Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Knjiga od 283 strane: Ruralne sredine u Srbiji — Spasavanje sela i države — nova razvojna filozofija autora Branislava Gulana (rođen 1953.), člana Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinara i publiciste, koji je 50 godina “u materiji” sa selom i seljacima dobro je uzburkala političku, naučnu, stručnu i široku javnost. Knjiga, u izdanju novosadskog “Prometeja” (recenzenti : Prof. dr Srđan Šljukić, Branko Maričić i dr Milorad Stamenović) je jedna od retkih koja najpre stručno i argumentovano ukazje na ogromne probleme propadanja ruralne Srbije, a istovremeno upućuje na pravac spasavanja srpskog sela i same države, što se,uostalom, i vidi iz naslova knjige ovog autora iz Novog Sada. Da knjiga Branislava Gulana nije “prazna priča” dovoljno potvrđuje podatak da je ovaj autor već gotovo 3 godine spoljni savetnik ministra Srbije bez portfelja Milana Krkobabića koji po “recepturi” knjige u okviru Nacionalnog tima za preporod sela Srbije vuče uspešne poteze obnove srpskog sela i osnivanja seoskih zadruga.
Evo izjave autora Branislava Gulana specijalno za “Štajerske novice”:
– Tema koju sam obradio u knjizi Ruralne sredine u Srbiji — Spasavanje sela i države — nova razvojna filozofija, pojavlјuje se u javnosti nakon blizu pet decenija mog ličnog istraživanja ove oblasti. Slučaj je hteo da se to poklapa i sa pet decenija mog novinarskog, publicističko-istraživačkog rada u ovoj oblasti. Država je posle sedam decenija uništavanja zadrugarstva i zapostavlјanja sela konačno shvatila da je došlo vreme da se i ovom problemu ukaže dužna pažnja. Ne zbog tih oblasti, već zbog sebe same, odnosno vladanja u vremenu koje dolazi. Jer, stanje je takvo da će od 4.700 sela u Srbiji čak 1.200 nestati za deceniju i po. Ostaće samo spomenici selima, ako bude imao ko da ih sagradi. Zadovolјan sam što su oni koji trenutno vladaju Srbijom shvatili da već u bližoj budućnosti neće imati kime da vladaju i upravlјaju, jer nestaje snažna glasačka mašina u selima, a to je više od polovine stanovništva u zemlјi. Sa selima nestaje i država jer ostaju samo prazne teritorije. One će uskoro biti bez naroda pa i bez glasačkog tela! Godišnje se u Srbiji rodi 65.000 beba, a umre više od 102.000 žitelјa. Ako se tome doda i broj mladih koji odlaze iz zemlјe sa kartom u jednom pravcu, a to je oko 40.000 njih godišnje, onda će se proces još ubrzati.
Vlasti se na ove probleme do sada nisu mnogo obazirale. Problem ih nije ni privlačio. Ja sam ovom temom počeo da se bavim kada sam, još kao dete, odlazio u Bosnu i Hercegovinu, u Bosansku Krupu i selo Hašane, rodno mesto moje majke Milke i njene rodbine. Dolazio je i naš rođak, pokojni Branko Ćopić, kod koga sam odlazio u Beograd, i koji me je nadahnuo da, kada odrastem, pišem o selu. Nisam dugo čekao, počeo sam već u srednjoj školi. Interesovalo me je selo i život u njemu. Odlučio sam da budem novinar… Pre pola veka, prve tekstove objavio sam u Večernjim novostima, listu kuće NIGRO Borba, u kojoj sam se kasnije zaposlio… Tada su svi hteli da se bave velikim temama, praćenjem CK Jugoslavije i CK republika i pokrajina tadašnje SFRJ. Uvideo sam da i teme sela i selјaka mogu da pronađu svoje mesto u medijima, iako nije bilo baš pohvalno biti „selјački“ novinar… Ali, te su teme s vremenom ipak počele da zauzimaju svoj prostor u javnosti i medijima u kojima sam se pojavlјivao.
Selo ne može više da živi od obećanja…-Gulan.
Tako sam i dočekao da selo sada bude jedna od najznačajnijih tema u zemlјi koja ostaje bez naroda. Upornost da sve to izađe u javnost pokazala se ispravnom, mada time problem u zemlјi nikako nije rešen. Ali, nakon pola veka rada, uspeo sam u svojim nastojanjima da selo kao temu nametnem medijima, Srpskoj akademiji nauka, Vladi Srbije, a ove godine za nju se zainteresovao i sam predsednik Republike Srbije. Dokaz za to je i formiranje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Zadovolјan sam zbog toga jer je odlučeno da se traži put za opstanak i ostanak sela… Mislim da smo u tome već i zakasnili, da sad već treba spasavati varošice. Podršku za tu akciju i za ukazivanje na problem, o čemu sam pisao u više hilјada novinskih, stručnih i naučnih radova, kao i u knjigama koje sam objavlјivao, dobio sam u vremenu koje je iza mene. I sad je stigla podrška, ali se u njoj ukazuje i na činjenicu da se u timu nalaze i lјudi koji su doprineli takvom stanju sela! Ćutali su, pa su se i slagali sa nestajanjem sela. Sad, kada su u trećem dobu, treba da ih obnavlјaju. Čak ulažu kritike i predlažu šta da se radi na obnovi, kako da se u selima stvore isti uslovi života kao i u gradu…
O ozbiljnosti teme dovoljno govore ovi podaci iz Gulanove knjige:
REZULTATI POPISA STANOVNIŠTVA SRBIJE (2011):
• 2.487,886 domaćinstava;
-7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja;
-Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
• 2050. godine Srbija će imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje trenda gubitaka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanja akcenta na ravnomerniji regionalni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela;
• U Srbiji svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se do 65.000 beba. Dakle, više umre nego što se rodi oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš. Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine.
• To su poražavajući podaci, ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo;
• U Srbiji više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka u životnom dobu između četiri i pet decenija života, a nisu zasnivali porodice;
• Pored svega toga oko 35.000 mladih godišnje ode sa kartom u jednom pravcu, znači bez povratka. U 2017. i 2018. godini, prema grubim procenama otišlo je čak po 60.000 mladih!
STANJE U NASELJIMA – SELIMA:
• U Srbiji postoji 4.709 naselja, odnosno sela (po Ustavu ne postoji kategorija sela)!
• 1.200 je u fazi nestajanja;
-U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
-U 550 ima manje od po 50 stanovnika;
-U Srbiji je danas oko 100 praznih naselja, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;
• Razvoj poljoprivrede za poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje. Od 2000. do 2018. godine to je 0,61 odsto;
-Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
-U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
-Čak 500 sela nema asfaltni put;
-U 1 .000 sela u Srbiji nema ni prodavnice;
-U Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku;
• U naseljima se nalazi 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
-Poštu nema oko 2.000 sela;
U 230 sela nema osnovne škole;
-Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
-U 2.760 sela nema vrtića;
Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
Poljoprivredno stanovništvo je u proseku staro 61 godinu, među najstarijima u Evropi;
U dve trećine sela nema ambulante;
-U Srbiji ima oko 566.000 gazdinstava, u odnosu na 2012. godinu manje za 66.000 gazdinstava.
• Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih
gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.400.000 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 860.000 hektara ostaje neobrađeno!
-Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, na jugu i 2, 5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto (u svetu je to više od 60 odsto);
• Prema podacima RZS od 9. januara 2019. godine, od ukupno obradivih površina, navodnjava se samo 1,5 odsto ili blizu 46.823 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto površina! Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. To je velika neiskorišćena investicija!
-U ovoj knjizi kritički se osvrćem na pojedine pojave, ali i na ponuđena rešenja. Tako ukazujem da se decenijama uglavnom živi na obećanjima bolјeg života u selima. Ta obećanja su još uvek — očekivanja. Rezultat je da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan rad,- kaže Gulan i dodaje:
– Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Iva Andrića koji je pisao:
„Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, u našem slučaju, čekanje bolјeg života na selu, (prim. B. G.), predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane — nikad ni doveka! I tako, prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života. A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem koje vas održava u životu i polagano ubija.“
-Ljudi na selu ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po ruinama i 50.000 praznih kuća, bez vlasnika, i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Dakle, zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim. Sve što jeste i što znate, umete i možete, stavlјeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje.
Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se nadaju. Nadam se da je konačno došao kraj čekanju svim tim lјudima na selu. To je proces za koji će biti potrebno dosta vremena, vremena da se stanje popravi. Za deceniju-dve, možda i tri, ili kasnije, dokumentacija izneta u ovoj knjizi moći će nekome da posluži kao dobra polazna osnova za analizu, pa će se moći lakše i sagledati dokle je Srbija stigla u rešavanju ovog problema, i da li je u tome manje ili više uspela…-, istakao je Branislav Gulan, napomenuvši da je za objavljivanje knjige najzaslužnija njegova supruga Vesna koja mu je pomogla nesebičnim razumevanjem, podršci, pomoći i dobronamernim sugestijama…
Radomir Čubranović