Home » Sela » Osečina

Osečina

Ljubomir Pavlović “Kolubara i Podgorina”

Положај села. – Осечина је на обема обалама р. Јадра. Сеоске су куће по плећима оних коса, које се од Влашића спуштају реци Јадру. Косе нису високе, али су им стране врло стрме и дубоко усечене…

Тип села. – Осечина је право старовлашко село. Куће су у џемате раздељене; џемати су по плећима брда удаљени један од другога од 50-500м. Главнији су џемати: Бабићи с леве стране Јадра, Јовићи, Младеновићи, Остењак, Баново Брдо, Думановићи и Бодуши на десној страни Јадра и до Влашића.

У Бабићима су: Бабићи (Симићи, Самуиловићи, Ђукићи, Обрадовићи, Степановићи, Ранковићи, Крстићи, Миљковићи, Марковићи, Матићи, Павловићи и Николићи) (27 кућа).

У Јовићима Јовићи (од 3 презимена) (17 кућа).

У Младеновићима Младеновићи (Петровићи, Младеновићи и Милисављевићи) (34 куће).

На Остењаку су: Прокићи и Ранковићи (15 кућа), Милошевићи (Урошевићи, Лукићи и Милошевићи (15к), Новаковићи (1), Милисављевићи (Бошњаковци) (7) и Гачићи (2).

На Бановом Брду: Манојловићи, Петровићи и Ненадовићи (17).

У Думановићима: Думановићи (Милисављевићи, Николићи и Недићи) (8) и Алићи (4).

У Бодушима: Бодуши (20) (сви под презименом Лукићи-Бодуши) и Гавриловићи (2).

У Осечини на друму: Глигорићи први (2), Глигорићи други (1), Михаиловићи (2), Милиновић (1), Алићи (1), Милићевић (1), Петровићи (2), Глишић (1), Протићи (2), Ђурђевић (1), Баштовановић (1), Глигорић трећи (1), Ђорђевић (1), Симић (1), Зелић (1), Станисављевић (1) и Манојловић (1).

У Осечини у сваком крају имају по 2-3 повеће задруге а готово свака друга кућа је задружна.

Подаци о селу. – Према списку села ваљевске епархије из 1735 год Осечина је имала 7 домова. Осечина по харачким тафтерима из 1818 год имала је 62 дома с 86 пор и 191 харач лиа. Према попису од 1866 год било је 119 д са 893с. Према попису од 1874 било је 135д са 969с, докле по попису од 1884г било је 160д са 1.178с. Према попису од 1890г било је 154д са 1.357с, докле према попису од 1895г било је 182д са 1451с, а према попису од 1900г било је 190д са 1.585с.

Годишњи прираштај становништва од 1866 год је 21,16, а процентни 1,81%.

Име селу. – Од куда је дошло име селу, не зна се. Имена појединих џемата су или породични називи или по имену места.

Старине у селу. – (1) У Осечини се налази стара црква која је од камена и шиндром покривена, подигнута 1818 год. На истом темељу била је и стара црква, коју су Турци пре тога два пут палили и рушили. (2) Уз Јадар је ишао стари пут, па се уз Ловачку поред цркве пео на Влашић и слазио у долину Тамнаве или ишао Влашићем и слазио на другом крају око Коцељеве, опет у долину Тамнаве. На овом путу на више места има старих споменика и калдрма.

Порекло становништва и оснивање села. – Осечина је старо насеље, за њу се прича да су је раније насељавале многе породице, али да су се мало по мало, кад год би Турци упадали у Јадар, исељавале, те се тако са свим иселиле у Посаво-Тамнаву. У другој половини 17-ог столећа Осечина је била готово празна, била је у њој само једна породица, која је данас потпуно изумрла.

Од најстаријих породица у селу је Бабића, досељена у неколико сродних породица у другој половини 17-ог столећа из околине Невесиња у Хереговини и населила прво у Осладићу, па после прешла у Оглађеновац и одатле при крају истог столећа прешла у ово село и населила се на Плављу, испод Лопатња у 3 куће; њих је под разним презименима 28 кућа, славе св. Јована.

Кад и Бабићи досељени су непосредно у ово село Младеновићи, чији родоначелник Митар доселио се из Пиве у Херцеговини. Митар се населио у Ловачкој, па кад су га Турци напали, напусти село и пред аустријску војну пређе у Срем са 77 чељади у својој задружној кући, а кад га чума (куга) умори, па му и многи народ (остави само 7) умори, потомци му се врате у Осечину и населе на даншњем месту. Младеновићима су близак род Прокићи и Ранковићи и сви, који се разнолико презивају у Младеновићима; њих је на броју 51 кућа, славе св. Јована.

Недића родоначелник доселио се из Куча у Црној Гори. Недићима су род: Алићи, Јевремовићи и Махиловићи. Родоначелник Недића Владислав имао је 3 сина: Новака, Негована и Радивоја. Недићи су од Новака, Алићи од Негована (којега су звали Алија), а Јевремовићи и Михаиловићи су од Радивоја. Од ове су породице храбри витезови и јунаци, браћа од стричева Дамњан и Глигорије, изгинули 16 априла 1804 године на српским Термопилима у Чокешини и потом буљугбаша Михаило Недић. Недића има данас у Осечини 10 кућа, славе св. Николу.

Кад и Недићи доселили су се у село и Ненадовци, чији родоначелник Ненад доселио се из Пипера у Црној Гори и населио се под Бановим Брдом; њих је у селу 18 кућа, славе св. Симеуна (1 септембра). Обе породице доселиле су се пред крај 17-ог века.

Уз Кочину Крајину или мало пре овог рата доселили су се Јовићи из Бањана у Херцеговини, има их 13 кућа, славе св. Јована.

Лукићи-Бодуши досељени су пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице. Њих су населили преци данашњих Недића на имање некаквог ссвога сродника Раје који је умро без наследника. Бодуша има 20 кућа, славе св. Николу.

Лукићи из Милошевића су из Станијине Реке од породице Влајковићам има их 10 кућа, славе св. Јована.

Ранковићи и Бабићи у Милошевићима досељени су из Остара у Босни, њих је 5 кућа, славе св. Јована.

Павловићи у Јовићима, досељени су из Вишњице код Београда, има их 5 кућа, славе св. Јована.

Бошњаковићи или Алексићи досељени су из Амајића у Азбуковици (данас у Рађевини); има их 7 кућа, славе Мратин-дан.

Думановићи су прешли из Осладића од Станчића, има их 5 кућа, славе св. Николу.

Новији досељеници, после 1820 год су:

Гачићи досељени из Г. Кошаља у Азбуковићи, има их 2 к, славе св. Алимпија.

Новаковић је из Азбуковице из Јеловаца, слави св. Трифуна.

Око 1850 год, на ушћу Ловачке у Јадар подигнута је једна путничка механа. Од тога доба па до данас подигнуто је велико друмско насеље под називом „Осечина на Јадру“. У овом су крају кућа уз кућу и с обе стране пута, а населиле су га поглавито занатлије из места и са стране. На том месту, поред школе, цркве и општинске суднице имају 2 механе, 15 дућана, 8 приватних кућа поред осталих зграда. Од заната се раде: ковачки, опанчарски, столарски, браварски, абаџијски, бојаџијски, кожухарски, качарски и пекарски, а има и трговаца. У приватним кућама седе надничари, сељаци и чиновници овог места. Занатлије, трговци и механџије занимају се поред заната и земљорадњом.

У овом несељу су оне породице, које су се населиле од 35 година па на овамо.

Глигорићи први из Братачића, има их 2 куће, по занату опанчари, славе св. Јована.

Михаиловић је један из Плушца, а други из села, по занату опанчари, славе св. Ђурђа.

Глигорић други из Д. Љубовиђе, по занату опанчар, слави Михољ-дан.

Милиновић из Срема, по занату кожухар, слави св. Јована.

Протићи, свештеничка породица из Азбуковице, има их 2 куће, славе св. Јована.

Ђурђевић из Остружња трговац, слави св. Арханђела.

Ђорђевић из Лопатња, по занату опанчар, слави св. Стевана.

Глигорић трећи из Оглађеновца, по занату абаџија, слави св. Јована.

Ђорђевић бојаџија из Плушца, слави св. Николу.

Симић из Оклеа окр ужичког, по занимању трговац, слави св. Николу.

Зелић, по занату ковач, из Остружња, слави св. Арханђела.

Станисављевић, по занимању ковач, из Драгијевице, слави св. Лазара.

У Осечини има 190 домова од 26 породиа.

Занимање становништва. – Осечанци се занимају земљорадњом и воћарством. Споредно је занимање сточарство и гајење свих врста стоке. Воћу се највећа пажња обраћа, а од усева засејава се онолико, колико је потребно за једногодишњу исхрану. Осечани се врло радо одају изучавању заната и изучене занате раде или у селу или на Јадру, кад држе праве дућане или иду у градове и друга села, па се тамо стално настањују и раде. Не само ради заната него и ради угоднијег живота појединци се удаљују из свога села и насељавају по равнијим тамнавским и посавским селима. Због тога што се сваке године знатне количине воћа извозе, знатан број сељака одаје се и трговини са сировинама по свом селу и ближој околини.

Појединости о селу. – Осечина је саставни део осечинске општине у ср подгорском. Судница, школа и црква су уз Ловачку близу њеног ушћа у Јадар. Гробље је заједничко и по крајевима, а тако исто и преслава.

П.С. Осечина варошица имала је 584 становника у 1948, 3.172 у 2002, и 2704 у 2011 години у томе 88 млађих од 5 година (130 од 5 до 10), уз просечну старост од 41 година.

Осечина село имало је 2.262 становника у 1948 години, 944 у 2002, и 768 у 2011 години, у томе 23 млађа од 5 година, уз просечну старост од 48,6 година

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>