Home » Sela » Tama u Tamniču (Negotin)

Tama u Tamniču (Negotin)

Negotinska Krajina i Ključ, Kosta Jovanović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 29, 1940 god. Reprint Službeni Glasnik i SANU

 

Тамнички хатар већином је у јужном делу простране, терцијарне заравни, коју на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а малим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази са заравни и утиче у Тимок; многе су у пољу и нису плављене, јер поток има дубоко корито толико да га вода не испуњава ни приликом највећег надоласка.

Село узима воду из бунара, а у синору су слаби извори. Зиратна земља је најбоља у равници, а шума је на заравни…

Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-40м, а ретко по 50м. Подељено је у Горњи, Средњи и Доњи Крај и на махале: Петровићеву, Богданићеву, Јанчићеву, Симонићеву, Ђуричићеву, Брдарску, Ајдучићеву и Утманску. У махалама има по неколико родова са измешаним кућама. Приликом испитивања било је 34 рода са 294 куће.

Гробље је источно од „села“, у подножју брда Липовца.

Прича се да је село приликом оснивања добило име Тамнич, јер је било у густој шуми. Орашје је, веле, селиште истоименог ранијег насеља, чије се становништво раселило и неке породице се преселиле у село Рајац.

У Селишту (Орашју) је, по предању, некада било насеље Крснич, које се због „турског зулума“ или због поплаве растурило. Неке су породице из тог места основале Тамнич, а већина је отишла у Браћевац преко Тимока, у „Бугарију“, „Влашку“ и у „Аустрију“, па се доцније многи повратили у Тамнич. Црквиште и Старо Гробље су из прошлости Тамнича. Од те цркве, веле, има остатака од темеља. Место Немачки Брод остало је из времена кад су ратовали Немци са Турцима.

Најстарији је помен Тамнича као насељеног места на поменутој карти „Темишварски Банат“, на којој је забележен Темнич, а 1736 г забележен је Тамнич са 22 куће. Год 1784 забележено је село Тавник, 1807 год помиње се „кнез Јован тавнички“, а 1811 г село Тавнич. Год 1846 Тамнич је имао 126, 1866г 180, а 1924 г 340 кућа. Ма поменутој карти на месту Топоници забележено је као насеље место Топонитз, о коме доцније нема помена ни предања.

Најстарији родови, који су по предању, становали у Крсничу и засновали Тамнич:

Миљковци, Радојевићи, Тодоровићи (12к, Илијиндан), пореклом су „са Косова“; старо су кумство имали у Смедовцу.

Брбинци (Маринковићи, 6к, Никољдан) су „са Косова“, а кумство су имали у Рашковцима. Дед Маринко (старцу од 80г) погинуо је кад и Хајдук Вељко, а жена му с децом избегла у „Горњи Вилајет“, тамо родила сина Јову и убрзо се повратила у Тамнич.

Рашковци, Богданићи, Паунчићи, Јонићи су један род (30к, Никољдан), они су од Врања.

Грбићи (5к, Ђурђевдан) су из „Горњег Вилајета“ (из Шумадије).

Симоновићи, Мишићи, Јереминчићи су један род (35к, Никољдан). Пореклом су из „Горњег Вилајета“, бежали су у „Влашку“.

После оснивања Тамнича враћали су се или досељавали даље поменути родови:

Лилкићи (6к) и Петровичићи (10к) су из „Бугарије“, Печинчићи (3к) су из „Аустрије“; Спасојићи, Матићи и Мадинчићи (10к, један род); Радуновци (5к) су из „Влашке“ и Утманчићи (10к) из Арђала“ (Ердеља). Сви славе Никољдан.

Фртуловци (35к, Тривундан). Чукундедови су им досељени из Црне Горе.

Јончићи (15к, Никољдан), чукундед је дошао од Хомоља као уљез у Мишиће.

Стокинчићи (Сапарићи 7к, Петковача) су из Браћевца, преко Тимока.

Ристићи, Крилоњци, Милкинчићи (20к, Ђурђевдан) су од Ражња.

Костадиновићи (2к, Јовањдан) су од Хомоља.

Вучковци (2к, Петковдан) и Фурњизе (3к, Св. Јован Златоуст) су се повратили или дошли из „Влашке“.

Андрејићи (10к, Арханђеловдан) су се „повратили или дошли“ из „Аустрије“.

Крстићи (4к, Петковача): чукундед Дина „повратио се или дошао из Влашке“.

Родови досељени у 19 веку:

Мариновци (4к, Јовањдан) су из „Аустрије“.

Брдарци (6к, Св. Параскева): прадед Јонашко Њакшул дошао као „брдар“ из „Влашке“.

Ципанчићи (5к, Никољдан) не знају порекло.

Ајдучићи (2к, Ђурђевдан): прадед добегао као „хајдук“ из Шумадије.

Марковци (6к, Ђурђевдан): прадед им дошао из Луке, а пореклом су „од Косова“.

Пацићи (4к, Никољдан) су од Хомоља.

Ђуричићи (6к, Ђурђевдан) су из „Аустрије“.

Точинци, Фелбабићи (2к, Јовањдан) су из „Влашке“.

Јелкићи и Марјановићи (5к, Јовањдан) су један род; доселили се од Хомоља.

Бојићи (4к, Стевандан) су из „Влашке“.

Бугарчићи (5к, Никољдан) су из „Влашке“.

Руићи (2к, Никољдан) су из Браћевца.

Николић (1к, Никољдан) је од Јагодића у Рајцу, а пореклом је из „Бугарије“.

Добричић (1к, Св. Петка) је од Добрића у Табаковцу, а пореклом је из „Арђала“.

Николић (1к, Св. Никола) је од Предића у Чокоњару, а пореклом је из „Арнаутлука“.

Здравковић (1к) је из Рготине у Црној Реци, а пореклом је „од Косова“.

Црквена слава и сеоска заветина је о Тројицама.

П.С. Тамнич је имао 667 становника у 1834, 1.408 у 1884, 1.395 у 1948, 349 у 2002, и 246 становника у 2011 години, у томе без млађих од 10 година, уз просечну старост од 63,2 година.

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>