Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Proizvodnja, potrošnja, pšenice i izvoz
- Prema podacima RZS od 1.07.2025.godine, u Srbiji obavljebna žetva pšenice u 2025. godini na 607.075 hektara. Prosečan prinos bio je 5,9 tona po hektaru, a ukupna proizvodnja 3.605.418 tona!
- U 2024. godini ukupan rod pšenice u Srbiji bio je oko 2,9 miliona tona i to je bilo manje za oko 700.000 tona više nego u 2025. godini…
- Za proteklih godinu dana iz Srbije je ukupno izvezeno u svet 1.159.174 tona pšenice. Najveći kupac pšenice u tom vremenu od 420.703 tona bila je Italija…Ukupna vrednost izvezene pšenice je 239.338.081 evra. U tom vremenu izvezeno je i 189.152 tona brašna u vrednosti od 53.121.403 evra;
- Na Kosovo i Metohiju plasirano, odnosno izvezeno, preko UNMIK, 78.089 tona pšenice i 804 tone brašna iz Srbije!
Branislav GULAN
Bilans pšenice za ekonomsku 2024/25 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2024. godine i podataka Uprave carina koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva, ističe Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitozajednice’’.
On ističe da je od roda u 2024. do juna 2025. godini ukupno izvezeno u svet 1.159.174 tona pšenice iz Srbije. Najviše roda pšenice izezeno je u Italiju i to 420.703 tone. Ukupna vrednost izvozene pšenice je 239.338.081 evra… Izvezeno je i 189.152 toneOd pšenice proizvedene u Srbiji izvezeno je i 189.182 tone brašna. Vrednost izvezenog brašna je 53.121.403 evra.
Najveći kupac pšenice Italija…
Prema raspoloživim podacima Uprave carina dostavljamo Vam podatke o izvozu pšenice i brašna u tekućoj ekonomskoj godini JUL 2024.-JUN 2025. godine:
IZVOZ PŠENICE roda 2024.godine
- PŠENICA – izvoz roda 2024. godine (jul 2024- jun 2025) …………….. 1.159.174 tona
JUL ……………….. 105.716 tona
AVGUST…………. 146.314 tona
SEPTEMBAR… 65.423 tone
OKTOBAR…… 60.674 tona
NOVEMBAR……. 89.321 tona
DECEMBAR….. 143.801 tona
JANUAR……. 84.188 tona
FEBRUAR………… 105.361 tona
MART…….. 129,504 tona
APRIL………. 86.169 tona
MAJ…………. 90.596 tona
JUN…….. 52.107 tona
IZVOZ PŠENICE RODA 2024. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
Najviše brašna otišlo u Bosnu i Hercegovinu!
IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2024.godine:
- BRAŠNO od pšen.roda 2024. godine – izvoz (jul 2024- jun 2025)…………… 189.152 tona
JUL……. 15.602 tone
AVGUST…. 11.788 tona
SEPTEMBAR… 16.520 tona
OKTOBAR… 19.216 tona
NOVEMBAR… 16.317 tona
DECEMBAR…. 16.917 tona
JANUAR….. 13.416 tona
FEBRUAR…. 14.962 tona
MART….. 16.214 tona
APRIL…… 16.313 tona
MAJ…… 15.511 tona
JUN…. 16.376 tona
IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2024. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
- Prema podacima RZS od 1.07.2025.godine, procenjeno je da je u Srbiji žetvena površina pod pšenicom roda 2025. godine bila 607.075 hektara.Prosečni prinos iznosi 5,9 tona/po hektaru, a ukupna proizvodnja 3.605.418 tona (oko 700.000 tona više nego prethodne godine);
PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2024. GODINE
- Izvezeno brašno u ek.god. jul 2024-jun 2025 godine…………..…… 189.152 tona =================================================
- Izvoz brašna za dvanaest meseci (jul 2024-jun 2025 g.) iznosio je 189.152 tone. Ukupna vrednost izvoza brašna za dvanaest meseci iznosila je 53.121.403 evra.
- Od oktobra 2024 g. je ponovo dozvoljen izvoz brašna u KiM. Izvoz je u junu iznosio 103 tone a u maju 128 tona.
- Ukupan izvoz pšenice za dvanaest meseci (jul 2024-jun 2025 g.) iznosio je 1.159.174 tona. Ukupna vrednost izvoza pšenice iz Srbije za 12 meseci iznosila je 239.338.081 evra…
Prosečne izvozne cene pšenice i brašna bile su sledeće:
,,Nove tehnologije, inovacije i udruživanje poljoprivrednih proizvođača predstavljaju formulu uspeha u agraru. Italija je dobar primer njene uspešne primene, a zahvaljujući beogradskoj kancelariji italijanske Agencije za spoljnu trgovinu ITA/ICE, domaći poljoprivrednici i stručnjaci imali su jedinstvenu priliku da otvore„Italijanske kompanije prednjače u primeni najsavremenijih tehnologija u agraru: od precizne poljoprivrede do upotrebe veštačke inteligencije u obradi zemljišta. Italija se pozicionira kao strateški partner, nudeći model koji spaja inovacije, efikasnost i održivost“, poručio je direktor agencije ICE, dr Antonio Ventreska, na nedavno završenom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Poruke, stubovi agrara…
Poruke sa tog događaja snažno su odeknule među poljoprivrednicima, stručnjacima i privrednim subjektima, koji su iskazali interesovanje za praktičnu primenu italijanske formule uspešnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Kooperative u toj apeninskoj zemlji predstavljaju stubove agrara, udružuju na hiljade proizvođača i ostvaruju milionske promete.
„Otvoreni smo za saradnju sa vašim zadružnim sektorom i spremni da im prenesemo sva naša znanja i iskustva, a vidimo da Srbija ima ogroman potencijal u agraru. U Srbiji je neophodno podsticati formiranje zadruga, koje će se baviti preradom sirovina i proizvodnjom finalnih proizvoda. To je put do zone profita u poljoprivredi“, poručio je Đordano Gori, predstavnik jedne od najuspešnijih italijanskih kooperativa, „Agrarni konzorcijum Ravena“.
Potrošnja testenina u Srbiji još ni blizu italijanskoj
Za proizvođače testenina u Srbiji izgleda da dolaze bolji dani, jer poslednih godina ostvaruju dobre poslovne rezultate, iako ne deluje da su kod nas makarone i rezanci (paste i špagete) omiljena jela.
Proizvodnjom makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna u Srbiji se bavi 347 preduzeća koja su u 2024. godini zabeležila dobit od 882,6 miliona dinara (882.614.000). To je u odnosu na godinu dana ranije više za skoro 32 miliona dinara!
S druge strane, ove firme su 2022. godinu zbirno završile u gubitku od 84.923.000 dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Iz kompanije Mitsides Point za Biznis.rs kažu da su dobro pozicionirani na mnogim tržištima, te da imaju značajno mesto kod kupaca u regionu, ali i u manjim prodajnim objektima u Srbiji. „Najveća tržišta na koja izvozimo su Kipar, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija, Francuska, Engleska, Belgija, Izrael, Jordan, gde dobra saradnja sa distributerima rezultira i odličnom snabdevenošću. Orijentisani smo na izvoz i stalno tražimo prostor gde bismo dalje mogli da plasiramo naše proizvode“, isitiču iz ove firme i dodaju da se distribucija proizvoda na teritoriji Srbije obavlja „in house“ i „outsource“.
Poslovanje i dobit podižu iz godine u godinu, a u svom sedištu u Sremskoj Mitrovici kompanija poseduje potpuno automatizovanu fabriku za proizvodnju sušene testenine sa dve linije – jednom za proizvodnju kratke, i drugom za proizvodnju duge sušene testenine. Dodaju da su obe linije kapaciteta jedne tone na sat, što im omogućava da proizvedu do 50 tona testenine dnevno.
Kako navode, potražnja za testeninama u Srbiji zavisi od robnih marki, ali po potrošnji naša zemlja nije ni blizu Italiji. Naprotiv, i dalje su hleb i krompir popularniji od proizvoda od testa. „Nadamo se da će doći vreme kada će proizvodi od testenina biti češći na meniju u našim domaćinstvima. Za sada nije tako. Još uvek su meso i hleb zastupljeniji, samo je privid da se u Srbiji konzumira mnogo proizvoda od testenina“, objašnjavaju iz ovog preduzeća.
Preduzeća sa najviše dobiti…
Na vrhu liste preduzeća sa najvećom dobiti u ovoj delatnosti nalazi se Indoadriatic Industry d.o.o. iz Inđije, sa 443.529.000 dinara, što je u odnosu na godinu pre niži rezultat – tada su ostvarili 557.358.000 dinara. Ova kompanija zapošljava 340 radnika. Na drugom mestu je Mara d.o.o. iz Sombora, koja je u 2024, uvećala svoju dobit na nepunih 255 miliona dinara, sa 148.541.000 dinara godinu dana ranije. U ovom preduzeću je zaposleno 138 ljudi.
Iza njih se nalazi još jedno preduzeće koje je u poslednji godina uvećalo svoju dobit, a to je ,,Stanić Company-2019’’ d.o.o. iz Aranđelovca. Ono je u 2023. godini imalo dobit od 27.648.000 dinara, da bi u 2024. taj rezultat poboljšalo na skoro 48 miliona dinara.
Ukupni prihodi svih ovih preduzeća u 2024. godini iznosili su skoro 9,9 milijardi dinara (9.884.796.000), što je nešto bolji rezultat nego godinu pre, 2023.godine, kada je to bilo – 9,7 milijardi dinara (9.742.435.000).
(Autor je analitičar i publicista)