Home » Sela » Brnjak (Ibarski Kolašin)

Brnjak (Ibarski Kolašin)

Ibarski Kolašin, dr. Milisav Lutovac, SANU 1952

 

Једно од највећих села Ибарског Колашина, простире се у сливу Брњачке Ријеке, која истиче испод огранака планине Мокре. У ову се речицу баш у средини села стичу неколико притока: Ћуковички Поток, Радо-Поток, алуга, Мала-Поток, Бановица…

Иначе Брњак чини малу географску целину, ограничену са југа Мокром, а са си и јз косама. Унутра око Брњачке Ријеке и њених притока створене су у шкриљцима долинске равни и релативно благе стране рашчлањене многобројним потоцима…

Брњак је насеље разбијеног тпа; дели се на крајеве у којима су куће груписане по стодности; они често носе назив ужег братства: Јаковљевићи, Јеремићи, Поповићи, Добрићи, Швиковићи, Ђуковац, Башча. Овде треба убројати Пресјеку, коју називају и „село“, али је у оквиру Брњака.

Природне лепоте, богатства у води, ливадама и шумама, затим важан средњевековни пут, који је овуда пролазио из долине Рашке за Метохију, и непосредна близина града Јелеча, учинили су да је Брњак био важно место у доба средњевековне српске државе. Познато је из историје да је ту био дворац краљице Јелене, жене краља Уроша и мајке краљева Драгутина и Милутина. Из тога времена има доста остатака, топографских назива и других трагова насеља. На ливадама поред потока у Махали виде се темељи кућа од којих је камен одвучен за школу и свештеникову кућу. На малој заравни испод Махале и Јелачин – Дола (Јеленин До), такође су откривени темељи зграда, где је по традицији била школа краљице Јелене. У непосредној близини, на месту званом Крње, постоји црквина димензија 3,5*6,5м, и око ње гробље. Црква је без сваке сумње старија од гробља, јер око ње нема средњевековног гробља, која су редовна појава у другим местима ове области. Она је заузимала и најлепши положај у старом насељу. Са ове мале заравни изнад става три потока, леп је поглед на све стране живописног Брњака.

Друго још важније насеље које је било везано за живот краљице Јелене лежи у Саставцима на ставама Брњачке и Оклачке Ријеке 3км низводно од првог. Тамо се у равни поред реке виде темељи зграда и камене хумке од њихових рушевина. Највеће зграде су биле до саме реке при дну Поповића ливаде: две од ових су биле дугачке 15-17, а широке 6-7м. Одмах ту, на левој страни Брњачке Ријеке на једном брежуљку, постоје трагови неке грађевине и гробља, где је нађена плоча са стилизованим петолистом, који су као обичан камен узидали у зграду Задружног дома.

Судећи по положају, ово насеље у Саставцима било је у вези са двором у Јелач-Долу – оба су сачивали једну целију.

Сем ових у Брњаку има још остатака из Средњег века. На Спасојевику, између Башче и Јеремијића, постоји српско средњевековно гробље, чији су гробови поклопљени великим плочама. Неке су сељаци повадили да би проширили ливаду. У средини гробља су била три огромна и врло стара храста, од којих су два од старости пала, док су на трећем готово све гране сасушене. У њих нико не дира, као у неку светињу; чак не односе ни дрва срушених грмова; по народном веровању, пад табу-храста предзнак је какве несреће или важног догађаја…

Преци данашњег с су овде насељени пре 200г. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло, по другом казивању Радоња и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15к), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20к), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14к), Милојевићи у Вукојевићу (10к), Илићи у Љајчићу (6к), Швиковићи, Коматовићиу Бабићу (заселак Оклаца) (10к), Веселиновићи у Виткојевићу (6к) и Тајовићи у Драгаљици.

Јаковљевићи (Матусокићи) (6к, Петковдан), чије је старо презиме Лаконићи, пореклом су из Бјелопавлића. По доласку из Бишева (Рожаје) прво су се настанили на пољу близу Ибра, где је данас Општински одбор. Ту је и њихово гробље; одавде су се померили у Брњачку Ријеку. Од досељења овде броје 6 појасева. Рођаци су им Гаљаци у Резалима и родови у Падинама.

Дробњаци (16к, Ђурђевдан) настањени су у брњачком „селу“ Пресјеци. Само њихово презиме каже да су досељени из Дробњака. Помињу неко село Трешњевицу одакле су дошли. Брзо су се множили и расељавали по околним селима и друге удаљеније крајеве.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>