Home » Sela » Drenovac (Klina, Metohija)

Drenovac (Klina, Metohija)

Onomastika dela Severne Metohije, Danilo Stijović

Грађа је сакупљана од 1 до 15 јула 1978г и од 27.7 до 20.8. 1979г. САНУ, Ономатолошки прилози, књига 14.

Рад на терену није био лак. До тражених података долазило се тешко, јер је српско становништво било заплашено, те је на сваком кораку показивало неповерење. Контакти су ипак успостављени, чему су највише доприносили ученици аутора ових радова, тј (некадашљи) ђаци Гимназије и Средње економске школе у Пећи. С добијањем поверења, људи су не само давали тражене податке него и отварали срце, често износећи чињенице о свакодневном страдању Срба тих дана на својим имањима и испред својих кућа.

У време сакупљања грађе у овим селима невољне сеобе Срба из ових крајева текле су увелико, али је још увек било јаких породица с великим бројем деце.

Грађа је, како је то уобичајено у истраживањима ове врсте сакупљана од старијих (по могућности неписмених или што мање писмених) мештана, а само у неким слуајевима (нпр код бележења нових и старијим људима непознатих имена) – од млађих, па чак и од деце.

Велику захвалност за гостопримство и помоћ на терену дугујем становништву испитиваних села, а посебно информаторима (чија су имена давана на крају уводног дела о сваком селу), од којих неки одавно нису међу живима, а неки су нови дом потражили и нашли далеко од свог старог, метохијског завичаја.

Дреновац (Клина)

Село се налази око 18км ји од Пећи. Аутопут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини, док се други део села спушта у равницу поред Пећке Бистрице. На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас, „кад је тежак светак“, пале свеће. Кажу да је ту била црква свете Богородице („Света пречиста“) и да су се доскоро чували трагови те цркве.У центру села постоји огроман храст. Он је „вакав“ заштитник села. Под њим се на Спасовдан поставља „софра“, кад носе крста…

Село има 62 српске куће и око 20 шиптарских. 12к (п Богићевић, раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из Гацког, а остале п, уколико нешто знају о свом пореклу, кажу да су старином из Црне Горе: Велике, Шекулара, Бјелопавловића, а најчешће кажу да су „негде из Црне Горе“ и да су се доселили у турско време или пре њега… Просечан број чланова у породици је око 9,3.

Богићевић 14к. Чувају предање да су старином из Гацког. У ово село су дошли из села Велике у Црној Гори пре неколико векова. Св. Ђорђе; мс св. Алемпије.

Добрић 4к. Пореклом су „негде из Црне Горе“. Св. Ђорђе.

Јанић 1к. Раније им је презиме Павићевић. Пореклом су са Пелева Бријега у Црној Гори. Још у турско време пребегли су због крвне освете у село Заостро код Иванграда. Овде су од 1932г.

Јовановић, 1к. Старином су из Бјелопавлића (Црна Гора). Св. Петка.

Јовановић 1к. Доселили су се из Мораче пре 100г. овде су од 1932г, а пре тога су живели у Белом Пољу код Пећи.

Марковић 1к. Не чувају предање о пореклу. Св. Никола; мс св. Никола летњи.

Марковић 4к. Не чувају предање о пореклу. Св. Ђорђе, мс св. Ђорђе Алемпије.

Миловић, 2к. Дошли су из Бара Краљских (Васојевићи) 1932г. Св. Аранђео.

Николић 1к. Не чувају предање о пореклу. Св. Никола; мс Св. Никола (летњи).

Николић 1к. Старином су из села Бабића код Куршумлије. Овде живе од 1947г на имању које су добили од општине.

Радосављевић 2к. Доселили су се из села Велике у Црној Гори „пре 500 година“. Св. Ђорђе.

Савић 5к. Чувају предање да су старином из Дробњака. У ово село су се, још у турско време, доселила три брата: Добро, Саво и Степо. Од њих потичу данашњи Добрићи, Савићи и Степићи. И данас имају истог кума. Св. Ђорђе, мс св. Ђорђе Алемпије.

Сташић 1к. Не чувају предање о пореклу. До пре 20г живели су у суседном слеу Дугоњива. Св. Никола.

Степић 11к. Чувају предање да су старином из Дробњака. У ово село су дошли из Велике „пре 500г“. Св. Ђорђе; мс св. Ђорђе Алемпије.

Цимбаљевић, 2к. Доселили су се 1932г из села Дапсића (о. Иванград). Св. Аранђел.

Шћекић, једно лице, старином из села Распоре (о. Иванград). Св. Никола.

П.С. У Дреновцу је 1961г било 779с (Срби и Црногорци 403, Албанци 372), у 1971г било је 851с (419:361), а у 1981г било је 1.016с (403:550). А данас?

3 Komentara na Drenovac (Klina, Metohija)

  1. STEPIĆ MILUTIN

    Imate pogrešne podatke za Zadrugu STEPIĆ.Mit da su svi došli iz Crne Gore,gde su na nekom slavlju saleli nekog Turčina, pa su zbog toga morali da beže, je smešna i netačna.RASI(duge Kose uvezane u Pletenice i RUSI, duge ravne kose-primedba)su živeli u Zadruge-zajednice sa više Porodica.Na čelo Zadruge je bio neki njen najistaknutiji član (po pameti,gluposti,poštenju i td.),tako da su ostale Zadruge tu zadrugu po njemu prozvale.Po STEPI(vođa saplemenika ili ti KNEZ)sve zadrugare znazivaju STEPIĆI, odnosno STEPINI TIĆI(od Ptići-deca, unuci praunuci…).Tako u RASA je nastalo PREZIME-PREIMENA.I ono se nemenja sve do raspada ZADRUGE,npr. seobom pod Vlaškog Patrijaha Čarnojevića u Podunavlje i Posavlje,gde od PETRA, STEPE,Milana… nastaju prezimena PETROV,STEPANOV,MILANOV i td.jer se ZADRUGA razbija na PORODICE koje predvode sPETAR, STEPA,MILAN,itd.koji se naseljavaju na različitim mestima za razliku od ZADRUGE koja je zbijena na malom prostoru TROLU.Inače od RASA Grci i ostali narodi uzimaju PREZIME ispred imena, dotad su pored imena imli nazim MESTA od koga potiču.Da nastavim za nas STEPIĆE iz DRENOVCA,Metohija.Stepići su stara autohtona ZADRUGA STEPIĆA. Stara je preko 700godina od vremena KRALJA MILUTINA na TROLU DRENOVAC.Samo je sa tog trola starija ZADRUGA JOVANOVIĆ( ZVEZDAN- ZVEKI JOVANOVIĆ),ostale stare su se zatrele ili preselile u Istočnu Srbiju u okolini Rajca.Pre toga je bila ZADRUGA STALETIĆ, iz koje nastaju po braći STEPI-STEPIĆI,DOBRI-DOBRIĆI i SAVI-SAVIĆI,koji se vraćaju iz okoline Kruševca, gde su ibegli od KUGE po naređenju tadašnjeg KRALJA MILUTINA,i naseljavaju se u okolini starog TROLA, sada kao zasebne Zadruge.Neki Članovi ZADRUKE STALETIĆ ostaju u okolini KRUŠEVCA,a neki se nastanjuji u obližnjem selu JELEN DO.Jedan od unuka ili praunuka STALETE PETAR, ostaje sa svojom porodicom u VELICI na Čakoru i od njega nastaje zadruga PETROVIĆ.Ovo je pričala meni i mojim sestrama od ujaka moja prababa STANIJA JOVANOVIĆ (živela 103 godine),koja je bila pismena i sa svojim mužem Protom dočekivala Kralja, kad je on dolazio u poseti Peći i okolini.Isto ovo mi je potvdila moja baba po majci NEDA JOVANOVIĆ rođena DOBRIĆ.Deda ŽIVKO JOVANOVIĆ me je vodio i pokazao mi sva TRI TROLA DRENOVAČKIH ZADRGA.PRVI:U MOSTADŽINI MOST,na velikoj Krivini kod sela Grabanica, gde su kasnije naseljeni Kolonisti Jovanovići iz CRNE GORE.Tu postoje Temelji i ostaci Crkve sa MOZAIČNIM PODOM i Rimskim BUNAROM dubokim oko 80 metara.DRUGI:Gde su sada Cincari naseljeni, gde su temelji već pomenute CRKVE od vas.Treći:Gde su sada naseljeni Stepići, kod već pomenutog od vas ZAPISA-Hrastovog DUBA.Danas tu nema ničega sve su ODRODI sravnili sa zemljom po nalogu HERZEGOVAČKIH,BOSANSKIH i CRNOGORSKIH Komunističkih Terorista od 1945 godine na ovamo u saradnji sa KOMINTERNOM I VATIKANOM.Posao su završili MILOŠEVIĆ,DRAŠKOVIĆ, ŠEŠEL,VUČIĆ i drugi koji su nas uvukli u rat za njihove interese.Danas egzistiraju izmišljene nacije HRVATI, SRBI, CRNOGORCI,BOŠNJACI-MUSLIMANI i MAKEDONCI a nama autohtonim narodima RASIMA, VLASIMA i CINCARIMA ne daju da se nacionalno izjasnimo kao RASI, VLASI i CINCARI. Takav genocid nad RASIMA je izvšen i u NEMAČKOJ,ČEŠKOJ i TURSKOJ.Danas su ODRODI postali nacije KOSOVARI, ALBINORACI-ARBANASI-ALBANCI ili na Raškom jeziku BELORASI.

    • poštovani
      moji potiču iz Drenovca. volio bih više da znam o samom tom kraju i svom porijeklu. s obzirom da nemam nikakvog kontakta sa bilo kim od Savića iz tog kraja bio bih vam zahvalan da mi date podatke o porijeklu,porodičnom stablu,naše porodice. koliko vidim mi potičemo od istog pretka.
      hvala
      savic.je.zlatko@gmail.com

      • Meni je prababa od Savića,a pradeda mi je Stepić… Po onome sto mi je pokojna prababa pricala mi Stepići smo nekada bili Perići ali zbog neke krvne osvete smo promenili prezime u Stepić…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>