Робна размена Бугарске у Т1 2026. са земљама ван ЕУ

Према подацима бугарског националног статистичког института (линк), робни извоз, у Т1 2026, износио је 10.969,3 милиона евра, увоз је износио 14.252,2 милиона евра уз дефицит у износу од 3.282,9 милиона евра.

У односу на Т1 2025, извоз је повећан за 3,7%, увоз је повећан за 9,2% па је дефицит повећан за 32,6%.

Бугарска је имала дивергентна кретања у размени са другим чланицама ЕУ и са осталим земљама: дефицит са чланицама ЕУ је смањен док је са остатком света повећан за 46,1%.

Извоз у чланице ЕУ износио је 7.360,5 милиона евра и повећан је за 7,6%, док је увоз износио 8.004,4 милиона евра и повећан је за 6,6%.

Извоз ван ЕУ износио је 3.608,8 милиона евра и смањен је за 3,4%, док је увоз износио 6.247,8 милиона евра и повећан је за 12,7%.

Удео земаља ван ЕУ у укупном извозу износио је 32,9%, а у укупном увозу 43,8%. У односу на Т1 2025, удео у укупном извозу је смањен, а у укупном увозу је повећан.

Највећи удео у укупној робној размени са трећим земљама, у Т1 2026, имале су Турска (25,7%), Кина (16,4%), Србија (4,9%) и Украјина (3,8%), испред САД (3,2%) и УК (3,1%). Прве четири земље су учествовале са 50,8% у укупној размени Бугарске са трећим земљама.

Удео Турске и Кине у укупном дефициту са трећим земљама износио је 91,9% и повећан је са 72,8% у Т1 2025.

Бугарска још велики дефицит остварује у трговини са Казахстаном (-255) и Бразилом (-249 милиона евра).

У размени са Србијом, Бугарска је смањила дефицит са 81 милиона евра (Т1 2025) на 3 милиона евра, смањењем увоза из Србије уз раст извоза.

Након Турске (18,9%), Србија је била друго најважније извозно тржиште за Бугарску (6,7% од укупног извоза), испред УК (5,7%), САД (5,3%) и Кине (5,0%).

Код увоза, Србија (3,9%) је била так пета по значају, иза Турске (29,6%), Кине (23%), Казахстана (4,4%) и Бразила (4,3%).

Раст цена примарних производа утицао је на раст дефицита у робној размени Бугарске са трећим земљама, што је био случај са већином чланица ЕУ у Т1 2026.