Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Gradnja laboratorije završena je pre skoro jedne decenije, ali ona niikada nija do sada počela da radi za proizvođače mleka

• Mnogi funkconeri tada su se slikali pored nje i hvalali se kako to njihovo, čedo i delo! Ali, ona nikad nije proradila!
• Svaka vlast koja je dolazila, obećavala je njen početak rada. Proizvođači mleka to do sada nisu dobili.Uvek se pred izbore narodu obeobećavao skori početak njenog rada. Mnogi su otišli sa ovog sveta, a izvršenje tog obećanja nisu dočekali!
• U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima. Ostalo je u sivoj emisiji. Po jednom stanovniku troši se oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje;
• Ukupno se proiizvodi i 60.000 tona i 70 vrsta svih sireva u Srbiji. Od toga se  oko 15.000 tona sireva  proda jeftino u izvozu, dok se istovremeno i oko 12.500 tona uveze, ali mnogo više plati nego što se novca  dobije u izvozu;
• Sad u Srbiji u 600 sela više nema nijedne krave!
• Mesare u Srbiji su pune mesa, ali to je rezultat uvozau  mesa i pokolja stoke u Srbiji;

Branislav GULAN

Spasavanje stočarstva, za opstanak zemlje!

Evropka unija u kojoj će Srbija, prema očekivanju biti i deo  nje,  to je naš plan o cilj za boljitak, preduzima odrešene mere koje bimogle da se primenjuju i kod nas, ali u svakomk slučakju proizvođači hrane kod nas, su u izuzetno teškom položaju. Jer, u državi pored bužeta za agarrni sketor, koiji sad iznosi odsto odsto ukupnog budžeta, trebha da se formiraju i posebnoi budžeti, kako bi se ekstremne sušne godine na neki način amortizovale kroz pomoć poljoprivrednicima. To zali da je spasavanje stoarčstva, znači i opstanak zemlje Srbije.

Jer, bez hrane, vode i vazduha nema ni žiota! Odnosno, hra i voda su onjo što Srbiaj zasada još uvek imka,a li ona sve to mora da sačuva,tregba da naguje, da bude agrarna zemlja, i da se zbog toian ne stidi. Ako je Francuska najagrarniaj zemlja u EU sa učešćem od 18 odsto BDP poljoprivrede u EU i ona se ponosi time, pitanje je odna što bi se mi stideli da nam je učešče poljoprivrede veće i da je u BDP zemnje 17 ili 15 odsto. Sad se hvalimko kako smko razvijenija zemlja jer nam BDP agrara iznsoi oko 3,7 odsto u BDP zemlje. To zanči da Srbija ne sme da psotanje zemlja uvoznica, već izvozncia, agrarnih proizvoda, budući da za to imareusrse, koje nekoristi. U vremenu koej nam dolazi svaka dru gia ii treća godihna će namk biti sušna. To se mroa rešavati na jedna drugačiji način, sa mnogo manje nervoze, ali naravno i da se odreši kesa. U svakom slučaju, to znači da se mroa rešavati problem navpodnjavanja. Jer, u 2024. godini od 3.357.100 hektara uSrbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara. Alik, ako bise njive navodnjvbale, a kada ne bi bilo prirodnog gnojiva zemlja bi se isposnila.Znali istovremkeno se moraju napounti staje sa govedima. Samo tako može da se propravi kvaliet zemljišta. Jer, nekada je u njemu bilo oko pet odsto humusa, a sad ima oko tek oko 2,5 odsto. A, kada nestane samo jedan santimetar humusa da bi se on vratio potregbno je najmanje 100 godina! A, ako se nereši problemk zemljišta Srbija će postati pustinja!

U svemu tome mora se voditi računa da su naši vodotokovi sve manji u odnosu na ranije godine i da više nemamo domaćih reka, jer ni Sava ni Drina nisu više domaće reke. Mi imamo međudržavne sporazume o korišćenju tih voda, tako da možemo koristiti ono koliko je sporazumom predviđeno. Mi moramo pod hitno graditi velike vodozahvatne sisteme, znači velike depoe hrane, pre svega, za snabdevanje stanovništva, za snabdevanje stoke vodom i sisteme za navpodnjavanje koji će biti u funkciji.

• Jer, nedavno je kontrolom Državna revizorska institucija utvrdila da je samo u Vojvodin u javnim preduzećima u  vodosistema utrošeno  58 miliona evra, ali da je zemlja i dalje suva, jer nema vidljivih rezultata u njihovoj izgradnji i navodnjavanju, a da su pare utrošene!

U najtežoj situaciji, za poslednjih 100 godina, nalazi se stočarstvo Srbije. Ono već decenijama ima godišnji pad od dva do tri odsto. Posledica loših strategija je da je broj grla doveden na stogodišnji minimum. Mesare u Srbiji su pune mesa, ali to je rezultat uvoza  mesa i pokolja stoke u Srbiji!

Jer , broj svinja je na nivou od 1947. godine, dakle posle Drugog svegskog rata! A, rezullat je gubitak prehrambene sigurnosti Republike Srbije. Ona treba da se vrati sad posle izrade nove agrarne Strategije od 2025.do 2034. godine. Evo i podataka od stanju stočarstva Srbije prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima RZS iz 1. decemba 2024.godine manji je ukupan broj goveda na stanje od 1. decemba 2023. godine za 3,7 odsto, dok je veći ukupan broj svinja za 9,7 odsto, ovaca za 2,5 odsto i živine za 3,5 odsto. Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i tamo ih ima 45,5 odsto u odnosu na broj goveda na teritoriji Srbije, a svinje u Vojvodini gde ih ima 43,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023) ukupan broj goveda manji je ya 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, a živine za sedam odsto. Jedino je veći broj ovaca za tri odsto!

Prema podaciam RZS

Broj goveda u Srbiji 1. decembra 2024. godine je                         698.605

Broj svinja                                                                                   2.349.176

Broj ovaca                                                                                    1.759.424

Broj živine                                                                                14.773.571

Statistika neobjavljuje ali su prognoze da u Srbiji postoji i oko 149.00 koza, 14.000 konja i 1.000 magaraca!

Ko je krivac opadanja proizvodnje kukuruza?

Srbija ove godine beleži drastičan pad proizvodnje kukuruza, kako u odnosu na prethodnu godinu, tako i u odnosu na višegodišnji prosek. Prema RZS-u, proizvodnja kukuruza u 2025. godini iznosi oko 4,44 miliona tona, što je za 12,9  odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Kada su staje u Srbiji bile pune goveda i obori svinja, tada jetrebalo za ishranu stoke do pet miliona tona kukriza. Ostatak smo izvozili i hvalili se sa tim. Imali smo viškove kukuruza (koji sejao na blizu milion hektara) i hvalili se da smo među deset izvoznika u svetu. Ni to nij bilo za pohalu jer, smo izvozili sirovinjui za druge proizvode. Da smo ga prerađivali u 2000 do 5000 različitih proizvoda, štoi je mogue u višoik fazama prerad,  imali bi pet puta veći prihod od izvoza! Ovako ne. Sad nema stoke da ga jede pa je dovoljno samo 3,5 miliona tona. Pa opet, uz mali prinos, imamo za izvoz. Nauka treba da stvori hibride otporne na sušu pa da povećamo proizvodnju. Ali, ne za izvoz, već da ga prerađuje pa da u svetu prodajemo proizvode iz viših faza prerade. Bolji dane poljoprivrde Srbije vide s u povratku u prošlost. Jer, su viši prinsoi bili u vremenu od pre tri četiri decenjuiej nego što ih danas ostvarujemo. Dakle, niej suša jedihni uzroka manje proizvodnje u poljoprivredi.

• Rekodna proizvodnja kukruuza u Srbiji na oko milion hektara bila je 1986. godine i tada je dobijen rod težak  8.062.020 tona! Posle toga nikada više se nismo ni približili toj brojci!

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja kukuruza je, prema istim podacima, manja za oko 27,2 odsto. Glavni krivci: su loša agroekonomska politika odnosno Strategija agrara od 2014.do kraja 2024. godine, pa tek zatim suše, nedovoljno đubriva i skupi repromaterijal…

Srbiju je poslednjih četvrt veka zahvatiolo devet suša. Štete u svakoj su bilepo najumanje uproseku 1,5 milijardi evra. To je ukipjo 10,5 milijardi evra. Sriokašanj drđavfa nikad anije to prihatila kako elementarnjui nepogodu, neog je rešenje da se sa dvostrukomk borjkomk objavi pad poljoprivredne proizvodnje. Prvi i najvažniji razlog za ovako slab rod je suša, neujednačene i nedovoljne padavine tokom ključnih faza rasta kukuruza direktno su pogodile klipove i plodnost biljaka. Tamo gde nema navodnjavanja, usevi su bukvalno „stajali na suvom“.

Ali loši vremenski uslovi nisu jedini problem. Godinama unazad opada stočni fond, pa je i upotreba stajskog đubriva, nekada nezaobilaznog dela setvene i đubrilne prakse znatno smanjena. Čim ije manje stoke,  treba manje ikukuruza za njihovu ishranu. Nedostatak stajskog đubriva dodatno osiromašuje zemljište i umanjuje plodnost, što se sada jasno vidi u nižim prinosima. Da stvar bude dodatno teža, ulaganja u repromaterijal (seme, mineralna đubriva, zaštita od korova/štetočina) postaju sve teža: mnogi ratari štede na đubrivu ili primenjuju slabije agrotehničke mere zbog visokih troškova. Ovakav spoj suše, osiromašenog zemljišta i preskupih inputa predstavlja trostruki udar na kukuruznu proizvodnju.

Novi nacrt Zakona o stočarstvu donosi šta?

Pad proizvodnje kukuruza znači da naše domaće potrebe za stočnom hranom postaju sve teže ostvarive. Kukuruz je godinama bio stub stočne hrane i bitan segment u domaćoj poljoprivredi. Smanjenje roda može da pojača zavisnost od uvoza, da podigne cenu hrane za stoku, a samim tim i cenu mesa, mleka i mlečnih proizvoda što na kraju pogađa i potrošače. Na nivou cele poljoprivrede, ovakav trend ugrožava stabilnost: kukuruz, nekada pouzdana kultura sve više postaje rizična. Dok se ne preduzmu ozbiljne mere: ulaganje u navodnjavanje, obnavljanje stočnog fonda i obezbeđenje dostupnog đubriva po pristupačnim cenama, ovako nepovoljna sezona mogla bi da postane norma, a ne izuzetak.Statistički podaci jasno pokazuju da pad proizvodnje kukuruza u Srbiji nije puka anegdota, a njegovi uzroci nisu “loše godine”, već kombinacija prirodnih nepovoljnosti iproblema u poljoprivrednoj praksi. Ako ne reagujemo na vreme, posledice mogu da budu dugoročne i duboke i to ne samo za ratare, već i za celu agro-privredu i domaću prehrambenu sigurnost.

Novi principi ministarstva

U rad ministarstva poljoprivrede dolaskom prof dr Dragana Glamočića uvedeno je niz novina. Među njima je da bi od 2026. godine trebalo da važe i novi principi u službenim kontrolama. Tako, recimo, inspektori bez najave mogu da kucaju na vrata gazdinstava i proizvođača hrane u Srbji. Prema poslednjem popisu gazdinstava je bilo 508.365. Dakle, službene kontrole bez prethodne najave ključna su novina Nacrta Zakona o službenim kontrolama čiju je izradu pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede. Nova  kontrola zakona trenutno je u fazi javnih konsultacija, ali je najavljeno da bi zakon trebalo da bude uvojen i da se primenjuje od Nove godine 1. januara 2026. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti novčane kazne mogu da budu od 250.000 do tri miliona dinara, za fizička i pravna lica. Novi zakon  uvodi i sistem provera u svim fazama proivodnje i prometa hrane, po principu ,,od njive do trpeze’’ – od uzgoja i prerade do distribucije i konzumacije. Posebna pažnja biće posvećena kontrolama hrane iz uvoza, čime se dodatno osigurava kvalitet i bezbednost namirnica na domaćem tržištu. U saopštenju Ministarstva navodi se da će službene najave kontrole ubuduće biti sprovođene bez prethodne najave, osim kada je najava neophodna i opravdana radi sam ekontrole.

Na ovaj način, očekuje se veća efikasnost nadzora, kao i realno sagledavanje stanja na terenu, uz bolju detekciju  nepravilnosti. Ovakva praksa treba da poveća odgovornost proizvođača i distributera hrane, ali i poverenje potrošača u sistem kontrole. Primena Zakona o službenim kontrolama omogućiće usaglašenost Srbije sa zakonodavstvom Evrospke unije, što je važno za nesmetan izvoz životinja, hrane, hranecza životinje i druge robe. Takođe, naglašava se da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru, što potvrđuje posebnost i značaj ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane. Nacrt zakona predviđa, između ostalog, uvođenje informacionog sistema za službene kontrole i srodne ativnosti, defisane zahteve za životinje i robu, koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu i preciziranje obaveza i prava svih aktera u prehrambenom lancu.

Obećanje da će proraditi laboratorija u Batajnici!?

Proizvođamima je uvek obećavano da će uzorkovanje mleka biti obavljano u prisustvu proizvođača, a cilj je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače. U razgovoru je rečeno i da će biti razmotren model preraspodele postojećih mera podrške poljoprivrednicima, uključujući pitanje premija za mleko, o čemu, kako je saopšteno, nisu usaglašeni stavovi, pa će na tu temu biti nastavljen dijalog sa proizvođačima. Inače, laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici je završena davno, pre skoro jednu decenij! Tada je nedostajalo malo novca pa da se pusti u rad. Menjale su se mnoge vlasti, pa su se i slikale pored tog giganta, laboratorije, prikazujući je kao svoj uspeh i voje čedo! Ali, ona ni do danas nije proradila kao nacionalna laboratorija.

• Obnova prehrambenog suvereniteta Srbije predstavlja glavni cilj nove, buduće, Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti do 2034. godine;

Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavljen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivih agrarnih površina. Do sada je prosečna vrednost agrarne proizvodnje  po hektaru u Srbiji bila samo 1.200 evra! Ratari, njih 508.365 gazdinstava, a u svakom je uproseku zapsoleno po 2,2 lica, sad očekuju da im konačno stigne boljitak da se ta vredost porizvodnje poveća bar za pet puta! Uz to oni očekuju da više neće mroao svoje pravo da traže i ostvaruju na ulici!

Kako je za javnost izjavila prof. dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, novine koje će ovaj dokument doneti uključuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj. Ona je navela je da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske poljoprivrede – pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.

Jedan od prioriteta nove strategije je i promena načina subvencionisanja. Po rečima atuora strategije, trenutno se čak 88 odsto agrarnog budžeta izdvaja za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja ulaže svega nekoliko procenata. U 2023. godini, taj udeo je iznosio samo 3,6 odsto.

• Strategija preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa ciljem da do 2034. godine dostignu nivo od 30 odsto, što je u skladu sa preporukama Evropske unije;

Poseban akcenat stavljen je na mlade u selu i podsticaje koji će zadržati mlade generacije u poljoprivredi. Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koje će se dodeljivati za školovanje u oblastima poput agronomije, veterine i agroekologije. Cilj je očuvanje kontinuiteta porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Takođe, uvodi se šema školskih užina, kroz koju će se u školama obezbeđivati sveže voće, povrće, mleko i meso isključivo sa domaćih farmi. Ovom merom se, pored unapređenja prehrambenih navika kod dece i omladine, nastoji i da se smanje viškovi hrane na domaćem tržištu. Program će obuhvatiti i edukativne radionice za učenike, kako bi se od najranijeg uzrasta razvijala svest o zdravoj ishrani.

Jedna od značajnih novina koju strategija predviđa je uvođenje institucije ombdudsmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontroli cena i zaštiti potrošača. Kako je istakla profesorka Brankov, reč je o modelu inspirisanom pozitivnim iskustvima iz drugih zemalja – poput Izraela, Hrvatske i Mađarske – koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.

Pored toga, očekuje se i početak rada nove laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezbednosti hrane. Po rečima Tatjane Brankov, novi kabinet na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem već je pokrenuo procese usmerene ka ograničavanju uvoza u korist domaćih proizvođača.

Konstatacije instititucija!

Već jednu deceniju, na kraju svake godine, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, bilo je konstatovano  da  nacionalna laboratorija za kontrolu mleka još neradi, uz obećanje da će uskoro  biti na usluzi proizvođačima mleka. Mnogi  stočari otišli su sa ovog sveta, a da to nisu dočekali! Jer, do danas se to nije dogodilo! Sad je novi ministar poljoprivrede, kao i mnogi pre njega (jer je kod 16 njih, pre sadašnjeg, posle 2000. godine, prosečna dužina mandata trajala oko 14 meseci) tek sad obećava skori početak rada. A, kada je prof dr Dragan Glamočić prvi put bio ministar, od 2014. godine, vladanje u toj fotelji mu je trajalo samo sedam meseci, pa nije stigao, mnogo da uradi. Sad želi da to nadoknadi. To se primeti i kroz govore i rad da je budžet u 2025. godini, pre njegovog dolaska u Vladu za ministra, već bio određen, nije bio nizak i nedovoljan, ali da je bi bio drugačije raspoređen, bio bi i korisniji. Zato je ovo godina, koja je na izmaku,u kojoj se priprema nova strategija poljoprivrede i obavljaju priprema za narednu 2026 godinu u kojoj posle dugo, dugo, dugo, čekanja agrar trebi da oseti boljitak! Prvo da se vrati prehrambeni suvesrentiet Srbije u onom u čemu je izgubljen,a to je svinjsko meso, koje mora da se uvozi od 40 odsto potreba.

• I on je jedan od ministara, čim je seo u fotelju vlasti, obećao početak rada laboratorije za kontrolu mleka. Jer, prošlo je dosta vremena, od kada je završena, pa je većzastarela i nekad davno kupljena oprema za njen rad, pa sad treba pronaći novac za kupovinu nove opreme, odnosno ulaganja da bi se ona koristila. Postavlja se pitanje samo od sebe da li će vlast imati para da ponovo uloži ogroman novac, u novu opremu, potrebnu za sad već staru laboratoriju, koja nikad nije radila! Ona je zvanično otvorena davno, ali nikada nije bilo dovoljno novca da bude u funkciji;

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara je u redovnim, legalnim, tokovima. Ostalo je u sivoj emisiji. U Srbiji se po stanovniku troši oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje. Po tome se nalazimo na dnu evropskih zemalja. Ostalih oko 600 miliona litara ,,bele reke’’ je u sivoj emisiji.Od tog i uvoznmgo mleka u Srbiji se godoišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Od toga se  oko 15.000 tona sireva  proda jeftino u izvozu, dok se istovremeno i oko 12.500 tona uveze, ali mnogo više plati nego što se novca  dobije u izvozu.

• Eto, i ovakav kakav je agrar u Srbiji koji ima ukupan godišnji prihod manji od šest milijardi evra, ili po jednom hektaru oko 1.200 evra, je u 2024. godini od izvoza u zemlju doneo oko d 5,1 milijardu evra, a za uvoz je potrošeno 3,9 milijardi evra. Rezultat je da je agrar i pored loših rezultata prošle agrarne straegije u 2024. godini deceniji, ipak imao trgovinski suficit u trgovini sa svetom u 2024. godini od 1,2 milijarde evra! Za poslednjih šetvrt veka u Srbiji je ovo sad 17 minsitar poljoprivrede. Prosečnp vreme trajanja mandat im je bio bio po 14 meseci. Većina ministara kada je sedala u fotelju obećavala je da će proraditi  davno izgrađena, nekad nova, a sad već zastarela laboratorija za merenje kvaliteta mleka koja se nalazi u Batajnici. Mnogi njih su dolazili i razgledali  je, slikali se  pored nje i hvalili se da je to njihovo čedo! Ali, iz niz razloga ona do danas i pored mnogih obećanja nije proradila!

Objavljen poziv za podsticaje za kvalitetna priplodna grla u 2025. godini Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) državaobezbedila više od osamnaest milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i… Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) država obezbedila više od osamnaest milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za agrarna plaćanja, objavilo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla za 2025. godinu. Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja. Rok za podnošenje zahteva bio je od 5. juna do 4. jula 2025. godine. Proizvođači se mogu prijaviti isključivo elektronskim putem preko informacionog sistema eAgrar, što omogućava transparentnost, brzinu i efikasnost u obradi zahteva. Pravo na ove podsticaje imala su registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji su u skladu sa zakonom izvršili obnovu registracije za tekuću godinu.

 

• Podsticaji se dodeljuju za različite vrste kvalitetnih priplodnih grla: mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe.

Podsticaji za kvalitetna priplodna grla

Iznosi podsticaja po grlu su sledeći:

• za kvalitetne priplodne mlečne krave i tovne krave i bikove 55.000 dinara,
• za ovce i koze 10.000 dinara,
• za krmače 18.000 dinara,
• dok su za živinu i ribe predviđeni iznosi od 100 do 500 dinara po grlu.
• Ukupna raspoloživa sredstva po ovom javnom pozivu iznose preko osamnaest milijardi dinara.

Ova mera predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata podrške stočarstvu, čiji je cilj da se unapređuje genetski potencijal stočnih fondova, obezbedi stabilna i konkurentna proizvodnja, poveća kvalitet i bezbednost hrane domaćeg porekla i doprinese ukupnom razvoju poljoprivrede i ruralnih područja Srbije.

• Sadašnji 17. ministar agrara od 2000. odine prof dr Dragan Glamočić bio je najavio da će od 1. decembra 2025. godine sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica aflatoksina biti spuštena na 0,05 mikrograma i to za sirovo, termički obrađeno i  mleko za proizvodnju prerađevina i proizvoda na bazi mleka. Ali to se  nije dogodilo, već je odloženo za još godinu dana!

Nove granične vrednosti propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavljen u Službenom glasniku.

Problem aflatoksina u mleku u Srbiji je prisutan 15 godina, a najozbiljniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvoljene u EU. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlje, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25. Kada je bio ministar dr Aleksandar Martinović, on je sa seljacima – stočarima bio dogovorio da ostane tadašnji nivo do kraja ove 2025. godine. Sadašnji ministar sad je to produžio za još godinu dana do krja 2026. godine. Analitičari i poznavaoci prilika ocenjuju da je do podizanja graničnih vrednosti moralo da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbiljnom problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof dr Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi ya javnost na početku mandata rekao je da će napraviti ozbiljne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD pretpristupne fondove čiji je preduslov bio da neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. Srbija je sa osam godina zakašnjenja ušla u primenu ovih programa

• PROBLEM, JER, OD  1. DECEMBRA 2026. GODINE U SRBIJI ĆE VAŽITI NOVA GRANICA ZA DOZVOLjENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU!

Stočarstvo  i mlekarstvo, u Srbiji proizvodi godišnje oko 1,4 milijardi liltara mleka. Od toga je oko 800 miliona litara  u redovnim tokovimna, a ostalo u sivoj emisiji. Inače, velikim delom stočarstvoj eu Srbiji  je ekstenzivno, da ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koji imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standardima EU. Ali, ima i mnogo onih malih koji u stajama imaju manje od deset muznih grla. Oni ističu  da se ova grana, koja već više od tri decenije opada godišnje po stopi od tri do četiri odsto,  ne može podizati ako Srbija ne sinhronizuje svoje propise sa EU i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasira na domaćem tržištu. To je posebno važno da sad kada hoće u izvoz, pre svega, na tržište EU.

Četiri decenije Radišići proizvode ,,Čuružano’’!

Pravi primer sinhornizhovanog stočarstva je mlekara u vlasništvu porodice Radišić u Čurugu gde krave  muze robot. Ova, mlekara  proizvodi 17 vrsta sireva. Mleko ne prodaju, već sve prerađuju u više faze, pre svega, sireve i nemaju problema sa prodajom na tržitu, pa najveći deo odlazi sa kućnog prata. Sve je mehanizovano tako da poslove oko krava, obavljaju sami ukućani, a krave muzu roboti.

 

Mlekara „Farmer” iz Čuruga primer je kako se tradicionalna proizvodnja može uspešno osloniti na savremene principe održivosti i kvaliteta. Na njihovoj farmi krave se hrane organski uzgojenim biljkama, a dobijeno mleko se koristi za proizvodnju sira po najvišim standardima. Zahvaljujući ovakvom pristupu, potrošačima se nudi ne samo ukus, već i proizvod u čiju se čistoću i poreklo može imati poverenja. Danas je mlekara „Farmer” mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uključena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju, ističu. Sto godina tradicije i četvrta generacija farmera Radišića na istom imanju u Čurugu bavi se proizvodnjom sira. Od prabake Kate do Zorice koja sada vodi farmu, prošlo je tačno sto godina i isto toliko znanja, ljubavi i ulaganja.

– Imamo zatvoren proces proizvodnje, praktično od njive do trpeze, bavimo se ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom sira više od jednog veka. Naši sirevi su napravljeni od punomasnog prvoklasnog mleka, nemaju aditiva i konzervansa, pa iako ne nose zvanični organski sertifikat, prave se u skladu sa principima organske proizvodnje. Mislim da smo među retkima zbog tog prvoklasnog mleka, a imamo svež program, sitan sir, krišku, rolovane sireve obične i sa dodatkom začina i proizvodimo polutvrde sireve, koji kod nas u komori odležavaju minimum tri meseca, poput gaude, čedara, ementalera, trapista – kaže Zorica Radišić, koja je 2023. godine od Portala za pravo i privredu dobila nagradu za razvoj ženskog preduzetništva. Inače, za poseban doprinos i održavanje stočarstva dobila je i nagradu Privredne komore Vojvodine za 2024. godinu.

Zorica Radišić, vlasnica porodične mlekare u Čurugu kod Žablja: Danas je mlekara „Farmer” mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uključena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju!

Sad da krene i izvoz

Radimo i s vinarijama, trudimo se da pokrivamo sve gastronomske oblasti. Ostalo nam je još da probamo izvoz – izlaže planove Zorica Radišić. – Imamo sir za ljude koji vole blag, ravničarski sir, baš po naški, da nema nekih jačih ukusa, napravili smo polutvrde sireve koji, opet, imaju svoj karakter. Neke sireve ostavimo odstoje godinu-dve, pa napravimo miks kockice, koje stavljamo u maslinovo ulje i začinsko bilje. Kako kažu, ulje je sa Krita, organsko, a takvo je i bilje. Imamo sedam začinskih trava, pošto sam ja farmaceutski tehničar, pa volim da mešam ukuse i mirise, a te trave odlične su za digestivni trakt.Taman i za gurmane i za one koji vole zdravu hranu.

• Ipak, Čuružanke ne bi bile Čuružanke da ovim sirevima ne daju lični pečat: sirevi se zovu „ambasador”, „biserni” i poseban, tvrdi sir „čuružano”;

– Bila nam je zamisao da imamo neki sir poput parmezana. Što da u Parmi imaju parmiđano, a mi da nemamo čuružano – našalila se Zorica, gađajući čuveno „geografsko poreklo”. – Ova farma ima četrdesetak muznih krava na robotskoj muži i to nam daje odličan uviđaj u stanje krava, naročito kada je zdravlje u pitanju. Vrlo je bitno da bude zdrava hrana s kojom se hrane kravice, da bude zdravo stado, da bismo dobili zdravo i bezbedno mleko, da možete da napravite vrhunski proizvod. 

Mesečno proizvode oko tri tone sira, i prodaju na bazarima i preko društvenih mreža, u malim radnjama specijalizovanim za delikatese, ali možete ih naći i u „Merkatoru”, „Rodi” i „Ideji” pod robnom markom „Ukusi moga kraja”, kao i u „Univereksportu”. Na pitanje da li mlekara „Farmer” ima pomoć države, Zorica Radišić odgovara da bi im to veoma značilo. Prošle godine smo dobili pomoć, ove godine smo aplicirali, ali je nismo dobili – kaže, odmahujući glavom. Hteli bi da kupimo još jeddnog robota…

Uvoz mleka zbog konditora

Mi sada imamo slučaj da se velike količine mleka uvoze, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li će neka farma propasti ili ne, jer ukoliko nisu zadovoljni mlekom oni će ga jednostavno uvesti. Trenutno imamo i viškove emleka u Srbiji pa je ministar zaustavio uvoz. Cilj je da se taj problem sistemski trajno reši! Inače, u Srbiji se troši smao po 200 kilograma mleka godišnje po stanvoniku. To je na samom dnu evropske liste. Jer, retko koja zemlja troši manje od 300 litara po stanovniku, osim Srbije.  Samo u prošloj godini je uvezeno oko 69.000 tona mleka. Godišnje se uvozilo i blizu 10.000 tona mleka u prahu… Pored toga Srbija jeftino izvozi i oko 15.000 tona sireva, a istovremeno i uvozi skupo plaćajuću više od 12.500 tona sireva.To, sa druge strane, dovodi do toga da imamo hiperprodukciju domaćih proizvođača, problem sa viškovima, a zatim i otkupljivačima koji ucenjivačkom politikom maksimalno smanjuju cene.

Zbog svega toga se smatra da se svi ovi problemi moraju uporedo rešavati, a da je, pre svega, neophodno podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količina, već, pre svega, u pogledu kvaliteta mleka i konkurentnosti sa evropskim proizvođačima.

• Mleko i sve ostalo od prerađevina se proizvodi  na malim gazdinstvima, gde je ostalo do pet krava po gazdinstvu. Jer, u Srbiji ima 508.365 gazdinstava. Od toga se 313.495 bavi stočarstvom. Na poslednjem popisu je utvrđeno dau Srbija  sad ima tek nešto više od 669.605 goveda. Stočari kažu da je to mnogo, mnogo, mnogo manje, i da u stajama imamo samo polovinu od tog broja. To je najmanje za poslednjih 100 godina. Kada je reč o malim gazdinstvima njih u Srbiji ima oko 217.623 gazdinstava sa posedima veličine do 2,5 hektara. Inače, u Srbiji se koristi oko 3.257.100 hektara njiva;
• Nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je prosečne starosti 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Zato je i pitanje bez odgovora, da li će se srednja i mala gazdinstva naći u problemu s obzirom na to da će se nova pravila primenjivati od 1. decembra 2026. godine. Stočari kažu, neka dođe, a ponekad kada je loša godina, pa i loš kvalitet kukururza, onda suprotiv  primenje takvog zakona. S  obzirok da Srbiaj ima njivu od 3.257.100 hektara, koaj je rasparčana u 19 milioanj parcela, pitanje je šta država planira da uradi kako bi pomogla i osposobila male i srednje farmere za usklađivanje sa EU standardima. Inače, prosečno gazdinstvo u Srbiji poseduje 6,4 hektara zemlje.. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce 43 živine i tri košnice. Jer, u Srbiji ima više od 216.000 malih farmera sa parcelama njiva površine od oko 2,5 hektara;
• Inače, u Srbiji ima danas oko 4.720 sela. Od toga 1.200 sela je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati čak 3.000 sela!
• Sad je velika briga i to što u 600 sela više nema nijedne krave!

Kada je o ovim malim proizvođačiam reč, koji imaju do pet krava u stajama, oni bi zaista mogli da se nađu u problemu. I narednih godinu dana je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama. Jer, dok je laboratorija čekala otvaranje, sva oprema, koja je davno kupljena, a  nije korišćena, sad  je zastarela i treba krenuti iz početka. Dakle, treba ponovo kupiti novu opremu, zaposliti mlade i školovane kadrove. Jer, sve što je urađeno davno, sad mogu samo zidovi od zgrade da se koriste. A, nekada kada je laboratorija bila izgrađena prolazile su mnoge generacije političara i funkcionera koji su to prikazivali kao svoje genijalno delo. Baš ta laboratorija u Batajnici nije bila završena, pa nije ni radila. Ali, je zato na kraju svake godine u sumiranju rezultata rada u Priuvrednoj komori Srbije, na to ukazivano istpcano da će se  baš sledeće godine otvporiti laboratorija. To je i sad slučaj od sadašnje  rukododeće garniture u Vladi Srbije. Javićemo kada se to dogodi!

                            (Autor je analitičar i publicista)