POGLEDI IZ SRBIJE: Kupuje se milion doza vakcine protiv kuge svinja!?

• U Srbiji je vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine. Posle toga se smanjio stočni fond pa trenutno u oborima imamo samo 2.349.176 svinja;
• Uglavnom zbog nedostatka svinjskog mesa, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet. On treba da se vrati kroz primenu nove, buduće Strategije razvoja polјoprivrede od 2025. godine pa do 2034. godine;
• Uprava za veterinu raspisala je javnu nabavku za kupovinu milion doza vakcine protiv  klasične kuge svinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara, odnosno nešto više od pola miliona evra. Konkurs je otvoren do 18. novembra 2025.godine!

Branislav GULAN

Povratak vakcine protiv klasične kuge svinja!?

Kada je reč kupovini vakcina, protiv klasične kuge svinja, prema dokumentaciji, dobavlјač je dužan da vakcine isporuči Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, a ukoliko Direkcija u tom trenutku ne može da ih preuzme, vakcine će privremeno biti uskladištene kod dobavlјača. Rok za podnošenje ponuda je 18. novembar 2025. godine. 

Uprava ya veteriu raspisala je javnu nabavku za kupovinu milion doza vakcina protiv klasične kuge svinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara, odnosno nešto više od pola milioan evra. Prema dokumentaciji, dobavlјač je dužan da vakcine isporuči Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, a ukoliko Direkcija u tom trenutku ne može da ih preuzme, vakcine će privremeneo biti uskladištene kod dobavlјača.Rok za podnošenje ponuda je 18 novembar 2025. godine. Klasična kuga svinja sprečava se sprovođenjem biosigurnosnih mera i dobre farmerske prakse, a vakcinacija se u Srbiji ne sprovodi preventino, već samo u slučaju pojave bolesti, navode iz Uprave za veterinu;

Uprava za veterinu Ministarstva polјoprivrede saopštila je da razmatra postepeno ukidanje preventivne vakcinacije protiv klasične kuge svinja, jer je to jedan od preduslova koji Srbija treba da ispuni kako bi dobila sertifikat za izvoz svinja i svinjskog mesa u EU. Trenutno Srbija ne može da izvozi svinjetinu u EU ali izvozi proizvode koji su prošli termičku obradu, iynad 72 stepena.

Iako je bivši ministar polјoprivrede Branislav Nedimović najavio da bi ukidanje prventivne vakcinacije svinja moglo da počne tokom 2019, u Upravi za veterinu nisu mogli da preciziraju kada bi to moglo da se desi, ali su agenciji Beta rekli da su u izradi strategija i akcioni plan, koji će se primenjivati nakon prestanka vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Istaknuto je da sticanje statusa zemlјe slobodne od klasične kuge, bez vakcinacije, zahteva potpunu primenu mera kojima se potvrđuje da virus klasične kuge svinja ne cirkuliše u populaciji svinja u zemlјi, ni kod domaćih, ni kod divlјih svinja. Kako je precizirano, iskorenjivanje klasične kuge svinja je dugotrajan posao u okviru koga je neophodno poštovati i dosledno sprovoditi niz biosigurnosnih mera, kao i kampanju podizanja nivoa svesti farmera, bez čije saradnje nije moguće sprovesti te mere.

Vakcina će ubrzati gašenje svinajrstva u Srbiji!

Svetski ekspert za svine u prof dr Vitomir Vidović iz Novog Sada, kaže, ako dođe do vakcinacije svinja u Srbiji to će onda samo ubrzati postupak za njegovo potpuno gašenje. Jer, da nemislimo da vakcinišemo svinje ne bi kupovali million doza vakcina! To će biti poigubno za svinajstov u Srbiji. Kje je sad na nivoo na kome je bilo i 1947. godine!  Sa tim brojem vakcina, ako zatreba, može da se vakciniše polovina našeg svinjskog stočnog fonda! Jer, sad u oborima imamo svinja kao što ih je bilo posle Drugog svetskot rata. Nekadašnja zemlјa svinja je izgubila prehrambeni suverenitet jer svoje stanovništvo može da snabdeva samo sa 60 odsto svinjskog mesa iz sopstvene proizvodnje. Ostalo mora sve da uvozi!  

• Inače, vakcinacija protiv klasične svinjske kuge u Srbiji ukinuta je 15. decembra 2019. godine. Posle ukdanja vakcinacije trebalo je da prođe od četiri do sedam godina da nestane i poslednja svinja iz tog vremena vakcinacije, kako bi mogli da konkurišemo u svetu sa izvizom ovog mesa. Međutim, vakcinacija je ukinuta ali nije i klasična kuga svinja u Srbiji. Umesto da se poveća borj svinja i proizvodnja mesa, sve je smanjeno i svedeno na minimum!

• I sad posle nepnih šest godina pripremamo se opet da uvedneo vakcinaciju. Jr, što bi kupoivali milion doza vakcina da nemislimo to da radimo!?  Povratak vakcinacije znači i uništavanje ovo malog broja svinja što imamo u Srbiji. Pre ukidanja vakcinacije, 15.decembra  2019. Godine. Ona je trajala u Srbiji više od četiri decenije;

• Posle toa, tek kada ponovo prođe pola veka, pa vakcinaciju budemo eventualno ponovo ukidali, opet će trebati da prođe najmanje pola decenije da bi mogli da nudimo svinjsko meso za izvoz. Naravno, ako bi ga i tada imali! Jer, sad nema izvoza u EU… Nije dozvolјen ni transport ovog mesa preko zemaja EU… Prodaje se, ako ga ima viška u Srbiji,  jedino u zemlјama koje nisu članice EU iz našeg okruženja. Ako svinje budu vakcinisane ni oni neće više u Srbiji kupovati ovo meso, ako ga budemo imali;

Kada je 15. decemba 2019. godine ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge  u Srbiji, verovalo se da će na ovim prostorima nestati klasične kuge… Verovalo se i da će doći do ozdravlјenja ove grane stočarstva, da ćemo napuniti obore, imati ovog mesa za sebe i izvoz. Međutim, oni koji vode agroekonomsku politiku Srbije očito je da su drugačije mislili, odlučili i radili! Mi sad imamo dovolјno svinjskog mesa zahvalјujući uvozu!

• Dakle, ako se ostvari vakcinacija, a po ovoj odluci Vlade, posle ove prve kupovine,  biće vakcina za svaku drugu svinju. Ya sada to’e biti samo preventivno! To će samo ubrzati gašenje farmi svinja u Srbiji. A, rešenje za dobro snabdevanje Srbije biće da se udvostruči sadašnji uvoz svinja. A, da smo uništili taj vid stočarstva, podatak je da svinja ima na nivou koliko ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata! Pre samoo jedne decenije, u oborima  smo imali i 1,1 miliona krmača praščara. Još tada smo smo možda mogli da oporavimo ovaj stočni fond. Sad sa sadašnjih 100.000 krmača nema mu oporavka!

Preduslovi za odluku o prestanku vakcinacije svinja, 2019. godine, bila je kontrola protiv te bolesti, prometa svinja, poštovanje propisa, blagovremena prijava svih sumnjivih slučajeva nadležnoj veterinarskoj službi, kao i praćenje zdravstvenog statusa populacije divlјih svinja koje mogu biti značajan prenosilac virusa klasične kuge svinja, naveli su u Upravi za veterinu.

• Prema podacima ministarstva, u 2018. godini je u Srbiji bilo vakcinisano oko 2,8 miliona svinja, a u zavisnosti od strategije, deo populacije ili celokupna populacija svinja bi bila izuzeta od vakcinacije kada ta odluka bude bila doneta!

Kada će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u EU nakon sticanja statusa zemlјe slobodne od klasične kuge svinja, zavisilo je od ispunjavanja svih potrebnih uslova koji ne podrazumevaju samo prestanak vakcinacije, već i od niza dijagnostičkih i drugih metoda ispitivanja koje se moraju sprovesti kako bi se sa sigurnošću moglo potvrditi da virusa klasične kuge svinja nema u cirkulaciji. Do danas ta odlukaniej dobijen, ali je doneta da se preipremim o za ponovnu, eventualnu, vakcinacijui svinja, čim se kupuje million doza vakcina! Za to jepotenoodmah da se plati 61 milion dinara!

• Srbija od 1991. godine ne može da izvozi svinjsko meso u EU, ali zato može da izvozi proizvode od svinjskog mesa na tržište zemalјa EU koji su prošli termičku obradu iznad 72 stepena. Nemogu svinje ni sveže svinjsko meso ni da se transportuju preko zemalјa EU;
• To sui razlozi zašto nisu izgršđene četiri farme TENIS-a koji je planirao izvoz od četiri miliona svinja godišnje iz Srbije u Rusiju. Jer, kada je shvatio da nemože svinje transportovati iz Srbije do Rusij preko zemalјa EU, TENIS je odustao od gradnje četiri Farme u Vojvodini!

Vakcinacija svinja protiv klasične kuge je počela pre više od četiri decenije!

Iz Uprave za veterinu su ponovili da divlјe svinje mogu biti nosioci i virusa klasične kuge svinja, te će odluka o odstrelu divlјih svinja zbog bojazni od pojave i afričke kuge svinja i u Srbiji, doprineti da se smanji rizik od pojave te bolesti, zabeleženo 26. februara 2019. godine.

Ukidanje tadašnje vakcinacije svinja državi je tada bilo uštedelo godišnju oko 25 miliona evra koliko se godišnje trošilo za kupovinu vakcina.  Međuim, prošlo je više od pet godina, pa su vakcine poskupele. Pa sad za milionjh dza trebgal više od milion evrqa! Ranije je država plaćala uvoz, dok vlasnici svinja nisu plaćali vakcine kada su svinje bile vakcinisane. Trošak su bile samo usluge veterinara.

• U Srbiji je stočarstvo, zbog loše agroekonomske politike dovedeno na rub propasti. Zbog nedostatka svinjskog mesa Srbija je izgubila i prehrambeni suverenitet koji treba da se vrati posle donošenja nove Strategije o razvoju polјoprivrede od 2025. do 2034. godine. U Srbiji se se sad nalazi samo 2.349.176 svinja. To je tek malo više nego što ih je bilo posle Drugog svetskog rata 1947. godine;

• Kada je reč o vakcinaciji svnja protiov klasične svinsjke kuge, ona je u Srbiji, bila ukinuta posle višedecenijske vakcinacije, 15. decembra 2019. godine. Ali, bolest se javlјala s vremena na vreme po Srbiji!

Tada je ministar polјoprvirede bio Banislav Nedimović. Kada je, posle ukidanja vakcinacije iyašao u javnost sa tom revolucionarnm vešću, istakao je da će Srbija, odmah krenuti u svet sa izvozom  svinjskog mesa. Mada ga već ni tada nismo imali nivinja ni mesa za izvoz.  A, reeksport je uvek dozvolјen dok vas neuhvate! Izvoz iz Srbihje ni tad aniej moga da krene, i da je bilo svoinja,je je mroalo od četiri dosedma godina da proše od poslednej vakacinacije. Minsitar to tada ili nije znao ili nije hteo da saopšti!

• On je bio zaboravio tog trenutka, da posle prestanka vakcinacije, i da bi svinjsko meso moglo da se izvozi, moralo je da prođe najmanje četiri pa do sedam godina, od posled nej vakcinaije u zemlјi! Dakle, Srbija ni tada  pa ni danas neizvozi svinjsko meso u Evropsku uniju. Jer, Evropska unija ni danas neće da njeni stanovnici jedu meso iz zemlјe gde su vakcinisane svinje. I ne da neće da kupuje te svinje ni njihvo meso, nego je za njih i to meso, zabranjen i transport, osim avionski, preko zemalјa Eropske unije. A, to se neislati ili da je meso prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. A, i da ima tog mesa u Srbiji ona bi mogla da ga prodaje u EU jer ona i uvek ima višak od 50 miliona tovlјenika;
• U oborima Srbije sad se nalazi samo 2.349.176 svinja! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata!
• Inače, poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD bio je sad već daleke 1991. godine. Tada je poslednji put iz Srbije u ove delove sveta bilo izvezeno tog mesa za 762 miliona dolara. Tada je meso iz Jugoslavije, prodavano i u SAD za njihovu vojsku. Inače, kada se govori o proizvodnji svinja u Srbiji, treba reći da je ona nekada bila zemlјa svinja. Tako je, recimo 1863. godine u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo čak 1.300 svinja. Istovremeno, tada je Srbija bila razvijenija od SAD koje su na 1.000 stanovnika imale samo po 800 do 900 svinja!

Sad Srbija nema dovolјno svinjskog mesa za ishranu svojih stanovnika, a ima ih blizu 6,6 miliona,  pa mora da ga uvozi. Samo prošle 2024. godine za njegov uvoz prema podacima Privredne komore Srbije bilo je potrošeno oko 650 miliona evra. Prema nezvaničnim infomacijama, za prvih osam meseci 2025. godine svinjsko meso se i dalјe uvozi, jer nemamo dovolјno iz domaće proizvodnje,  i za njega je ukupno potrošeno oko 800 miliona evra! Analitičari ističu da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalјa, odnosno siromaštva.  Prema rema podaciam RZS, PKS i drugih institucija, Srbija se po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi. Jer, zbogf nedsotatka svinsjklogo mjesa za sopstvne potee izgubila je i prehrambeni suverenitet!

• Srednja razvijena zemlјa treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ –  1991 godine, izvoz je bio oko  34.000 tona, a sada je 300 do 400 tona godišnje.  S tim u vezi, možda bi najbolјe bilo da smo sve svinje eutanazirali i krenuli sa novim,tovom, odnosno konceptom polјoprivrede i stočarstva!

SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVPODNNјE ZA PERIOD 2024.GODINA/2023.GODINA

Uvozne svinje jeftinije 40 odsto!

U Vladi Srbije  ističu da zbog prinudnog  uvoza ove vrste mesa jedemo i GMO hranu. Jer, svinjsko meso u proizvodeno u Španiji, koej se uvozi u Srbiju, prema podacima Ministarstva polјoprivrede Srbije,  jeftinije je  u proizvodnji za 40 odsto nego u Srbiji.  Jer, svinje se tamo se hrane sa GMO proizvodima. Ali, svinje se više ni u Srbiji ne hrane se kao ranije,  odnosno sada je i kvalitet soje, koju Srbija  uvozi, značajno lošiji. A, uvozna soja je i GMO! Tako se troši GMO meso iako je njegova proizvodnja i upotreba u Srbiji zvanično zabranjena! „Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih mi uzgajamo, zbog toga što su prema podacima  onih koji obavlјaju te poslove u Vladi Srbije,  hranjene  s proizvodima, odnosno uvoznom sojom koja je GMO. U je 2024. godini uvezeno i 474.000 prasića. Ali to nije uticalo na povećanje stočnog fonda..  Jer, stočni fond u BDP-u polјoprivrede Srbije u 2022. godini učestvovao je samo sa 28,1 odsto, što je tada bilo na nivou najnerazvijenijih zemalјa sveta. Svi koji imaju to ispod 70 odsto stočarstva su nerazvijene zemlјe!

• Bićemo, nekad svinjarska zemlјa, koja je sad  zavisna od uvoza tog mesa!

Srbija meso uvozi iz zemalјa EU u zamrznutom stanju. Jer Evropa na pola godine prazni robne rezerve. „EU svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju i za simboličnu cenu. Ovo meso je upotreblјivo i ispravno, za lјudsku isrhanu,  ali ga žitelјi  EU ne jedu, jer im je politika takva da obnavlјaju robne rezerve.  Inećše da daju svomnafodu da jede  to meso! Mada, zvanično, nije štetno. Posle tog uvoza, ali i pokolјa stoke u Srbiji, mesare budu pune, pa je tako i u 2025. godini.

• Dakle, hrane u Srbiji će biti dovolјno, ali i iz uvoza. Ali neće biti obnove domaćeg stočnog fonda, pa nam sleduje narednih godina još veći uvoz i kriza!
• Bitno da se zna da je proizvodnja svinjskog mesa, prema zvaničnim podacima, nadležnih u Ministarstvu polјoprivrede, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. Ali je i lošijeg kvaliteta od onog mesa koje se proizvodi u Srbiji. Jer, svinje čije meso uvozimo hranjene su sa GMO.  A, u Srbiji je to zabranjeno, ali jedemo to meso iz uvoza jer, svog nemamo dovolјno!

BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS

Godina	Svinje u hilјadama grla
1947	1.904
1957	1.929
1967	3.328
1987	5.079
2007	3.832
2008	3.594
2009	3.631
2010	3.489
2011	3.287
2012	3.139
2013	3.144
2014	3.236
2015	3.284
2016	3.021
2017	2.911
2018	2.872
2019	2.903

2020 – 2022                                   2.000– 2.700…

2023. popis svinja                                     2.263…

2024/25                                                      2.349…

U Srbiji se danas stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Prema zvaničnim podacima RZS posle popisa, sad postoji:

1.         698,605                        grla goveda;
2.      2.349.176                        grla svinja;
3.      1.702.682                        grla ovaca;
4.        149.55 8                        grla koza;
5.    22.000.439                        grla živine;
6.      1.261.323                        košnice pčela;

TREBALO BI SAD DA IMAMO

1. BAR 1,6 MILIONA GOVEDA;
2. OKO 6,5 MILIONA SVINJA;
3. TRI MILIONA OVACA;

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Poslednji veliki izvoz u svet iz Srbije, bio je 1991. godine, kada je izvezeno u EU i za vojsku SAD mesa u konzervama, za ukupno 762 miliona dolara. To je bilas samo prošlost.

U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit’’ izračunali su da, kada je uvezeno svinjsko meso, proizilazi da je to u tom trenutku bila farma od 280.000 tovlјenika. U 2024.godini Srbija je zauvoz mesa,mleka ipreraševian potrošila čak 650 milona evra! U 2023. godine za sličan bilo jeuvoz potrošenoje 574 milioan evra… Nezvanično u 2025. godinji za sličan uvoz potrošeno je oko 800 miliona evra!

• Nije dobro što smo došli u sitauciju da za svinjsko meso iz uvoza u 2024.godini dnevno trošili po 425.185 evra! A, to smo mogli proizvesti u Srbiji!

Ali, posle  rekordnog izvoza 1991. godine, stigao je raspad SFRJ, rat, sankcije Srbiji, klasična kuga svinja pa Afričlka kuga…

Dakle u Srbiji kada je ovaj posao u pitanju postoje tri vrste kuge!

1. Politička agroekonomska kuga koja je zahvalјujući lošoj politici uništila stočni fond zemlјe Srbije!
2. Klasična svinjska kuga koja vlada ovom zemlјom skoro pola veka!
3. Afrička kuga je stigla 2019.godine, pa joj je ostalo samo malo svinja u oborim da ih uništi. Jer, gde se ona pojavi onda se eutanaziraju bolesne i zdrave svinje u okolini od oko 30 do 50 kilometara! Za sada je u Srbiji eutanazirano više od 100.000 svinja, a u susednoj Rumuniji više, odmah kada je stigl afrička kuga,više od 350.000 grla. Šteta nije samo što se uništi postojeći fond svinja, već i suprasne krmače. To je sad slučaj i sa Srbijom!

Svinje su počele da nestaju zbog loše agroekonomske politike, a to  je bio i najveći podsticaj gašenju više od 60.000 farmi samo od 2018. godine. Kada su se praznili obori, da bi imamli mesa, rešenje je bilo pogrešno – u uvozu. Bilo je i pokolјa stoke u Srbiji, a meso je stizalo i iz uvoza, pa nije bilo nestašica.

• Stočni fond je nestajao u Srbiji, a mi smo se hvalili  kako su nam mesare pune!

Dakle, prestankom vakcinacije protiv klasične kuge svinja, 15. decemba 2019. godine, u Srbiji je odmah godišnje više ostajalo 25 miliona evra, koliko se trošilo za uvoz vakcina.  Ali odmah je trebalo da se krene i u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja tada bio na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i profesor na novosadskom Polјoprivrednom fakultetu. Ali,  izostala je podrška države, pa i obnova uništenog stočnog fonda. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi.

Svinja moravka daje 12 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlјi da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlјi! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na prvom mestu sad Kina i Rusija. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Veliki pad tova svinja u Srbiji krenuo je od 1984. godine.

• Prema istraživanju, spolјnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, koliko smo dobijali i od uvoza meda! Da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za pet poslednjih godina primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti;
• Srbija nema svinjskgo mesa. zZa pet godina uvoz porastao i 500 posto!

U proteklih pet godina uvoz svinjskog mesa je porastao 300-500 odsto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje

• U 2024. godine za uvoz ovog mesa potrošeno je 650 miliona evra, a za osam meseci 2025. godine, nezvanično oko 800 miliona evra!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okuplјaju najozbilјnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena.

• Domaće proizvođače guši prevelik uvoz mesa iz sveta!

Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

Zahteva se da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovlјenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma!

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju i uvoz svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti. Zemlјe iz kojih se uvozi svinjsko meso, imaju proizvdnju jeftiniju za 40 osto osto nego što je ona u Srbiji, lnavode nadležni iz Ministarstva polјoprivrede  Srbije.

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalјe prisutne ASK (afričke svinjske kuge). EU neće da kupuje takve svinej u Srbiji. Transport mesa od tih svinja je zabfranjen preko zemalјa EU, ukoliko nije prerađeno najmanje na 72 stepena! „Takve okolnosti idu na ruku “klaničarima” i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine zamrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelјe. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju tovlјača svinej u Srbiji.

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija, ističe prof dr Dejan Krnjaić, stručnjak za ovu  oblast. Treba istaći da je virus potpuno neškodlјiv za lјude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naselјavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi! Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava polјoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.

• Ali, do danas polјoproivreda još nije proglašena zvanično za stratešku privrednu granu!

Od velesile do praznih obora

Nekadašnji ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare, posle obustave vakcinacije 15. decembra 2019. godine, rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, da bi se masovno kenulpo u izvozovog mesa u svet. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izdaje dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlјe EU. Ali to je bila obmana i to se nije dogodilo. A, za to  nismo bili ni konkurentni, jer EU, i danas u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovlјenika!

• Dešava se to da se posle nepunih šest godina, nakon obustavlјanja vakcinacije protiv klasične svinjske kuge, ponovo donosi odluka navodno za preventivni uvoz milion doza vakcina za šta se toš više od pola miliona evra!  Eventualna vakcinacija može da bude i najveća smetnja za ulazak Srbije u EU 2030 godine. Uzroci u lošeg stanja polјoprivrede je njena zapostavlјenost od vrhuški koje vode zemlјu. Jer, rešenej krize vidi se u činjenici d polјoprivreda u Srbiji, gde je stočarstvo najugroženije, treba da postane strateška privredna grana!

Propast polјosprivrede, najvdeća u poslednjih 100 godianj u Srbiji, dešaa se od usvjanaj Srategije agroekonomskog razvoja  Srbije, od 2014. pa do 2024. godine. Jer, vlasti od tad pa do danas, 240 naših domaćih eksperata tada su napisali Strategiju razvoja polјoprviredena 145 strana, u kojoj su napisali da će se ona godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto,a ukoliko su loše godinee da to bude 6,1 odsto. Za glasanje i usvajanje takvog  dokumenta, koje je doneo  gubiak prehrfaambengo suvereniteta Srbiji, oni su sebe častili podleomj 8,2 milioan evra namenskih doanciaj izu tri evropske zemlјe u to vreme! Posledice takve odluike osećaju se sad, alićče narod trpeti još nekoliko decenija. Jedna od njih je gubitak prehrambene sigurnosti, manja, proizvodnja koja je ispod onih od pre pola veka.

• Zatim sada se ponovo vraćamo na 2019. godine ukinutu vakcinaciju svinja, protiv klasične svinjske kuge! Samo kupovina preventivngo broja od milion vakcina sad će nas koštati više od pola miliona evra!

Štetna straegija!

Ta  štetna strategija, doneta je krajem jula 2014. godine, trajala je sve do početka 2025. godine. Sad je u toku izrada nove strategije koja bi trebala da izleči bolesnu polјoprivredu i da traje od 2025. do 2034. godine. Bivšu strategiju 2014. godine usvojila je tada Vlada Srbije. Tada je njne premierj bio današnji predsednik Srbije.  Strategiju niejr adio,k aloi je poptisao za usvajanje, današnji minsitar polјoprivrede. On je inapčle, sad 17 ministgar agrara u Srbiji od 2000. godine. Kada je usvojean ta strategiaj, kiaj niej bila na javnoj raspravi, rečeno je da će taj Ustav za polјoprivredu, koji je u 2014. godini usvojila Vlada Srbije, biti upućen u Skupštinu Srbije, prvo na raspravu, a potom i na usvajanje u Parlamentu.  To se nikada nije dogodilo!

• Autori dokumenta na 145 strana, njih  240, su predivdeli da će se polјoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024. godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta.
• Za celu deceniju njen razvoj je bio smao 1,7 odsto ili godišnje tek 0,17 odsto. Za takav promašaj i štetu nanetu državi niko do sada nije odgovarao!

Sad. posle isteka te promašene stgrategije, odnosno agrarnog Ustava,  vidi se da je ukupan rast polјoprivrfede u protekloij deceniji bio  samo oko 1,7 odsto! Ili godišnje manje od 0,17 odsto! Za rad takve loše strategije pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra stranih donacija, pristiglih iz tri zemlјe EU, namenjenih za ovaj loše urađeni posao! Jer, njena primena dovela je Srbiju do toga da nema dovolјno mesa i mleka za ishranu  sopstvnih 6,6 miliona stanovnika. A, to je manje za 500.000 stanovnika nego li pre jednu deceniju. Pored toga svaki dan je i oko 800.000 žitelјa Srbije na ivici siromaštva!  Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela kao i 43 grla živine;

U 2023. godini, afrička svinjska kuga (AKS) pogodila je 14 država i uzrokovala petostruko više slučajeva bolesti u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg epidemiološkog izveštaja koji je objavila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). U 2023. godini zabeležen je najveći broj slučajeva afričke svinjske kuge (ASK) od 2014. godine. Pri tome, u Hrvatskoj i Rumuniji bilo je prijavlјeno 96 odsto ukupno zabeleženih slučajeva (1.929).

Vlada Srbije u 2024. godini je usvojila  izmenjeni Zaklјučak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Do nedavno, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi, a zatim u novembru  2024. godine u okolini Čačka, sad i u Mačvi Kako navode u saopštenju vlade, zaklјučak je donet u cilјu dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilјu sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu. Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polјe, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavlјena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovlјenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP „Bogatić“ transportovana u kafileriju.

Politika urušila agrar

Neobična scena u hrvatskom Iloku: automobili srpskih registracija parkirani ispred velike prodavnice, a unutra njihovi vozači kupuju meso. Porodice iz Srbije grupno prelaze granicu da bi u Hrvatskoj, zemlјi Evropske unije, s većim platama i generalno višim cenama, jeftinije kupovali svinjetinu. Prizor dovolјno začuđujući da privuče pažnju medija, a zapravo tek poslednji simptom bolesti koja čitavu deceniju iznuruje naše stočarstvo.  Prema popisu polјoprivrede, čije su prve brojke objavlјene 26.januara 2024. godine, treba reći da je proizvodnja stoke u Srbiji od 2012. naovamo desetkovana, bio bi eufemizam.

Gotovo da nema kategorije koja nije urušena u poslednjih 11 godina. Od toga da danas imamo 182.000 goveda manje, 1,1 milion svinja manje i 4,7 miliona komada živine manje, oštar pad vidi se u svim segmentima, sem u jednom – broju pčelinjih košnica koji je u stalnom porastu. Možda baš zbog toga, te košnice dobijaju iznenađujući deo prostora u medijskim predstavlјanjima rezultata popisa, ali pčele ipak ne mogu da pokriju najporazniji nalaz do koga se došlo: samo u poslednjih pet godina broj uslovnih grla stoke, jedinice koja sve životinje koje se koriste u ishrani, od krave do pileta, svodi na uporedivu veličinu, pao je za 20 odsto, prema prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Plastično govoreći, od 2018. do danas ostali smo bez petine stočarstva. 

Subvencije sa negativnim efektima

Polјoprivrednici, međutim, traže još veće subvencije i to po 300 evra po hektaru. Pominjanje DRI referenca je na izveštaj iz 2019. godine u kom je Državna revizorska institucija konstatovala da je od 2016. do 2018.  godine Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu ali da, uprkos tome, „nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“. Pored tpoga nema traga nig d eje potoršeno još 26 miliajrdi evra koje su upućene ali nisu stigle do ruralnih sredina.  Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat. „Polјoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti sredstva jer odlučivanje predugo traje… a zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća, već veliki proizvođači imaju prioritet, što za posledicu ima nesigurnost malih proizvođača da će im novac biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus… Obim podrške je često više zavisio od… potrebe da se podmire potrebe drugih budžetskih korisnika, nego što je bio odraz realnih potreba polјoprivrede“, navodi se, između ostalog u izveštaju DRI.

Revizori su izbrojali i to da je za tri godine Vlada Srbije 15 puta promenila pravila, donoseći tri uredbe i 12 izmena uredbi, kojima su uglavnom menjani iznosi subvencija. Ali, nije se libila ni da promeni uslove samog konkursa, i to tik pred rok za predaju zahteva. Pažnnju privlači I kotnroila DRI za potošenih 58 milioan evrqa za navodno izgađene, ali nepostojećčše sisema za navodnjvanje u Vojvodini.

• Zato i brine što je u 2024. godini u Srbiji u vreme najvećih suša navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. A, obrađuje se 3.257.100 hektara;

Za vreme od 2014. do 2024. godine rast za celu deceniju bio je sakjo 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto!  U Srbiji vrednspt proizvodnjepo hetkaruje to samo 1.200 evra. Zato je Srbiji potreban novi koncpet polјoporivrede i novi lјudi koji će to sprovoditi. To znači da u startu vrednost godišnjg prihoda po hetkaru bgude najmanje 5.000 evra, a da već za nekoliko godina dostigne 15.000 potom i 20.000 evra po hektaru. Samo takva polјoprivreda može da obezbedi dovolјno hrane za domaće tržište i izvoz bez koga nema opstanka. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla želјenoj brojci od želјenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlјe kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!  Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

• Bolјitka u polјoprivrdi neče biti sve dok agrar u Srbiji ne postannj strateška privredna grana!

Ali, agraru se to obećava samo kada polјoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet  samo  ,,gašenje požara’’. A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti bolјitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu.  Dok god se sistemski agrar nereši  I ne postane strateška grana, a ne samo kada pšroizvodđači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu.

Politička renta u Srbiji !

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. „Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva polјoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!

 To nikada nije rečeno polјoprivrednicima.Zašto?To je tabu tema za ovu vlast, za polјoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontroli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završile 54 milijarde dimnara ili 460 miliona eva!? Sve štpo se u agararu radilo do sada činjeno je sa željom da se ugasi požar! On nije ugašen, ali se ponekad i razbukta. Jer, nikada se problemi do danas nisu rešali sistemski!

Srbija sa ,,blagom’’, kako su to nekad naši stari zvali stoku, sad raspolaže sa:

• TROŠIMO PO STANOVNIKU  SAMO 15 KILOGRAMA SVINJSKOG MESA. PAD JE U SRBIJI SA 18, NA 15. BELEŽI SE I RAST POTROŠNJE ŽIVINSKOG MESA NA 18 KILOGRAMA PO STANOVNIKU GODIŠNJE!
• UKUPNO TROŠIMO PO STANOVNIKU 38 KILOGRAMA  MESA GODIŠNJE. U EU SE TROŠI VIŠE OD 63 KILOGRAMA SVIH VRSTA MESA.
• DAKLE, U EU SE TROŠI PO STANOVNIKU  25  KILOGRAMA VIŠE NEGO U SRBIJI!
• PROSEČNO GAZDINSTVO U SRBIJI JE 6,4 HEKTARA. U NJEMU POSTOJI JEDNA KRAVA, PET SVINJA, TRI OVCE, TRI KOŠNICE I 43 ŽIVINE!
• U Srbiji postoji 3.257.100 hektara njiva rasparčanih u 19 miliona parcela. Srbiju danas čini i 4.720 sela, od kojih je 1.200 njih sa manje od po 100 stanovnika. Agraromse bAvi 1,15 miliona ljudi u Srbiji! Stočarstov se avi 313.495  gazdinstava. Prema podacima RZS do 2052 godine sa mape će nestati njih 3.000!

                           (Autor je analitičar i publicista)