Home » Robna razmena » Dinamika robne razmene po zemljama u 2016. godini

Dinamika robne razmene po zemljama u 2016. godini

Амерички долар је ојачао у односу на евро за 33,2% у 2015. години, у односу на 2008. годину, а у 2016. години за 33,4%. Ови међувалутни односи, уз пад цена примарних производа, утицали су да светска робна размена у доларском изразу буде на сличном нивоу у 2015. и у 2016. години, као и у 2008. години.

Светски робни извоз повећан је у 2016. години у односу на 2008. годину за 1,8%, док је смањен за 2,6% у односу на 2015. годину. Светски робни увоз био је у 2016. години мањи за 3,1% у односу на 2008. годину, а смањен је за 2,7% у односу на 2015. годину. Повећана контрола фактура у робној размени од избијања светске финансијске кризе утицала је да се смањи разлика између прокњиженог увоза и извоза са 869 милијарди долара у 2008. години на 152 милијарде у 2015 и на 136 милијарди долара у 2016. години.

При минималном порасту светског извоза међу 68 земаља за које имамо податке по 34 земље су повећале и смањиле вредност извоза. Србија се налази на високом петом месту, након Вијетнама, Швајцарске (јачање франка), Кине и Хонг Конга, са растом доларске вредности извоза за 35,6%. Тако је Србија била друга међу 14 европских земаља са растом доларске вредности извоза, док су 22 земље имале смањење вредности.

Пад вредности извоза већи од 40% имало је пет земаља: Русија, Финска, Украјина, Норвешка и Казакстан.

Европска унија је смањила вредност извоза за 10%. При томе је интра-унијски извоз смањен за 14,9%, док је извоз ван уније повећан за 0,2%.

У односу на 2015. годину највећу релативну стопу раста доларске вредности извоза имала је Малта, испред Србије на другом месту, и Вијетнама, Перуа и Хрватске.

Пад доларске вредности извоза имало је 40 земаља, а највећи пад имали су: Казакстан, Русија, Норвешка, Белорусија и Уједињено Краљевство.

У односу на 2008. годину само 19 земаља је имало раст вредности увоза, а међу њима највећи релативни пораст: Вијетнам, Швајцарска, Филипини, Кина и Хонг Конг, Кина. Међу 49 земаља са падом вредности највећи релативан пад имали су: Украјина, Грчка, Кипар, Финска и Русија. Србија се налази на доњој половини листе, услед пада увоза за 16,3%, али су 22 земље имале релативно већи пад увоза.

У односу на 2015. годину највећу стопу раста увоза имали су: Кипар, Филипини, Мароко, Украјина и Исланд, а највећу стопу смањења: Еквадор, Бразил, Казакстан, Уругвај и Јужна Африка. Србија се налази на 10 месту међу 68 земаља са приказаним подацима са повећањем вредности увоза за 5,7%.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>