Home » Robna razmena » Izvozni proizvodi Srbije 21: Kruške

Izvozni proizvodi Srbije 21: Kruške

Крушке су за Турке и Србе фатално воће: може да нестане и једних и других, али стабла крушака су одолевала стихији деценијама након њиховог нестанка. Турци су, као и Срби етнички чишћени са простора централне Србије више пута. Али, на њихово (турско) постојање, на њихова насеља, указивале су крушке које су опстајале упркос шумама које су прекривале бивша насеља.

Овде нећемо износити имена насеља која подсећају на крушке, јер их има на десетине, али при томе она не морају извесно упућивати на крушке. На пример: „Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.“ (http://www.krusevac.rs/sr_cir/krusevac/istorija.html). Само ћемо са сетом константовати да су Турци за Србе постали душеван народ тек кад су они упознали Швабе, који су инсистирали на прецизном плаћању пореза, док се код Турака могао смањити износ и са неком котарицом крушака. Крушковача је посебна прича за коју, на жалост, немамо никаквих прецизних података, јер је то кућна радиност удаљена од очију знатижељних порезника.

Шта нам кажу подаци?

У 2014г Србија је била на 21. месту у светском извозу крушака са износом од 4,8 милиона евра. У 2015г повећала је овај износ на 5,1 милиона евра, али је пала за једно место јер ју је претeкао Јапан, који се повећао вредност извоза са 3,8 на 5,4 милиона евра. То није лепо од Јапана, да кризу у електронској индустрији ублажава извозом крушака.

Највећи светски извозници, на тржишту вредном 2,1 милијарди евра, били су Холандија (327 милиона евра), Аргентина (285), Кина (264), Белгија (212) и САД (170 милиона евра). Турска је била испред Србије, на 18 месту, али не треба сумњати да ће у 2016г руску носталгију за Турцима и крушкама надокнадити наши произвођачи. Све земље у нашем окружењу у збиру (3,1 милиона евра) извозе мање од Србије, а вредности извоза су можда мера носталгије за Турцима, јер је након Србије, по вредности извоза, рангирана БиХ (2,2 милиона евра), затим Мађарска, Хрватска и Румунија (између 200 и 300 хиљада евра), па Бугарска, Црна Гора и Албанија (мање од 100 хиљада евра).

Русија је била највећи светски увозник (267 милиона евра у 2014, па 125 у 2015) у 2014г, да би је у том рангу у 2015г претекли Немачка, Бразил и, вероватно, Холандија.

Сербски извоз крушака највише иде у мајчицу Русију (4,5 од 5,1 милиона евра у 2015г), те је Србија постала шести снабдевач овим производом, након Аргентине, Белорусије, Кине, Јужне Африке и Чилеа, све нама пријатељских земаља.

Након Русије, има нешто вишкова и за Црну Гору, Хрватску, Македонију и још за пар земаља.

Укупна количина крушака повећана је са 3.702 тоне у 2012г на 7.189 у 2015г, а просечна цена у извозу повећана је са 538 евра по тони у 2012 на 713 евра по тони у 2015г.

И тако, задатак над задацима у 2016г требало би да буде да претекнемо Турке у извозу крушака, и да докажемо да су Турци душевност усвојили од Срба, а да не важи обратно.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>