Tag Archives: Selo

МИНИСТАРСТВО ЗА БРИГУ О СЕЛУ: Празне куће добијају станаре

Још 90 кућа на селу у Србији добило је станаре. Међу њима је и изабрана кућа у селу Торак општине Житиште у Војводини која има 64 м2 и седам ари плаца и стаје 399.000 динара. За ове намене у буџету Републике Србије ове 2022. године предвиђено је укупно 500 милиона динара. У циклусу 2021. године додељена је 651 сеоска кућа …

Pročitajte Još »

ВEЛИКИ ПOВРATAК ЗAДРУГA У СРБИJУ: Tрeбa дa oживe и oдржe сeлa

Ускoрo трeбa дa будe рaсписaн кoнкурс нa кoмe ћe бeспoврaтнo и у oвoj гoдини бити дoдeљeнo 500 милиoнa динaрa зa oбнaвљaњe близу 60 сeoских зaдругa. Oд 2017. гoдинe дo сaдa, кoликo трaje aкциja, нoвaц je дoбилo oкo 207 зaдругa у изнoсу oд близу 2,2 милиjaрдe динaрa. Сa ти нoвцeм je пoмoгнут рaд и живoт близу 10.000 пoрoдицa, прe свeгa, нa …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI

Reprodukcioni centar za šarole goveče Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda“Agroprofit” Branislav GULAN Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda “Agroprofit”. Tovno govedarstvo u Srbiji otvaranjem Reprodukcionog …

Pročitajte Još »

U svakom selu da postoji zadruga

Država do sada ulaže 1,7 milijari dinara za obnovu agrarnih udruženja. Kreće se u obnovu 100 sela *Branislav Gulan Bez obnove sela, Srbija nema budućnost – neprekidno ponavlјaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, je kroz zadruge. Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala dobre rezultate jer …

Pročitajte Još »

Solun, Olovo, Federacija BiH

Muzej žrtava genocida u Beogradu Ćurić-štukelja (Dušan) Stana, rođena 1916. Srpkinja, ubijena 1941. u direktnom teroru, Olovo (1541022001) Divljanović (Mićo) Đorđo, rođen 1872. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Solun (1521041007) Divljanović (Mićo) Mikailo, rođen 1880. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Solun (1521041008) Divljanović (Neđo) Danica, rođena 1940. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Foča (1521041041) Krčo …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ HRVATSKE 2017: Demografski slom bez društvenog i znanstvenog refleksa

Pise: Dr Svetozar Livada Ja sam iz nagona preživljavanja postao partizan, antifašist, izgubio veći dio porodice, rođaka, kolateralnih srodstvenika, susjeda i zavičaj, postavši nasljedno bezemljaš, zbog nasilja novog poretka. Dakle, postao sam sin revolucije iz nužde. Sve sam nacionalne i rasne teorije savladao kroz vlastite vene, primajući transfuzije krvi svih rasa i naroda.Po toj logici postao sam i fiziološki građanin …

Pročitajte Još »

Loša politika jede državu

NESTAJANJE SELA I SRBIJE Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Pročitajte Još »

Gradnja, Vranje

Положај. – Ово је село својим положајем захватило доста велики простор. Главни је део с обе стране потока Крушеглавског и Мртве Стране, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није у свима деловима долинско, нарочито део села од Лазине па према Големоме Селу… Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не наносе штете, једино што …

Pročitajte Još »

Raška Gora, Mostar

Aničić (Grga) Ivan, rođen 1875. Hrvat, ubijen 1943. u direktnom teroru, Raška gora (1458063015) Aničić (Pavle) Ilija, rođen 1870. Hrvat, ubijen 1943. u direktnom teroru, Raška gora (1458063017) Aničić (Pavle) Nikola, rođen 1868. Hrvat, ubijen 1943. u direktnom teroru, Raška gora (1458063016) Berak (Dušan) Jovo, rođen 1914. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Raška gora (1458063011) Berak (Ilija) Jovo, rođen …

Pročitajte Još »

Nekada Veliko Selo (Loznica)

U „prvoj“ neprijateljskoj ofanzivi, krajem leta i u jesen 1941 godine Nemci su izvršili surovu odmazdu nad desetinama sela u opštinama Šabac, Loznica i Bogatić, pa i u Velikom Selu, gde su stradala ovde popisana lica (Muzej žrtava genocida). 1948 godine Veliko Selo je imalo 755 stanovnika, a 2011 godine 418 prosečne starosti od 46,2 godine. „Rađevina i Jadar“ od …

Pročitajte Još »

Tužan i kratak život jedne Kraljice (Srbica)

Краљица је живела 40 година, била је паљена и силована у 18. години, а и у 21. години, и наставила је свој бурни живот до самог краја, нежељена, невољена и одбачена, и од (туђег) народа физички ликвидирана у 40 години… (1923-1963). Колонистичко насеље, настало после ПСР, 1923-1924г. У 1931г атар села Краљице обухватао је 876ха. Од тога је било: 95ха …

Pročitajte Još »

Vogošća

Vogošća, Stanoje Jovanović, Geografsko društvo BiH, 1967 1. Вогошћа Насеље Вогошћа налази се, како је већ напоменуто, око доњих токова ријека Вогошће и Јошанице… У новом насељу у Вогошћи, како је већ раније напоменуто, налазило се до изградње новог насеља (1948) 9 сеоских кућа: 5к Јовановића у којима је било 8п и 4к чији су власници били Салко Алић, Мујо …

Pročitajte Još »

Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!

Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да су из Србије, била …

Pročitajte Još »

Srbi Sanaderi, a biće i Karamarkova, Crnoja…

Бављење историјом насеља, за шта користим књиге објављене у електронској форми на порталу Poreklo.rs, служи ми да разумем несрећну историју српског народа, а и личну несрећу јер, како је неки мудрац написао: обично су „народни усрећитељи“ дубоко несрећне особе (колико је Хитлер патио?). У тој потрази наилазим на сасвим другачију историју од оне коју сам учио у школи, што је …

Pročitajte Još »

Novo Selo i Umin Dol (Kumanovo, Makedonija)

Ново Село (Куманово, Македонија) Село лежи на падини плитке долине правца ЈЗ – СИ, крај пута Куманово – Скопље, а у непосредној близини Умин Дола. Наведени положај погодан је из економских разлога. Вода за пиће добија се из бунара. Свако д има посебан атар. Куће су поређане у низу. Село има збијени тип. У правцу ЈЗ-СИ разликују се три махале: …

Pročitajte Još »

DRŽAVA I SELO 1

Spasavanje sela i poljoprivrede Piše: Branislav Gulan Rezime Privredni razvoj se danas nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavljaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da …

Pročitajte Još »

Albanci bošnjačkog porekla: Donja Koretica (Glogovac)

Налази се у дреничкој равници, у непосредној близини реке Дренице, а припада равничарском џематском тиипу села, чије су махале нешто удаљене једна од друге… Арбанаси: Алиовић, фис Ељшан, 8к. Овај род чини једну ронђу са родом Суљовић. Према род.тр. ово котило води порекло из Босне, одакле су као Босанци досељени крајем 18в, па су се у Дреници поарбанасили. Суљовић, фис …

Pročitajte Još »

Kočane (Doljevac)

Село Кочане се заселило на источним падинама Кочанске реке или „Голог рида“ делимично, а делом у алувијалној равни Ј. Мораве, на северном делу области. Његови северни делови се додирују са јужним деловима Новог Дољевца, са којим чини насеобинску симбиозу. Збијеног је типа. Име села. – У народу је жива легенда коју је некадашњи управитељ кочанске и пуковачке цркве Никола Спирић, …

Pročitajte Još »

Albanci vlaškog porekla: Donja Klina (Srbica)

Налази се у дреничкој равници с обе стране реке Клине, а припада збивеном џематском типу дреничких равничарских села… Рамић, фис Гаш, 12к. Ово је аутохтоно дреничко влашко с, које је из православља прешло у ислам, а потом се временом поарбанасило. Према тр овог рода, од њиховог б има још 12к у Лабу, а 7к у Метохији. Затим, из Доње Клине …

Pročitajte Još »

Staro Nagoričane (Makedonija)

СИ од Куманова, на пространој заравни средње висине 400 до 450м, лежи велико село Нагоричино. Састоји се од више растурених крајева, који су један од другог удаљени 500 до 2.000м. То Нагоричино у правцу С-Ј (линија између махала Бела грамада – Дртовци) има дужину око 9км. Преко поменуте заравни води пут Куманово – Кр. Паланка, правца З-И. Крајеви насеља лево …

Pročitajte Još »

Naselja stare Crne Gore

Naselja Stare Crne Gore, posebni dio, Pavle s Radusinović, SANU 1985   1. Бољевићи (Бар) Налазе се ЈИ од Вирпазара… Бољевићи су старо насеље. У његовој близини пронађени су гробови из римског доба. У средњем вијеку удолином Црмнице и њене притоке Лимштице водио је пут од приморја за Рибницу (Подгорицу). У то вријеме, у повељама владара, помињу се и нека …

Pročitajte Još »

Ljubodrag (Kumanovo, Makedonija)

Село лежи јз од Куманова, у његовој близини. Средином Љубодрага води пут Куманово – Скопље. Околна су насеља: Лопате, Ново Село, Черкеско Село и др. Становници се служе водом из бунара чија дубина износи од 8 до 24м. Поједини крајеви атара носе ове називе: Старо џаде, Селиште, Бучук и Подиште. Љубодраг има разређен тип: око кућа су мањи обрађени простори. …

Pročitajte Još »

DRŽAVA I SELO2015.

Spašavanje sela i države Od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela Srbije danas ima manje od po 100 žitelja, dok više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela… Potrebna nam je nova socijalna i agrarna reforma Piše: Branislav GULAN U Srbiji ima 4.709 sela, svako četvrto je na putu nestajanja. U 1.034 sela Srbije danas ima …

Pročitajte Još »

Ruralne sredine u Srbiji 3

Okviri Više sela nego đaka U Zucu, kuršumlijskom selu uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u XX veku bilo je 800 učenika, a na kraju 2014. – samo dva đaka! Dijana i Petar jedina su deca u četiri sela. „Ja sam odličan đak i mnogo volim učiteljicu“, kaže Dijana, „ali mi fale drugari da se igram s njima.“ Kad je 2012. godine počela da radi u …

Pročitajte Još »

Ruralne sredine u Srbiji 2

  Škole i djaci U 173 osnovne škole u Srbiji danas ide samo po jedan učenik! U selu Vlasina Stojkovićeva na Vlasinskom jezeru u školi izgrađenoj 1928. godine bilo je tada 100 đaka. Pre 45 godina izgrađena je i nova škola za još 200 đaka, a u njoj je tada bilo 160 učenika. Na početku XXI veka ta škola imala …

Pročitajte Još »

RURALNE SREDINE U SRBIJI 1

Sažetak Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo predstavljaju novu razvojnu filozofiju agrobiznisa u Evropskoj uniji. Reč je o novom konceptu društveno – ekonomskog razvoja u teoriji i praksi razvijenih zemalja. U Srbiji na žalost do sada nije postojala konzistentna i dugoročna politika ruralnog, kao ni razvoja preduzetništva, a tek se sad stvara dugoročna strategija ruralnog razvoja. Sastavni deo će biti i …

Pročitajte Još »

Šešelji, Srbi i katolici: Zavala (Ravno, Federacija BiH)

Popovo u Hercegovini, Milenko S Filipović i Ljubo Mićević, Naučno društvo NR BiH, Sarajevo 1959   Главни делови села – Чешљари и Завала – су у Вали између брда Острога и Клисуре. Махала Будин До је високо у сасвим краткој и стрмој вали а под стрмим стенама. Сличан је положај и Мареве (Мухареве) Љути. Село је у Попову најбогатије питком …

Pročitajte Još »

Istrebljenje u Treboviću (Peć)

Требовић се налази око 7км си од Пећи. Цело село је у равници. Дели се на Горњу и Доњу малу. Име села, по предању потиче још из турског времена. Једном су Турци, каже легенда, за време једног скупа, опколили село и побили – „истребили“ све Србе. Село има неко врло старо гробље. У њему се више не сахрањују, пошто је …

Pročitajte Još »

Goraždevac (Peć)

Гораждевац се налази око 7км ЈИ од Пећи, недалеко од Пећке Бистрице, са чије десне стране су и насеље и његов атар. То је старо село, које се помиње већ у повељи Стефана Првовенчаног манастиру Жичи 1220г, а помињаће се и касније, вековима, увек као српско село, и у средњем веку и у турско доба 1455-1912— У списак који следи …

Pročitajte Još »

Algunja (Staro Nagoričane, Makedonija)

Куће овог села леже на заравни, у непосредној близини границе Македоније и Србије. Околна су насеља Мутилово на З, Пелинце са СИ и Челопек на Ј. Становници се служе водом из звора и бунара… Западно од главне махале је потес Селиште. Народно предање наводи да је тамо лежала првобитна Алгуња. Међутим, њени становници једном су убили турског „беглиџију“. Због тога …

Pročitajte Još »

Mnogo vreća a malo žita u Maloj Biljanici (Leskovac)

Мала Биљаница се заселила на левој обали Ј. Мораве, на најнижој тераци ове реке, северно од Манојловца и у симбиози са њим, да око пролазника, па ни истраживача, не може приметити где почиње једно а где се завршава друго сеоско насеље, јер ова два села раздваја један сеоски сокак какви су сви интерни сеоски сокаци сваког од наших села. Двориште …

Pročitajte Još »

Vitina (Gornja Morava)

Село је у равници, на Морави, која се до овог села зове Река. Вода за пиће се добија из бунара, а зими се пије из реке… Село је збијеног типа… У општем делу, код постанка насеља, изнели смо, да се ово село под именом Витино помиње још око 1285г. По предању село је некада било на месту Грм. У селу …

Pročitajte Još »

Binač (Gornja Morava)

Село је у равници, на подножју огранака Скопске Црне Горе. Кроз село протиче Мала Река или Биначка Река. На западној страни поред самог села протиче Голема (Корбулића) Река, доцнија Морава. Вода за пиће добија се из једне чесме изнад села, из бунара у селу, а и из реке… Село је углавном збијеног типа, једино су 7 арбанашких муслиманских кућа удаљене …

Pročitajte Još »

Leposavić

Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, Благоје Павловић, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић 2003.   Село се налази с десне стране средњег тока реке Ибра… Средња надморска висина је 560м… Могућно је да је у називу села име одсељеног рода Лепосавић (патроним) који се одселио из села Милића (Васојевићи у ЦГ) и био ту настањен пре доласка данашњег с. …

Pročitajte Još »

Brnjak (Ibarski Kolašin)

Ibarski Kolašin, dr. Milisav Lutovac, SANU 1952   Једно од највећих села Ибарског Колашина, простире се у сливу Брњачке Ријеке, која истиче испод огранака планине Мокре. У ову се речицу баш у средини села стичу неколико притока: Ћуковички Поток, Радо-Поток, алуга, Мала-Поток, Бановица… Иначе Брњак чини малу географску целину, ограничену са југа Мокром, а са си и јз косама. Унутра …

Pročitajte Još »

Kosovo i Metohija u Bugarskoj: čudni su putevi ljudski

Изучавање порекла становништва на нивоу насеља може бити јако интересантан начин да се проучавају историја и друге друштвене науке. Ово тим пре што смо у дугом временском периоду имали идеолошки обојено изучавање историје од стране комунистички подобних историчара. Тако је, на пример, у свакој књизи, краљевина СХС формирана из интереса „српске грађанске класе“, а да при томе ни један историчар …

Pročitajte Još »

Reževići (Budva)

Ова се парохија и манастир налазе ји Тудоровићима. Граниче га: од јз море и Кастис; од сз: св. Стефан; и од сјевера: Тудоровић. Налази се и село и куће испод планине Воштанице. Има поток Режевић, који не наноси штете. На том потоку или ријеци има неколико брашнених млина паштровских, као и један манастирски… Режевић од сјевера заклоњено, те поднебље блаже …

Pročitajte Još »

Orlje, Orašje… (Ibarski Kolašin)

Орље Кроз село тече Мала Ријека коју сачињавају Жучански и Морачки Поток… Судећи по остацима, у Орљу је било насеље од давнина. Особито се истиче велико „Грчко гробље“ на месту Велика Крушка. На гробовима правца И-З леже добро обрађени камени блокови огромних размера. Прошле године, када је зидан Задружни дом, повађени су и разбијени готово сви већи споменици; остало је …

Pročitajte Još »

Gradac (Raška)

Кроз сред овога засеока тече једном широм долином Крушевичка Река, у коју се при дну засеока улива с десне стране Брвеница или Градачка Река… Порекло п: Баруџићи славе св. Стевана. Стара п. Има их овде 3к. С њима су једна п и Јовановићи, који су издвојени у џемату Главици, има их 4к. Арсовићи славе Ђурђиц, старинци су, има их 3к. …

Pročitajte Još »

Tabanovce (Kumanovo, Makedonija)

Табановце спада у значајна сеоска насеља Кумановске области. Лежи у њеном северном делу, подједнако удаљено од најближих градских насеља – Куманова на Ј и Прешева на С. Налази се на додиру плодне алувијалне равни и вишег сувљег земљишта. Крај Табановца воде две главне саобраћајне везе: железничка пруга и аутопут правца Београд-Скопље. Становници Табановца служе се водом из бројних бунара и …

Pročitajte Još »

Crkolez (Metohija)

Село се налази „око два и по до три сата ода“ си од Истока, под самом планином. Терен је јако валовит, а куће су разбацане по странама и долинама. У селу се налaзи позната црква, око које је старо гробље  са мноштвом плоча и крстова… У селу има 67 српских кућа: 41 порекло везује за ЦГ (26 верује да су …

Pročitajte Još »

Manastir Praskvica i Sv. Stefan, Čelobrdo, Đenaši, Pržno, Podličak i Blizukuće (Budva)

Ова парохија, која се састоји из шест одломака, и то: Челобрдо, Ђенаши, св. Стефан, Пржно, Подличак и Близукуће, налази се према Куљачама испод Илина брда – испод горе Ограђенице. Сеоске куће при страни, а и при мору и то иза Витов-дола, одломка Бечића. Село је у висини над морем 10-755м. Има мањих безимених потока, који не наносе штете, а извори …

Pročitajte Još »

Vračevce, Puzaljka, Dragomance i Kojince (Kumanovo): Makedonci od Paraćina

34. Врачевце (Ст. Нагоричане) Куће овог малог села налазе се на деловима заравни, чија је висина око 450м. Околна су насеља: Драгоманце, Којинце, Добрача и Степанце. Становници се служе водом из извора и бунара… Народна традиција наводи да је пре данашњег Врачевца постојало друго, старије словенско насеље. Његово становништво имало је лепу цркву (неки кажу „Римљанска црква“) у близини данашње …

Pročitajte Još »

Kotor

Котор је под самим Ловћеном, на једној равници, коју запљускује море. Ту се збило преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. То је Котор. Како се пак народ множио, или насељавао, куће су расле, те данас већина их стрши над твђавом. Повише Котора је старинска тврђава, на сјеверној страни, над потоком Скурда, уздиже се Пестин Град, на коме је стијење шупље …

Pročitajte Još »

„Prenošenje oblaka“ u Mrštanima (Leskovac)

Мрштане лежи у средини алувијалне равнице коју је формирала Ј. Морава. Засељено је између села на левој обали Ј. Мораве: Доњег Крајинца, Манојловца и Доњег Буниброда са истока, Бадинца са СИ, Братмиловца, Лесковца и Рудара са запада. Иако својим атаром прелази и на десну обалу Ј. Мораве, ово село нема близу себе никакву текућицу, што је редак случај за сеоска …

Pročitajte Još »

Donje Vukovsko (Kupres, FBiH)

На страни једног сувог дола, који се пружа од СИ према ЈЗ, леже 5к Золотића. Вода никад не тече овим долом, а испод њега је врело. На страни поља су куће: Ђукића 1, Живанића 2 и Поповића 2. Воду пију са Зечева Врела. Ово има три стубла, од којих је највиши био пресушио крајем јула 1920г, док су друга два …

Pročitajte Još »

Brestovac (Bosanski Petrovac)

Радошевић – има их осам кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили су се пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај дошли из Срба (Лика) и били за неколико у најму код муслимана. Кад су нешто изнајмили и заметнули стоке, населе се овамо. Лајић – има их 5к. Славе Ђурђевдан. Доселили су пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај су дошли из Срба (Лика) и …

Pročitajte Još »

Risan (Kotor)

Рисан (Котор) У најсјевернијем дијелу бокешког залијева лежи Рисан испод одсјека којим се у Рисански Залив спуштају леденичка и кривошијска брда. Куће су му покрај мора и на равном и узбрдастом простору, који се протеже од прилике у дућину 2, а у ширину 1км. Оне се бијеле међу лимуновима, наранчама, маслинама, ловорикама, трешњама, јабукама, мурвама, крушкама и др. стаблима… Ваздух …

Pročitajte Još »

Duljevo (Kuljače i Dapkovići, Budva)

Ова парохија, која се састоји од одломака Куљаче и Дапковићи, налази се више Лукањег брда, а граничи са Црном Гором. У висини је над морем око 468м. Пију изворску воду са Врела и Шипице; потока није, а поднебље мало оштро, јер мјесто сјеверу изложено. Свега је у Куљачама земље 341ха, од чега порезу подложно 335, и то оранице 48х, вртова …

Pročitajte Još »

Tromeđa (Kumanovo, Makedonija)

Тромеђа лежи недалеко од Куманова са источне стране. Куће су у долини правца СИ-ЈИ. Околна су насеља: Пројевце, Шупљи Камен, Мл. Нагоричино и Рајкова Кућа. Становници се служе водом са две чесме (Горња и Доња Чесма) и из бунара. На атару даље од села избијају слабији извори Смрдљиво кладенче, Доњи Зебрњак и Циганска кућа. Око Тромеђе је простран највећим делом …

Pročitajte Još »

Meljine i manastir Savina

Одмах од истока Херцегновому, како се прође вода Карача, почиње село Савина. Граничи га: од југа: море; од сјевера: Поди и Савовићи; од запада: Херцегнови; и од истока: Сасовићи. Иза овог села (Савине) су мељине, које неки сматрају одломком Савине, а неки засебним селом, али ја ћу као одломак Савине. Сеоских кућа има највише покрај старог пута, који води од …

Pročitajte Još »

Petrovce (alb. Petroc, Kosovska Kamenica)

Село је удаљено око 9км си од Гњилана. Лежи на ивици изморничке равнице, на лепом положају у подножју брда, окружено плодном моравском земљом. Петровце је било чисто српско село до јуна 1962г. Тада се у селу доселила прва албанска породица. Од ондашњих шездесетак српских кућа, колико је Петровце бројало, данас их је у селу преко 150 албанских и само једна …

Pročitajte Još »

Unapređenje sela u brdsko planinskim područjima Srbije – zaključci sa skupa

У организацији Академијског дбора за село Српске академије наука и уметности одржан је научни скуп под називом УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА У БРДСКО ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ у Врњачкој Бањи 20-22. маја 2015. године. На скупу националног значаја поднето је 17 радова из свих научних области које се баве проучавањем најважнијих структурних и развојних проблема српског села уопште, а нарочито оних који се …

Pročitajte Još »

Jašunja i manastir sv. Jovana (Leskovac)

Јашуња је подигнута на обалама Јашуњске реке, на источном ободу најниже језерске терасе која благо пада не само у правцу запада ка Морави, већ и југа ка кориту Јашуњске реке, која се у овом делу тока благо повила и своје корито издубила испод рида који се наднео над реком и селом Јашуњом и носи назив „Големи рид“ у овом делу …

Pročitajte Još »

Grdanica (Leskovac)

Грданица лежи на најнижој језерској тераси на десној обали Мораве. Испод ње на западу је алувијална раван коју је измоделирала Јужна Морава. У низу села у области Лесковачко поље и Бабичка гора, подигнутих на истој коси правца С-Ј, са десне стране Мораве, Грданица је најсеверније село, ниже кога се спушта у Мораву северни део лука Област долином Смрданске реке до …

Pročitajte Još »

ПЕРСПЕКТИВЕ РУРАЛНИХ СРЕДИНА У СРБИЈИ

БРАНИСЛАВ ГУЛАН Члан Одбора за село САНУ, Београд, Кнез Михаилова 35, e-mail:gulan@nscable.net Члан Научног друштва економиста Србије САЖЕТАК Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено – економског развоја у теорији и пракси развијених земаља. У Србији на жалост до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног, брдско-планинског, …

Pročitajte Još »

Ljubomir (Trebinje)

Ljubomir, Neđeljko Paovica   Имајући у види да се од 1950г љубомирско становништво нагло исељава, овим радом су обухваћене само оне фамилије чије је живљење најмање стотину година везано за Љубомир. Таквих фамилија је укупно 48. Преглед фамилија у Љубомиру, одакле су се доселиле и коју славу славе: Андрићи, мисле да су се доселили из околине Никшића у Црној Гори, …

Pročitajte Još »

Zavođe (Trebinje i Bileća)

Zavođe, Neđeljko-Neđo Paovica, Naselja i poreklo stanovništva, kniga 47, Beograd 2005   У Завођу кад се каже фамилија, мисли се на презиме. Презиме је други део личног имена. Као ономастички облик оно је млађе од личног имена. Због несталности насеља, неписмености становништва и слабе традиције одржавања веза међу нараштајима, људи су живели доста изоловано у племенима и међусобно се звали …

Pročitajte Još »

Grabovac (Svilajnac)

Село је на заравни, с леве стране Ресаве, од које је удаљено 8-900 метара. Зараван просецају Хумски и Развалински Поток. Извори су: Турска Чесма, Ресавичка Чесма и Кладенац. – Делови су хатара: Тирове, Влашко Поље, Трескар, Мелетковац, Клењар, Пљошта, Развалине, Новине, Муртин, Угари, Гај (Стубље), Ресавчев Запис, Старо Село и Бања. На овом месту је била бања или амам: и …

Pročitajte Još »

Hrvatići: nezakoniti potomci nepoznatih roditelja (Stoliv, Gornji i Donji, Kotor)

То су брјегови окићени костањима у осоју. Налази се с противне стране полуотока Врмца, а према Ластви, између Лепетана, односно Верига и Прчња, у висини над морем 1-204м. Село се протеже при мору и у страни, између дубрава од костања. При мору је Доње Столиво, а у страни Горње Столиво… Положај је такав у Горњем Столиву, да, услијед велике стрмени, …

Pročitajte Još »

Stari Slankamen (Inđija)

Stari Slankamen, Željko Kumar, Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, knj. 4-6 (1955-1957) 1)      Кретање и национални састав становништва у прошлости Налазећи се на положају који доминира и контролише речни пут и ушће Тисе, а у тако прометној отвореној области Срема, која везује Западну и Средњу Европу са Југоисточном, Сланкамен је увек био изложен нападима и више пута мењао господара; …

Pročitajte Još »

Bez interesa nema ni ropstva: Mojdež (Herceg Novi)

Заокренут путом од Игала уз гомилу, послије једно ½ сата уз брдо хода долази се до једне омање црквице, а то је света Неђеља. Ту је почетак села Мојдежа. Куће села Мојдежа налазе се у удолицама, између неколико брежуљака, а све покрај пута и близу воде. Узрок је велика важност оруће земље. Село обилује добрим изворима живе воде. Јаку су …

Pročitajte Još »

Matejča (Lipkovo, Makedonija)

Село је највеће у области и налази се у подножју Црне Горе. Средином насеља протиче Вуксанска Река, кода одавде скреће на север уливајући се у Отљанску реку, десну притоку Пчиње. Сем текуће, становништво добија воду из већег броја бунара и неколико кладенаца… 1936г спроведена је са Манастирског Извора у село пијаћа вода и на средини насеља подигнуте четири чесме. Матејча …

Pročitajte Još »

Gornji Barbeš (Gadžin Han)

Село Г. Барбеш налази се на ЈЗ подножју Селичевице. Видик са најистакнутијих места у селу захвата добар део Заплањског Поморавља, огранке Бабичке горе и скоро целу ЈЗ страну Суве планине. Сеоски атар је простран. Брдовито земљиште је местимично засађено виноградима и воћњацима а многе њиве, које су некада на новој крчевини давале обилан род житарица, нарочито јечма, данас су напуштене …

Pročitajte Još »

Luštička Opština (Herceg Novi)

Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је у Луштици 306 домова. 1. Порто Росе Налази се у сјеверо-западном дијелу полуострва луштичког, …

Pročitajte Još »

Suva Reka

Suva Reka, Mark Krasnići   Тек из 1836 постоје запажања Ами Буа о Сувој Реци где, између осталог, каже, да је ту видео само арбанашко становништво. Крајем 19в у једном аустријском војном приручнику забележено је да Сува Река има око 100 кућа, и да је становништво махом арбанашко (шиптарско), а делом српско. Почетком 20 века Бранислав Нушић је писао да …

Pročitajte Još »

Reljan (Preševo)

Селото лежи на рамно земјиште од лева страна на Рељанска Река. Во близината на Рељан проага патот Прешево – Бујановце. Вода за пиење населението добива од бунари што се наогаат по двороите. Рељан по типот е збрано село. Куките му се поредени во маали: Демчеларска, Горна, Дошљачка, Гламњарска, Мухаџирска и Циганска. Далечината мегу маалите е незнатна. Рељан е старо село. …

Pročitajte Još »

Srneći Dol, Kostomlatica, Kukavica i Jagnjilo (V.Han)

Срнећи Дол (Владичин Хан) Срнећи Дол је планинско село. Захвата земљиште оштрих облика, избратдано потоцима, који се сливају у Лепеницу, леву притоку Ј. Мораве. Када се нађе неки заравњак или блажија стена, окрчи се и ту цео један род подиже куће. Становници „точе“ воду са извора: Баба Китински Кладенац, Веселинов Преслап, Ливадче, Лена Бара, Попов Кладенац. Сеоске су махале: Дојчинска, …

Pročitajte Još »

Strojkovce (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac   На 11км јужно од Лесковца, на месту где се Накривањска река улива у Ветерницу, заселило се село Стројковце, чији је главни део лоциран између ових двеју река у јужном углу. Но село се није развијало само на обалама ових двеју река, већ поред путева који кроз село пролазе …

Pročitajte Još »

Orahovac (Metohija)

Orahovac, antropogeografska monografija varošice, Krasnići Mark, Glasnik muzeja Kosova i Metohije II У даљем излагању изнећемо порекло за сваку породицу, онако како су ми сами Ораховчани казивали на терену, полазећи од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања, полазећи прво од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања становништва, да би се добила јаснија слика о томе који су све …

Pročitajte Još »

Veliki Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на додиру планинске падине на западу и котлинске равни на истоку. Преко В. Трновца (на карти: Трновац) води важан каравански пут правца И-З. Са овим путем у В. Трновцу укршта се пут правца С-Ј. В. Трновцу су најближа насеља: Турија, М. Трновац, Бујановац и Лапрдинце. Трновац је велико збијено насеље. …

Pročitajte Još »

Jablanica i manastir Prohor Pčinjski

Село лежи у долини Пчиње у крајњем западном делу области. Најближе је насеље Ваганце, које се налази на СИ. Воду за пиће добијају са извора и из бунара. Извори се зову: Кадијски, Лучица, Трештено дрво, Маринков кладенац. Бунари су дубоки 5 до 15. Јабланица је разбијеног типа („растркана“) с јако израженом подвојеношћу махала. Махале су: Орљак, Кадијска, Река и Ридска. …

Pročitajte Još »

Od Topole… Etno centar Gora

Етно центар Гора налази се на 15 километара удаљености од Мионице на Сувобору. Из Мионице крене се путем за Дивчибаре (8 километара) и скрене се у селу Брежђе, где се настави још 7 километара лошијим асфалтом и макадамом до села Горњи Лајковац, све возећи уз речицу Паклешницу. Како српска села пусте од становништва цела Србија се полако претвара у прелепу …

Pročitajte Još »

Vraćevšnica i Prnjavor (Gornji Milanovac)

Село се налази на јужним обронцима Рудника, где се долина Враћевшничке Реке шири јужним у долину Груже. Крајње западне куће су само једним потоком одвојене од доњоцрнућских. Село се служи само бунарском водом. Има мало своје шуме. У пољу има 4 трла, где зими неко од укућана чува стоку у кошарама. Село је разбијеног типа, али куће нису сувише растурене. …

Pročitajte Još »

Đinđuša (Bojnik)

Ово село се заселило делимично на ји падинама сплета брежуљака, који у овом делу Лесковачке котлине раздвајају пусторечку раван од јабланичког басена, а делимично у алувијалној равни Пусте реке на месту где она прави свој лук, оставља источни правац свога тока и узима курс у правцу севера. Као насеље оно је искористило три природно битна фактора за насељавање људи: брежуљак …

Pročitajte Još »

Malko budala u Vučadelcima (Surdulica)

Село је на левој страни Врле, на земљишту високом око 1200м. На атару и селу чести су извори у шкриљцима, већином озидани у чесме. Главнији извори зову се: Студени Кладенац, Николин Кладенац, Мали Кладенац и др. Вучеделци је разбијеног типа и састављено од махала: Горње (13к), Доње (20к) и Млађице (21к). Село свега има 54 дома (1952г). Старине и прошлост. …

Pročitajte Još »

Božinjevac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на брежуљкастом земљишту у непосредној близини бујановачке железничке станице. Суседна су насеља: Жужељица, Левосојо (Прешево) и Крајмировац. У самом селу избијају два кладенца (Горњи и Доњи); ископана су и пет бунара. На атару се налазе извори: Шавар, Ђеран и Кисела Вода. Божењевац је мало збијено насеље. Дели се на Доњу …

Pročitajte Još »

Lapotince (Bojnik) i Sokolovići

Pusta Reka, Jovan V. Jovanović, Izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, 1976 Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале …

Pročitajte Još »

Gornja Crnuća (Gornji Milanovac)

Горња Црнућа се налази у јужној подгорини рудничкој, у изворном делу Враћевшничке Реке. Како ту Враћевшничка Река има уску долину, то су уз њу поређане куће црнућске на великој дужини. Сеоске куће су по странама долина, на појединим парчадма од речних тераса и на теменима брда, али се често спуштају и до близу саме реке. Бочним пак притокама су стране …

Pročitajte Još »

Korbevac (Vranje) i Ruski put

Село лежи на неравном земљишту десно од Ј. Мораве углавном око доњег тока њене притоке Корбевске Реке. Суседна насеља су: Бујковац, Превалац, Себе Врање, Клисурица и др. Становници воду пију из бунара и са ретких кладенаца. Познат је Друмски Кладенац… Корбевац је разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим …

Pročitajte Još »

Donja Crnuća (Gornji Milanovac)

Село је на крајњим јужним огранцима рудничких планина. Сеоске су куће растурене по теменима плећатих брда, нарочито качерске површи: Матића Брду и Косовињаку. Али село се увлачи и далеко уз Црнућску Реку и уз Реку према Г. Црнући, а има кућа и на самој гружанској равни до друма и на самом друму. Крај Косовињак само је једним потоком одвојен од …

Pročitajte Još »

Mali Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.   Село лежи СЗ од В. Трновца на масиву планине Карпине, на десној падини долине потока Прони Киша. М. Трновац захвата положај на тромеђи Врањске котлине, Новобрдске Криве Реке и Горње Мораве. Становници пију воду са једног извора и из бунара. На извору „точе воду“ становници из 18 домова. Дубина бунара је …

Pročitajte Još »

Preobraženje (Vranje)

Rista T. Nikolić „Vranjska Pčinja“ str. 89-246. Srpski etnografski zbornik, knjiga peta, Naselja srpskih zemalja, knjiga druga 1903.   Село се налази у клисурастој долини, којом тече Преображењска (Прображењска) Река. Земљиште на коме је село, већином је брдовито; по мало равнице има само поред реке. Са свих страна је затворено брдима, на којима се очувало мало шуме… Село се дели …

Pročitajte Još »

Turekovac (Leskovac)

Турековце се заселило у центру источног дела Доње Јабланице, на десној обали реке и на њеној алувијалној тераси. Типа је груписаног, гомиластог. Од Лесковце је удаљено око 7км према западу. Име села. – Код имена села Турковца очигледно се ради о једном зоониму. Константин Јиричек је у својој књизи Историја Срба забележио: „Још и у средњем веку живеле су по …

Pročitajte Još »

Rudare (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac Прво село на које путник наиђе, идући из Лесковца на југ главним путем кроз Поречје, јесте село Рударе. Од Лесковца је удаљено око 4км, а лоцирано је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута удаљено око 200-300м на исток. Док му …

Pročitajte Još »

Trnavce (Aleksandrovac)

„Župa Aleksandrovačka“ Milisav V. Lutovac, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 43, 1980 Трнавце се налази на излазу реке Вратарнице из клисуре у раван. Насеље је делимично на додирној линији благих страна у равни под њивама, а делимично на падинама страна. Главни део села, са „малом чаршијом“, налази се у средишту, груписан око уздужног пута који води поред реке. Ту се …

Pročitajte Još »

Bošnjace (Lebane)

„Donja Jablanica“ Jovan V. Jovanović   Бошњаце се заселило у алувијалној равни реке Јабланице на око 12км западно од Лесковца. Ово велико село Доње Јабланице је гомиластог облика и са оријенталним обележјима више но ма које село у пространој Лесковачкој котлини. Базу овог села чини реч Бошњак, а по легенди коју ми је саопштила Гроздана Тошић, професор српскохрватског језика у …

Pročitajte Još »

Milanovo (Leskovac)

Село Миланово засељено је 7км западно од Лесковца на најнижој дилувијалној тераси, која пада са севера на југ у правцу корита Цернице. Нагиб терасе је тако благ да се има утисак да село лежи у равници. Тип села. – Пре но што је засељено, израђен је план по коме је у центру села остављена четвороугаона површина знатне величине. Поред овог …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Srbiju: Petrovo Selo (Kladovo)

Петрово Село је за 93,5% смањило број становника од 1948 до 2011 године и спада у насеља са највећим релативним падом у овом периоду. Оно је интересантно јер је засновано средином 19-ог века као потпуно ново насеље (мало је нових насеља у Србији насталих након 1815 године), искључиво од Црногораца у етнички потпуно другачијем окружењу. У Западној Србији већина становника …

Pročitajte Još »

Ekološka svest u Srba, Case Study, zaselak Orašje u opštini Despotovac

Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, …

Pročitajte Još »

Godljevo (Kosjerić) – selo nesuđenih popova

Ljubomir Ž. Mićić „Zlatibor“, (1925) Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, Službeni Glasnik i SANU, reprint   Годљево је између Сјечице и Скрапежа, прешло преко Скрапежа и на леву страну и ухватило се оних каменитих коса, које су наставак парамунских кречњачких ртова и чука. На северу је село Парамун с његовом дубоком јаругом Дубоко, од Сјече Ријеке и Маковишта дела …

Pročitajte Još »

Milutovac (Trstenik)

Положај. Село се налази у странама Милутовачког Потока, који извире из једне благотинске косе, па текући у правцу с.-ј. , улива се испод села у Риљачку Реку, са леве јој стране. Овај поток прима с леве стране поток Ивинац, који пролази поред гробља и северног краја Новог Милутовца. Већи део кућа находи се у благим странама Милутовачког Потока окренутим западу …

Pročitajte Još »

Gornja Dobrinja (Požega): mesto rođenja Miloša Obrenovića

Северно од Средње Добриње с обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, да даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад Јежевици. …

Pročitajte Još »

Mijatovac (Ćuprija)

И ово насеље у равници на самој левој обали Велике Мораве, која га плави, па се због тога у новије време нагло пресељава највише према Гиљу. Кроз село пролази Цариградски пут Ћурпија-Јагодина. Пије се бунарска вода, а прео зиме и речна. Бунари нису дубоки и не пресушују. Има их и неозиданих. Њиве су на местима: Бељицки Спруд, Селиште, Миљкова Бара. …

Pročitajte Još »

Čokešina (Loznica)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović, iz terenskih beležnica građu pripremila Miljana Radovanović   Чокешина је разбијено махалско село. Мале су: Стржаница (уз главни изворни крак Реке), Трновица (уз леву притоку), Шујића мала (уз Манастирску реку), Радиковац (на десној страни долине, на високој тераси); Горња мала, више ове; Радановића или Дојна мала, под Џајевцем све до излаза Реке у …

Pročitajte Još »

Tama u Tamniču (Negotin)

Negotinska Krajina i Ključ, Kosta Jovanović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 29, 1940 god. Reprint Službeni Glasnik i SANU   Тамнички хатар већином је у јужном делу простране, терцијарне заравни, коју на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а малим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази …

Pročitajte Još »

Svrljig gori…

Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година. У 13 насеља није било рођене деце у …

Pročitajte Još »

Propast u Pričevcu (Knjaževac)

Причевац се налази у долини Ранине или Причевачке Реке. Незнатан је део села (до 20 кућа) у осоју (на левој обали), а све остало у присоју (на десној обали пом реке). Име. – Село народ зове Причовци или Причевци, а о постанку села прича се ово: Некада је чума морила по селу толико, да је остао био само једна свињар …

Pročitajte Još »

Mišar (Šabac)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović   Село се дели на четири мале – „краја“: Старо Село, Слатину, Глоговац и Бајир. Старо Село су Турци разорили 1806 за време боја на Мишару. Онда се село растурило по крајевима данашњим – све по шуми, и тако се заселили на нова места. На Старом Селу су шанчеви Карађорђеви (на брду око …

Pročitajte Još »

Gložane (Svilajnac)

Попут Страгара, крагујевачких, село Гложане, на регионалном путу Свилајнац – Јагодина, има три манастира у свом атару: Миљков Манастир, Доброшево и Златенац. Вреди обићи ово село, његове манастире и вратити се у давну прошлост када се овде налазио центар средњевековне Србије, пред потонуће у скоро четворовековни мрак. „Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i …

Pročitajte Još »