Home » Sela » Bagrdan (Jagodina)

Bagrdan (Jagodina)

Багрдан (село):

Куће овог села су у равници поред  доњег тока Рачничке Реке и Осанице. Обе реке чине штету селу приликом излива из корита. Кроз село пролази Цариградски пут Јагодина-Багрдан и даље. Пије се бунарска вода.

Њиве и ливаде су на местима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Бара, Видина Бара, Ада, Закључак, Чичковац, Пожарак, Кованлук, Ковиљача, Старо Село, Река, Над Реку, Парлози, Багрдански Парлози. Шуме, пашњаци, виногради и њиве су на местима: Гробљанско Брдо, Главица (брдо, Мијаилов Поток, Луди Поток, Марисављевац, Сакина Страна, Дурманов Поток (где је, по предању некада била усамљена кућа Дурмана Жидова), Осоје и Дубоки Поток.

Село је тимочког типа; дели се на две махале: Копривницу и Багрдан, које раздваја река Осаница тако да Копривница остаје на десној, а Багрдан на левој страни. Али један део Багрдана је и поред Рачничке Реке која се одмах ту улива у Осаницу. До 1892 године ова су два насеља била сасвим подвојена; те су године, приликом посете краља Милана, а по његовој жељи и наредби, спојена у једно село. Багрдан је старије насеље, а Копривница новије. Копривничани су пореклом из Тимочке Копривнице. Били су прво у Ланишту (у Модром Виру), па се отуда овамо преселили пре 130 година. Били су прво у Старом Селу (да су Копривица и Багрдан била два подвојена села сведоче и њихове посебне сеоске славе и заветине, као и посебна гробља).

По једном предању Багрдан је добио име по неком „грдном“ (ружном) бегу, који је ту први дошао, па се у прво време звао „Бегрдан“, а после Багрдан. По другом, вероватнијем предању, тако се прозвао по турској речи „багрдан“, што значи река.  У турско време звао се Деви-Багрдан што значи: камиља река. У хатару села има црквина, за коју се мили да је остатак од неке велике цркве „Ластавице“. У Дурманову Потоку је „Џидовско Гробљиште“.

Село и варошица су старијег постанка. Некада је било чисто српско насеље и звало се Река (по некима се звала Осаница). По доласку Турака населило се неколико мухамеданских досељеника, који су му том приликом дали турско име. По ослобођењу од Турака оно је опет постало чисто српско насеље и тада је цела Копривница овамо пресељена као и многи други родови.

Село Багрдан има 154 куће, 27 родова, 889 становника.

Родови у Багрдану. Прокићи (7 к., Св. Стеван); дошли међу првим досељеницима из непознатог краја пре 130 година. – Јевтићи (5 к., Св. Стеван): дошли су кад и Прокићи, из непознатог краја, са којима се сматрају као један род. – Милетићи (8 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): из околине Приштине пре 125 година. – Милутиновићи (10 к., Св. Никола): са Косова кад и Милетићи. – Илићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Косова кад и Милутиновићи.  – Милићи (4 к., Св. Никола): из врањске околине пре 120 година. Милутиновићи други (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Косова, пет година после Милетића и Милутиновића, са којима се рачунају као један род. – Ђурђевићи (6 к., Св. Никола): из врањске околине пре сто и више година. Са Милићима се сматрају као један род. – Милосављевићи (5 к., Св. Тома): из Топлице пре сто година. Врцићи (8 к., Св. Ђорђе Алемпије): из врањске околине пре сто година. – Гајићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Косова пре сто година. – Петковићи (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): из нишке околине пре сто година. – Милановићи, Мирковићи (8 к., Св. Никола): из нишке околине кад и Петковићи.

Родови у Копривници. Дачићи, Митићи (10 к., Св. Никола): дошли из тимочке Копривнице, преко Ланишта пре 130 година. – Максимовићи, Марковићи, Сремчевићи (10 к., Митровдан): из Срема пре 130 година. – Марићи, Добривојевићи, Старцелићи (12 к., Св. Никола): из тимочке Копривнице, преко Ланишта пре 130 година.  –Вељићи (4 к., Св. Никола): из Кривог Вира (Тимок) пре 130 година.  – Станковићи, Анићи, „Власи“ (8 к., Св. Сава): из Тимочке Крајине пре 120 година.  – Властићи (10 к., Митровдан): из Лебана пре 120 година; има их и у Селевцу (смедеревском). – Јанковићи „власи“ (3 к., Петковица): из Горње Ресаве пре сто година. – Стојановићи (3 к., Св. Никола): из Вољевча (беличког) пре сто година.  – Бабићи (2 к., Св. Арханђео): из Великог Поповића (Ресава) пре 80 година. – Димитријевићи (4 к., Св. Лука и Марковдан): из Ботуња (у Лепеници) пре 80 година. Векићи (2 к., Св. Стеван): из Радошина (Ресава) пре 80 година. – Басаревићи, Басарићи (2 к., Св. Арханђео): из Лебана пре 80 година; има их и у Свилајнцу (Ресава). – Купинић (1 к., Св. Мрата, Мина): из Пањевца (јагодинског) пре 70 година; има их и у Пањевцу (беличком),  у Бачини и Јасици (Темнићу). – Јевтић други (1 к., Св. Александар Невски): из Милошева пре 50 година, а тамо из Црне Горе.

Сеоска слава је у Копривници други дан Тројица, а у селу Багрдану Бели четвртак (по Тројицама). Заветине су: у Копривници Благовести (за здравље чељади) и Преблага Марија (за здравље стоке), а у Багрдану Цвети (за здравље чељади) и Марковдан (за здравље орача и копача). Копривничко гробље је више у страни Копривнице. У ово гробље се сахрањују и из варошице Багрдана (они који су на десној страни Осанице). Гробље села Багрдана је на супротној страни према копривничком гробљу, идући железничкој станици. У ово се гробље копају и из варошице Багрдана (они који су на левој страни реке Осанице). Цигани ковачи су се преселили у варошицу Багрдан. Општина је одвојена од варошице, а црква и школа су заједничке; оне су обе у варошици.

Багрдан (варошица)

Варошица је на обема странама реке Осанице и пружа се према Цариградском путу који кроз њу пролази. У непосредној близини варошице су села Багрдан и Копривница, тако да је један део варошице састављен са Копривницом, а други са селом Багрданом. Оба ова краја варошице спаја мост на Осаници. Пије се бунарска и изворска вода. Штаб коњичке комбиноване дивизије подигао је испред цркве врло лепу чесму од тесана камена, 1914 године (Пред црквеном портом, до чесме, је споменик изгинулим у ратовима од 1912-1918 год. Подигли су га инвалиди Багрданске општине). До моста, с леве стране реке, је трг, где се сваког уторника продају стока и намирнице. Ту натргу, близу моста, био је за време Турака велики путнички хан.

Багрдан су населили Турци 1700 године, као значајно место на путу Цариград-Ниш-Београд. Ј. Рачанин (1704 године) назва га Нова Паланка или Деви Багрдан. Помињу га Дриш, С. Милошевић и други. „Из Багрдана је водио пут у Јагодину све преко густе и велике шуме, и био је по путнике врло опасан због курјака и хајдука (К.Н. Костић: Трговачки центри и друмови по српско земљи (Београд 1899), с. 416. – Ј. Ердељановић и Р. Николић: Трговачки центри и путеви по српској земљи, (Београд 1899) с. 190.)“. Од доцнијих путописаца помињу га Пирх, Вујић, као и другии страни путописци, пошто је био на пролазу. Багрдан је чешће прелазио из турских руку у аустриске и обратно, али су га Турци дуже држали. До 1881 године село Копривница је потпадала под Јагодински округ, а Багрдан под Крагујевачки. Тако је река Осаница делила не само Копривницу од Багрдана, већ и два округа.

Багрдан је проглашен за варошицу 1866 године. Док није прошла железница, он је напредовао, јер је био на важном и живом пролазном путу. Од проласка железнице он је у опадању и нема изгледа за његов напредак. Варошица има три главне улице: Београдску, идући железничкој станици; Ловачку улицу, идући селу Ловцима (уз реку), и Копривничку улицу, преко моста на десној страни реке. Има више кућа на левој страни реке (у Багрдану) него у десној (у Копривници).

По причању старих људи за време Турака је постојала, осим великог хана, и једна џамија, са чијег је минарета могла да се види јагодинска џамија; а друга је џамија, кажу, била у селу Ловцима више Багрдана. Они још причају да је за време
Турака ова „касаба“ имала и један део покривене чаршије („безистен“), која је једном приликом изгорела до темеља.

Црква је на копривничкој страни, одмах до моста, изнова озидана 1868 године. Слави Св. Арханђела. Под њену парохију спадају: Горње и Доње Штипље, Горњи и Доњи Рачник, село Багрдан (са Копривницом), варошица Багрдан, Врановац, Ловци и Стрижило. Варошица је удаљена од железничке станице („Багрдан“) два и по километра. Близу железничке станице је, на брду са десне стране од Багрдана, гробље изгинулих немачких војника 1915-1918 године. Велика Морава је од станице удаљена пола километра, а од средине варошице 3 км. На Морави је жало за купање, а ту су и воденице („моравке“).

У варошици има: 4 кафане, 1 берберница, 12 радњи са мешовитом робом, 3 пекарнице, 3 опанчарнице, 1 обућарница, 2 коларнице, 2 браварнице, 2 абаџиске радње, 1 кројачница, 2 бозаџиско-колачарске радње, 2 лончарнице. Поред заната и трговине многи се занимају и земљорадњом. Још овде постоји и плетарска радња браће Ристића.

Варошица Багрдан има 80 кућа, 66 родова, 230 становника.

Родови на копривничкој страни: Векић (1 к., Св. Стеван); Стојановић, Вељић (1 к., Св. Никола); Вучковић (1 к., Св. Никола); Тошићи (2 к., Св. Арханђео); Благојевић (1 к., Св. Арханђео); Марисављевић (1 к., Св. Никола): сви се доселили пре 60-70 година из села Багрдана. – Ристић (1 к., Петковица); Симић (1к., Св. Јован); Батаљац (1 к., Петковица); Стевановић (1 к., Св. Никола): сви се доселили пре 50-60 година из Малошишта код Ниша. – Живковић (1 к., Петковица), је из околине Тетова, досељен пре 50 година. – Глигоријевић (1 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): из Крчина (Темнић) пре 40 година. – Максимовићи (2 к., Петковица): из Брзана (Лепеница) пре 40 и више година. – Мандић
(1 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): из Чачка пре 35 година; има их и у Великој Дренови (Темнић). – Тодоровић (1 к.,
Св. Ђорђе и Ђуревдан): из Београда пре 35 година. – Милорадовић (1 к., Св. Никола): из Секирице (код Параћина) пре 30 година. – Јовановић (1 к., Св. Арханђео): из Свилајнца пре 30 година, „када је овде било две кафане и десет дућана“.  – Лукић (1 к, Св. Врачи): из Параћина пре 30 година; има их и у Свиланијцу и Ћуприји по једна кућа. – Младеновић (1 к, Петковица): из Доњег Рачника пре 25 година; има их и у Јагодини (1 кућа). – Иличић (1 к., Св. Никола): из Лапова пре 25 година; има их (по једна кућа) у Београду и Смедеревској Паланци. – Милојковић (1 к., Св. Никола): из Раче (у Лепеници) пре 15 година. – Павловић (1 к., Ђурђевдан): из Лапова пре 10 година (Милојковић и Павловић су Цигани ковачи, досељени овамо после 1918 године). – Танасковић (1 к., Св. Арханђео): не зна се одакле је и када је
дошао.

Родови на багрданској страни: Миличић (1 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); Матићи (2 к., Св. Никола); Величковићи (2 к., Св. Никола); Цветковићи (2 к., Св. Арханђео); Милутиновићи (2 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): сви су досељени пре 60-70 година из села Багрдана. – Томашевићи (2 к., Св. Никола): из пиротске околине као лончари пре 65 година. – Прокићи (2 к., Св. Стеван): из видинске области кад и Томашевићи. – Стевановићи (1 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): из Малошишта (нишког) пре 60 година. – Ћетковићи (2 к., Ћирило и Методије): из Мораче у Црној Гори пре 60 година. – Прокићи други (2 к., Св. Никола): из Шаторње (Јасеница) пре 60 година. Има их и у Крагујевцу и Аранђеловцу (по једна кућа). – Арсенијевић (1 к., Св. Врачи): из Рамаће (у Гружи) пре 55 година. – Тодоровић (1 к., Св. Никола): из Малошишта (код Ниша) пре 55 година. – Секулић (1 к., Св. Никола): из Битоља пре 50 година. – Матејић (1 к., Св. Никола): из видинског краја пре 50 година. Од истог рода има две куће у Зајечару.  – Мирчић (1 к., Св. Арханђео): из Јагодине пре 45 година. – Маринковић (1 к., Св. Арханђео): из Петровца (лепеничког) пре 45 година. – Поповићи (2 к., Св. Никола): из Радошина (Ресава) пре 45 година. Од овога рода има једна кућа у Београду. – Петровић (1 к., Петковица):из Ловаца пре 45 година. – Костић (1 к., Св. Никола): из околине Сјенице пре 40 година. – Стевановићи други (2 к., Св. Врачи): дошли из Милошева (Домуз-Потока) пре 40 година. – Михаиловић (1 к., Св. Врачи): из Рамаће (у Гружи) пре 40 година. – Величковић други (1 к., Св. Никола: из Јагодине кад и Мирковић. – Савић (1 к., Св. Арханђео): из параћинске Плане пре 40 година. – Настасијевић (1 к., Св. Арханђео): из Јагодине (где их има још две куће) када и Величковићи. – Обрадовићи (2 к., Петковица): из Брзана (Лепеница) пре 40 година. Има их у Брзану (10 кућа) и у Баточини (2 куће). – Поповић други (1 к., Св. Ђорђе Алемпије): из Лужнице (лепеничке) пре 40 година. – Ђорђевић (1 к., Св. Јован): из Доњег Рачника пре 40 година. – Стевановић трећи (1 к., Св. Ђорђе Алемпије): из Великог Поповића (Ресава) пре 35 година. – Марјановић (1 к.., Св. Ђорђе и Ђурђевдан): из Горњег Штипља пре 35 година. – Поповић трећи (Св. Ђорђе Алемпије): из Великог Поповића (Ресава) пре 30 година. – Јелић (1 к., Ђурђевдан): из Ужица пре 30 година. – Миљковић (1 к., Св. Никола): из Великог Поповића (Ресава) пре 30 година. – Вучковић (1 к., Св. Арханђео): из Ловаца пре 30 година. – Николић (1 к., Св. Никола): из Војске (Ресава) пре 25 година.  – Томић други (1 к., Св. Мрата, Мина) из Ловаца пре 25 година. – Симић (1 к., Св. Врачи): из Трстеника пре 25 година. – Мумић (1 к., Велика Госпођа): из Ловаца пре 15 година. – Петковић (1 к., Св. Никола): из Лапова пре 15 година. – Не зна се одакле су дошли: Живадиновићи (2 к., Св. Арханђео); Ристић други (1 к., Св. Пречиста, Ваведење) и Вељић други (1 к., Св. Арханђео).

Новије време досељавања појединих родова у ову варошицу треба тумачити после проглашавања овог места за варошицу (1866 год.), откада је досељавање углавноме и почело, као и несталност појединих трговаца и занатлија у њиховим пословима, због рђавог посла у радњама.

Српски етнографски зборник, Књига 56, Прво одељење, Насеља и порекло становништва, Књига 30, станице 138-143.
Станоје Мијатовић, БЕЛИЦА

П.С. У 1948 години у Багрдану је живело 1.300 становника, да би број био смањен на 809 у 2011 години. До пет година старости, у време пописа, било је 27-оро деце, што је најмањи број по старосним скуповима до 80 година старости (26 од од 80 до 84 година). Просечна старост у време пописа 2011 године била је 46,2 године.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>