Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Pa bilo je i do dva miliona grla… Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji

Branislav GULAN

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji;

• U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;

• Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemljama;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

• Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa;

Razvoj tovnog govedarstva Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je jedini deo rada i proizvodnje koj iima blagi napredak.  Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržišem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.Ono je sad krenulo u obnovu, pa predsednkik Udruženja tovnih goveda Čedomir Keco, kaže da se krenulo sa malim stadom, ali da sad imaju već u tovu za izvoz oko 27.000 grla! Što je dosta dobro u odnosu na ono šta je ovu oblast pratilo sve loše u poslednje četiri decenije!

• Ali, da je stanje još uvek devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije više od 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u količini od 8.875 tona godišnje. Njena važnost je prestala početkom 2025. godine pa se sad očekuju nove mere i konačno da krene boljitak ovoj grani.  Recimo, ,,bebi bif“ poslednjih godina iz Srbije se 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji ukupan  izvoz iznosi tek 300 do 400 tona!

Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, a posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je i 200.000 staja za tov goveda i isto toliko i obora za gajenja svinja u Srbiji! Zahvaljujućči akciji Minstarstva za brigu selu, deo sela se i obnavlja. Jer, dok ona nestaju onima koji hoće da žive na selu, kojinemaju više od 45 godija, uz pomoć države kupljeno je oko 4.000 kuća. U ta sela je stiglo i viđe od 17.000 stanovnika. Oni koji su došli u ta sela da žive, kuće nemogu prodavati u narednoj deceniji. Od novodošlih stanovnkak u ta sela, čak 30 osto njih je otišlo iz grada. Po prvi put postoje kretanja u dva smera. Iz sela u grad, ali i iz grada u selo.

Rezultati loše agrarne i ruralne politike pokazali su se protekle decenije, dok je važila ambiciozna i neostvariva strategija razvoja poljoprivrede u Srbiji , od 2014. pa do kraja 2024. godine. Nju je kreiralo 240 naši stručnjaka i predvideli su razvoj agrara u toj deceniji od 9,1 odsto, ili u lošoijim godinama od 6,1 odsto godišnje. Međutim, umesto mleka i meda, ona je seljacima donela samo probleme. Pošpto nisu imali drugog rešenja počeli su da ih rešavaju na ulici. To nije dobar način rešavanja problema, ali oni  u ovoj situaciji nisu imali drugih rešenja. Ta strategija donela je sve što sad potoji loše u agraru Srbije. 

• Izgubljen je i prehrambeni suverenitet jer prema podaciam RZS u oborima ima samo 2.349.700 svinja. Čak 40 odsto potreba aza ovim mesom mora da se uvozi! U 2024. godini bilo je uvzeno u Srbiji blizu 500.000 prasića, doj eove godine do 1. septembra za uvoz prasića potrošeno više od 800 miliona evra!

Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 70 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. Prema najnovijim podaci agrar sad u BDP zemlje učestuvje sa oko 3,6 odsto. To je pad u odnosu na prethodne decenije vreme kada je to bilo od sedam do deset odsto. Ova brojka je rezultat razvoja drugih privrednih grana u Srbiji. To je uticalo na smanjenje učešća u BDP zemlje. Jer,m priemra radi agrar u Slovejiji, zemklji članici EU, učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2025. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;
• Sad je taj izvoz manji za 100 puta!

Sad kada čitate ovu analizu Srbija bi tebala da ima:

• Najmanje,bar 1,6 miliona goveda
• Oko 6,5 miliona svinja
• Najmanje3,5 miliona ovaca
•  Oko 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja! 

Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da izlaze na ulicu, protestvuju – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješće ih velike multinacionalne kompanije!

• U razvoju stočarstva, veliku ulogu imaće i novi model korišćenja pašnjaka u Srbiji. Jer, po podacima ,,Agroprofita“ iz Novog Sada u Srbiji ima 185.000 hektara pašnjaka. SA 75.000 hektar aurpoavljaju sela, 51.000 hekrara je izdata u zakup, a 60.000 hektara čeka korisnika;

Inače, kao da se na kraju tunela vidi svetlo, pa tako se ističe da Srbije godišnje već sad izvozi oko 40.000 grla žive junadi. Najveći naprdak beleže stočari gde se gaje tovna junad za prodaju i izvoz. To je doprinelo i zadovoljstvo odgajivačima tovnih rasa goveda sa cenama od oko pet evra po kilogramu žive mere.Tvrdi se da je država puno pomogla u obnovi govedarstva. Bez njene pomoći ne bi bilo napretka u ovom poslu. Stočari sad ističu da su farmeri kalitetom tovnih rasa zadovoljni sa novčanim iznosima svih mera i podsticaja, ali zamerku imaju zbog kašnjenja ispplata, i zaostalog dugovanja iz prethdonog perioda.

Za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u 2026.. godinu dobijaju budžet od 136,5 milijardi dinara!

• Agrarnom  budžetu Srbije u 2026 .g odini od  136,5 miliajr di  dinara treb a dodati  još  oko 11 milijardi  dinara  treb a da  da se  doda  iz  refakcija od akciza  za  goriva!
• Najveći deo budžeta čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije usvojili su (13. novembar 2025.godine) predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koje predviđena izdvajanja iznose ukupno 136,5 milijardi dinara, prenosi Radio televizija Vojvodine. Kako se ističe to će biti uvećano još za 11 milirajdi dinara kada pristugnu od refakcija za gorivo.

• Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović rekla je na sednici da će se još 11 milijardi vratiti poljoprivrednicima kroz refundaciju akciza za gorivo. Kako je dodala, najveći deo budžeta tog ministarstva čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;
• Najveći iznos subvencija namenjen je za direktna plaćanja u iznosu od 89,1 milijarde dinara, kazala je Filipovićeva, predstavljajući predloženi budžet članovima odbora i precizirala da su to subvencije koje se dodeljuju proizvođačima kroz premije za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa. Po njenim rečima budžet Srbije za 2026.godinu usmeren je ka daljem ekonomskom napretku zemlje i životnog standarda građana. Sredstva su, između ostalog, planirana za povećanje plata i penzija, izgradnju najvećih infrastrutkurnjih objekata i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika;
• U opredeljenom budžetu planirane su i mere ruralnog razvoja u iznosu od 12,8 milijardi dinara, IPARD 6,2 milijarde i kreditna podrška poljoprivredi u iznosu od 1,2 milijarde;
• Podsetimo, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, za poljoprivredu je bilo opredeljeno 149,5 milijardi dinara. Od ukupnog iznosa, 138,5 milijardi predstavlja budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je preostalih 11 milijardi dinara predstavljalo refakciju akciza za gorivo;
• Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti;

Ministar poljoprivrede , šumarstv ai vodoprivrede Dragan Glamočić

• Ministar poljoprivredešuamrstv ai vodoprvirede Dragan Glamočić naglašva da će prioritet i razvoj sledeće godine imati voćarstvo koje u Srbiji zauzima oko 200.000 hektara…

Razvoj voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije (sad u Srbiji postoji oko 481.000 traktora i 46.000 kombajna). Trećoian njihj je staroikja od svojih vlasnika. Zato njihova obnova predstavlja ključne prioritete u unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, uz aktivnu podrškudržave kroz subvencije, edukaciju i modernizaciju tehnologija. Po rečima ministra, od naredne 2025. godine viši nivo podrške dobijaće proizvodnja koja zahteva više ručnog rada – pre svega malina, kupina i povrtarske kulture, kao i stočarstvo. ,,Ova 2025. godina je bila teška zbog suše, ali tamo gde su proizvođači radili po savetima stručnjaka, rezultati su dobri. Prinosi su bili iznad proseka, što pokazuje da se znanjem i tehnologijom mogu postići stabilni rezultati“, navodi ministar.

Državna podrška i inicijative

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, naglašava da Srbija nastavlja da podržava razvoj voćarstva, sa posebnim akcentom na uvođenje savremene mehanizacije, sistema za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu. 

Kroz programe poput IPARD i lokalnih subvencija, proizvođači dobijaju finansijsku pomoć koja omogućava održivu i konkurentnu proizvodnju, uključujući i kupovinu novih mašina.  U svemu tome veliki značaj ima i savremena mehanizacija.

Zato uvođenje modernih poljoprivrednih mašina u voćarstvo omogućava:

•  Povećanje produktivnosti rada i binarnog kvaliteta radnih operacija; 

• Preciznu i efikasnu proizvodnju, od setve i obrade zemljišta do zaštite i berbe plodova; 
• Očuvanje kvaliteta plodova i zaštitu životne sredine, zahvaljujući pravilnom rukovanju mašinama i optimizovanom procesu obrade zemljišta; 
• Savremena mehanizacija obuhvata traktore prilagođene voćnjacima, priključne mašine za obradu zemljišta, sadnju, đubrenje, zaštitu biljaka, rezidbu i berbu. Posebna pažnja se posvećuje dimenzijama traktora, širinama guma i snazi hidraulike, kako bi se smanjilo sabijanje tla i omogućio stabilan rad na brdovitom terenu; 
• U svemu tome važna je i edukacija poljoprivrednika;
• U zaključku, prioritet razvoja voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije obuhvataju kombinaciju državne podrške, moderne tehnologije i edukacije poljoprivrednika, što omogućava povećanje prinosa, bolji kvalitet proizvoda i konkurentnost domaćih proizvođača na globalnom tržištu;

Subvencije su izuzetno visoke u Srbiji, ali one ipak nisu čarobni štapić niti rešenje koje će oproaviti stočarstvo! Praveći paralelu sa Holandijim koja ima subvencije po grlu i hektaru veće od njih, ali 30 puta  su bolji izvozni rezultati od Srbije. Ili priemr je proiuvpodnje svoinja. Jer, Danska iam samo šet milopoamj stanvoniak i  u oborimja 32 milioanj svinja. Od toga polovinju čak izvozi u razvijeni svet. Srbija ima 6,6 milioanj stanvonkiak i u oborima samo 2,34 miliona svinja. Za svoje potrebe Srbiaj sad mora da uvozui 40 odsto svinjskog mesa! Inače, srednje razvijene zemlje koj troše svinjsko meso treba uvek da imaju svinja – koliko i stanovnika!

 Od 2012.do 2018. godine budžet za poljoprivredu je bio tri puta manji nego što je danas, ali je i dalje veći deo tih sredstava odlazio za investicije. I u tom dobu je mnogo više podigntuo i farmi i voćnjaka, i svega u poljoprivredi. Imali smo padove u stočarskoj proizuvodnji od oko 1- 2 odsto. Nakon 2018. godine mi smo smanjili sredstva za investicije, pa  da u ovoj 2025. godini one su na nivou ispod devet odsto. Mi smo ih 2019. godine imali preko 22 osto. U Evropskoj uniji je to oko 25 odsto, a plan im je da inveticiono ulaganje u narednom peridou bude oko 35 odsto objašnjavaju, analitičari u Srbiji. Sve ovo ukazuje na činjenicu da su stočarstvu u Srbiji potrebna invesiciona ulaganja u dužem vremenskom periodu. 

U Srbiji 2023. godine 10 odsto manje poljoprivrednih gazdinstava nego 2018.

·        U Srbiji je, prema popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS);

• Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 1.oktobra do 15.decembra 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu;
• Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018. godinu;
• Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018. godine;
• Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018. odine;
• U Srbiji se stočarstvom se 203. godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava;
• Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018. godine;
• U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine;
• Broj svinja tada je bio 2.263.705 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto;
• Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558;
• Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto i bilo je 22.022.439. grla;
• Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene;
• Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mladji od 40 godina;
• Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela;

 Najviše jedemo piletinu, suhomesnato i krompir

Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara! Domaćinstv au Srbiji i dalje više troše nego što zarađuju.

To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u najnovijoj Anketi o potrošnji domaćinstava, koju prenosi Noa ekonomija. Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa iznose 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije 29.937 dinara, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlje 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Najveća prosečna primanja imaju domaćinstva u Beogradskom regionu, gde su iznosila 111.728 dinara. Sledi Vojvodina sa 91.310 dinara, pa Šumadija i Zapadna Srbija sa 87.744, potom Južna i Istočna Srbija sa 86.988.

 Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva.

Na šta domaćinstva najviše troše novac?

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

 Tako je zanimljivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne Srbije troše najviše 3.578 dinara.

 Koliko dajemo za struju, gas i vodu?

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

 Koliko hrane jedemo?

• Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. gidini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci;

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulja 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Prosečna porodica pojela je 28,6 kg proizvoda od brašna, testenine i slično, 20,2 kilograma govedine, 47,8 kg svinjetine, 52,8 kg piletine i drugog živinskog mesa, 13,3 kg suvog mesa, 36,4 kg suhomesnatih proizvoda i rperađevina od mesa, 9,3 kg ribe, 20,9 kg šećera i 8,3 kilograma kafe.

• Od navedenih podataka može se zaključiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira;

Prema podacimaa popisa i danas su u primenio ovi pdoaci agrara Srbije. Mođda su samo neki podaic simbolično, samo nijansu prpomenjeni, ali na gore. Oni potvrđuju ono što poljoprivrednici i agroanalitičari ukazuju godinama, a to je neophodnost reforme da bi se zaustavipoo nazadovanje i u stočarstvu.

BROJ GAZDINSTAVA ZA 10 ODSTO MANjI U ODNOSU NA 2018. GODINU!

 

Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazivali su na neophodnost agrarne reforme. Jer, popis poljoprivrede sproveden krajem prošle 2023/24 godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom, navodi se u biznisu.rs. Sad je u toklu izrada nove Strategije razvoja poljoprivrede Srbije koja treba da se primenjuje od 2025. do 2034. godine. Ona treba da donese velike promene u odnosu na današnje stanje. Jer, Srbija je pred kraj 2025. godine bila jedna od retkih zemalja u svetu koja nije posedovala  agrarnu strategiju! Zbog pada stočarstva, pre svega, broja svinja, nekadašnja zemlja svinja, zbog uvoza ovog mesa, izgubila je prehrambeni suverenitet! Da bi porehranila sopstveno stanovništvo, koje troši po jednom žitelju samo 15 kilograma svinjskog mesa godišnje, mora da uvozi čak 40 dsto potreba ovog mesa!  A, nekada davne 1863. godine tadašnja Srbije je na 1.000 stanovnika u oborima imala čak 1.300 svinja. Poređenja radi tadašnje SAD su  na 1.000 stanovnika, u oborima imale samo između 800 i 900 svinja! Dakle, Srbija je gledajući ovu brojku bila razvijenija od njih!

• Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Rezultati popisa pokazali su da je poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u poljoprivredi povećan na 2.042;

Ove podatke izneo je pok. direktor RZS Miladin Kovačević i dodao da je u istom periodu smanjeno i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine tada su zauzimale  3.257.100 hektara.

• Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto;
• Takođe, prvi rezultati popisa poljoprivrede 2023/24. godine pokazali su da jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a da je starost nosilaca u proseku 60 godina. Tek svaki 11. vlasnik gazdinstva mlađi je od 40;
• Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Kada je reč o uzgoju, pad je zabeležen u svakom sektoru osim u broju košnica. Najveći pad je u broju koza za čak 31,5 odsto, zatim sledi broj svinja koji je manji za 30,7 odsto, i broj goveda za 17,7 odsto;
• Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta su  poljoprivrednici i agroanalitičari ukazivali godinama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu.

Agranac već decenijam u staganciji i opadanju!

Vrednost proizvodnje po hektaru i danas je samo 1.200 dolara godišnje! Agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje, a vrednost ukupne proizvodnje kreće se tek oko pet milijardi dolara.

• Stopa rasta agrara u poslednje tri i po decenije, do pojave Korone 19 iznosila je oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine, koja je važila do 2024. godine, obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo! Plan je bio previše ambiciozuan, šetta po zemlju i neostvari. Čak akoa bise ostvairo –naneo boi štgete Srbiji. N ato je tada upozorio recenznet Straegiej 2014. – 2024 godine prof. dr Koviljko Lovre, nekadašnji  savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Niko niej slišao njegova upozporenja. Strategiju je tada, 2014. godine usvojla samo Vlada Srbije. Najvnu raspavu niej ni išla. Svi su se otlušili na upozorenja recenzenta. Bilo je obećšanjo da će ta sad več prfošla straegija, ičina javnu raspravu u SkupštoinjuSrbije, aloi se ni to nikada nije ostvarilo.  Sve je bilo samo obvećanje, jer, planirani i obećani rast u toj deceniji nije ostvaren! On je  bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto! Rezultat te strastegiej je izgubljeni  prerhambeni suverentiet Srbije, uvoz svinjskog mesa i mleka u 2024.godin za šta je plaćeno čak 650 miliona evra, a u 2025. godini do 1. septembra za iste namene je potrošeno još oko 800 milina evra!
• Pored toga u Srbiji  je 15. decembra 2019. odine ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kute. Sad je opet najavljen uvoz oko milion doza vakcina, koje bi navodno bile u rezervi. Za to sad treba platiti oko 61 miliona evra! Ako se vrati ponovo vakcinacija protiv klasične svinjske kuge, Srbija će se u ovoj oblasti vratiti unazad, u vreme od pre skoro četiri decenije. Jer, poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD, bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara! Posle toga počeo je raspad tadašnje Jugoslavije, stigle su sankcije, pa je protiv Jugoslavije, zatim klasična, pa partijska kuga, i na kraju afrička kuga. Smanjio se tov svinja u Srbiji, pa nekadašnja zemlja svinja sad nema ovog mesa ni za sopstvenje potrebe. Mora 40 osto potrebgalj da uvozi!  A, EU neće uvozi za svoj narod svinjsko meso iz zemalja gde su svinje vakcinisane. Pored toga EU u svakom trenutku ima višak od 50 miliona svinja! Od tada je zabranjen  izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU. Pored toga, p čak nije dozvoljen ni transport ovog mesa preko teritorije država člancia EU, ukoliko mese nije prerađeeno na temperaturi od najmanje 72 stepena…

Potrebno sistemsko rešavanje problema!

Analitičar i publicista Branislav Gulan, u izjavama za Biznis.rs, smatra da je potrebno sistemsko rešavanje problema u agraru Srbije koje se čeka decenijama!

Analitičari su tada, pa i danas, ukazivali da je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje, ali i novi ljudi koji će taj program da sprovode u praksi. Sad je u toku izrada nove Strategije razvoja agrara Srbije od 2025.do 2024. godine. Ona treba da ispravi sve loše što je bilo posledica protekle loše strategije koja se sprovodila od 2014. do kraja 2024. godine. Nju je bilo kreiralo oko 240 naših agroekonomista koju su je napisali na 145 strana.U njoj su proizvođačima hrane obdećali med i mleko. To znači  godišnji razvoj agrara od 9,1 odsto, a ako je loša godina da će to biti 6,1 odsto. Ništa od toga dobrog nije se ostvarilo. Jer, poljoprivreda je u tom periodu od 2014. pa do 2024. godine imala rast u celoj deceniji od samo 1,7 odsto. I godišnji rast je bio tek 0,17 odsto. To je bial nerealna netašnja i neostvarivfa želja kreatora agrarne politike uSrbiji utom periodui. Urađena sa netačnim i štetnim podacima! Njena primena u toj decbneihji nitaš dobor niej donela ni Sribji, ni stočarima ni narodu!

Popis je prikazao pravo stanje stvari u domaćem agraru i na osnovu dobijenih podataka treba da se izrade studije prema kojima će se voditi dalja dugoročna agrarna politika. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge.

 “Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu, bili su prinuišeni na taj potez da bi se čuo njihov glas. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo „gašenje požara“.  Ponekad je to i dalje razbuktavanje problema. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put. Ni vladanje uredba,ma nikada nije nikome donelo dugoročno rešavanje problema.”, naglašava Gulan.

• On kao veliki problem navodi to što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet). Da su te pare koej subile upućehne stočarima i seliam, stigle do njih, oni ne bi bili na protoestima ni na ulidama, već na svojim imanj,, u stjauma oborima za tov stoke, na njivama… Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, stočarima i selima, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana, kaže Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

U poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.

Stanje u Evropskoj uniji: Goveda i svinje u najvećem padu u deceniji!

Broj grla stoke u EU nastavio je da opada tokom 2024. i 2025. godine, pokazuju podaci Evrostata. Na veoma loše stanje u stočnom fondu, pogovo u govedarstvu, decenijama upozoravjau stručnjaci Evrope, ali i u Srbiji, a sada zabrinjavajući podaci sa aspekta obezbeđivanja hrane dolaze i  iz EU.

• U saopštenju Evrostata navodi se da je u 2024. godini EU imala 132 miliona svinja, 72 miliona goveda, 57 milinaovaca i 10 miliona koza. Ali , i tajbroj opada i do sada je to već zabečležen dugoročan trend. U poređelju sa pretodnom godinom, brojnost svih kagegorija stoke je manja kod svinja za 0,55 odsto,goveda za 2,8 odsto, ovaca za 1,7 odsto… U poređenju sa 2014. godinom, broj svinja u 2024.godini bio je manji za 8,1 odsto, a broj goveda za 8,7 odsto!

 Evropska Unija i njenih 27 članica dali su u 2024. godini 31,7 milijardi evra javnih sredsava za podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena, što je bilo više nego godinuu dana ranije, kada je to izdvajanje bilo 28,6 milijardi evra. Pored toga, mobilisano je još 11 milijardi evra privatnog kapitala za smanjenje emisija štetnih gasova i prilagođavanje klimatskim uticajima. Oko polovine ukupne pomoći usmereno je na mere prilagođavanja klimatskim promenama, a grantovi čine gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jača finansijske mehanizme i da podržav sprovođenje Pariskog sporazuma, za ispunjavanje cilja razvijenih. Njih zemlje da godišnje mobilišu sa 100 milijardi dolara finansiranja za borbu protiv klimatskih promena.

Zemlje u kojima ima više krava nego ljudi!

U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju!

• U Argentini, sa 538 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi, goveda su simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod;
•  Brazil ima čak 257,7 miliona grla i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedna od vodećih izvoznika govedine, suočava se i sa kritikama zbog uticaja stočarstva na amazonske šume;
• U Urugvaju, na svakog sganovnika dolaze gotovo tri grla goveda. Sa 11,9 miliona krava i 3,3 miliona ljudi. Govedina zbog visokog kvaliteta čini petinu izvoza zemlje;
•  Na Novom Zelandu gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona ljudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

                                           (Autor je analitičar i publicista)