Leposavić

Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, Благоје Павловић, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић 2003.

 

Село се налази с десне стране средњег тока реке Ибра… Средња надморска висина је 560м…

Могућно је да је у називу села име одсељеног рода Лепосавић (патроним) који се одселио из села Милића (Васојевићи у ЦГ) и био ту настањен пре доласка данашњег с. Презиме тог рода је могло да пређе у име насеља, јер је тај род био његов оснивач. Данас их има: у селу Доња Глеђица у Старом Влаху између Вучанске и Голијске реке, Бединој Вароши поред Моравице, Ивањици, Чачку и Београду.

Није искључена могућност да је насеље добило име по пр рода Лепојевића, тим пре, што Јован Цвијић село помиње под именом Лепојевиће…

Према предању назив села потиче од личног мушког имена Лепоје – Лепо (антропоним). За време познатих метанастазичких кретања с крајем 18 и почетком 19в, у селу је, пре предака данашњих родова, досељен род Савић. У овом роду, по лепоти, био је познат Лепоје – Лепо, по коме је и село добило име, јер се он сматра његовим оснивачем (?)

По постанку село Лепосавић спада у млађа насеља и под овим именом га нема у повељама у писаним изворима. Помиње се 1828г у Даници Вука Караџића под именом Љепосавићи јер су га Карађорђеви устаници ослободили 1812г.

Данашње с села Лепосавић чине родови чији су преци досељени у дп19в (1862).

Милановићи (8к), Милојевићи (10к) и Васићи (9к), по пореклу су једно родство, а досеилли су се из Церовика, на з обронцима Рогозне. Даљом старином су из Трешњевика код Андријевице, од племена Васојевића. По п предању била су три брата: Милан, Милоје и Васо. Од Милана су данашњи Милановићи, од Милоја Милојевићи, а Васићи носе п по Васу. Имају блиске рођаке Ратковиће и Видосављевиће у Јошаници и Александровиће (Аврамовиће) у Г. Крњину. Сви славе Усековање главе св. Јована Крститеља (11.9).

Миленковићи (2к) по пореклу блиски су рођаци са Васићима. Данашње пр носе по Миленку, Васовом братанцу. Род су са Милановићима и Милојевићима у селу. Као и њихови рођаци и они су старином „од Андријевице“ у Васојевићима. Св. Јован Крс.

Ђоковићи (6к), досељени су од Сјенице, прво у Запрату, а одатле сишли у Лепосавић. Старином су из ЦГ (Кучи). Пр носе по старијем претку Ђоку. Некада је у селу као поткивач био познат Мико Ђоковић, чија је поткивачка радња и данас сачувана, али се овим занатом више нико не бави. Св. Лука.

Млађи досељеници после ДСР и касније, су:

Јеремићи (1), досељени из Брњака у ИК. Данашње пр носе по старијем претку Јеремији. Према предању, други Јеротијев син Миладин имао је Будимира (Бујо) и Живка. Бујо се два пута женио. Са првом имао је сина Радоша, и са другом женом Радом, родом од Милојевића из Лепосавића, имао је Радуна, Радивоја, Радишу и ћерке Милијану, Ружицу и Милицу. Бујо се са женом Радом одселио из Брњака и настанио у Лепосавићу где и данас живе његови потомци. Ђурђиц.

Лазовић (1) досељени из Бадлава код Одојевића (Нови Пазар). Купио је имање од Радована Ђоковића из Лепосавића. Старином је из ЦГ (Кучи) и по пореклу род је са Вељковићима у Неготинцу. Св. Лука.

Минић (1) је досељен из Гркаја, а старином су из ЦГ (Морачани) од б Жура – Журића. Купио је имање од Вељка Васића из Лепосавића. Аранђеловдан.

Недељковић (1) је досељен из Јунака на Рогозни, прво у Црвени, а одатле у Лепосавић. Петковдан.

Развитак варошице. По изградњи железничке пруге од К. Митровице, у Лепосавићу се насељавају родови:

Јевремовићи (имају кућу пре 1928г).

Недељковићи (1), Радосављевићи (1) и Ђелошевићи (1), из Улија, и они су најстарији с овог насеља. Од тада број с и д у насељу брзо је растао, па 1948 насеље има 8к, а 1961г 96д са 410чл…

С обзиром да су родови данашњег с општине Лепосавић обрађени у сваком сеоском насељу, овде се бавимо родовима који су досељени из других крајева.

Анђић (1д), досељени су из села Калудре, код Берана у ЦГ. Старије порекло им је од племена Куча. Св. Никола.

Ацковићи (2) досељени су из Одојевића на Рогозни, општина Нови Пазар, где су дошли из ЦГ, средином 19в. Св. Никола.

Анђелковиж (1), досељен из Грабовца код К. Митровице, св. Лука.

Арсић (1), досељен из Севца, код Штрпца, у Сиринићкој жупи, Ђурђиц.

Анђелковић (1), досељен 1978г из Грижана на Рогозни. Ђурђевдан, мс св. Никола, старином из Дробњака.

Анђелковић (1), досељен из Валча код Звачана. Св. Ћирик.

Бабић (1), досељен је 1966г из Калудре код Берана, прво у Миоковиће, па у Бело Брдо, да би 1986г дошао у Лепосавић. Даљом старином из Лепосавића. Ђурђевдан, мс св. Илија.

Божовићи (2), досељени су из Придвориће, из ИК, Митровдан мс Петровдан.

Божић (1) досељен је из Базољина, општина Брус, прво у Бело Брдо, а одатле се преселио у Лепосавић. Крвни су сродници штављанских Кулиза, а једно су р са Милетићима у селу. Мратиндан.

Бурићи (2) досељени су из Пећи у Метохији, а старином су из Заграде код Даниловграда. Аранђеловдан, мс св. Илија.

Васић (1), досељен је из Свињара код К. Митровице, где су дошли из Зупча у ИК. Воде порекло од Шарчевића па их тако зову. Петковдан.

Величковићи (2), досељени су из Градишта код Бачке Паланке, св. Никола.

Вујошевић (1), досељен је из села Ржанице код Мурина у ЦГ, Миторвдан.

Вукојичићи (4), досељени су из Стануловића опш Брус. Св. Ђорђе Алимпија Стол.

Власи (1), досељен из села Огошта код К. Каменица.

Власај (1), пореклом из К. Каменице.

Влашковић (1) досељен је из Лучке Ријеке у ИК, даљом старином из ЦГ од Бјелопавлића. Кажу да су пореклом род са Јакшићима у Јасеновику. Св. Петка.

Вукашиновић (1) у Сланишту и Вукашиновић (1) у Долу досељени су из Доњег Стануловића, опш Брус, где су дошли из Горњег (ЦГ) Колашина крајем 17 или почетком 18в. Св. Јован Крс.

Вукојичићи у Сланишту (1д), досељени су такође из Стануловића. Св. Алимпије Столник.

Георгијев (1) досељен је 1972г из села Дуката код Босилеграда.

Деспотовић (1), досељен је 1959 из села Блажева (Брус). Св. Ђорђе.

Даћевац (1), досељен је из Севца у Сиринићкој жупи. Ђурђевдан.

Делић (1), досељен је из Обилића на КОсову, где су досељени као колонисти 1922 из Коренице у Лици, св. Јован Крст.

Дробњак (1) досељен из Пасјег Потка на Рогозни, где су дошли из ЦГ у 19в (Дробњаци). Ђурђевдан.

Ђоковићи (2) досељени су из Жаровнице код Звечана, где су дошли из села Грижана на Рогозни. Митровдан, мс Петровдан.

Живић (1) досељен 1971г из Самодреже на Косову, где су дошли у пп18в из ИК. Св. Василије.

Захаријевић (1к), досељен је из К. Митровице прво у Сочаницу, па у Лепосавић. Старином је из Призрена. Св. Враче ј.

Емини (2) досељени су 1967 из села Радеша код Драгаша, општина Гора.

Ивановићи (2), досељени су 1977г из Новог Брда на Косову. Аранђеловдан.

Ивановић (1), досељен је из Буковице код Рожаја, а пореклом су од Братоножића. Св. Никола.

Ивановић (1) досељен из Звачана где су дошли из села Балоица код Подујева. Даље порекло везују за село Златицу у околини Подгорице. Пореклом су Кучи. Св. Никола.

Јаковљевић (1) досељени је 1979г из Вучитрна, села Ропица. Води порекло од Пурака. Даља старина му је у Метохији, околина Пећи. Раније су славили св. Николу, али су из непознатих разлога променили славу и узели св. Агатоника (4.9).

Јевтић (1) пореклом од Јевтића у Сувом Долу код К. Митровице, где су дошли из околине Куршумлије, прво у Соколицу, па у Суви До. Сматрају се старинцима. У Лепосавић је досељен 1972г и славаи св. Стефана.

Јовановић (6), досељени су из Сељанца, засеок Јосићи (Јосића мала) где су дошли из села Црепуље у ИК. У Сељанце је прво дошао предак Јосија, по коме су носили првобитно презиме Јосић. Дошао је на „агину земљу“. По п предању Јоса је имао још два брата: Јакшу и Ђура, који су кад и Јосија отишли у Вучу, где данас живе њихови потомци Јакшићи и Ђурићи. По пореклу су род и са Ђорђевићима и Михаиловићима у Мошници. Св. Петка з и л.

Јовановић (1) досељен је 1966г из Бадњевца, општина Баточина, а кажу да су старином из неког села у ИК. Св. Никола.

Јосифовић (1) досељен је 1974г из Грачанице на Косову, а где су пресељени из села Сушице 1830г. Даљом старином су из околини Дебра у Македонији. Митровдан.

Каличанин (1к), досељен је из Штавља код Сјенице, где су дошли у пп19в из Калице код Берана. По томе се презивају Каличани. Каличана данас има у Топлици, Београду, Новом Пазару, Краљеву, Рашки и Јаначком пољу (Нови Пазар). Петар Каличанин био је један од вођа бабинске буне 1875г и учесник у јаворском рату 1876г. Митровдан.

Краговић (1) досељен из Кобиље Главе у ИК. Према п предању њихов предак доселио се од Мораче у Луков До на Рогозни, а почетком 19в на Кобиљу Главу. Аранђеловдан.

Керкеза (1) предак је досељен 1933г из Смољана код Б. Петровца, прво у Костин Поток, а потом у Лепосавић. Ђурђевдан.

Костић (1к) досељен је из Рудина на Рогозни, општина Звечан. Старином су из ЦГ, од Ераца у Никшићкој жупи. Св. Никола.

Кнежевић (1) досељен је 1991г из Г. Милановца, где су дошли из ЦГ – Богданица. Говоре да су старином од племена Дробњака. Ђурђевдан.

Конески (1) досељен је 1975г из села Долгајец код Прилепа у Македонији. Св. Ђорђе Алемпија Столпник.

Кречковић (2) досељени су 1971 из Подриња код Ораховца, где су дошли као колонисти из Албаније, село Враке 1936г. Св. Алимпија Столник.

Лазаревић (1), досељен је из Судимља, опш Брус. Св. Лука.

Лакушић (1) досељен је 1986 из Косова Поља, где су дошли 1929г из Баловца код Подујева. Старином су из села Леваја код Лијеве Ријеке у ЦГ, од племена Васојевића. Аранђеловдан.

Лугоња (1), досељен из Нових Козараца код Кикинде, где су дошли из Подгорице као колонисти. Пореклом од б Луковића. Ђурђевдан.

Лукић (1), досељен је 1973 из К. Митровице. Аранђеловдан.

Максимовићи (2) су се доселили из Базољина, (Брус), прво у Бело Брдо, а 1981г у Лепосавић. Старином су из ЦГ (Морачани). Аранђеловдан.

Максимовић (1к) досељен је 1980г из Грачанице на Косову, где су дошли као колонисти из Херцеговине. Св. Ђорђе Алемпије.

Маговчевићи (3) досељен је 1968г из села Стражевине код Никшића. Старином је од б Маговчевића из Пјешивачке области. Св. Јован Крститељ.

Марсенић (1) досељен је 1966г из Марсенића Ријеке код Берана. Васојевић, Аранђеловдан.

Мијаиловић (1), досељен је из Паваштице код Куршумлије прво у Бело Брдо, а онда у Лешак, да би се 1972г преселио у Лепосавић. Ђурђиц.

Марјановић (1), досељен је из Лешка, а старином је из Драгосаваца код Краљева. Ђурђиц.

Марковић (1), досељен је из Вучитрна, где су досељени 1932г као колонисти из Грашеваца код Бруса. Св. Никола.

Марковић (1), досељен је из Тополе прво у Сочаницу, а око 1958г прешао у Лепосавић. Ђурђевдан.

Миливојевић (1), досељен је из Вељег Бријега у ИК, а старином је из ЦГ (црногорска Брда), од племена Дробњака. Ђурђевдан, мс св. Илија.

Милентијевић (1к), досељен је из К. Митровице, где је дошао из Рудина на Рогозни.

Милутиновићи (1), досељен је 1970г из Жеровнице (Звечан). Св. Никола.

Милосављевић (1), досељен је 1972г из Козарева (Звечан). Св. Никола.

Митрић (1), предак досељен 1968г из села Брдо код Мркоњић Града у Босни, св. Василије Велики.

Николићи (2), досељени из села Блата код Пирота прво у Врачево, а потом у Лепосавић. Аранђелвдан.

Несторовићи (2) досељени 1947г из Блажева, прво у Бело Брдо, а одатле 1968г у Лепосавић. Св. Врачи, ј и л.

Недељковић (1), досељен 1973г из Грабовца, општина Звечан. Пр носе по претку Недељку. Једно су р са Ракићима у Сланишту. Св. Врачи ј и л.

Николић (1) је досељен из Беле Паланке 1961г. Бавио се фотографским занатом и био први који је имао фотографску радњу у Лепосавићу. Св. Никола.

Орловић (1), досељен је из Горњег Стрмца у ИК. Старином су из ЦГ из Брда, од старог б Орловића у Бајицама код Цетиња. Ђурђевдан, мс св. Никола.

Павић (1) је досељен априла 1977г када је у Лепосавићу почео да ради Општински суд. Порекло је из села Коретишта код Гњилана, а даљом старином из Прилепа у Македонији. Св. Никола.

Павличић (1) досељн је из Димитровграда, а пореклом је из Пећи у Метохији. Даљом старином је из Даниловграда у ЦГ од племена Бјелопавлића. Св. Петка.

Павловић (1) је досељен 1959г из села Панојевића (Рашка). Води порекло од претка Паноја који је досељен из Бихора у ЦГ. Св. Никола.

Перић (1), досељен је из Лешка, где су дошли из Лапљег Села на Косову. Даљом старином су из горње Биначке Мораве. Св. Никола.

Петковићи (3) досељени су из села Жакова код Истока у Метохији. Св. Петка.

Прибаковић (1) досељен је 1959г из Вучитрна, где је дошао из Драгуше код Блаца. Св. Никола.

Попов (1) је досељен 1976 из Београда. Пореклом је из села Врела код Уба. Ђурђевдан.

Поповић (1) је досељен из села Прилужја на Косову. Пореклом су од Секулића у Грачаници, одакле су се 1860г преселили у Прилужје. Даља старина им је у Пологу код Тетова у Македонији. Св. Никола, а у Грачаници су славили Митровдан.

Пеновски (1), досељен је 1980г из Берова у Македонији. Митровдан.

Раденковић (1) је досељен 1973г из Србовца (Бугариће) општина Звечан, св. Ђорђе.

Ракић (1к) је досељен 1953г из Грабовца, општина Звечан. Првобитно се пр Недељковић, а ново пр је узео по старијем претку Раки. Св. Враче ј и л.

Репановић (1), досељен је 1979г из Осојана код Истока. Св. Трифун.

Савковић (1) досељен је из Руднице од Савковића, где је дошао из Рајчића, општина Рашка. Старином су из ЦГ, од Пипера. Митровдан.

Срећковић (1) досељен је из Рвата код Рашке, Ђурђиц.

Танасковић (1) досељен је из Врачева, а тамо је дошао из Казновића код Рашке. Води порекло од Прњака из Придола код Никшића у ЦГ од старог б Угреновића, из племена Никшића. Св. Јаћим.

Тепавчевић (1) досељен је из Вучитрна 1998г, а старином је из села Сибнице у Топлици. Св. Никола.

Томић (1) досељен је из села Лауше код Србице. Св. Никола

Трајковић (1) досељен из Жеровнице код Звачана. Ђурђиц.

Цвејић (1) досељен је из Штимља на Косову, где су дошли, како кажу, пре 300г са Жабљака у Црној Гори, св. Никола.

Церовина (1) досељен је 1965г из Самодреже код Вучитрна, а старином су од Невесиња у Херцеговини. Ђурђевдан.

После оружане интервенције НАТО у марту 1999г и доласка мировних снага под заштитом УН дошло је до егзодуса неалбанског живља са КиМ, убијања, пљачкања и уништавања њихове имовине, културних и духовних добара. Снежана Миливојевић из Института за српску културу Приштина у вези тога пише да „подаци о броју избеглих злосутно указују да Косово и Метохија постају етнички чиста територија, изузев његовог маргиналног северног дела“ и да су КиМ уместо мултиетничког и мултикултурног претворени у моноетичко и монокултурнп. Према подацима УНХЦР-а у периоду од 10 јуна до септембра 1999г са КиМ избегло је 240.000 Срба и другог неалбанског становништва. Већинско српско с очувало се у општинама северног дела КиМ као и у неким општинама средишњег и ји дела. У општини Лепосавић, према подацима Црвеног крста привремено су нашле пребивалише 234п са 842 члана.

У Лепосавићу је већина расељених п смештена приватно, код родбине, пријатеља, познаника или у многим домовима до тада непознатих људи. Породице су:

Ђорђевић (1д) досељен из Приштине септембра 1999г, а тамо су дошли из Слатине код Вучитрна. Садашње пр носе по претку Ђорђу. Св. Архангел з и л. Из овог рода потиче Милош Ђорђевић доктор филолошких наука, директор Института за српску културу – Приштина, аутор осам збирки песама и шест студија из области књижевности и историје српске културе.

Буха (1) пореклом су из Невесиња у Херцеговини. Пре ДСР досељени су на Косово, а у Лепосавићу су избегли из Приштине после 1999г. Митровдан.

Радомировић (1) досељен из К. Митровице, а старином је из Србовца код звечана, Ђурђиц.

Ковачевић (1) из Ђаковице.

Аџанчић (1) из Обилића.

Младеновић (1) из Обилића.

Бранковић (1) из Приштине.

Бабовић (1) из К. Митровице.

Бајрами Ацо (1) из Ђаковице.

Недељковић (4) из Вучитрна.

Јовановић (1) из Призрена.

Милутиновић (1) из Вучитрна.

Јаковљевић (1) из К. Митровице.

Спасојевић (1) из Пећи.

Аксентијевић 1д из Обилића.

Матијашевић 1д из К. Митровице.

Недељковић 1д из Липљана.

Недељковић 1д из Приштине, а пореклом је од Недељковића из Улија, Ђурђевдан.

Јанковић 1д из Обилића.

Спасић  1д из Вучитрна.

Шерифи 1д из Драгаша – Гора.

Јовичић 1д из Обилића.

Недељковић 1д из Призрена.

Нићифоровић 1д из Пећи.

Радојевић 1д пореклом су до Радојевића у Г. Крњину из Призрена. Ђурђевдан.

Прлинчевић 1д из Урошевца.

Живић 3д из Вучитрна.

Крстовић 1д из К. Митровице.

Жарковић 1д из Приштине.

Поповић 1д из К. Митровице, а пореклом су од Поповића из Поповца. Св. Никола.

Костић (1д) из Урошевца.

Цвејић 1д из Приштине. Св. Никола.

Милановић из Приштине.

Кузмановић 1д из К. Митровице.

Јаћимовић 1д из Приштине.

Чавић 1д из Вучитрна.

Милуновић 1д из Обилића а пореклом је од Милуновића из Црнатова, засеок Обади св. Мина.

Милуновић 1д из Вучитрна.

Живић 1д из Обилића.

Недељковић 1д из Приштине.

Бошковић 1д из Приштине.

Милосављевић 1д из Липљана.

Миладиновић 1д из Приштине.

Костић 1д из Вучитрна.

Јовановић (1д) из Призрена.

Мишковић 1д из Ђаковице.

Милић 1д из Косова Поља.

Цвејић 1д из Приштине.

Станојевић 1д из Косова Поља.

Вајт 1д из Драгаша – Гора и

Зарковић 1д досељен је из Приштине, пореком из Гојбуље код Вучитрна, старином су из Топлице, св. Николу.

У колективном центру Дома здравља у Лепосавићу смештено је 17п са 31 чланом. Породице су: Трбољевац (1д) из Суве Реке, а п су од Трбољеваца из Крушева, св. Лука.

Кујунџић 1д из Призрена, Миљојковић 1д из Вучитрна, Банићевић 1д из Приштине, Пауновић 1д код Истока, Павловић 1д из Пећи.

У овај колективни центар смештено је и 11п са 21 чланом избеглих из Хрватске и БиХ 1996г: Кљајић (1д) из Доњег Лапца, Стоисављевић (1д) из Срба, Петровић (1д) са Плитвица, Багиница (1д) из Доњег Лапца, Глумац (1д) из Грачца, Бурсаћ (3д) из Дрвара, Миланко (1д) из Грачца, Рашева (1д) из Госпића, Павловић (1д) из Петриње.

У колективном центру Српска барака смештено је 9п са 31чл: Лазаревић (3д) из Клине, Масић (2д) из Клине, Пантовић (1д) из Ђаковице, Бурић (1д) из Пећи, Николић (1д) из Приштине, Милутиновић (1д) из Ђаковице.

У колективном центру „Храст“ у Лепосавићу смештено је 13п са 41 чланом и то: Милић (1д) из Доњег Неродимља, Субашић (1д) из Гатња, Дедић (1д) из Ђаковице, Зарић (1д) из Доца, Вучиновић (1д) и Јовић (1д) из Клине, Николић (1д) из Липљана, Лалић (1д) из Пећи, Николић (1д) из К. Митровице, Куц (1д) из Пећи, Анђелковић (1д) из Вучитрна, Поповић (1д) из Пећи, Фисер (1д) из Старог Трга код К. Митровице.

У колективном центур ЈУ програма у Лепосавићу смештено је 10п са 33 члана: Станковић (1) из Гњилана, Бојић (2д) из Истока, Закић (1д) из Ђаковице, Гаши (1д) из Обилића, Антић (1д) из Ораховца, Шћепановић (1д) из Вучитрна, Јовановић (1д) из Приштине, Савић (1д) из Гњилана, Спасић (1д) из Обилића.

Укупно 11п са 18 чланова из Хрватске и КиМ смештено је у колективном центру „Спортски центар“ у Лепосавићу. П су: Томашевић (1д) и Дракула (1д) из Книна, Тодоровић (1д) из Шибеника, Тодоровић (1д) из Книна, Надовеза (1д) из Шибеника, Гагић (1д) из Бенковца, Мирковић (1д) из Коренице – Удбине, Сулинић (1д) из Истока, Сарковић (1д) из Истока, Ивановић (1д) из Клине.

У Рома кампу који се налази у бившим војним објектима у Лепосавићу смештено је 38 расељених ромских п са 201 чланом. Већина њих је из К. Митровице и Вучитрна. Један мањи број п избегао је из Обилића, Приштине, Урошевца и Подујева.