AGROPOLITIKA: Kome pripada naša zemlja u Srbiji?

• Nedovršena restitucija, nestanak sela i borba za prehrambeni suverenitet
• Pitanje vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji ni danas nije do kraja rešeno, iako su od prve restitucije prošle više od tri decenije. Stručnjaci upozoravaju da se bez jasnog svojinskog razgraničenja, završetka restitucije i obnove porodičnih gazdinstava ne može govoriti o dugoročno stabilnoj poljoprivredi niti o prehrambenom suverenitetu države.
• Posebno se ističe da je Srbija tokom prethodnih decenija izgubila značajan deo prehrambenog i semenskog suvereniteta, dok su sela ostajala bez stanovništva, malih prerađivačkih kapaciteta i stabilne proizvodnje hrane. Agrarni analitičari ocenjuju da će za ozbiljan oporavak domaće poljoprivrede biti potrebna najmanje jedna decenija sistemskog rada.

Branislav GULAN

Prva restitucija u Istočnoj Evropi!

Početkom devedesetih godina Srbija je među prvima u Istočnoj Evropi pokrenula vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta bivšim vlasnicima. Tadašnji ministri poljoprivrede, pokojni dr Veljko Simin i dr Jan Kišgeci, sproveli su proces vraćanja oko 150.000 hektara zemlje, od čega je najveći deo vraćen u Vojvodini – približno 123.000 hektara. Ali, u Srbjii još nije vračeno davno oduzeta zadružna imovina od preko 200.000 hektara!

Taj proces odnosio se na zemljište koje je posle Drugog svetskog rata prešlo u društvenu svojinu kroz konfiskacije i agrarne reforme. Međutim, veliki deo imovine nikada nije vraćen, a brojni naslednici i danas čekaju okončanje restitucije.

Pitanje koje se i dalje postavlja jeste zašto se restitucija po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine sprovodi toliko sporo, iako je država još 1991. godine pokazala da takav proces može da bude realizovan.Više od 200.000 hektara zadružne imovine i dalje je nerešeno! Rešavanje ovog problema obećavao je svаki od dosadašnjih  17 ministara poljoprivrede, koji su sedali u tu fotelju  posle demokratskih promena posle 2000. godine pa do danas!

U poslednjih sedamdeset godina zadružna svojina je pretrpela različite transformacije i bila je predmet preknjižavnja u društvenu, pa i državnu svojinu, čime je zadrugarstvo Srbije u značajnoj meri oštećeno. Dokazivanje i uknjižba zadružne svojine i posle Zakona o zadrugama iz 1996. godine predstavlja izuzetno dugotrajan i neizvestan proces, suočen sa mnogo nerazumevanja. Vrednost zadružne svojine, mereno samo preko sreskih saveza zemljoradničkih zadruga, što je objavljeno u Almanahu šezdesetogodišnjice zadrugarstva Srbije (izdavač Zadruga Beograd 1954.), najbolje ilustruju objekti koji su bili u posedu sreskih saveza zemljoradničkih zadruga. U ovoj publikaciji eksplicitno su izneti podaci o korišćenoj zadružnoj svojini sreskih saveza zemljoradničkih zadruga.

– U poslednjih sedamdeset godina zadružna svojina je pretrpela različite transformacije i bila je predmet

– U poslednjih sedamdeset godina zadružna svojina je pretrpela različite transformacije i bila je predmet preknjižavnja u društvenu, pa i državnu svojinu, čime je zadrugarstvo Srbije u značajnoj meri oštećeno. Dokazivanje i uknjižba zadružne svojine i posle Zakona o zadrugama iz 1996. godine predstavlja izuzetno dugotrajan i neizvestan proces, suočen sa mnogo nerazumevanja. Vrednost zadružne svojine, mereno samo preko sreskih saveza zemljoradničkih zadruga, što je objavljeno u Almanahu šezdesetogodišnjice zadrugarstva Srbije (izdavač Zadruga Beograd 1954.), najbolje ilustruju objekti koji su bili u posedu sreskih saveza zemljoradničkih zadruga. U ovoj publikaciji eksplicitno su izneti podaci o korišćenoj zadružnoj svojini sreskih saveza zemljoradničkih zadruga.

Problem je uvke ostajao za nekog sledećeg ministra. Vreme vladanja tih ministara do ovog poslednjeg, trajalo je u proskeu 14 mesci.  Svaki od njih imao je puno obećanja za bolji život ohiam koji se bave poljoprivredomk, Ali mnogi seljaci i vlasnici, baš tih nevraćenih imanja, čekajući taj bolji život u agraru,  nisu ga  ni dočekali! Otišli su na drugoi svet.

Tačno je da je porastao Agrani budđet u poslednjoj deceniji On u ovoj 2026.godini iznosi 147,5 miliajrid diahra,. To bi bilo dobpor kad abi došlo u zdrav agrar i da se rasporedi onima kojuma će na najbolji načlin da iskoriste. Međutim, agrar Srbije teško bolestan. Proteklih decenija je i činjenica da je  pogršeno lečen.Najbolj dokaz njegove bolesti je činjencia da je izgubljen prehrambeni i sdemeneksi suverenitetz. Da bi se ta bolest tek poela lečiti potrebno je da u stajama i na pašnjacima bude dva miliona grla goveda, oko šest milioanh svinja, 3,5 miliona ovaca, 90 miliona živine i osam milioa koka nosilja! Tek kad se to ostvaro mpđže da se krene u liečenej ovog teškog, agrarnog bolesnika.

• Inače prosečna starost nosioca vlasnika poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. U Srbiji su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava 77 odsto muškarci i  23 odsto žene!Selo bez krave nije statistika, to je ekonomija koja je napustila teritoriju! U Srbiji danas čak u 600 sela nema više nijedne krave! To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi!Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, nastaje tišina;Da li je povratak selu moguć? Jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbilјan ekonomski projekatPrvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa i listopadnih ministara!Ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što više ne mogu da ga „izračunaju“;Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa;

Ekonomija napušta teritoriju!

Ko želi da razume ekonomsko zdravlјe jedne zemlјe, treba da pogleda šta se dešava na njenom selu, piše prof. dr Srećko Bačevac u autorskom tekstu za Telegraf i javnost! U javnosti se ponovo pojavila informacija da u Srbiji postoji više od 600 sela u kojima više nema nijedne krave! Vest je prošla gotovo neprimećeno, kao još jedan u nizu zabrinjavajućih podataka  ruralnih sredina i agrara Srbije!

Jer, Srbija je agrarna zemlјa, u kojoj se do nedavno govorilo da može  da hrani pola Evrope. Danas je izggubila Prehrambeni suverenitet! Više ne može da hrani ni svojih 6,6 miliona žitelјa! Svaki godine zbog toga što više umre nego što se rađa,  nestaje po jedna varoš kao što su Negotin, Bačka Palanka, Vršac ili Kikinda! Zato se ističe da sad, kad je u procesu nestanak sela, treba da se očuvaju varošice… 

• Zahvalјujući aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, 4.200 praznih kuća u Srbiji, dobilo je nove vlasnike. U njih je stiglo i 17.500 novih žitelјa! Među njima je više 3.000 dece! Ali, demografski proces pražnjenja Srbije je brži od ovog;
• Nažalost! Kao analitičar ovih prilika i nestajanja sela, koji se bavi pitanjima privrednog i regionalnog razvoja, ovu vest nisam pročitao kao statistiku, već kao signal dublјeg ekonomskog problema, jer u njoj je sadržana mnogo dublјa poruka!
• Selo bez krave nije statistika! To je ekonomija koja je napustila teritoriju!
• Selo bez krave nije samo agrarni problem. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi! 
• Takvih sela je 600 danas u Srbiji!
• Kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Nestaje ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutru ustane i plan za sutra. Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!

Sela i gazdinstva

U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 SELA, odnosno kako to piše u Ustavu, naselјenih mesta! Od toga 1.200 je u fazi nestajanja, jer imaju manje od po 100 stanovnika. Još se navodi da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela, kako ih mi zovemo!

• Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinstava. U svakom je prosečan broj članova i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru;
• Starost nosioca polјoprivrednih gazdinstava je 60 godina, navode u RZS. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće krava, pet svinja,  43 živine tri košnice! 
• Kada se obnovi stočni fond u zemlјi, tek onda može da se radi na povratku Prehrambenog suvereniteta!

Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug.

Kada se taj krug prekine, nastaje tišina!

Ta tišina se ne čuje odmah.

Ona dolazi postepeno: prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada, a na kraju se ugasi i selo. Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu. A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep ili istorijski važan.

• Mlad čovek ne odlazi od zemlјe, on odlazi od neizvesnog novčanog toka. Polјoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni znanje!
• Pitanje zato nije „ko je kriv“. Pitanje je: Ako je ekonomska logika sela vremenom postala nestabilna? A, Srbija velike i neiskorišćene šanse ima i u ruralnom prostoru, odnosno turizmu! Jer, nisu ni iz bliza iskorišćene. Primer je za to je 10 privlačnih, a neiskorišćenih sela koja se preporučuju za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice i okolina, kod Negotina, Kameno selo, Stara planina, Lukovska banja, Kuršumlija, Prolom banja, Sisevac kod Paraćina, salaši u Vojvodini i niz drugih neodovlјno posećenih naselјenih i nenaselјenih sredina… U tim sredinama ima posla za sve koji traže svoj krov nad glavom!

Ovaj proces nije posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost. Stočarstvo je godinama poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje, od po tri odsto!  Od polјoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni. Polјiprivreda nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna grana. Osim u vreme protesta na ulici, kada su izlazili proizvođači hrane. Predlog Strategije 2026. do 2034.godine je sad između ambicioznih cilјeva i starih strukturnih problema. Ima razvojni cilј! 

Ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!

• Predlog Strategije postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu Prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila više od 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije;
• Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!
• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
• Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;
• Ipak, zato i ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan;

Prosečno gazdinstva u Srbiji danas je veličinee 6,4 hektara. Na njemu se nalazi po jedna krava – mlekulja, pet svinaj tri ovce, po tri košnice i 43 živine! Danas u Srbji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstasa. To je za za 10  odsto manje negoli pak 2018. godine. Prema podacima RZS tada je bilo 564.541 gazdinstvo. Zbog loše agraane politike koja se vodila u Srbiji od 2014.do 2024. godine ugašeno je oko 62.000 gazdinsstava. Taj trend ni do danas nije ugašen. Sa nestankom gazdinstava smanjuje broj stoke, smanjuje se ukupanj proizvodnja  hrane. Prema podacima RZS, na svakoj njivi koja se obrađuje, prinosi su manji nego li pre od 10 pa do 50 godina!

• Od ukupnog broja poljoporivrednih gazdinstava, 508.365, u svakom od njih zapsoelno je po 2,2 lica. Znali da ih je ukuipjoi koji se baveprimarnom poljoprivrednom 1.150.653 lica!

Jedan od najvećih problema odnosi se na zadružnu imovinu. Prema procenama, još nije završen proces vraćanja oko 200.000 hektara nekadašnje zadružne zemlje, iako za deo te imovine postoje poznati titulari i dokumentacija.

Stručnjaci upozoravaju da su upravo nerešeni imovinski odnosi otvorili prostor za brojne kontroverze tokom privatizacija nakon 2000. godine. Tada su nestali mnogi mali prerađivački kapaciteti u selima Srbije, što je dodatno ubrzalo gašenje ruralnih sredina.

Sagovornici iz agrarnog sektora ocenjuju da bi povratak malih prerađivačkih pogona u sela mogao da doprinese obnovi lokalne ekonomije, otvaranju radnih mesta i zadržavanju stanovništva na selu.

Srbija ima više od pola miliona gazdinstava, ali i 19 miliona parcela!

Prema dostupnim podacima, u Srbiji danas postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, dok se više od 1,15 miliona ljudi direktno ili indirektno bavi proizvodnjom hrane. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvui je 2,2 lica. Dakle, u poljoprivredi Srbije, u primarnu proizvodnju hrane danas je svakodnjevno uključeno 1.150.653 lica. Porema podacima iz 2018. godine taj broj lica je manji za 14 osto. Pre samo nepunih osam godina bilo ih je 1.336.714 godina!

Najveći broj lica angažovanih u poljoprivrednij proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbikje, gde je I najveći borj broj angažovanih žena, a tokje 231.118!

• Oni, njih 1,15 milona stanovnika, sad obrađuju oko 3,25 miliona hektara zemljišta;

Kada se pogleda Srbija po regionoima, danas, najveći broj gazdinsava od 224.433 je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, zatim 145.751 gazdinstvo je u Regionu Južne i Istočne Srbije gde se nalazi 145.751 gazdinstvo, zatim u Regionu Vojvodine se danas nalazi 11.884 gazdinstava i u Beogradskom reginu 26.297 gazdinstava. Prosečna površina po hektaru  u Srbiji je u prsoeku 6,4 hektara, aluie j to u Vojvodiji skoro dvosturklo više – a to je 13,2 hektara.

Kada je rečo rezultatima poljorpvirede iz 2023. godine, vidi se da se najviše živine gaji u Regionju Vojvodine, ovce u Regionu Šimadije i Zapadne Srbije,a koze u Reginu Južne i Istočne Srbije. Potvrda toga je da u Regionu Šimadije i Zapadje Srbijiej ima 1.039.046 ovaca i da u Regionu Južne i Istočne Srbije ima 61.250 koza.

• U Srbiji  se nalazi i 1.261.323 košnica. Najveći broj košnica nalazi se u Regionu Šumadije I Zapadne Srbije,a ot je 527.045 košnica. Nezaničen analiez pokazuju da se med proizvdoi  u oko 800.000 košnic, dok se subvencdije daju za sve prijavljene košnice.

Međutim, veliki problem predstavlja usitnjenost poseda. Poljoprivredno zemljište rasparčano je na oko 19 miliona parcela, dok čak 217.623 gazdinstva poseduje manje od 2,5 hektara zemlje.

Takva struktura otežava ekonomsku održivost proizvodnje, ulaganja u mehanizaciju i konkurentnost domaće poljoprivrede.

Sporno pitanje državnog zemljišta

Dodatne dileme postoje i kada je reč o državnom poljoprivrednom zemljištu. Zvanične institucije navode da se danas u zakup može izdavati oko 450.000 hektara državnih oranica, ali deo stručne javnosti smatra da podaci nisu u potpunosti usklađeni.

Pojedini agroekonomisti upozoravaju da je u kategoriju državne zemlje tokom godina svrstavana i zadružna imovina, kao i određene površine koje nikada nisu bile klasična državna svojina.

• Zbog toga se sve češće traži novo svojinsko razgraničenje zemljišta, kako bi se jasno utvrdilo šta pripada državi, šta zadrugama, a šta privatnim vlasnicima.

Dugovi, penzije i opstanak malih proizvođača

Problemi domaće poljoprivrede ne završavaju se samo na pitanju zemlje. Mali proizvođači godinama se suočavaju i sa finansijskim pritiscima.

Krajem 2016. godine dugovanja poljoprivrednika za neplaćene penzijske doprinose dostigla su gotovo 100 milijardi dinara. U tom periodu postojala su upozorenja da bi država mogla da pokrene prinudnu naplatu i oduzimanje imovine dužnicima.

Najugroženiji su bili mali proizvođači sa posedima do 2,5 hektara, kojih u Srbiji ima više od 217.623 lica!

Bez rešavanja agrarne politike nema ni prehrambenog suvereniteta

Stručnjaci upozoravaju da pitanje zemljišta više nije samo imovinsko ili pravno pitanje, već pitanje dugoročne stabilnosti države.

Srbija godišnje na svojim njivama proizvede oko 20 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, ali analitičari ocenjuju da bez jasne agrarne politike, završene restitucije i jačanja porodičnih gazdinstava neće biti moguće obnoviti prehrambeni suverenitet zemlje.

Kako navode, obnova stočarstva, prerade hrane i sela zahtevaće ozbiljnu državnu strategiju, dugoročna ulaganja i jasnije uređene odnose vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem.

                          (Autor je analitičar i publicista)