kreativnih industrija i njihovo povezivanje sa ostalim privrednim granama (turizam, tehnološki razvoj), dok su ostale opštine i dalje u sferi implicitne i resorne podrške  razvoju kulture. Na primer, opština Istočna Ilidža u svojoj strategiji razvoja, kreativne industrije prepoznala je kao osnovu razvoja novih vrsta industrija, naročito onih zasnovanih na IT uslugama i u tom smislu je predvidela stategijom uspostavljanje Centra za razvoj kreativnih industrija i informaciono tehnoloških usluga.[6] Opština Tuzla svojom strategijom razvoja prepoznala je kreativne industrije kao okosnicu razvoja kulturnog turizma i korišćenja potencijala kulturnog i industrijskog nasleđa u funkciji razvoja opštine, te stvaranja otvorenog i kreativnog okruženja koje će privući pripadnike kreativne klase ka opštini Tuzla.

Osim samostalnih inicijativa opština, tu su i inicijative deset opština (Bihać, Prijedor, Gradiška, Srebrenik, Tešanj, Jajce, Sokolac, Rudo, Novo Sarajevo i Bijeljina) u pogledu stvaranja uslova za razvoj kreativnih industrija, koje su osnažene i podstaknute kroz program MDGF fonda u sklopu programskih aktivnosti „Kultura za razvoj“. Tako u okviru ovog projekta nastao je Centar za kreativnu industriju (CKI) Prijedor kao kreativni multimedijalni produkcijski servis koji pruža svu neophodnu logističku i tehničku podršku neafirmisanim umetnicima prijedorske regije (muzičarima, slikarima, vajarima, multimedijalnim umetnicima, književnicima, fotografima i dizajnerima, odnosno svima onima koji imaju šta da ponude u sferi kulture produkcije).[7]

 Tuzla je, svakako, prvi grad[8] u BiH koji je kreativne industrije prihvatio kao jedan od budućih strateških pravaca svog razvoja. Sektor kreativne industrije Tuzle ima značajan potencijal koji može Tuzli dati konkurentno, znanjem vođeno i kreativno mesto u razvoju. Postojeći aktivni učesnici kreativne industrije su: Teatar ”Soli” – Teatar Kabare Tuzla, Colosseum d.o.o., Arthur Production, Radio Kameleon, UHD Bosanske Rukotvorine, Plesni klub Flamenco, UG Tuzla Live, Blicko d.o.o., Bend ”Defence”, Galerija ”Mi Ritmo”, UNDO Design, Bend Nula Plus, Softworks d.o.o., Platinium d.o.o., UG Manufaktura, UG Kuća Plamen Mira, Proart d.o.o, Udruženje ”Vesta”, kao i samostalni umetnici.[9]

Visok značaj kreativnih industrija u Tuzli rezultat je učešća Tuzle u programu Creative Cities Britanskog saveta, kada je otpočeo dijalog između relevantnih aktera tuzlanske kreativne ekonomije. Kao rezultat dijaloga sa predstavnicima kreativnog sektora donete su mere u kojima su stvoreni novi uslovi i prostori za razvoj kreativnih industrija kao što je obnova Sonog Trga koji treba da bude Tuzlanski Montmartre-prostor na kome se susreću kreativci kako iz Tuzle, tako i okolnih opština.

5.1 Resursi za razvoj kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini

Resursi kreativnih industrija na nivou BiH, kao i njihova infrastruktura, čine oblast u kojoj posluje ukupno oko 3.836 preduzeća, što čini oko 14,7 odsto ukupnog broja preduzeća u BiH. Najintenzivnija koncentracija preduzeća je u oblasti književnog stvaralaštva (oko 24 odsto) i arhitekture (oko 30 odsto), a najmanja u oblasti muzičkog stvaralaštva i produkcije (1,45 odsto). Manifestacije kao oblik difuzije stvaralaštva kreativnih industrija imaju različite domete u animaciji publike, ali i promociji  kulturnog i umetničkog stvaralaštva. Prema Kalendaru međunarodnih manifestacija u kulturi Federalnog ministarstva kulture i prosvete, u BiH se održava oko 96 manifestacija u kulturi od međunarodnog značaja, od čega skoro 50 odsto u oblasti kreativnih industrija (u oblasti izdavaštva ima ih oko 27 manifestacija, u oblasti filma oko 17, muzike 15 itd).[10]

Pregled 14: Granska struktura kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini, 2011 [11]

Delatnost broj registrovanih preduzeća Udeo u ukupnom broju KI
Knjževno stvaralaštvo i izdavaštvo 873 24.01
IZDAVANJE KNJIGA 88 2.42
IZDAVANJE KNJIGA 71 1.95
IZDAVANJE ČASOPISA I PERIODIČNIH PUBLIKACIJA 46 1.27
UMETNIČKO I KNJIŽEVNO STVARALAŠTVO 101 2.78 
OSTALA IZDAVAČKA DJELATNOST 55 1.51
OSTALE USLUGE U VEZI SA ŠTAMPANJEM 82 2.26
ŠTAMPANJE NOVINA 19 0.52
ŠTAMPANJE NA DRUGOM MJESTU NEPOMENUTO 318 8.75
KNJIGOVEZAČKI I ZAVRŠNI RADOVI 17 0.47
PRIPREMA I IZRADA ŠTAMPARSKE FORME 76 2.09
Muzičko stvaralaštvo i produkcija 162 4.27 
IZDAVANJE ZVUČNIH ZAPISA 19 0.52
UMJETNIČKO STVARALAŠTVO I SCENSKE DJELATNOSTI 101 2.78
DJELATNOST OBJEKATA ZA KULTURNE PRIREDBE 42 1.16
UMNOŽAVANJE ZVUČNIH ZAPISA 11 0.30
Video industrija i multimedija 57 1.45
OBRADA PODATAKA 57 1.57
IZRADA BAZE PODATAKA 76 2.09
UMNOŽAVANJE KOMPJUTERSKIH ZAPISA 5 0.14
Advertising 708 15.25
ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I ISPITIVANJE JAVNOG MNENJA 432 11.88
REKLAMA I PROPAGANDA 276 7.59
Arhitektura 1.065 29.29
ARHITEKTONSKA I INŽINJERSKA DJELATNOST 1065 29.29
Filmsko stvaralaštvo i kinematografija 103 2.17
SNIMANJE FILMOVA I VIDEOFILMOVA 43 1.18
UMNOŽAVANJE VIDEO ZAPISA 5 0.14
DISTRIBUCIJA FILMOVA I VIDEOFILMOVA 34 0.94
PRIKAZIVANJE FILMOVA 21 0.58
Radio i TV aktivnosti  158 4.34 
RADIO I TELEVIZIJSKA DJELATNOST 141 3.88
DJELATNOST NOVINSKIH AGENCIJA 17 0.47
Zabava i razonoda 158 3.22
DJELATNOST SAJMOVA I ZABAVNIH PARKOVA 47 1.29
OSTALE ZABAVNE DJELATNOSTI 275 7.56
Kulturna baština 96 1.92
DJELATNOST BIBLIOTEKA, ARHIVA, MUZEJA I KULTURNE BAŠTINE 96 1.92
Modna industrija 201 6.67
MODNO DIZAJNIRANJE, IZRADA ODEVNIH PREDMETA 200 6.67
UKUPNO   3.836 100.00

 

Što se tiče teritorijalne distribucije kreativnih industrija, najveća koncentracija je u Sarajevu koje apsorbuje oko 38,5 odsto ukupnih resursa kreativne ekonomije BiH, zatim Tuzla koja učestvuje sa 9,10 odsto, Mostar i Zenica sa 5,09 odsto i 4,54 odsto respektivno, dok ostalih 137 opština apsorbuje oko 43 odsto resursa kreativne ekonomije. Iz ugla strukturne usklađenosti kreativnih industrija, uravnoteženu teritorijalnu rasprostranjenost beleže umetničko i književno stvaralaštvo i scenske delatnosti, radio i televizija, bibliotekarstvo i zabavne aktivnosti i zabavni parkovi, u čijoj strukturi nijedna teritorijalna jedinica nema izražen značaj niti potencijal za klasterizaciju.

S druge strane, Sarajevo je karakteristično po klasteru arhitekture, advertajzinga i filmskoj industriji, književnom stvaralaštvu i izdavaštvu koji apsorbuju oko 70 odsto ukupnih kapaciteta kojima raspolaže kreativna ekonomija BiH. Tuzla ima potencijala da postane klaster arhitektonskih firmi, uporedo sa visokom koncetracijom video industrije, IT i multimedije i izdavačkom industrijom koje apsorbuju oko 40 odsto ukupnih kapaciteta kojima raspolaže kreativna ekonomija BiH u ovoj oblasti. Mostar beleži potencijal da postane klaster izdavačke delatnosti.

Pregled 15: Teritorijalna rasprostranjenost kreativnih industrija u BiH

Izvor: Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine, Registar privrednih subjekata,  www.komorabih.ba

Napomena: oko 131 opština poseduje manje od 1 odsto  resursa kreativne ekonomije u BiH. Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije

Ostale opštine imaju mešovitu sektorsku strukturu kreativnih industrija, u kojoj primat imaju delatnosti institucionalnog sektora (biblioteke, kulturno nasleđe, scenske delatnosti i sl), pri čemu je evidentno odsustvo klasterizacije filmske industrije izvan Sarajeva, kao i ujednačen raspored pomoćnih i logističkih aktivnosti u lancu vrednosti kreativnih industrija (štamparije, tehnička priprema, knjigovezački radovi i sl). U Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Bihaću takođe je povoljna struktura kreativnog sektora sa aspekta lanca kreiranja dodate vrednosti, te ove teritorijalne jedinice dominantno imaju razvijene segmente kreiranja sadržaja i produkcije, nasuprot ostalim teritorijalnim jedinicama kod kojih je struktura kreativnih industrija takva da su dominantne aktivnosti logističke i tehničke podrške kreativnom sektoru.

U razvijenim zemljama, dizajn i kreativne usluge (arhitektura, advertajzing, multimedija) nalaze se među najkonkurentnijim i najdinamičnijim delatnostima u okviru kreativnih industrija, s obzirom na to da one učestvuju kao proizvodni resursi u gotovo svim delatnostima privrede. Čini se da su problemi ovih delatnosti u odnosu na ostale oblasti kreativnih industrija u BiH, još uvek na niskom nivou vidljivosti. Mala ekonomska eksploatacija i tržišna uslovljenost ovih oblasti pokazuje da se one još uvek nalaze u nižim fazama razvoja, koje najčešće karakteriše mnogo više prikazivačka komponenta i eksperiment, nego eksploatacija i širi dometi tržišne valorizacije, posebno na međunarodnom nivou. Veoma je mali broj institucionalizovanih oblika rada (dizajn studiji, agencije, produkcione radionice i sl), a mnogo veći broj samostalnih stvaralaca, što utiče na atomiziranost ovog tržišnog segmenta; evidentan je nedostatak specijalizacije (bavljenje različitim umetničkim disciplinama) i podsticaja koji bi motivisali i pomogli izgradnju preduzetničkog duha u ovim domenima (osnivanje agencija, dizajnerskih studija, produkcionih radionica i sl). S druge strane, advertajzing i arhitektura beleže veliki broj institucionalnih jedinica, ali je njihova zarađivačka snaga u odnosu na broj veoma niska.

Prema statističkom pregledu „Kultura i umjetnost 2011“ (Federalni ured za statistiku BiH, 2011) na teritoriji BiH godišnje se održi 98 difuzionih manifestacija u oblasti dizajna  nacionalnog i lokalnog karaktera: 7 u oblasti arhitekture, u oblasti dizajna 6, grafike, novih medija i fotografije 83, koje poseti oko 85.000 gledalaca. S druge strane, jedan od retkih projekata koji se bavi savremenim pitanjima razvoja dizajna jeste Re*branding/Bosna i Hercegovina, projekat pokrenut od strane agencije za komunikacije Mark IN sa ciljem unapređenja vizuelnih i marketing komunikacija BH proizvođača, a samim tim i njihovog uspešnijeg pozicioniranja u odnosu na stranu konkurenciju na bosanskohercegovačkom tržištu. Projekat je okupio predstavnike kreativne industrije, medija, domaćih proizvođača stavljajući ih u partnerski odnos koji za cilj ima jačanje BH privrednika, te njihovu edukaciju o važnosti marketing komunikacija. Ipak, nasuprot ovakvim inicijativama, vidljiv je disbalans između prezentacionih formi umetničkih i profesionalnih dostignuća predstavnika ovog sektora u odnosu na aktivnosti od praktičnog značaja koje bi vodile ka uspostavljanju direktnog kontakta sa predstavnicima biznis sektora, odnosno koji bi direktno uticali na dalji ekonomski razvoj i samoodrživost sektora i sistema.

O ovome govori i Pregled 16 ovog izveštaja i pozicioniranje izvoznih potencijala BiH kreativnih usluga u odnosu na zemlje iz regiona, i konkurentnost njihovih kreativno-profesionalnih usluga. Tako izvozni prihodi koje BiH ostvari od kreativnih usluga za 7 puta su manji od onih koje u istoj oblasti ostvari Makedonija, za 50 puta su manji od onih koje ostvari Hrvatska i za 20 puta su manji od onih koje ostvari Srbija. Sve ovo kazuje da su kreativne industrije BiH isključivo usmerene na domaće tržište, i da mali deo svojih prihoda ostvaruju kroz plasman na inostrana tržišta.

Pregled 16:  Spoljno trgovinska razmena kreativnih usluga na području regiona Zapadni Balkan, 2008. (u 000 USD)        

               državavrsta Srbija BiH Makedonija Hrvatska
Izvoz 355.000 5.010 115.590 840.860
Oglašavanje i istraživanje tržišta 95.000 5.010 34.540 262.580
Istraživanje i razvoj 58.000 np. 6.090 76.460
Arhitektura i inženjerske usluge 124.000 np. 57.140 371.540
Audio-vizuelne i srodne usluge 48.000 np. 7.410 25.060
Usluge u oblasti kulture i rekreacije 30.000 np 10.680 105.220
Uvoz 493.790 5.140 113.570 737.420
Reklama i istraživanje tržišta 238.860 2.520 36.240 226.940
Istraživanje i razvoj 48.030 40 10.590 74.370
Arhitektura i inženjerske usluge 137.030 2.620 50.300 303.060
Audio-vizuelne i srodne usluge 17.540 np. 8.840 73.730
Usluge u oblasti kulture i rekreacije 52.330 np. 7.600 59.320

 

Izvor:  Obračuni izvršeni na osnovu UNCTAD baze podataka o spoljnoj trgovini, http://unctadstat.unctad.org   (pristup 2011); Rikalović, G. i Mikić, H. (2011) Kreativne industrije i trgovinska razmena Srbije sa inostranstvom, Međunarodna konferencija Ekonomska nauka u funkciji kreiranja novog poslovnog ambijenta, Ekonomski fakultet Priština, Kosovska Mitrovica.

Iz ekonomske perspektive, dva su značajna indikatora razvoja i potencijala kreativnih industrija: mogućnosti za kreiranje novih radnih mesta i učešće u generisanju bruto domaćeg proizvoda ili bruto dodate vrednosti.

U periodu 2005-2009. prosečna godišnja stopa rasta zaposlenosti u kreativnim industrijama iznosila je 2,47 odsto, a najveći rast zabeležen je u oblasti video industrije, IT i multimedije sa prosečnom godišnjom stopom rasta zaposlenosti od 15,1 odsto i kulturno i umetničko stvaralaštvo sa 9,5 odsto.

Udeo zaposlenih u kreativnim industrijama u ukupnoj zaposlenosti u proseku iznosi oko 4,1 odsto, dok je udeo kreativne klase na nivou od oko 37 odsto prosečno.

Pregled 17: Osnovni makroekonomski pokazatelji razvoja kreativnih industrija u BiH

Pokazatelj 2005 2006 2007 20008 2009
Zaposlenost 15.484 15.696 18.164 19.325 19.179
Udeo KI  u ukupnoj zaposlenosti – % 3,73 3,77 4,15 4,25 4,34
Učešće VSS osoblja – % 35 37 35 38 40
BDV bazne cene(u 000 eura) 316.671 384.444 425.369 316.741 322.471

 

Izvor: Obračun H.Mikić na osnovu podataka u okviru redovne statistike Statističkog godišnjaka Bosne i Hercegovine 2006-2010, Federalnog zavoda za statistku 2010; Bruto domaći proizvod u Bosni i Hercegovini, 2004-2007.

Sa aspekta veličine pravnih lica u kreativnim industrijama BiH dominiraju mikro preduzeća sa prosečno 4-7 zaposlenih. Pri tom, nešto viši nivo zaposlenosti beleže tradicionalne oblasti kulturnog sektora poput scenske delatnosti gde je prosečan broj zaposlenih oko 40-63, kao i radio i televizijske stanice koje zajedno sa TV centrima broje u proseku oko 20 zaposlenih. Učešće visoko obrazovanih kadrova u ukupnoj zaposlenosti u kreativnim industrijama iznosi oko 40 odsto, pri čemu je različit udeo visoko kvalitetno intelektualnog kapitala po granama.

Tako, najveće učešće visoko obrazovanih kadrova imaju video industrija, IT i multimedija sa oko 52 odsto, zatim sledi arhitektura sa oko 42 odsto, advertajzing sa oko 25 odsto, kulturno i umetničko stvaralaštvo sa oko 20 odsto, a najniže modna industrija i izdavačka industrija sa oko 2 odsto i 4 odsto respektivno. Udeo kreativnih industrija u generisanju BDV (u baznim cenama) celokupne privrede iznosio je oko 4,14 odsto u 2009. godini odnosno 84,86 eura bruto dodate vrednosti per capita.[12] Prosečno stvorena BDV po preduzeću u 2009. godini iznosila je oko 88.700 eura (u baznim cenama), dok je prosečna produktivnost rada iznosila oko 16.813 eura.

Kreativne industrije u BiH nasuprot niskom tržišnom dimenzioniranju pokazuju da u sebi imaju ekonomski potencijal koji u odnosu na određenje segmente BiH privrede pokazuje natprosečne rezultate.

Druga povoljna karakteristika kreativnih industrija u BiH jeste obilje intelektualnog kapitala. Njegovo učešće u ukupnoj zaposlenosti iznosi oko 40 odsto što je iznad proseka za privredu koji iznosi oko 8,3 odsto. Koncentracija intelektualnog kapitala je naročito visoka u video industriji, IT, multimediji, advertajzingu, itd.

Međutim, razvoj kreativnih industrija ne može biti prepušten spontanom razvoju, naročito na tržištima koja nisu institucionalizovana kao što je slučaj sa bosanskohercegovačkim tržištem kreativne ekonomije. Zbog toga je neophodno u nastupajućem periodu sistemski pristupiti podršci razvoju kreativnim industrijama, njihovom umrežavanju sa regionalnim inicijativama ovog tipa.

Vidljive su mogućnosti u domenu stvaranja kreativnih klastera ili art inkubatora u opštinama koje su prepoznate da obiluju ovim resursima (Bihać, Mostar, Sarajevo, Tuzla), pa je neophodno modelovati programe razvoja kreativnih industrija koje će doprineti korišćenju sinergijskih efekata ovih oblika saradnje. Takođe, ne treba ispustiti iz vida i niz drugih lokalnih zajednica koje poseduju kreativne resurse, ali koji nisu institucionalizovani i statistički vidljivi (civilne inicijative, umetničke grupe, pojedinci). Otuda, treba više pažnje posvetiti njihovom mapiranju, izradi baza kreativnih resursa, podsticati njihovo umrežavanje i jaču saradnju kako bi se povećala njihova vidljivost kako u lokalnoj zajednici, tako i na nivou kantona i federacije.

 

 

Literatura i internet izvori

 

Charles Landry (2002): Cultural Policy  in Bosnia and Hercegovina: Expert Report, MOSAIC PROJECT, Council of Europe, CDCULT(2002)17B, Septembre 10th 2002.

 

Vijeće ministara BiH-Ministarstvo civilnih poslova (2008) Strategija kulturne politike u BiH, Veće ministara BiH-Ministarstvo civilnih poslova.

 

Copf, A. (2011) „Kultura u statusu quo“ niko nije kriv, a ništa ne valja, BIRN, Balkanska inicijativa za kulturnu suradnju, razmjenu i razvoj – BICCED, 9. juli 2011. Projekat ‘Nagraditi najbolje’: http://www.balkaninsight.com/en/article/nagraditi-najbolje

 

Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske (2009) Strategija razvoja kulture Republike Srpske 2010-2015, Banja Luka,

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/Servisi/Gradjani/Documents/Strategija%20razvoja%20kulture%20Republike%20Srpske%202010-2015.pdf

 

UNESCO Set indikatora za merenje doprinosa kulture razvoju, Prva testna faza, mart-juni 2011. UNESCO, http://www.unesco.org/new/en/culture/themes/cultural-diversity/cultural-expressions/programmes/culture-for-development-indicators/

Federalni ured za statistiku BiH (2011) Kultura i umjetnost 2011, Federalni ured za statistiku BiH.

 

Rikalović, G. i Mikić, H. (2011): KreativNe industrije i trgovinska razmena Srbije sa inostranstvom, Međunarodna konferencija Ekonomska nauka u funkciji kreiranja novog poslovnog ambijenta, Ekonomski fakultet Priština, Kosovska Mitrovica.

 

Ministarstvo civilnih poslova, 2010 – javni pozivi

http://www.mcp.gov.ba/konkursi/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1

 

Federalno ministarstvo kulture i prosvJete BiH (2011) Kalendar međunarodnih manifestacija kulture u Bosni i Hercegovini u 2011. godini, Federalno ministarstvo kulture i prosvjete BiH.

 

Agencija za statistiku BiH (2010) Tematski bilten 08: Kultura i umjetnost 2009.

 

Stolačka deklaracija o kulturi u Bosni i Hercegovini

http://www.sff.ba/news/show/id/672/culture/ba?symfony=b74cbe8a383abf0d14536e307c7811ef

 

Strateške smjernice razvoja i promocije turizma, Tuzla, 2007.

http://www.tuzla.ba/Files/File/Smjernica_razvoja_i_promocije_turizma.pdf

 

Odluka o osnivanju fondacije za kinematografiju, Službene novine FBiH, broj 95/07

www.fmksa.com/kultura/legislativa/fbih/3.pdf

 

Centar za istraživačko novinarstvo (2005) Režiseri kritikuju Fondaciju za kinematografiju,

http://www.cin.ba/Stories/P2_Culture/?cid=399,2,1, pristup septembar 2011

 

Strategija razvoja Istočne Ilidže 2007-2012,

http://www.istocnailidza.net/stranica/dokumenti/strategija_razvoja.pdf

 

Objavljeno 15. avgusta 2012. godine


[1] Moguće razlike u rezultatima  po godinama mogu se javiti usled revizije podataka, kao i korišćenja procena za one godine za koje nisu sprovedene Ankete o potrošnji stanovništva.

[2] Podaci i tendencije u kretanju potrošnje stanovništva analizirani na osnovu podataka o potrošnji stanovništva prezentiranih u Anketi o potrošnji stanovništva BiH iz 2004. godine, Ministarstvo civilnih poslova BiH (2008) Strategija kulturne politike Bosne i Hercegovine, Ministarstvo civilnih poslova, Sarajevo-Statistički anex.

[3] Agencija za statistiku BiH (2010) Tematski bilten 08: Kultura i umjetnost 2009.

[4] Videti više: Ministarstvo civilnih poslova BiH (2008) Strategija kulturne politike Bosne i Hercegovine, Ministarstvo civilnih poslova, Sarajevo

[5] Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske (2009) Strategija razvoja kulture Republike Srpske 2010-2015, Banja Luka,

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/Servisi/Gradjani/Documents/Strategija%20razvoja%20kulture%20Republike%20Srpske%202010-2015.pdf

[6] Strategija razvoja Istočne Ilidže 2007-2012,

http://www.istocnailidza.net/stranica/dokumenti/strategija_razvoja.pdf

[7] Videti više: Centar za kreativnu industriju, Prijedor http://www.ckiprijedor.info/index.php?option=com_contact&view=contact&id=1&Itemid=55

[8] Tuzla još nema status službenog grada.

[9] Strateške smjernice razvoja i promocije turizma, Tuzla, 2007.

 http://www.tuzla.ba/Files/File/Smjernica_razvoja_i_promocije_turizma.pdf

[10] Federalno ministarstvo kulture i prosvjete BiH (2011), Kalendar međunarodnih manifestacija kulture u Bosni i Hercegovini u 2011.godini.

[11] Izvor: Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine, Registar privrednih subjekata,  www.komorabih.ba . Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije

 

[12] Prema preliminarnim podacima UNESCO projekta kultura i razvoj, kultura učestvuje sa oko 6,67% u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti stvorenoj u BiH u 2010. godini. UNESCO Set indikatora za merenje doprinosa kulture razvoju, Prva testna faza, mart-juni 2011. UNESCO, www.unesco.org/en/culture-and-development-indicators. Smatramo da su ovi rezultati dosta precenjeni ili da se radi o iskazanim veličinama u tekućim vrednostima, te u sebi uključuju i inflatorne efekte.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>