DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA: IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANјA – Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini

• Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini  ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojeidnih sistema uprkos kapšitalnim ulaganjima većom od 58 miliona evra u priodu od 2021 do 2024. godine;
• Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemlјišta koje ima povolјne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od strane vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini;
• Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“), navodi se u izveštaju kontrole Državne revizorske institucije, o reviziji svrsishodnosti poslovanja – Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini, obavljene u drugoj polovini sušne, 2025. godine;

Branislav Gulan

Prema podacima Državne erevizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana!

• Izvor DRI: Upravlјanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini Broj: 400-300/2025-07/35 Beograd, 3. septembar 2025. godine 1;
• Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavlјeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“);

• Dodatni problem predstavlјa kašnjenje u izradi klјučnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je, i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalјe u fazi izrade;

Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevantne elemente infrastrukture (kanale, crpne stanice). Većina sistema nije preneta na upravlјanje JVP „Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih polјoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških cilјeva u oblasti polјoprivrede i upravlјanja vodama.

• Neefektivno upravlјanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške cilјeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu 2021–2024. godine;

Sistemi ya navodnjavanje u javnoj svojini su izgađeni na površiniod 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne usloe za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja  i nebrige od stane vflasnkika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površimna za navodnjvanje u okvokiru Akcionog plana za sprovođenje Straegiej upravljanaj vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021 – 2023. godine, realizoano je samo 30 odsto tog plana.

Uprkostg kapitalnim ulaganjima od peko 58 milioamnj eva u inrastrukturu za navdoanjvanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodanvjanje nisu stavljeni u funkcijui, piše u izveštaju DRI. To znalu da veliki broj izgađenih sistema za navodnjvaanje nije pupten u upotrebju, iako je u više slučajeva zavrpena izgradnaj fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija ,,Mali Iđoš“, crpna stanica ,,Mali Iđoš 2’’, podsistem ,,Srbobran’’, i sistem ,,Jaseni

čke kapi’’).

Dodatni problem predstavlja kašnjenjenj u izrad ključlnih planskih dokumenata, među kojima je i  program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji za period do 2032. godine koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra besporvatnih sredstava, i dalje u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspsoavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemiam za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevenatne elemente infrastrukture (kanale, crne stanice…). Većina sistema njje preneta na upravljanje JVP ,,Srbijavode’’ zbog lošeg fizičkog stanja, nedsoiatka dokumentacije, o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos znalajnm ulaganjiam u infreastrukturu, planrkiano povećanje navodnjvanje poljoprivrednih površinja njje postignuto, jer svi  novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede u upravljanja vodama, piše između ostalog u izvešaju DRI.

Nakon obavljenih kontrola i pregleda Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala sledeće ključne preporuke:

Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode:

 – Treba da preduzme sve neohodne aktivnosti kako bi se doneo Akcioni plan za realizaciju Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije i program navodnjavanja;

JVP „Srbijavode“ Beograd i „Vode Vojvodine“ Novi Sad:

– Predlaže se da se preduzmu aktivnosti na započetim projektima izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema za navodnjavanje, kako bi ovi sistemi bili stavlјeni u funkciju u cilјu obezbeđenja planirane količine vode za navodnjavanje;

– Treba da se preduzmu potrebne aktivnosti kako bi u registar vodnih objekata bili uneti neophodni podaci za sve kanale i crpne stanice koje se odnose na sisteme za navodnjavanje bez obzira na oblik svojine;

Kanal Dunav – Tisa – Dunav je jedinstveni sistem kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje zemljišta… Kao  plovni put, za otpadne vode, za turizam, lov i ribolov. Sistem kanala koji se protežu na oko 12.700 km², između reka Dunav i Tisa, u Bačkoj i Banatu, na teritorije Vojvodine istovar tereta. Gradnja hidrosistema D-T-D započeta je 1947. godine. Tada je bilo planirano ulaganje u njegovu izgradnju od oko 700 miliona dolara. Posle tri decenije gradnje u sistem je tada uloženo više od milijardu dolara! Presecanjem vrpce, od strane tada visokog funkcionera SFRJ Staneta Dolanca nakon tri decenije gradnje D-T-D, puštanjem u rad  brane kod Novog Bečeja, daleke 1977. godine, počeo njegov rad.  Prilikom presecenja vrpe, Dolanc je tada je između ostalog, istakao da će se zahvaljujući izgradnji tog sistema navodnjavati 510.000 hektara, a odvodnjavti milion hektara.

 Navodnjavanja u tom obimu nikada nije bilo na obećanim površinama. Kada je kopan hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Posle njegovog puštanja u rad, odvođenje suvišnih voda je funkconisalo sve do 2005. godiene.Tada su stigle velike vode posle  posle poplava u  Rumuniji.  Zbog previše mulja u hidrosistemu, a, tada je procenjeno  da ga ima više od 15 miliona kubika,  sistem nije mogao da primi sve suvišne vode. One su poplavile veći deo Banata i Bačke u Vojvodini. Sistem nije ni danas u punoj funkciji sve dok se ne očisti taj suvišni mulj. Jer, ne omogućava plovidbu za prviredu i turizam. Kada je otkrivena ta suvišna količina mulja, obrazloženje nadležnih je bilo, da tada nije bilo dovoljnoi novca da se uveze mašina koja bi to mogla da obavi, A, domaćih mašina za taj posao tada nije bilo.

Od 1958–1976. godine rađena je rekonstrukcija, kao i novi kanali u postojećem sistemu kanala koji su pravljeni još za vreme Austro-Ugarske, tada poznato pod imenom Ferenc čatorna (Ferenc-csatorna). U tom periodu sagrađeno je 84 mosta – 62 za vozila, 19 za železnicu i tri pešačka mosta. Jedna od najznačajnih građevina na kanalu je brana kod Novog Bečeja na Tisi, koja reguliše vodostaj i navodnjava oko 300.000 hektara zemljišta u glavnom kanalu u Banatu, piše u zvaničnom dokumentu!? Tolikog navodnjavanja u celoj Srbiji nikada nije bilo!

Sistem manjih kanala koji čine kanal DTD
	Ukupna dužina (km)	Plovno (km)	Neplovno (km)
Begeč-Bogojevo	90.0	90.0	–
Vrbas-Bezdan	90.0	89.9	–
Novi Sad-Savino Selo	80.9	80.9	–
Bajski kanal	39.1	39.1	–
Odžaci-Sombor	12.7	12.7	–
Bački Petrovac-Karavukovo	52.0	52.0	–
Prigrevica-Bezdan	31.7	31.7	–
Kosančić-Mali Stapar	21.1	21.1	–
Jegrička	65.4	–	65.4
# Bačka (ukupno)	420.8	355.4	65.4
Banatska Palanka-Novi Bečej	147.3	147.3	–
Begej	34.6	34.6	–
Plovni Begej	31.4	31.4	–
Stari Begej	37.1	–	37.1
Kikindski kanal	50.3	32.0	18.3
Zlatica	35.0	–	35.0
Tamiš	116.8	3.0	113.8
Karašac	5.8	–	5.8
Brzava	19.9	–	19.9
Moravica	17.4	–	17.4
Rojga	12.6	–	12.6
# Banat (ukupno)	508.2	248.3	259.9
# Ukupno	929.0	603.7	325.5

Navodnjavanje u Srbiji 2025. godin

• Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, od 9. januara 2026. godine, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini!
• Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada kubnh metara vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini; 
• Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m³ vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora;

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.

• Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). 

Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata

hilj. m3
	2024	2025
Ukupno	66742	78717
Iz podzemnih voda	3326	3793
Iz vodotoka	61941	73767
Iz ostalih izvora	1474	1157

Preuzmi tabele u Excel

Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha

	2025	Tip navodnjavanja
površinski	orošavanje	kap po kap
Ukupno	47543	190	42418	4935
Oranice i bašte	44204	91	42245	1869
Voćnjaci	3076	4	76	2997
Ostalo	263	96	98	69

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

                    (Autor je analitičar i publicista)