POGLEDI: Klanica ,,Jugokop’’ čami u stečaju, a mogla bi da uspešno radi!

• Ovčarstvo i tovno govedarstvo u Srbiji beleže napredak. Tov junadi se ne prekida, ali je manji nego pre deset godina, dok se jaganjci na tržište pojavljuju periodično, jer stočari planiraju prinove da bi imali ponudu za pojedine crkvene praznike; 
• Miodrar Milković, direktor Veterinaske sanice u Bujanovcu: Bolno pitanje je Klanica “Jugokop” koja  je u stečaju već 15 godina! Podsetiću, imamo godišnje oko 25.000 do 30.000 jagnjadi samo sa terena Bujanovca i Preševa, a pošto ne završe u klanicu gubi se tako i subvencija za životinje koje su za klanje. Klanica je značajna, pre svega, za  seosko stanovništvo, za ostanak i opstanak ljudi na selu koji se bave stočarstvom. Nadamo se da će ovaj objekat koji postoji (za koji je potrebno uložiti od 2,5 do 3 miliona evra), vratiti nadu stočarima u siguran otkup;
• U godišnjoj proizvodnji za klaničnu industriju naši domaćini imaju oko 160.000 junadi i oko 1.000.000 jagnjadi. Na žalost, većina ove proizvodnje ako se ne računa domaća potrošnja, odlazi živa iz naših obora. U Srbiji, što nije sasvim pouzdan podatak, postoje dve-tri specijalizovane klanice za junad i ovce, iako se ove životinje obrađuju na daleko više mesta javlja Svetlana Dabetić iz Bujanovca.
• Da bi se pokrenuo rad ove klanice pomoć od predsednika Srbije i premijera u ime Udruženja ovaca iz Sanada  pismeno traži Miloš Milanov!

Za jagnjad iz Srbije gotovo, uvek kao i za junad postoji interes na Bliskom istoku i Severnoj Africi i te zemlje se lako mogu opredeliti za uvoz mesa iz Srbije umesto živih životinja. Na takav poslovni zahtev naša zemlja ima najbrži i najjeftiniji odgovor u osposobljavanju za rad klanice „Jugokop“ u Bujanovcu. Ovčije i juneće meso, nema sumnje, u potrošnji  izbiće u prvi plan tokom megadogađaja  – Expa 2027. u Beogradu, javila je  za javnost Svetlana Dabetić iz Bujanovca!

Nakon analize troškova prodaje jagnjadi gde se kamionski prevoz od Sente do Bara plaća 2.900 eura, a avio prevoz od Beograda za Izrael ili Egipat najmanje 200 eura po jagnjetu, „Agroexit centar“ se opredelio da uputi predlog za osposobljavanje ove klanice na više adresa, među kojima je i komorski sistem, Ministarstvo privrede koordinaciono telo za jug…Jasno je, šta bi rad jedne ovakve klanice značio za stočarstvo u Srbiji! Klanica u Bujanovcu je u sezoni, nekada,  obrađivala za tržište više od 100.000 jagnjadi ekstra kvaliteta za probivljive potrošače u Grčkoj, Italiji pa i u Albaniji, Crnoj Gori, Sloveniji, Bosni i Hercegovini… Nakon, samo, površne analize, stručnjaci iz „Agroexit centra“ iz Novog Sada razmotrili su inicijativu odgajivača ovaca i izvoznika i zaključili da je potrebno barem postepeno osposobiti klanicu „Jugokop“ u Bujanovcu za klanje jagnjadi i goveda da se stvori novi oslonac za ove stočare.

• Pribavljeni podaci o izgledu „Jugokopa“ koja čami, su ohrabrujući, ali ako se brzo ne reaguje, lako se može dogoditi da krene pojedinačna rasprodaja inventara, a obično se kreće od sečenja ograde. Jer, kompleks „Jugokopa“ koji je u stečaju deceniju i po, obuhvata depo sa istovarnom rampom od 600 kvadrata, savremeno opremljenu klanicu za preradu mesa površine 450 kvadrata. Na površini od 90 kvadrata nalaze se šest komora za primarno hlađenje, hladnjače (površine 200 kvadrata) za čuvanje zamrznutog mesa gde se nekad skladištilo 120 vagona mesa, postoje i tri tunela za zamrzavanje od 30 kvadrata, pangleraj za iskoštavanje i obradu mesa površine 600 kvadrata kao i prijemni objekti za prihvat i smeštaj stoke. U sastavu se nalazi i vodotoranj sa rezervoarom za vodu, skladišni prostori, administrativna zgrada i kompletna prateća infrastruktura neophodna za nesmetan rad i organizaciju proizvodnog procesa

Regionalna privredna komora Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga podržava inicijativu ponovnog pokretanja bujanovačke klanice – o tome za „Agroservis“ direktor Goran Jović kaže:  Svaku inicijativu koja se tiče otvaranja novih radnih mesta, novih kapaciteta, Privredna komora će uvek podržavati, a i ja lično, ali uvek treba uraditi detaljnu analizu o tome da li stočni fond može da podmiri kapacitete jedne takve fabrike za proizvodnju mesa. Klanica „Jugokop“je bila jedna od prestižnih proizvođača mesa koja je pokrivala i Severnu Makedoniju, Južnu Srbiju i šire. 

Naravno da pokretanjem klanice, razvijamo i seoska gazdinstva i zadržavamo ljude na selu i uz jednu dobru stimulaciju odnosno subvenciju države prema poljoprivrednim proizvođačima može da se napraviti dobra priča. Proizvođači mesa sa juga i centralne Srbije nabavljaju meso iz Vojvodine, što znači da se meso dovozi a sve to povećava cenu. Zato je najbolje da se u bazi, gde se i nalazi bujanovačka klanica, omogući poljoprivrednim gazdinstvima da stočni fond povećaju na veći nivo. Ja sam uvek za proizvodnju hrane i da se hrana stavi kao prioritet, jer sve možemo proizvoditi ali ukoliko nemamo hranu, sve ostalo pada u drugi plan. Tako da, sa stručnim ljudima iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potrebno je uraditi dobru analizu koliko je potrebno poljoprivrednih gazdinstava i stočnog fonda da bi zadovoljili potrebe ovakvog kombinata, koji je u ranijem periodu bio žila kucavica ovog kraja, rekao je direktor Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga Goran Jović.

,,Nezadovoljan sam kad se iznose podaci o izvozu žive jagnjadi, to je pogubno po meni. Sećam se, kad je tokom korone stao otkup jagnjadi, ja sam lično organizovao preko mojih prijatelja profesora iz Makedonije otkup preko klanice u Kavadarcima, koja je klala i prodavala jagnjad Hrvatima i svima  ostalima u EU. Kako bi bilo veće ekonomske koristi, mora postojati neka viša faza prerade, tako bi bili upošljeni transporti, klanica, radna snaga, sve ostalo bi se uključilo što je mnogo bolje nego što ovako izvozimo živu jagnjad. Druga stvar, ako ćemo jagnjad izvoziti preko luke Bar, to će predstavljati veliki trošak, a od Beograda do Bujanovca je nekih 330 kilometara, tako da to nije daleko. Objekat postoji, potrebno je obnoviti liniju klanja, rashladne sisteme i rešiti sistem otpadnih voda (ukoliko nije rešen).Podržavam svestrano tu inicijativu za ponovno pokretanje bujanovačke klanice koja je u stečaju, jer je ona jedina i bila specijalizovana za jagnjeće i ovčije meso, rekao je dr Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ekspert za ovčarstvo. On ističe da je da je velika šteta što ne funkcioniše ova specijalizovana klanica.

• Prema podacima RZS u torovima Srbije ima smo 1.684.013 ovaca! Da bi Srbiaj izbegčla prehrambenu krizu potrebno je da u torovuimak bude najmanje 3,5 miliona grla!

Radojevići u Kovinu imaju 1.700 ovaca!

Ugledni stočar iz Kovina, Aleksandar Radojević sa svoja dva sina bavi se ovim poslom dugi niz godina i trenutno njegovo stado broji oko 1.700 ovaca i 1.000 jagnjadi koje pripremaju za prodaju tokom jeseni. Na imanju još postoji  oko 250 koza i 200 goveda. Iako izgleda da ovo blago koje imaju predstavlja veliki izazov, ipak nije to tako, već je sve „potaman“ ! Inicijativa o osposobljavanju klanice u Bujanovcu na ovom gazdinstvu ima podršku, a smatraju da će se to dogoditi jer je to, zapravo, novi doprinos države za ovu granu stočarstva. Ne treba ovde puno analiza i elaborata oni su bili jedina specijalizovana klanica sa visokim  učinkom! Njena obnova je potreba za sve odgajivače u Srbiji . Pravi je trenutak da se klanica isčupa iz stečaja jer je to investicija koja može vratiti život ovčarima uz potrebnu tržišnu sigurnost. Iz ove klanice bio je veliki izvoz jagnjdadi kupljene u celoj zemlji i to je doprinosilo razvoju ovčarstva. Krave su nas odgajile, krave su nas odškolovale. …Ovako počinje priču Tomislav Stojanović, sedamdesetpetogodisnji stočar iz bujanovačkog sela Levosoje – geodetski inženjer u penziji koji je bio učesnik na projektu izgradnje Klanice „Jugokop“: Ponovno pokretanje klanice je prioritet juga Srbije. Obnova bi mogla da reši pitanje plasmana velikog broja tovnih grla u bujanovačkom kraju. Klanica u funkciji bi znacila jače stočarstvo i sigurniju budućnost, naglasio je Stojanovic. Klanica predstavlja jedan od najvažnijih stubova razvoja stočarstva i poljoprivrede oko nas. Njeno ponovno pokretanje omogućilo bi stočarima siguran plasman stoke, smanjilo troškove transporta i otvorilo mogućnost za otkup po tržišno prihvatljivim cenama. Ovo nije samo ulaganje u jedan privredni objekat, već ulaganje u budućnost stočara, poljoprivrede i čitave lokalne zajednice, zaključio je Stojanović uz obećanje da će, ako klanica počne ponovo da radi, znatno uvećati svoje stado, navodi Stojanović.

• Bolno pitanje je Klanica “Jugokop” koja  je u stečaju već 15 godina kaže direktor Veterinarske stanice Bujanovac Miodrag Milković: Podsetiću, imamo godišnje oko 25.000 do 30.000 jagnjadi samo sa terena Bujanovca i Preševa, a pošto ne završe u klanicu gubi se tako i subvencija za životinje koje su za klanje. Klanica je značajna, pre svega za  seosko stanovništvo, za ostanak i opstanak ljudi na selu koji se bave stočarstvom. Nadamo se da će ovaj objekat koji postoji (za koji je potrebno uložiti od 2,5 do 3 miliona evra), vratiti nadu stočarima u siguran otkup! Ukazivali smo nadležnima na ovaj veliki problem i nadamo se da će u narednom periodu biti sluha za “Jugokop”, ne samo kad je u pitanju teritorija Bujanovca, već svih sedam nerazvijenih opština koje su prilično devastirane, kada se govori o fabrikama i radnim mestima. Ovo bi bio značajan izvor prihoda za Pčinjski, Jablanički i Pirotski okrug. Sam početak obnove klanice bio bi vrlo pozitivan jer je ovde vidljiva tradicija i mentalitet za ove poslove, kaže Miško Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu.

Dr Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu, dodaje, ovde je bolno pitanje je klanica! Jer, ovde ljudi vole stočarstvo i vide šansu za govedarstvo i ovčarstvo, ističe Milković. Svako seosko gazdinstvo može da sprema za prodaju bar 2-3 bika, kao nekad, i da od njihove prodaje pokrivaju svoje troškove na godišnjem nivou. Znači seljak neće biti zavisan od bilo kakvih drugih uslova kada je u pitanju opstanak sela. Otuda je klanica sigurna investicija, koja može da donese pozitivne rezultate, ističe Milković i napominje da se ovčarstvi.

• Država je sad, nikad većim, izdvajanjima pomogla stočare. Nadamo se da ćemo dostići nivo od 2000-te godine, kada smo imali preko 35.000 ovaca na teritoriji Bujanovca i oko 20.000 goveda. Činimo sve da stočari ostvare profit kada je u pitanju govedarstvo i ovčarstvo – tvrdi Milković!
• U opštinama Bujanovac i Preševo govedarstvo raste oko sedam odsto godišnje, ovčarstvo oko 14 odsto, a kozarstvo čak 18 procenata na godišnjem nivou. I mlečno govedarstvo na teritoriji opština Bujanovac i Preševo je u konstantnom porastu! Koriste se  vrhunski bikovi sa velikim procentom fertiliteta po dozi semena tako da nam je u ovoj situaciji koncepcija preko 68 odsto i na planinskom i na ravničarskom terenu opštine Bujanovac i Preševo, ističe  direktor Veterinarske stanice Miodrag Milković.

Litraža i cena!

 Međutim, povećanje litraže mleka na ovim teritorijama ne prati i cena mleka. Otkupna cena mleka je oko 40 do 45 dinara po litru i to je „manji problem “ u odnosu na to koliko je vreme isplate mleka pojedinih  mlekara. Od  svih mlekara koji su na tržištu Bujanovca i Preševa, samo dve mlekare su sa korektnim periodom isplate mleka, dok su tri mlekare sa kašnjenjem više od šest meseci. Na oko 5.500 umatičenih plotkinja koje imaju, prosečna  mlečnost je u odnosu na pretprošlu godinu, već porasla od 5.364 litra na 5.500 litra u 2025. godini. U prvih šest meseci 2026. godine, povećana je mlečnost i to izrazito u nizijskom delu ovih opština, dok su u planinskom delu prisutni veliki problemi sa otkupom mleka. Zbog toga sve više stočara prelazi na sistem krava – tele, što predstavlja dodatni rizik za opstanak mlečnog govedarstva u ovom kraju.

,,Veterinarska stanica Bujanovac omogućila je stočarima iz Bujanovca i Preševa da prvoklasna grla nabave po najpovoljnijim cenama! Ono što je prilično uticalo na povećanje mlečnosti je uvoz visokokvalitetnih junica simentalske rase iz Nemačke u toku 2024. i 2025. godine. Sva grla koje su otelila žensku telad su zadržana i nadam se da će i naredni potomci ostati na teritoriji opština Bujanovac i Preševo. Zahvaljujući subvencijama Republike Srbije u prošloj godini ostavili smo 551 junicu, u pretprošloj godini 450, a ove 2026. godine samo u prvih šest meseci imamo oko 360 junica koje su ostale na gazdinstvima za priplod’’, navodi Milković.

• Inače, za „Najbolju praksu u stočarskoj proizvodnji kroz povećanje stočnog fonda“ Veterinarska stanica Bujanovac dobitnik je posebnog priznanja na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu održanom u Novom Sadu od 16. do 21.maja 2026. godine.

Podrška stočara iz Vojvodine!

Posle objavljivanja ovog teksta u javnosti, javili za podrškui aktiviranja ove klanice javilo se i Udruženje odgajivača ovaca „Čokanska cigaja” iz Sanada. Oni traže podršku i od predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Srbije. Udruženje odgajivača ovaca „Čokanska cigaja” iz Sanada 12 godina okuplja domaćine, koji se bave ovim poslom!

,,Pored izložbe ovaca, kada za to imamo novca, vodimo i razgovore o razvoju i aktuelnim temama vezanim za naše ovčarstvo. Mi smo u regionu gde ima oko 36.000 ovaca i, skoro, polovina stada je usmerena na pašnjake Izuzetno nam je korisno što ste se jasno opredelili da pašnjaci pripadaju samo stočarima i da nema preoravanja. Da bi to opredeljenje postalo potpuno primenjivo važan je zakonski rad lokalne uprave i inspekcije. To ide sporo i neodgovorno, pa molimo za podršku koja nam je bitna, kao i korišćenje zelenih površina kojima raspolažu javna preduzeća – vode i šume. Potrebno je da se košenje ustupi stočarima, a ne nakupcima. Upoznati smo sa opredelenjem Uprave za zemljište da se sprovede novi model korišćenja pašnjaka i to podržavamo i molimo za hitnost u prenošenju i kontroli rada lokalnim upravama’’, navodi Miloš Milanov, predsednik ovogo udruđenja, između  ostalog upismu upućenom predsedniku i premijeru Srbije.

Poznato je da ovčarstvo ima stagnaciju ili mali rast broja grla, a to je rezultat državnih podsticaja i izvoza i prodaje jagnjadi. Za živu jagnjad i meso imamo malo kupaca u svetu, pa tako i izvozimo godišnje samo oko 250.000 grla. Ponuda je tri puta veća i to je veliki problem farmera.

• Potrebno je da se kao Vlada aktivirate i osposobite klanicu za jagnjad u Bujanovcu, a kako smo čuli, postoje dva rešenja da se proda iz stečaja ili da se da u zakup!

Od presudnog je značaja da veliki izvoznici (4-5 ih ima) imaju efikasnu podršku države, a ne da se na odobrenja, sertifikate i dozvole čeka i po 90 dana. To je loš odnos prema odgajivačima i naš zahtev je da se to promeni u Upravi za veterinu, navodi Milanov.

Šta će doneti sledeća godina oko korišćenja luke Bar, nije poznato, a zna se da će Crna Gora od polovine godine da primenjuje sve zakone prema nama, kao što danas čini EU prema nama. Izgradnja rečnog terminala na Dunavu za utovar stoke je složen posao i povezan je sa plovnim tokom i kapacitetom brodova, ali to može biti oslonac za izvoz.

Stariji stočari znaju da je za odgajivača ovca davala prihod –  od jagnjeta, vune i mleka. Danas to nije slučaj. Ako se ne ustali izvoz biće nesigurnosti

• Predlažemo da se u idućoj godini donesu sledeće mere: da se iz sredstava zaštite životne sredine finansira sakupljanje vune u svakoj zajednici gde je to potrebno. (Takva praksa postoji.)
• Za preradu ovčije vune postoje i rešenja da se posebnom tehnologijom proizvodi biološko đubrivo. Ispitivanje je obavljeno i stočarska zadruga u Bujanovcu ima tehničke uslove za postrojenja ove prerade – čeka odgovor od nadležnog ministarstva za traženu pomoć u novcu, što podržavamo!
• Ovce se šišraju jednom gpodoipšnejui i od svbek ovce se dobija tri do četoroi kiloga,ma vune. Ona se sad baca, a zna se da se oena ne sagove i njenop  uništavanje i prirpodoi traje skoro ceo vek!
• Značajan podsticaj bi bio da se uvede premija za ovčije mleko isporučeno mlekari ili predato preko zadruge u iznosu od 60 dinara. Svega pet farmera muze ovce u Vojvodini – većina u južnom Banatu!

Praćenje genetike u ovčarstvu i ukupan rad poljoprivrednih savetodavnih službi u ovom sektoru nije ujednačen. Naša služba u Senti je u stalnom kontaktu sa ovčarima, ali je izbor grla za poboljšanje rasnog sastava slab, jer je uvoz otežan.

• Molimo i da se konačno formira centar za veštačko osemenjavanje ovaca i specijalizuje barem jedan institut za stočarstvo, koji prati kretanja u ovčarstvu!

Molimo Vas da pomognete dalji razvoj ovčarstva i ulaganjem u pojila (bunare), kao i nabavku priplodnih grla, piše Miloš Milanov iz  Udruženja odgajivača ovaca predsedniku i pemijeru Vlade Srbije.

Odgajivači ovaca sa velikom nadom očekuju da će se ubrzano otvoriti klanica „Jugokop“ za klanje jagnjadi u Bujanovcu koja je sada u stečaju, a nekada je bila pravi gigant u mesnoj industriji na području cele zemlje. Istovremeno, u Bujanovcu se planira i izgradnja postrojenja za preradu ovčije vune u biološko đubrivo. 

Ovo su zapravo planovi Stočarsko zemljoradničke zadruge „Bujanovčanka“ koja uz Veterinarsku stanicu predstavlja stub i oslonac razvoja u ovom regionu.  Direktor zadruge Srđan Mitrović za „Agroservis“ kaže da se razvoj stočarstva na području Bujanovca i Preševa može pozitivno oceniti jer, zapravo, farmeri na svojim imanjima imaju uvećanje stada ovaca i goveda. U ovom trenutku postoje svi razlozi da se aktivira klanica u Bujanovcu, kaže Mitrović. Kada je reč o jagnjadi samo naše dve opštine imaju blizu 19.000 ovaca, a imamo i napredak u broju goveda pa se može planirati i klanje junadi jer „goveđi program“ može biti interesantan i za izvoz, zaključuje Srđan Mitrović.

Prve reakcije na ideju o aktiviranju klanice u stečaju, na bilo koji način su dobile širok odjek u celom regionu. Sa područja Potisja u AP Vojvodini gde je razvijeno ovčarstvo Josip Češljar, direktor Poljoprivredno savetodavne službe u Senti ističe: ,,Od ulaganja državnih podsticaja u ovčarstvo, najvećih u ovom regionu Evrope, ponuda jagnjadi za klanje se svake godine povećava i važno je da imamo jedan siguran oslonac i u izvozu mesa od jaganjaca i ovaca, a za to nam je potrebna industrijska klanica u kojoj bi mogli da prerađujemo i goveda. U našem regionu ima oko 38.000 ovaca i ponuda za junad nije manja na godišnjem nivou od 5.000 grla. Ove godine bi bili u problemu, kaže Češljar, da kompanija „Kontakt“ iz Adorjana nije realizovala dva izvoza jagnjadi, a priprema i treći. To je skup posao, pogotovo avionski. „Zreli smo za klanicu“ i vraćanje starih kupaca na ovo tržište kao što su bili Italija i Grčka, navodi Češljar, uz uverenje da će to doprineti još većem uvećanju broja goveda i ovaca u Srbiji. Farmeri iz Banata sa Peštera, Šumadije, Mačve… su uz ocene o izvozu jagnjećeg mesa, uočili da je to izuzetno korisan posao.

Čedomir Keco, prfesednik Udruđenja tovljča junadi u  Srbiji, koji se bavi orgnizacijom izvoza jaganjadi iz Srbije daje punu podršku pokretanju ove zapuštgebne klancie. Jer, će iamti ouen ruike posla, a dobar deo nezapsoplenih na jugu Srbikje dobiće posao. U samom Bujanovcu ima i oni koji smatraju da je ova inicijativa samo „predizborna priča“ pa ispada da je logično izdvajanje 200 evra po komadu za prevoz jagnjadi avionom od Beograda do Alžira, kao i trošak kamionskog prevoza od Sente do Bara u iznosu od 2.900 evra.

Ipak, prevladava razumevanje da je ponovno aktiviranje klanice „Jugokop“ koja je sada u stečaju pravi potez i za svaku pohvalu je uključivanje u ovu inicijativu Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga na čelu sa direktorom Goranom Jovićem. U ovu inicijativu uključen je i ,,Agroexit centar’’ iz Novog Sada gde pripremaju stručnu pomoć.

                                                             (Autor je analitičar i publicista)