Novi mesečni rekord u broju noćenja stranaca, VIII 2014

У Србији је у августу регистровано 284.077 ноћења странаца, што је чак за 25,3% више у односу на исти месец 2013 године, а повећало је кумулативну стопу раста на 9,3% у периоду јануар-август, јер је у том периоду већ регистровано 1.447.697 ноћења странаца. Претходни рекорд забележен је у јулу ове године, када је било регистровано 251.730 ноћења странаца.

Домаћих туриста је регистровано ноћења 543.360 у августу (-9,3%), а 2.871.662 у периоду јануар-август (-13,9%), те је укупан број ноћења у августу незнатно повећан, за 0,3% (827.437), а у периоду јануар-август смањен је за 7,3% (4.319.359).

Ова међугодишња стопа раста од 25,7%, ноћења странаца у августу у односу на август 2013, постигнута је услед раста броја ноћења странаца у бањским местима чак за 48,7% (40.591 ноћења), затим у планинским местима за 23,3% (33.913), у осталим местима (Гуча и смештај у Краљеву и Чачку?) број ноћења повећан је чак 3,3 пута (31.234), у Суботици за 23,4% (6.299), у Београду је повећан за 15,3% (109.064), у Новом Саду за 3,5% (16.692), док је смањен у Крагујевцу за 36,4% (2.634 ноћења).

За разлику од Руса и Американаца, који су мало смањили број у односу на регистрована ноћења у јулу, Турци, Пољаци и Израелци су оборили тек постављене рекорде у јулу, док су новом рекорду највише допринели туристи из Немачке (18.490 ноћења), Француске (13.637) и Румуније (13.064).

Са приложеног графикона се може видети како се смањује удео ноћења из бивших југословенских република, док расте удео осталих земаља. Првих се удео смањио са преко 45%, пре 10-так година, на мање од 30%.

Укупан број ноћења странаца, у периоду јануар-август, повећан је за 123.517. Скоро четири петине укупног пораста може да објасни пораст броја ноћења из седам земаља, и то: Русије (25.854), Турске (18.057), Пољске (12.958), Хрватске (11.003), Бугарске (10.988), Румуније (9.306), и Немачке (9.232).

Највећи број ноћења странаца у августу био је из Босне и Херцеговине (21.280), затим из Руске Федерације (18.874) и из Немачке (18.490). Ови подаци указују какву би политику Србија требала да води: одличне економске и политичке односе са Републиком Српском и БиХ, уз балансирање и вагање у односима са Немачком и Русијом, а у складу са сопственим економским и политичким интересима.

Најављени долазак Путина у Београд додатно ће убрзати раст долазака и ноћења Руса у Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *