Распаривање САД и Кине: робна размена Кине у осам месеци 2025.

У периоду јануар-август 2025, Кина је повећала робни извоз за 4,7%, увоз је смањила за 3,0% те је повећала суфицит у робној размени за 26,3%, са 608,4 на 768,6 милијарди долара.

Извоз је у овом периоду повећан за 109,3 милијарде долара, при чему је извоз у САД смањен за 51,3, што значи да је у збиру у све остале земље повећан за 160,6 милијарди долара. По искључењу САД, извоз Кине је повећан за 8,1%.

Пад извоза у САД неутралисан је повећањем вредности извоза у Вијетнам (+23,4), Хонг Конг Кину (+19,3) и у Тајланд (+11,6 милијарди долара).

Извоз у Русију (као и увоз) смањен је за 7,2 милијарде долара и ово је највеће смањење вредности након САД-а. Пад вредности извоза нафте и гаса из Русије утицао је и на пад куповне (увозне) моћи највеће земље на свету.

Извоз у Украјину повећан је за 25,9%, у периоду јануар-август и чак за 46,3% у августу 2025. године.

Извоз у Србију повећан је за 22,5% и од суседних земаља већи релативан пораст Кина је остварила код извоза у БиХ (+58,8%), Мађарску (+40,3%), Бугарску (+26,7%) и у С. Македонију (+33,1%).

Кина је смањила вредност робног увоза за 50,9 милијарди долара, при чему је највише смањена вредност из Аустралије (-14,8), САД (-13,9), Швајцарске (-13,1) и Русије (-10,0 милијарди долара.

Раст вредности увоза из Гвајане (+3,8) и Киргистана (+4,8) вероватно је утицао на велико смањење вредности увоза из Русије.

Увоз из Србије смањен је за 3,5% (у августу је повећан за 27,4%). Раст увоза Кина је имала из Хрватске (+51,0%), БиХ (+37,6%), Црне Горе (+12,7%) и Румуније (+3,4%), док је, осим Србије, смањен и из С. Македоније (-43,2%), Албаније (-25,1%), Бугарске (-21,2%) и Мађарске (-13,0%).