Tag Archives: Подаци по општинама

Чињенице да су капитални расходи у јануару 2026. повећани преко четири пута, у односу на јануар 2025,  и да су повећани за 51,2 милијарде динара, док су укупни расходи повећани за 53,4 милијарди, утицале су да се још мало осврнемо на неке врсте потрошње народних пара. Да додамо још један детаљ овој импозантној потрошњи на капиталне расходе: ово су девети …

Издавачи: Академика & Академска фондација Уредник: Александар Ђерић Рецензент: др Драгован Милићевић Тираж 300 примерака Александар Ђерић За излазак моје друге књиге, као и за прву, дугујем велику захвалност Александру Ђерићу који је издвојио много времена и стрпљења да сложи материјал у форму прикладну за штампање. Највећи део књиге чине табеле, па је зато у називу „сликовница“ и има мало …

У угоститељству удео Хрватске у народном дохотку СФРЈ износио је 40%, а код 50 општина са највећим дохотком њих 25 су биле из Хрватске. Београд је био на првом месту испред Загреба, Дубровника и Љубљане, а Пореч је био на петом месту испред Сарајева. Од главних градова Скопље је било на 12. месту а Титоград на 33. Ове податке би …

У СФРЈ је у 1980. години било 38 хиљада лекара и зубара што даје 1,7 лекара на 1.000 становника. За Скопље сам уписао 1.000 јер не постоји податак, а како би укупни подаци били потпуни. Највећа концентрација лекара и зубара била је у највећим градовима: у првих 50 на листи живело је 40,9% укупног становништва али је у њима било …

У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника. Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији. Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, …

Према подацима из Статистичког годишњака СФРЈ за 1982. годину у 1980. години је вредност активни основних средстава (ОС) по набавној вредности износила 3.219 милијарди динара. То је по становнику износило 143.292 динара а по запосленом 543.949 динара. Када се посматра однос ОС по становнику и по запосленом потребно је знати да ли је нека општина имала неки специфичан велики инфраструктурни …

Просечан износ личних доходака (ЛД) по становнику у СФРЈ у 1980. износио је 24.135 динара, а по запосленом је износио 91.619 динара. Посматрано по становнику, од 471 општина само њих 128 је било изнад просечне вредности, а то је и логично јер су највећи градови са највећим бројем запослених и просечним зарадама били у врху листе. У тих 128 општина …

Остале делатности, не рачунајући индустрију, пољопривреду, трговину и угоститељство укључују већином услуге које су просторно сконцентрисане попут финансија, универзитетских и здравствених центара, саобраћајних центара, државне администрације, пројектних бироа, уметности и слично. Првих 50 општина према вредности дохотка од осталих делатности учествовало је са 38,4% у укупном становништву, са 54,7% у укупном народном дохотку и чак са 75,9% у укупном дохотку …

У 1980. години у СФРЈ је било 4.432 хиљада ТВ претплатника што је 197,3 на 1.000 становника. Већина домаћинстава је имала ТВ, што је била једна од мера развијености у свету у то време (уз веш машине, фрижидере и осталу опрему за домаћинство). Приложене податке треба користити са опрезом јер су ТВ претплатници заокружени на хиљаде. При истом броју становника …

У 1980. години у СФРЈ је регистровано 78,3 милиона продатих улазница у биоскопима што даје 3,5 у просеку по становнику. Биоскопи нису постојали у 22 општине и то у четири у БиХ, седам у Хрватској, пет у Србији изван покрајина, пет на Косову и Метохији и у једној у Војводини. Словенија, Македонија и Црна Гора имали су биоскопе у свим …

У 1980. години укупни издаци за запослене износили су 543,2 милијарде динара док су инвестиције износиле 435,8 милијарди па је стопа инвестиција у односу на личне дохотке износила 80,2%. Удео издатака за зараде у новоствореној вредности у савременом свету креће се у распону од 35% у земљама са екстремно лошим условима за раднике па до 60% у високо развијеним земљама …

Укупна вредност инвестиција у основна средства у 1980. години износила је 435,8 милијарди динара док је укупна вредност основних средстава по набавној цени износила 3.219,1 милијарди динара те је стопа инвестиција у односу на основна средства износила 13,5%. То значи да је потребно 7,4 година за обнову постојећих инвестиционих средстава, да то условно назовемо стопом амортизације. У књиговодству предузећа стопа …

Инвестиције по запосленом су релативан показатељ који не мора да буде у непосредној вези са постојећим предузећима и запосленима. На пример, може да се гради велики капитални објект у општини са малим бројем запослених, или да се завршавају велике инвестиције у предузећа које ће тек у наредним годинама довести до раста броја запослених. Просечан износ инвестиција по запосленом био је …

У приказаној табели је израчуната стопа незапослености на основу података о запосленима у правним лицима и регистрованим индивидуалним пољопривредницима и у себи не укључује не регистроване пољопривреднике. Права стопа незапослености износила је у 2023. години 9,5% што је битно ниже од овде приказане од 14,1%. Индивидуална пољопривреда утиче да што је општина мања и пољопривредно интензивнија, то је стварна стопа …

Када се посматрају инвестиције по становнику ефекат помоћи обнови Црне Горе након катастрофалног земљотреса из 1979. постаје очигледан: чак осам општина из Црне Горе је међу 50 са највећим инвестицијама по становнику а Будва је при томе на првом месту. Посматрано по републикама и покрајинама, њих 18 је било из Словеније, 10 из Хрватске, 8 из Црне Горе, 7 из …

Услед још увек ниске основице у 2019. Србија је имала релативно брз опоравак од застоја изазваног пандемијом вируса COVID-19, јер је у 2023. години имала за 23,5% већи број укупних ноћења у односу на ту годину. Број домаћих ноћења повећан је за 13,1% а страних за 39,2%. Укупан број ноћења повећан је за 2,4 милиона и тачно једна трећина је …

Републички завод за статистику објавио је годишњак „Општине и региони у Србији у 2023“ (линк) и из њега се може извући много интересантних аналитика, а овде смо изабрали фертилитет. У 2023. години, Србија је имала негативан природни прираштај за 36.029 лица, јер је рођено 61.052 а преминуло 9.081 лица. Позитиван природни прираштај имало је седам општина: Нови Пазар (+746), Тутин …

Овде ћемо излистати општине према следећим показатељима: Апсолутна вредност инвестиција у ОС друштвеног сектораИнвестиције по становникуИнвестиције по запосленомИнвестиције у % ОСИнвестиције у % личног дохотка (ЛД)Инвестиције у % НД Општине према апсолутној вредности остварених инвестиција у 1980. години Листа општина са највећим инвестицијама прати њихову величину мерену бројем становника: у првих 50 живело је 38,0% свих становника СФРЈ а оне …

У 1980. години у СФРЈ рођено је 382 хиљаде, преминуло је 197 хиљада лица уз позитиван природни прираштај од 185 хиљада лица. Стопа наталитета износила је 17,0 промила, морталитета 8,8 а позитиван природни прираштај износио је 8,2 промила. Посматрано по општинама, њих 372 је имало позитивну стопу природног прираштаја, 97 је имало негативну док су три имале једнак број рођених …

Када помножимо податке о броју запослених по општинама са просечним нето зарадама за октобар 2024. из Мјесечног статистичког прегледа (линк) и поделимо их са пописаним бројем становника (линк), долазимо до информације о просечној заради по становнику, по општинама Црне Горе. Фонд исплаћених зарада у Црној Гори у октобру 2024. износио је 242,6 милиона евра, што је производ 257.007 запослених и …

Један од главних индикатора краја СФРЈ био је пад броја Југословена са 1,3 милиона у 1981. години на мало изнад 0,7 милиона у 1991. години. Резултати пописа из 1991. године нису верификовани јер су већ почели етнички сукоби у Хрватској и јер су Албанци на Косову и Метохији бојкотовали попис становништва. Код Албанаца пописна комисија је изнела процену њиховог броја, …

У приложеним табелама искључени су подаци за општине Неум у БиХ и Преграда у Хрватској, због недостатка податка из једног од два пописа, па су приложени подаци за 469 општина. Укупан број становника СФРЈ повећан је за 9,3% између 1971. и 1981. године, док је број Срба повећан за 0,1%, па је удео Срба у укупном становништву СФРЈ смањен са …