POGLEDI: Predlog Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine!

• Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora ka ulaku u EU, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do početka 2025. godine. Sve to bilo je bez javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike;
• Ova prošla Strategija poljoporivrede Srbije, kada je doneta 31. jula 2024. godine proizvođačima hrane i narodu je obećavala med i mleko. A, to je bio godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto,  ili u lošijim godinama 6,1 odsto!
• Ništa od toga se nije ostvarilo.  Srbija je imala samo štete od nje: Jer, rast agrara u toj deceniji bio je samo 1,7 odsto ili godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!
• Srbija je među retkim zemljama u   svetu koja je skoro dve godine provelea bez strategije agrara,. A, to znači da nije imala taj Agrarni Ustav! Ali je  bila država bez Prehrambenog suvereniteta!
• Sad je urađen Predlog nove Straegije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine! Specijalna savetnica ministra polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Tatjana Brankov kaže da se najvažnije izmene u okviru Predloga strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbij pored povratka Prerhambenog suvereniteta Srbije, odnose i na očuvanje zdravlјa pčela, organsku proizvodnju, čija je uloga značajno osnažena, kao i  razvoj bio-distrikata;
• Dosadašnja strategija bila je socijalnog karaktera, a nova prema obećanju treba da bude razvojna!

Međutim, sam predlolg priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo samo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije i operativnu politiku.

Strategija o razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije bila doneta, njena važnost bila je produžena do početka 2025.godine, ali i tada bez javne rasprave, što  je ostavilo  mnogo prostora za kritike. Od tada pa danas, evo pred kraj aprila 2026. godine Srbija, je možda bila I jedina zemlja na svetu bez ovog strateškog dokumenta!

Recenzija ovog bivšeg dokumenta, koji je izradilo 240 stručnjaka, predstavljena je još krajem jula 2014. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Vlada Srbije je strategiju usvojila 31. jula 2014. godine. Međutim, obećanja o javnoj raspravi , navodno i u Skupštini Srbije nikada nisu ispunjena! Ta strategija pada nikada nije bila u toj obećanoj javnoj raspravi. Kada je završena izrada strategije, simboličnajvna rasprava je bila u Beogradu, Nišu i Novom Sadui. Potom je ona  je usvojena na kraju jula 2014. godine u Vladi Srbije. Tada je bila najavljena javna rasprava  u Skupštini Srbije, a narodu je bilo obećano da će je posle toga usvojiti i Parlament!  Kao i da će biti obavezujuća za sve naredne Vlade. Nažalost, strategiju je usvojila samo Vlada a u Skupštinu nikada nije ni upućena. Jer, se možda i verovalo u to šta je napisano pa da neće biti usvojena!? Jer, se već tada verovalo da se ona neće ostvariti. Iako je ovaj  sad već bivši dokument, doneo sve što se loše što se dešava u poljorpoviredi Srbije pa čak i da se izgubi Prehrambeni suverentiet Srbije, kada je svinjsko meso u pitanju.  O njenim rezultatima  primene nikada  se nigde nije raspravljalo! Čak nema ni odgovornosti odgovornih autora za tako loš rad i nanošenje štete Srbiji.

Samo u 2023. godini za uvoz svinsjkog mesa, mleka i prerađevina potrošeno je oko 574 miliona evra. U 2024. godini da bi Srbija imala mesa u mesarama potrošeno je čak 650 miliona evra. A, u 2025. godini kada je oko 100.000 tona mesa, potrošeno je oko  milijardu evra! I prinosi u agraru Srbije su sad mnogo niži nego li recimo pre tri ili četiri pa neki pet decenija!  O tome postoje analize u Republičkom zavodu za statistiku. Pa se tvdi da je budućnost polojoprivrede Srbije prvo da se ona vrati u prošlost, da se postignu ti nekadašnji prinosi pa tek onda da se nauka bavi pronalaženjem novih sorti i hibrida otpornih na suše i klimatske poremećaje! I, naravno, kada se napune staje sa govedima, obori sa svinjama i torovisa ovca, da se radi na povratku izgubljenog Prehrambe nog suvereniteta!

Jer, danas, u 2026. godini Srbija nema prehrambeni suverenitet. Ali, I pored toga pored u 2024. godini imala je trgovinski suficit u trgovini sa svetomm, kada je  hrana u pitanju.  U 2024. godini od izvoza hrane prihodovano je 5,1 milijardi evra, dok je za uvoz hrane potoršeno 3,9 milijardi evra. Imali smo trgovinski suficit kada je hrana u pitanju od 1,2 milijardi evra. To je dobro, ali  gledajući šta sve Srbija može i koje količine hrane da proizvdede i izveze – i nije. Svi imamo štete, kreatori agroekonomske politike su izgubili ugled, poljoprivrednici, narod i zemlja u celini imaju i materijalne štete. Jer, Srbijamorfa da uvozi hranu, koju bi trebala da proizvodi za izvoz. A, oni koji su  pisali i usvojili štetnu strategiju nisu ni odgovarali za taj loše napisanj dokument, niti se bilo  od njih izvinuo za taj loše obavljen posao;

• Prema ovom, tada ambicioznom dokumentu, koji je donela Vlada Srbije krajem jula 2014. godine, bio je obećan i planirano da godišnji rast poljoprivrede iznosi 9,1 odsto u dobrim godinama, odnosno 6,1 odsto u lošim;
• Realnost je, međutim, pokazala surovu sliku – rast je u celoj toj deceniji od 2014. pa do 2024. godine bio samo 1,7 odsto, ili godišnje u proseku je to bilo svega  0,17 odsto!
• Strategija je bila napisana na 145 strana, a namenski je finansirana je sa 8,2 miliona evra iz fondova tri evropske zemlje!

Glavni recenzent bio je prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici,  I on je pre recenzije očekivao da će dokument biti ključan za razvoj agrarnog sektora, ali rezultati govore drugačije. Jer, kada je pročitao napisano, njegove primedbe na netačnost, štetnost i nerealnost tog dokumenta nisu prihvatili kreatori, ali ni tadašnje vlasti prilikom usvajanja tog dokumenta u Vladi Srbije, krajem jula 2024. godine.

• Autori strategije su, suprotno onom na šta ih je upozoravao Lovre, izgradili svoju viziju na neosnovanim pretpostavkama. Ključna projekcija bila je da će udeo poljoprivrede u BDP-u porasti na 15-20 odsto do 2024. godine, što je već tada delovalo kao fantazija! Prema dokumentu, da bi se to ostvarilo poljoprivreda bi morala rasti po godišnjoj stopi od  9,19 odsto, a kada bi se desila loša godina, onda je taj rast rast trebao da bude, prema kreatorima, 6,1 odsto! Recenzent je  tada upozorio na te manjkavosti, pa je naglašavao da takvi rezultati nisu zabeleženi ni u jednoj zemlji sveta, a čak i da se ostvare bili bi pogubni za ekonomiju zemlje!

Strategija pada od 2014. do 2024 godine

• Agroanalitičari kažu da je projekcija rasta bruto investicija u poljoprivredu od 10-15 odsto godišnje, u prošloj strategiji bila takođe, kritikovana i nerealna!

Podaci ukazuju da je udeo poljoprivrede u ukupnim stranim investicijama tada bio između 0,7 i 1,6 odsto, što pokazuje slab interes investitora. U takvom okruženju rast investicija potreban za proširenje navodnjavanih površina za 210.000 hektara je gotovo nemoguć. U 2024. godini prema podacima RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara. Pred kraj 2025. godine Državni revizor je kontrolisao trošenje ogromnog novca, od 58 mliona evra za navodnjavanje u javnim preduzećima  Vojvodine, i utvdio da nema rezultata u potrošenim parama, jer, sistemi nerade! Njive su i dalje žedne. Prvi rezultati te strategije, već tada su najavljivali  manju proizvodnju hrane, a prema analizama prinosi su manji nego pe nekoliko decenija ili čak i pola veka!

Do  kument je pretpostavljao da Srbija raspolaže obiljem agrarnih resursa, iako statistika to demantuje. Prosečna dostupnost poljoprivrednog zemljišta po stanovniku je ispod evropskog i svetskog proseka. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, 2023/24 godine u Srbiji postoji samo 3.257.100 hektara korišćenih oranica. Popis je pokazao da Srbija ima samo 508.365 gazdinstava. Stočarstvom se bavi samo 313.495 gazdinstava. U Srbiji sad postoji samo 698.605 grla stoke, zatim 2.349.176 grla svinja, 1,7 grla ovaca, oko 150.000 gla koza, više od 14,5 miliona grla živine i 1,26 miliona košnica za pčele.

• Popis poljoprivrede je pokazao da se ovom granom, ukupno bavi 1.150.653 lica. Ili prosečan  broj članova i stalno zaposlenih na svakom porodičnom gazdinstvu je po 2,2 lica. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji tek po jedna krava, pet svinja tri ove tri košnice pčela;
• U Srbiji postoji 4.720 sela. Čak u 600 sela danas više nema ni jedne krave! Popis je pokazao da u 1.200 sela ima manje od po 100 stanovnika i da če nestati za 10 do 15. godina. Prema proceni RZS  do 2052. godije sa mape Srbije nestaće ukupno 3.000 sela!
• Prosečan prihod po hetaru njiva u Srbiji je do pojave KOrone 19 bio je oko 1.200 evra po jednom hektaru! U novoj strategIji se ističe  da je to sad 1.800 evra po hektaru!

Takođe, predviđanja o razvoju trgovine putem Produktne berze u Novom Sadu, sa godišnjim rastom od 11,4 odsto, smatrala su se preterano optimističnim jer ova institucija tada nije ni funkcionisala kao prava berza!

Iako je strategija formalno postavila adekvatne ciljeve, poput rasta proizvodnje i stabilizacije prihoda proizvođača, predložene mere nisu garantovale njihovo ispunjenje. Uloga Direkcije za robne rezerve, koja je trebalo da postane efikasan tržišni mehanizam, ocenjena je kao neodrživa u kontekstu postojećeg zakonodavstva i dotadašnjih iskustava.

Prva godina sprovođenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja umesto očekivanog rasta od 6,1 donela je pad proizvodnje od čak osam procenata. I tako redom, bilo je više godiha sa padom nego sa rastom proizvodnje!

• „Srbija je, ironično, beležila nižu proizvodnju nego tokom 2014. godine kada su katastrofalne poplave smanjile rod. Sve što se sad loše dešavalo u agraru Srbije posledica je te loše Strategije za koju je glasalo svih 240 autora i garantoalo razvoj od 9,1 odsto ili 6,1 odsto godišnje u ulošim godinama. Ništa se od toga nije ostvarilo ostim toga je su Sribju sa takvim ocenama doveli do toga da je izgubila Prehrambeni suverenitet kada je meso u pitanju. Mesare su pune jer se uvoze ogromne količine mesa, ali je i poklan i ogroman stočni fond u zemji, pa su mesare sam prividno pune!

Stranci pisali okvirnu Strategiju!

• Još alarmantnija situacija je bila je krajem 2024. godine sa izradom prvog novog nacrta strategije, koja je bila predmet oštrih kritika. Ministarstvo poljoprivrede Srbije tada je odbilo da Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije dostavi okvirni nacrt buduće strategije na 100 strana, izrađene u drugoj polovini 2024. godine. Na tom dokumentu radili su timovi iz Sarajeva, Ljubljane i Srbije. U tom timu bilo je 10 stručnjaka iz Sarajeva, 10 iz Ljubljane i četiri konsultanta iz Srbije!

Kada je taj okvirni Nacrt strategije odbijen u Odboru za poljoprivredu, pronađeno je novo rešenje da se krene u izradu novog dokuemtnha, tek krajem 2024. godine. Dokument je počet da se radi aprila 2025. godine, kada je formirana nova Vlada Srbije, Ministar poljoirovirede, 17 po redu od 2000. godine postao prof dr Dragan Glamočić, koji je po drugi put seo u tu fotelju. Tada se krenulo sa reformom poljoprivrede u Srbiji i to će još dugo potrajati…

• Za specijalnog savetnika je izabrana prof dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je dobila zadatak da radi novu Strategiju poljoprivrede Srbije. Rečeno je da će njen zadatak biti, prvo da se vrati Prehrambeni suverenitet Srbije. Nacrt tog dokumenta je urađen i on je psole javne raspave pretvoen u predlog  do aprila 2026.. godine. Sad se očekuje da ga usvoji Vlada Srbije. Posle usvajanja treba da važi do 2034. godine. On treba da izleči bolesnu poljoprivedu Srbije! Ali, za to će biti podrška i cele zemlje Srbije! Jer, neće biti dovoljno samo ono što je napisano ako ne bude podrške i od  onih koji treba to da sprovode u život, lokalnih zajednica, ali i onih koji treba to da finansiraju!  

Šta donosi  Predlog  Strategije?

Evo šta se nalazi u tom Predlog novog dokumenta, koji do 2034. godine treba izleči teško bolesni agrar Srbije kao i da reši nagomilane probleme u poljoprivredi Srbije. Šta sve i koji problemi treba da se reše u ovom budućem agrarnom dokumentu, odnosno agrarnom ustavu počitajte na sledećim stranama gde je predtstavljen taj document!

Predlog Strategije do 2034. godine između ambicioznih ciljeva i starih strukturnih problema!

• Predlog nove strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!
• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije, Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!
• Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
• Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesimaIpak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan!

Dokumenat, realnost ili samo deklaracija!?

Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, sman­jenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proiz­vodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne os­tati na nivou preporuka.  Za razliku od pre­thodnih strateških dokumenata, predlpg izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sek­tor sa najvećim potencijalom za opor­avak;

• Predlog Strategije poljoprivrede i rural­nog razvoja Republike Srbije za pe­riod 2026–2034 postavlja ambiciozan cilj: obnovu Prehrambenog suvereni­teta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim mode­lima proizvodnje. Za razliku od pre­thodnih strateških dokumenata, predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog Prehrambenog sistema, ali i kao sek­tor sa najvećim potencijalom za opor­avak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta!

Međutim, sam predlog priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi doku­ment obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivre­du i ruralni razvoj, koji će ovu strate­giju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku!

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni kara­kter!

Nova Strategija pokušavaće da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinst­vima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u rural­nim sredinama?

Iako Strategija forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu poljoprivredu i pri­menu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pris­tup realan za prosečno poljoprivred­no domaćinstvo u Srbiji (jer je starost vlasnkka 60 godina!).  Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, sman­jenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje­.

Ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne os­tati na nivou preporuka. Ministarstvo poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima Nacrta Strategije poljoprivrede i rural­nog razvoja i svoje komentare dostave najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

• Predlog Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine predstavlja najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća poljoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemljišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovoljnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane!

Šta nudi novi Predlog?

Dakle, predlog strategije, kao i svi dosadašnji (*primedba autora) postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem).

• Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1 odsto nasvega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20 odsto na oko 13 odsto ukupne zaposlenosti. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovoljna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema!

• Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalje ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću;

Stočarstvo prepoznato kao ”najslabija karika“

• Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemljištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene!

• Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa ciljevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravljanja stajnjakom i primenu precizne poljoprivrede – ali ostavlja otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu!

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se smanjuje. Strategija priznaje njihovu ključnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbiljno ugrozili njihovu održivost. U tom smislu, dokument najavljuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolju integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivo

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put

• Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke poljoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta;

Međutim, sam predlog priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Subvencije kao ”socijala“ – nepopularna, ali nužna reforma!

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter. Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažljivo dizajniranih prelaznih mehanizama, ciljane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača!

Visoke tehnologije, niska realnost

Iako Strategija snažno forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu poljoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji.

• Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo poljoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima!

U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremljena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim ciljevima Strategije.

Manje površina, lošiji kvalitet!

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije, Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama;

• Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena

• U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemljišta predstavlja jedan od najalarmantnijih pokazatelja stanja u agraru. To se prikayhuej kada je upianju javoanvjanej, javnih pov[rina yadru]nkih njia, ali po priv put navodnajvanja paorskkih povr[oina. Jer, statkistika je prikaza;la da je u 2025.godini bilo navodnvajnnjo samo 47.543 hektara javnih i zadružnih njia.
• Ali, i na osnovu poslednjih analiza stručnjaka službe Državnog revizora taj procenat od 8,3 odsto je u velikom pitanju, jer nisu pušteni u pogon predviđeni projekti, a pare za njihovu gradnju od 58 milion evra su potrošene!? Zemlja je i dalje suva i žedna!  Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se od  obradivih 3.357.100 hektara javnih i zadružnih površina u 2025. godini navodnjavalo samo 47.543 hektara! To je mnogo manje od ovog procenta!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolje upravljanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka. Jer, još davne 1977. Godine prilikom otvaranaj brane na Tisi i hidrosistema D-T-D kod Novog Bečeja, obećano je navodnjavanje na 510.000 hektara i odvodnjavanje. To je osalo samo obećanje!

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

• Posebno zabrinjava priznanje u samom predlogu dokumenta o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija! Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“?

• Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Realističnija dijagnoza, ali ključ je u primeni

Predlog Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2026–2034. godine donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.

Prvobitnopristilgih 18 predloga javne rasprave, većina je prihvaćena iugađena u predlog Strategije!Specijalna savetnica ministra polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Tatjana Brankov kaže da se najvažnije izmene u okviru Predloga strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine odnose na očuvanje zdravlјa pčela, organsku proizvodnju, čija je uloga značajno osnažena, kao i na razvoj bio-distrikata.

„Organska proizvodnja je sada jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, biodiverzitetom, javnim zdravlјem i ruralnim razvojem. Razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim prostorima kao i veće uklјučivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva“, navela je autorka za okruglim stolom u Beogradu u okviru javne rasprave o Predlogu strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026-2034. godine.

• Ona je istakla da je struktura Predloga strategije u potpunosti usklađena sa zakonskim okvirom i da su definisani vizija, opšti cilј i šest posebnih cilјeva razvoja sektora polјoprivrede i ruralnih područja;

„Javne konsultacije su već sprovedene u decembru 2025. godine, a nacrt, pa predlog, su razmatrani i na sednici Odbora za polјoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument. Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedbi, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen“, rekla je Brankov, saopštilo je ministarstvo.

 Po njenim rečima  svi zainteresovani su imali su mogućnost za vreme javne rasprave da dostave predloge i sugestije, saopšteno je iz resornog ministarstva.

• Ukazano je na značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i na unapređenje politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD;
• Posebna pažnja, kako je istaknut,  posvećena je pčelarstvu, sa cilјem očuvanja zdravlјa pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava. Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda!“
• Naglašeno je da su u strategiju uvrštene i mere za očuvanje autohtonih rasa i sorti, podrška mladima u polјoprivredi, razvoj stočarstva i unapređenje direktne prodaje proizvoda „sa praga“!

Takođe, predloženo je osnivanje Saveta za zaštitu polјoprivrednog zemlјišta i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma, kao i dalјe unapređenje vodoprivrede, posebno u kontekstu upravlјanja vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova!

Kako kaže, određeni predlozi nisu prihvaćeni, pre svega, oni koji se odnose na detalјne finansijske i regulatorne mehanizme, jer strategija predstavlјa okvirni dokument, dok će se konkretne mere razrađivati kroz posebne programe i zakonska rešenja.

• Ocenjeno je da je predlog strategije sveobuhvatniji u odnosu na prethodne, ali je i ukazano na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno u sektoru proizvodnje mleka i položaja malih proizvođača!

Na kraju ostaje otvoreno pitanje: Da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažljivo dizajniranih prelaznih mehanizama, ciljane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača.

          (Autor je analitičar i publicista)