Home » Trgovina Kine, SAD, Nemačke i Japana » Detaljni efekti trgovinskog rata SAD i Kine, januar-april 2019

Detaljni efekti trgovinskog rata SAD i Kine, januar-april 2019

САД су повеле трговински рат са Кином са циљем да успоре њен развој, јер је она мерено куповном снагом валуте већ постала већа економија од САД (за 23,3% у 2018 и за 28% у 2019, према подацима ММФ-а), али прети и да преузме позицију технолошког лидера.

У овом трговинском рату видљив је пад међусобне трговине, али за сада цену плаћа Европа, Немачка на првом месту, због неизвесности и због страха од нове велике економске кризе.

У периоду јануар-април САД су смањиле извоз у Кину за 8,4 милијарди долара, увоз су смањиле за 20,6 милијарди долара, те су смањиле и дефицит за 12,2 милијарде долара. Релативно посматрано извоз САД је смањен за 19,9%, увоз за 12,7% а дефицит за 10,2%. То су доларски подаци. Ми смо овде користили податке у еврима, јер су они значајни за Србију и за европске земље: колико се пада ове размене може надокнадити растом извоза из Европе, а за то су еври меродавни.

Изражено у еврима укупан обим размене САД и Кине смањен је за 6,5%, са 171 на 160 милијарди евра. Амерички извоз у Кину смањен је за 4,5 милијарди а кинески из САД за 6,7 милијарди.

У приложеним табелама смо изложили групе производа са највећом апсолутном променом вредности размене (мада смо додали и индексе). Постоји много производа који имају раст трговине јер нису под царинским оптерећењем, или, и ако јесу, потреба за већим увозом постоји.

САД су смањиле увоз код 611 група производа четвороцифрене царинске класификације у износу од 15,8 милијарди евра. Размена није постојала код 86 група производа а код 3 групе је остала идентична. Увоз из Кине повећан је код 523 групе производа у вредности од 9,1 милијарди евра.

У приложеној табели је издвојено по 20 група производа са највећом променом вредности увоза из Кине, и нећемо их набрајати појединачно, само ћемо констатовати да су прва два производа (мобилни телефони и неки делови за рачунаре) довољни да објасне укупну вредност смањења увоза из Кине.

Извоз САД у Кину смањен је код 627 група производа у збирној вредности од 7,9 милијарди евра. Извоз у Кину није постојао код 91 групе производа у обе године. САД су повећале извоз код 505 група производа у збирној вредности од 3,4 милијарде евра, а до наглог скока је дошло код електронских интегрисаних кола и код увоза крви за терапеутске сврхе. Првих десет група производа потребно је да објасни пад укупне вредности извоза САД у Кину.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>