NAVODNJAVANJE U EVROPI I SRBIJI: Novac uložen u navodnjavanje, sistemi i dalje ne rade!

• Prema podacima Republičkgog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2024. godini navodnjavalo 48.668 hektara poljoprivrednih površina uz zahvatanje 66,742 miliona kubnih metara vode, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu, a najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje;
• Prema nalazima DRI, sistemi su izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nedovoljne brige vlasnika i korisnika, u funkciji je tek manji deo. Od planiranih 160.000 hektara predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u periodu 2021–2023, realizovano je svega 30 odsto;
• Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu od 2021. do 2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, veliki broj njih nije pušten u upotrebu, pokazuje najnoviji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja ”Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“;
• Ukoliko ne bude dovoljno prirodnog đubriva i vode, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina za tri decenije postaće pustinja, po prinosima, jer humus je već sad smanjen sa pet na oko dva odsto, dodaje dr Jovaica Vasin iz novosadskog Instititua za ratarstvo  i povrtatstvo;
• Sa više od 53 odsto teritorije pogođene sušom, avgust 2025. bio je najsušniji mesec u Evropi i Mediteranu otkako Evropska opservatorija za sušu (EDO) prati ovaj fenomen. Istočna Evropa I Balkan su najteže pogođeni – u Srbiji je čak 61 odsto zemljišta bilo u statusu ”uzbune“, dok je u Bugarskoj, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji suša zahvatila 90 odsto teritorije;

Branislav  GULAN

Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu od 2021. do 2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, veliki broj njih nije pušten u upotrebu, pokazuje najnoviji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja ”Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“. Revizori upozoravaju da neefikasno upravljanje, kašnjenje u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnost pojedinih sistema ugrožavaju ostvarenje strateških ciljeva u poljoprivredi do 2034. godine.

Avgust 2025. – najsušniji mesec u Evropi od 2012. godine! Sa više od 53 odsto teritorije pogođene sušom, avgust 2025. bio je najsušniji mesec u Evropi i Mediteranu otkako Evropska opservatorija za sušu (EDO) prati ovaj fenomen. Istočna Evropa i Balkan su najteže pogođeni – u Srbiji je čak 61 odsto zemljišta bilo u statusu ”uzbune“, dok je u Bugarskoj, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji suša zahvatila 90 odsto teritorije. Na Balkanu su zabeleženi i veliki požari sa ljudskim žrtvama i masovnim evakuacijama. Suša je pogodila i Zapadnu Evropu – u Francuskoj je dve trećine zemlje imalo nestašicu vode, dok je u Portugaliji čak 70 odsto teritorije bilo pogođeno nedostatkom padavina. Slična situacija bila je i u Jermeniji, Gruziji, Libanu i Turskoj.

Prema nalazima Državne revizorkse institucije, sistemi su izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nedovoljne brige vlasnika i korisnika, u funkciji je tek manji deo. Od planiranih 160.000 hektara predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u periodu 2021–2023, realizovano je svega 30 odsto. Uprkos završenoj izgradnji ključnih infrastrukturnih objekata – poput brane i  akumulacije ”Mali Iđoš“, crpne stanice ”Mali Iđoš 2“, podsistema ”Srbobran“ i sistema ”Jaseničke kapi“ – oni nisu stavljeni u funkciju. Kao dodatni problem navodi se i kašnjenje u donošenju Programa navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji do 2032. godine, iako je za njegovu izradu obezbeđeno 1,2 miliona evra bespovratne tehničke pomoći.

Neefektivno upravlјanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini! Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu 2021–2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema, upravlјanje ovim sistemima nije bilo efektivno, što ugrožava postizanje strateških cilјeva do 2034. godine, pokazuje Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravlјanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“.

• Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemlјišta koje ima povolјne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini, utvrdili su revizori Državne revizorske institucije.
• Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana.
• Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavlјeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata, kao što je brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“.

Dodatni problem predstavlјa kašnjenje u izradi klјučnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava i dalјe u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravlјanje JVP „Srbijavode“ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih polјoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških cilјeva u oblasti polјoprivrede i upravlјanja vodama.

• Za razliku od drugih evropskih zemalјa, Srbija ima veoma nisku zastuplјenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje su 2022. godinile oko dva odsto obradivog zemlјišta. Najveći sistemi su na području AP Vojvodine, pre svega, u Bačkoj i Banatu – oko 75 odsto, što je uslovlјeno kvalitetnim polјoprivrednim zemlјištem i značajnim količinama tranzitnih voda (Dunav, Tisa i Sava) na ovom prostoru;
• Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini ukupna površina koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je nešto manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine;

Javna vodoprivredna preduzeća, prema oceni revizora DRI, nisu uspostavila potpunu evidenciju o sistemima za navodnjavanje. U registru vodnih objekata nedostaju podaci o ključnim elementima infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica, dok većina sistema nije preneta na upravljanje JVP ”Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, kao i zbog nepotpune dokumentacije o vlasništvu i izgradnji.

Posledice su očigledne: planirano povećanje površina pod navodnjavanjem nije ostvareno. Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim zemljama – navodnjava se tek oko dva odsto obradivog zemljišta, dok je u 2024. ukupna površina pod navodnjavanjem iznosila 48.668 hektara. To je manje od petine količina predviđenih Strategijom upravljanja vodama do 2034. Najveći sistemi nalaze se u Vojvodini, pre svega, u Bačkoj i Banatu, gde postoje povoljni uslovi – kvalitetno poljoprivredno zemljište i obilje tranzitnih voda. Ipak, bez potpunog stavljanja u funkciju postojećih sistema i donošenja planova, očekivani pomak u povećanju navodnjavanih površina teško da će biti postignut, zaključuje DRI.

Navodnjavanje u Srbiji

Prema podacima Republičkgog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina uz zahvatanje 66,742 miliona kubnih metara vode, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu, a najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje!

Od ukupnih navodnjavanih površina:

• Oranice i bašte čine 93,5 odsto  navodnjavanih površina
• Voćnjaci učestvuju sa 5,9 odsto
• Ostale poljoprivredne površine imaju udeo od 0,6 odsto!

Tipovi navodnjavanja

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje, koje je pokrivalo 91odsto ukupno navodnjavane površine. Navodnjavanje kapanjem korišćeno je na 8,8  odsto površina, dok jeb avodbnjavanje primenjeno samo na 0,2 odsto površina!

 

Raspodela vode po tipu vodozahvata

• Iz vodotoka: 61.941 hiljada m³
• Iz podzemnih voda: 3.326 hiljada m³
• Iz ostalih izvora: 1.474 hiljada m³ 

 U2024. godini došlo do blagog povećanja kako količine zahvaćene vode, tako i površina pod navodnjavanjem. Dominantno se koriste moderni sistemi orošavanja, dok kap po kap dobija sve značajniju primenu, naročito u voćarstvu i baštovanstvu. Veći deo vode dolazi iz vodotokova, što naglašava značaj raspoloživih površinskih izvora za poljoprivredu u Srbiji.

Suve oranice u Srbiji!U Srbiji se zaliva manje od 50.000 hektara njiva! Orošavanje je najzastupljeniji tip navodnjavanja! Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta slaba je tačka u poljoprivrednoj proizvodnji. Imamo jako malo površina pod sistemima za navodnjavanje i iz godine u godinu taj procenat ne menja se znatnije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu 2024. godinu pokazuju da su svega 2,3 odsto povećane površine pod sistemom za navodnjavanje u odnosu na 2023. godinu.  Statistika je izračunala da je tokom 2024. godine u Republici Srbiji od 3.257.100 hektara raspoloživih poljoprivrednih površina navodnjavano samo 48.668 hektara. I po tim površinama daleko smo od mnogih zemalja. U Albaniji, recimo, navodnjava se 380.000 hektara, a u svetu prosečno čak 17 odsto poljoprivrednog zemljišta. 

Podaci RZS pokazuju da  je tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano samo 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto)!

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66/742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem! Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto  površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata

hilј. m3
	2023	2024
Ukupno	70430	66742
Iz podzemnih voda	2756	3326
Iz vodotoka	65852	61941
Iz ostalih izvora	1821	1474

Preuzmi tabele u Excel

Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, hektara

	2024	Tip navodnjavanja
površinski	orošavanje	kap po kap
Ukupno	48668	113	44274	4281
Oranice i bašte	45514	6	44081	1428
Voćnjaci	2884	0	82	2802
Ostalo	270	107	112	51

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju, ukupno. 

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu 2024. godinu pokazuju da su za svega 2,3 odsto povećane površine pod sistemom za navodnjavanje u odnosu na 2023. godinu

Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) u 2024. godini imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). Navodnjavanjem je prošle 2024. godine ukupno zahvaćeno 66.742 hiljade kubnih metara, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Prinosi pšenice biće niži do 21 posto! 

• Po sadašnjem stanju kliamtskuih promena u Srbiji očekivanja agronoma se da će prinosi ozime pšenice do 2030. godine biti smanjeni, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Naučni istituti u Novom Sadu i u Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti, nažalost, koriste se tek od 30 do 50 odsto. Zato treba raditi na edukaciji poljoprivrednika pri izboru semena i istovremeno više novca izdvajati iz državne kase za sisteme za navodnjavanje! 

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91 odsto površina, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćena su preduzeća i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

• Za dve i po decenije zajedno sa ovom u 2025. godini u Srbiji je bilo  devet suša! Štete od njih su veće od 10 milijardi evra. Vlasti nikada nisu proglasile štete od suše za elementarne nepoogode! Razlog je što nema para da se to nadoknadi!? Rešenje je pronađeno pa se svake godine šteta od suše  upiše sa dvocifrenom brojkom u strategiji o razvoju poljoprivrede. Zato, uporedo sa postavljanjem sistema za navodnjavanje, treba stvarati i sorte i hibride otporne na sušu jer od narednih 100 godina, jer će 52 biti sušne!
•  Da bi se izgradili sistemi za navodnjavanje  potrebno je manje novca nego što su štete od suša u jednoj godini. Ali, to nije dovoljno da se problemi reše. Jer, u_Srbiji su prazne staje za tov goveda i obori za tov svinja. U stajama se nalazi samo 698.000 goveda, što je najmanje za poslednjih 100 godina. Uoborima je tek 2.349.000 svinja. Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata.

Prema podacima RZS u Srbiji se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina. Istgovremeno u Albaniji, odakle se u Srbiju uvozi dosta rango povrća, već decenijama se navodnjava po  380.000 hektara. Da bi se problem u Srbiji rešio potrebno je samo uVojvodini u stajuama da bude 100.000 junica, a u stajama još toliko i južno od Begrada. Jer,  njive su se već isposnile i u njima se nalazozi samo oko dva odsto humusa. Da bi se nadoknadio jedan santimetar humusa potrebno je da prođe najmanje 100 godina! Nebi bilo dobro ako bi se ovakve ispošćene njvie navodanvjale!

• Potrebno je prvo da bude dovoljno prirodnog đubriva, pa tek onda da se njive navodnjavaju! A, prirodnog đubriva nema jer nema stoke! A, nega nemože da zameni veštačko đubrivo! Zato je potrebno prvo stočarstvo vratiti na nekadašnje. To znači da u stajama bude bar dva miliona grla goveda i oko pet miliona svinja.  Pa tek tada da se njive navodnjavaju. Ako toga ne bib ilođteta bi bila još veće, jer bi se njvie još više isposniel I ne bi davale očekivane prinose

Čak 91 odsto površine navodnjava se orošavanjem

Dakle, ključni resurs za prinose biće pune staje i obori stokem pa tek onda voda. U svetu će se voditi bitka za vodu kao nekada za naftu. Ali, ako budemo obezbedili stoku i vodu, to jest sisteme za navodnjavanje, možemo imati dve žetve i nadoknatiti manji prinos.  

• Ukoliko ne bude dovoljno prirodnog đubriva i vode, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina za tri decenije postaće pustinja, po prinosima, jer humus je već sad smanjen sa pet na oko dva odsto, dodaje dr Jovaica Vasin iz novosadskog Instititua za ratarstvo  ipovrtatstvo. 

Da je svaki ministar poljopivrede, njih 17 do sadada od 2000.godine  izgadio soisteme bar nap o 10.000 hetkara, sad bi to bi proboem bio rešen na 170.000 hektara. Pored toga kada bi se dodali I postojećih 48.668 hektara, u Srbiji bi bila dvosstruko povdećana proizvodnaj hrane! A, svaki ministar je obećavao da će izgraditi sisteme na po više od 100.000 hektara. I otišao je sa vlasti, a njive ostale žedne i suve.  Primera radi,  ministaarka Jelena Tanaskoiivć kada je došla na  vlast bila je obećala gradnju novih sistema na više od više od 103.000 hektara. To je bilo samo prazno obećanje, jednog od mistara koji su sedlei u toj fotelji.

U Srbiji se hrana proizvodi na 3.257.100 hektara. Navodnjava se samo 48.668 hektara. Taj mali procemat ispod dva odsto površina, rezultat je loše poslednje Strategije o razvoju poljoprivrede koja se vodila u Srbiji od 2014.pa do 2025. godine. Nju je na 145 strana napisalo 240 autora. Za taj  loše napisani i sprovednei u delo program oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra! Ali, za tako loše urađeni i u praksi sprovedeni program, štetan po državu niko do sada nije odgovarao! Zašto?

Rezultat primene te strategije da je Srbija izgubial prehrambeni suverenitet! Obnova prehrambenog suvereniteta biće i ključni cilj nove Desetogodišnje straegije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, koja će važoiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro ćeboto predstavljen javnosti, a međimnajavljenim merama su zelelene stipendiej za decu sa sela, školske užine sa domaćoj farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruraalni razvoj. Kako je potvrdila autorka i posebna savetnica ministra poljoprivrede profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici  dr Tatjana Bankov, document predviđa promenu pravdca razvoja agrara i jačanje najlabijih karika – svinjarstva, mlekarstvaki proizvodnje inputa!

,,Radimo na obnavljanju prerha,besnog suvereniteta kroz podsticanej invoacija, transfer znanja i  usklađivanje sa evropskim agrarni,m propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, kaže Tatjana Brankov.  Po njenim rečima, trentuno čak 88 odto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se zaruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.

,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji  i ne može se menjati, realnoje očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju za 15 odsto. Do kraj astrateško prioda, do je 2034. godina cilj je da ona dostignu 30 odsto, šti je ipreporuka Evropske unije“,= isti;e Brankov.

Poseban akcenat buduća strqategija savlja na mlade i obrazovanje, kroz  vđenkje ,,zelenih stipendija’’, i pobolkjšanej ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćoj proizvoda, voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.

,,Time nasamo da podižemo kvalitet ishrane, već oi smanjujemo viškove hrane na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionic eza decu, jer je primećenp da školska ishrana često sadrži  previše soli, trans masti i drugih štetnih sastojaka’’, kaže Brankov.

Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koja studiraju veterinu, agronomju,agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.

Strategikja takođe predviđa uspostavljanje institucije ombdusmana za hranu, koji bi se bavio zaštitom prava  potrošača i kontrolom tržišnih cena. ,,To e jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo dai druige zemlje  regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručuje Tatjana Brankov.

• U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, prema ta podaciam RZS, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decdenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara! Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS);

Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre drugog povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.

Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godine u godinu. Navodnjavanje  u  2022. godini: Nestao bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnvjanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilj. m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Evo i podataka RZS o navodnjavanim površinama u 2021. godini. Sve je to bilo jako malo, ali ipak više nego u godini koju smo ispratili.

Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).

Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Štete od suša – za deceniju deset milijardi evra!

Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko sedam milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto. Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,48 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara.

Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do tri puta. Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od  sedam milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.

Potreban novi koncept agrara

Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana adaželja koja i danas postoji, a t o je da piše da će agrar kraja jula 2024. godine imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto. Međutim, umesto da imamo obećani rast, mi sad imamo strategiju pada!  Jerf, u vremenu od 2014. pa do 2025. godine ukupan rast agrarne proizvodnej u Srboiji bio je samo 1,7 odsto. Ili godišnje tek 0,17 odsto. To se krije od naroda. Najveći uzroci su što su najviše žedne njive jer nema vode. Pa zato se i manje proizvodi i hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno.

Požari isuše!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali posebno na poljoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnavjano bilo samo nešto više od 47.529 hektara. To nas vaća na nivo od pre deceniju i po! 

A svaka vlast obećava kako će graditi nove sisteme na više stotina hiljada hektara. I sadašnja. Jelena Tanasković, 14 ministar u agraru od 2000. godine, kada je sela u fotelju odmah je obećala gradnju novih sistema na 103.000 hektara! Manje je obećala nego njeni prethodnici, ali sve su to bila i ostala obećanja vlasti data seljacima i narodu. Uglavnom, u predizbornim kampanjama, kako je to bilo i 2023. godine. Jer, od njih 15 koliko ih je sedelo od 2000. godine u toj fotelji, da je svake godine svako izgradio sisteme samo na po 10.000 hektara danas bi vodu imali na novih 150.000 hektara.

Ali, narode nisu smao lagale i obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema DTD, kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. I to je ostalo obećanje pred izbore.

On je, na otovgaranju hidrosissema na brani kod Novog Bečeja, tada rekao: „Dunav-Tisa-Dunav’’ će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510.000 hektara i da odvodnjava milion hektara“.

I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.

Taj obećani kapacitet od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 53 hiljade hektara.

Obećanje za bolju budućnost u poljoprivedi!

Za 508.365 poljoprivrednh gazdinstava u Srbiji, što je za 10 odsto manje nego li pak 2018.godine, odnosno ta 1.150.653 lica ([to je 2,2 zaposlenih po porodičnom gazdinstvu), svake godine Akademijski odbor za poljoprivredu SANU, na svom tradicionalnom savetovanju u maju ili junu. pod nazivom ,,BUDUĆNOST POLJOPORIVEDE” ljudima iz ove olblasti lažno obećava bolji život. A, on je svake godine sve teži. Jer, proizvodnja hrane je sve manja, sve skuplja i sve manje se troši. Najbolji dokaz su brojke o rekordnim proizvodnjama, koje su bile pre tri, četiri decenije. Jer, je rerordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila 1991. godine i to 3.736.503 tone, kukuruza 8.062.020 tona u 1984. godini, crnog luka 202.860 tona 1981. godine, kupusa i kelja 381.720 tona 1980. godine, belog luka 34.890 tona u 1984. godini, grožđa je 1969. godine bilo proizvedeno 748.530 tona, šljiva 866.540 tona 1969. godine je ubrano, sad daleke 1974. godine je u Srbiji bilo proizvedeno i 1.148.600 tona krompira, 101.030 tona pasulja, zatim 441.710 tona dinja i lubenica 1979. godine, pa 1977. godine smo jeli domaći paradajz i bilo ga je proizvedeno 244.960 tona…  Vlast u Srbiji i danas na početku 2025. godine opet je dosledna u obećanjima: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera –  u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelјa sela, koji obrađuju zemlјu, 60 godina!

Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle  2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima, svih političkkih struktura, za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je boljitak, na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postaje sve dalјi.

U svojim istorijskiim obećanjima. ova sadašnja, poslednkja najnovija vlast, je opet dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju bolјitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolјi život, koji im je sve dalјi.

Put dobrovolјne propasti!

Obećanja bolјeg života u selima! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad! Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju bolјeg života na selu – primedba B.G.) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek.  I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane – nikad ni doveka’’!

I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.

A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!

Zaraza čekanjem, način vladanja!

Međutim, lјudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvalјujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, dobile su 3.520 vlasnika, smanjen je broj. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 16.000 stanovnika.  Koliko je to najbolјe pređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 sanovnkika. To znači da je osnovano deset takvih sela širom Srbije. 

Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokoke.l sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu  odlučilA je da promeni sredinu. Pa su iz gradA otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji.  Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika. Prema oceni Republičkgo zavdoa za satisitku, u Srbiji će do 2050. godine sa mape nestati oko 3.000 sela, Ovo štoi radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih je akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela Srbije. A, spasavanej sela Srbiej znači i spasavnesj države! Zahvalјujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im je toliko kuća. To su sve lјudi prosečno stari oko tri decenije i rešili da se odvoje od roditelјa te da odu na selo i reše stambeni problem pre 45 godine života.

Problem je veliki, puno je onih koji se javlјajiuu na konkurs, a nedovolјno novca da se process ubrza. Jer, ovim tempomk tfajaće pola veka! To je šansa da beskućnici do 45 godineh života odu na selo  reše najveći životni problem.Da dobiju svoj krov nad glavom. Ali, njima je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema  zavisiće od toga koliko se ozbilјno shvati da bez sekla nema ni države! A, od toga opet zavisi  brzina dotoka namenskog novca novca za odlazak, sve češće,  u grada u selo što se sad dešava,. Jaewr, od 3.520 dodlejenih kuač u 2024. Godien na selima, čak trećna žielja se oidlčučola da iz grada ode usleo. To se do sada niej dešavalo. Do sadqa su seobe bile semo iz sela u grad. Ovo su novi procesi! A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i sv buduće vlade!

                                          (Autor je analitičar i publicista)