POGLEDI: Šećerna repa u svetu Evropi i Srbiji!

Vreme gašenja šećerana!

• Evropska unija je 2000. godine imala 257, a 2020. godine 96 šećerana. Dakle, u 20
• godina ugašen je 161 pogon. Pre sedam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je ispod 405 evra neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra. 
• Pre tri decenije bilo je čak 14 šećerana u Srbiji, četiri u Hrvatskoj, dve u BiH i jedna u Sloveniji. Danas ih na ovim prostorima  ima ih samo šest!
• Prosečna proizvodnja šećera na prsotorima Jugoslavije bila je oko 400.000 tona od čega je kvota za EU iznosila 181.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad pa je tako u Srbiji 2025. godine pod repom bilo oko 31.000 hektara, a proizvedeno je oko 200.000 tona šećera;
• Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 14 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde prosečno oko 40.000 hektara. U ovoj 2025. godini ,,slatki koren’’ se vadi sa 31.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jeseni

Šećer, važan proizvod privrede, neophodan za ljudsku ishranu!

„Šećerna repa je pored suncokreta naša najvažnija industrijska biljka, a šećer je važan proizvod privrede i neophodan artikal ljudske ishrane„, pisalo je u nekadašnjem priručniku Šećerna repa 1979. godine pok Sredoja Stanaćeva iz novosadskog Poljoprivrednog fakulteta,  koji  je tada isticao  višestruku korist njenog uzgoja – od ishrane stanovništva, razvoja prehrambene industrije, pozitivnog uticaja na ratarsku i stočarsku proizvodnju do razvoja agroindustrije i privrede u celini. Tqadašnju inbdustriju šećera Srbiji vodio je i gradio nove šećerane u Srbiji u to vreme tadašnji predsdnik  Izvšrnog  Vojvodine  pok Nikola Kmezić.

Vremena se menjaju, a kako je reč o sirovini s kojom se danas globalno trguje, valja njenu proizvodnju i budućnost posmatrati na širem nivou. 

• Indija je sad najveći proizvođač šećera na svetu i očekuje rekordnu proizvodnju i povećanje izvoza u narednoj tržišnoj godini, dok Brazil, najveći proizvođač, takođe planira obilnu žetvu, što će globalno tržište šećera dovesti u višak ponude i pritisnuti cene naniže; Indija je ove godine beleži oporavak proizvodnje nakon dve godine sa smanjenom proizvodnjom. Poljoprivrednici su povećali zasade šećerne trske vođeni obilnim monsunskim kišama koje su obezbedile dobre zalihe vode, pa se očekuje rekordna proizvodnja šećera i rast izvoza počev od oktobra 2025. godine;
• Brazil je i dalje vodeći proizvođač šećerne trske i šećera u svetu. Očekuje se uspešna žetva zahvaljujući povoljnom vremenu i obilnim kišama, što će doprineti velikoj proizvodnji šećera u 2025. godini.

Globalni efekti i tržište

• Zbog velikog rasta proizvodnje, posebno vraćanjem Indije na globalno tržište sa ukidanjem izvoznih kvota, očekuje se značajan višak šećera u narednoj sezoni, što će dovesti do pada cena šećera na svetskim berzama.
• Cene šećera su već pale, i u poslednjih nekoliko godina beleži se deflacija cena u većem delu Evrope, uključujući i region Adrije, sa padom cena i do 7,5 odsto  u nekim zemljama.
• Prema analitičarima, viškovi u proizvodnji i očekivanja velike ponude dodatno će pritisnuti cene naniže u 2025. godini.

Potrošnja šećera

Iako najveći proizvođači povećavaju proizvodnju, potrošnja šećera prati trendove tržišta hrane i pića, kao i promene u potrošačkim navikama, ali globalno potrošnja šećera još uvek ostaje na značajnom nivou zbog široke upotrebe u prehrambenoj industriji, što čini šećer ključnim agrarnim proizvodom u svetu.

Zaključak je da Indija i Brazil dominiraju svetskom proizvodnjom šećera, a očekivanja za 2025. godinu su kao da će proizvodnja biti na rekordnim nivoima sa viškovima na tržištu. To će verovatno uticati na pad cena i povećanje izvoza, naročito iz Indije koja se oporavila kao snažan globalni igrač. Ovi trendovi direktno utiču kako na proizvođače, tako i na potrošače širom sveta, uključujući i region Evrope.

Ove informacije su zasnovane na najnovijim analizama i izveštajima iz 2024. i 2025. godine. Nakon dve godine, Indija očekuje rekordnu proizvodnju šećera i rast …

Evropska unija vodeći je globalni proizvođač šećera od šećerne repe, ali tek 20 odsto ove namirnice na svetu dolazi od te kulture, dok je ostatak poreklom od glavnog konkurenta, šećerne trske čiji su najveći ambasadori Brazil i Indija. Podaci govore kako se većina repe uzgaja u severnoj Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, ali ona ima itekako bogatu istoriju na našim prostorima. 

Sistem EU kvota i domaćih podsticaja menjao se kroz decenije njenog uzgoja, a što je itekako uticalo na poslovanje i naših prerađivača slatkog korena. Nakon deregulacije (ukidanja kvota) i liberalizacije EU uvoza )kada je Sribja imala kvozu izvoza šećera od 181.000 tona) danas na području Evrope na njenu proizvodnju negativno utiče niz faktora: od same povećane proizvodnje u državama članicama, uvoza jeftinijeg trščanog, preko klimatskih promena, do značajnih dizanja ekoloških standarda i sve manje mogućnosti primena određenih pesticida. 

• Tržišni analitičari EU proizvodnju šećera procenjivali su na 20 miliona tona (2017.), što za zajedničko tržište, što za izvoz u Izrael, Norvešku, Albaniju i druge zemlje. S druge strane, uvozni dolazi iz brojnih zemalja poput Brazila, Kolumbije, Kube i ostalih egzotičnih karipskih, pacifičkih i afričkih destinacija. 

Šećerni divovi

• Evropska unija je 2000. godine imala 257, a 2020. godine 96 šećerana. Dakle, u 20 godina ugašen je 161 pogon! Pre sedam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je ispod 405 evra neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra. 

Domaći i inostrani uzgajivači i fabrike su pod sve većim pritiskom. Primera radi, samo pre nekoliko godina je 20 odsto nemačkih proizvođača odustalo od uzgoja ove kulture. Cene su tada pale na istorijski minimum od oko 312 evra po toni, što otvara brojna pitanja o perspektivi.

Sektor je u konstantnoj promeni, čitavom nizu preuzimanja s ciljem optimizacije i opstanka, koja tako odgovara na daleko niže cene rada i sirovina uvezenog šećera. Danas na području Evrope vladaju veliki igrači, konglomerati, poput nemačkih „Südzucker“ i „Nordzucker“, francuskih „Tereos“ i „Cristalco“ ili holandskog „Louis Dreyfus“. Delom „Südzuckera“ jeste i austrijska „Agrana“ koja je preuzela „Magyar Cukor Zrt“ u susednoj Mađarskoj.

U Srbiji sa 14 na tri šećerane u pogonu!

U Srbiji je trend promena u ovom sektoru takođe očigledan, gde je pre dve decenije bilo 14 šećerana ukupnog kapaciteta prerade do 700.000 tona šećera na godinu. Nakon međunarodnog tendera Agencije za privatizaciju 2002. godine za prodaju šećerana započeo je proces privatizacije onih u Crvenki, Kovačici, Baču, Žablju i Pećincima i najavljen onih u Senti, Novoj Crnji, Sremskoj Mitrovici i Kovinu.

Danas je ta proizvodnja pala na njih tri!. Onu u Crvenki u vlasništvu grčke kompanije „Hellenic Sugar“ (6.500 tona šećerne repe dnevno) i tri „Sunoko“ u Vrbasu (6.000 t/dan), Pećinicama (8.000 t/dan) i Kovačici (koja je do pre nekoliko  godina prera]iala 7.000 tona, ali ni ona vise) koje posluju u okviru „MK grupe“ pokojnog Miodraga Kostića. 

• Prosečna proizvodnja šećera bila je oko 400.000 tona od čega je kvota za EU iznosila 181.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad pa je tako u Srbiji lani pod repom bilo oko 30.000 ha, a proizvedeno je oko 200.000 tona šećera. Kada je reč o prosečnom „prinosu“ šećera po hektaru, on je između šest i sedam tona. 

Hrvatske šećerane

Na području Evrope unazad tridesetak godina ugašen je velik broj šećerana, a poslednja u tom nizu je „Tvornica šećera Osijek“ čiji je dnevni kapacitet prerade bio 7.500 tona. Dve nedelje pre nje proizvodnju je ugasila virovitička šećerana ,,Viroćć s kapacitetom prerade od 4.000 tona repe dnevno. Tako je u Hrvatskoj ostala još samo ona u Županji, kapaciteta prerade od 6.000 tona na dan? Sve tri su do privatizacije ’90-ih bile u sastavu nekadašnjih industrijsko-poljoprivrednih kombinata (IPK), kasnije osječka u vlasništvu Žito Grupe Marka Pipunića, a druge dve pod kapom Viro grupacije Željka Zadre. Iste su se pod teretom otežanih uslova poslovanja 2019. udružile u jedinstvenu Hrvatsku industriju šećera. Treba istaći i nekadašnju baranjsku Tvornicu šećera kod Belog Manastira, koja je do zatvaranja bila u sastavu kombinata PIK Belje.

Bijeljinska se prodaje skoro deceniju!?

Ne možemo, a da ne spomenemo Fabriku šećera Bijeljina, koja se smatrala najvećom prehrambenom fabrikom u čitavoj Bosni i Hercegovini, privatizovanu 2010. godine. U istoj je, pet godina kasnije, bio pokrenut stečajni postupak, a ona se od tada bezuspešno prodaje. Nekada davno kod ba;aka hje postojala jend aod novijih mod3ernih [e’erana. Kada je privatizovana i postala vlasništvo MK Grupe, veoam brzo je u njoj zaustavljenaq proizvodnja šećera. Mašine su iz Bača prenete u šećeranu u Vrbasu. I danas kod Bača postoje zidine te jedne od najnovijih šećerana u vrme njihoved gadnej u Vojvodini. Autor oivih redova, I analičar ovoihj redovga, kada je nekada davno igrađrena ova šećdera, a najveći deo sirovjan je dpobijala sa tadašnej vojvne ustanvoe Karađorđevo iz istoimenog mesna udalejnog šećerana smao nekoliko kilometara. I jewndo dana došlo je do nesporazuam između direktora tadašnje proizvodnje u Vojnoj ustanovi sa direktorom šećerane. Nesporazum je rešen tako, što je ,,slatki koren’’ proizveden u Vojnoj ustanovi umesto u Bač, transporotovan na preradu u šećeranu u Bjeljini. To je bilo mnogo skuplje, ali je tako osalo sve dok nije ugašena šećerana u Baču. Posle toga menjala su se rukvodstva u obe šećerane,  a oduke i nesporazumi nisu  rešeni, kako je trebalo. Javnost je o tome govorila, mediji su pisali… Ali je ,,jeftinija proizvodnja šećera od repe“ kada je ona transportovana u Bjeljinu, bio jeftiniji od nego da je od predavanja samo nekoloiko kilometara udaljenoj šećerani u ataru Bača. Posle toga došle su razne krize ratovi, sankcije, privatizacije, pa se gasila jedna po jedna šećerana na području eks Jugoslavije!

Danas u toj zemlji, članici bivše Jugoslavije,  kada je o šećeru reč, od 2008. godine, posluje posluje rafinerija u Brčkom iz Agran-Studen grupe, u vlasništvu međunarodne korporacije sa sedištem u Beču, dijelom „Südzucker“-a. 

Slovenija ostala bez šećerane

• Tu je i nekadašnja slovenska fabrika šećera iz okoline Ormoža, koja je bila u većinskom vlasništvu holandskog koncerna Consum i italijanske kompanije SFIR. Ona je svoje pogone ugasila još 2006. godine, nakon 27 godina rada. Iako je bilo nastojanja, proizvodnja u njoj kasnije nije vraćena, ali se koriste skladišni i logistički kapaciteti.

Iz krugova proizvođača dolazi informacija kako je Evropska unija kroz mere restrukturiranja uložila značajna sredstva, tačnije, 5,6 milijardi evra, u velike šećerane. Kako se navodi, upravo zato veliki mogu preživeti udare na tržištu. Legitimno je zato zapitati se – da li postoji mogućnost da naše šećerane i naš šećer bez ovakvih ulaganja uopšte budu konkurentni?

,,Sunoko’’ sad proizvodi 170.000 tona šećera!

Kompanija „Sunoko“ će ove godine preraditi oko 1,2 miliona tona šećerne repe sa blizu 22.000 hektara, što će rezultirati proizvodnjom od oko 170.000 tona šećera, saopštila je danas MK group.

Kompanija „Sunoko“, članica MK Group, započela je ovogodišnju kampanju prerade šećerne repe u prerađivačkim centrima u Vrbasu i Pećincima, a palјenju peći u šećeranama tradicionalno su prisustvovali zaposleni.

Zbog kišovitog marta setva je počela kasnije nego što je planirano, a čak 12 odsto posejanih površina moralo je da bude presejano zbog šteta od mraza, pokorice i vetra. Kako je istaknuto, od kraja maja do sredine jula polјoprivredni proizvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima.

Generalni direktor „Sunoka“ danas Slobodan Košutić ističe je da se uprkos nepovolјnim vremenskim uslovima, šećerna repa pokazala otpornijom od drugih ratarskih kultura i opravdala svoju titulu kralјice polјa, pa se na većini površina očekuje prinos na nivou petogodišnjeg proseka. „Uprkos manjoj površini koja je zasejana šećernom repom, ovogodišnja kampanja će obezbediti stabilno snabdevanje domaćeg tržišta šećerom, a određene količine biće i za izvoz. Nastavlјamo sa kontinuiranim ulaganjima, saradnjom i pružanjem pomoći polјoprivrednim proizvođačima, kao i razvojem novih tehnologija, jer je to jedini način da obezbedimo održivu proizvodnju i zadržimo lidersku poziciju Srbije na regionalnom tržištu šećera“, izjavio je Košutić.

• Ove 2025. godine u Srbiji je šećerna repa posejana na 31.000 hektara, a zbog klimatskih uslova donela je brojne izazove, navedeno je u saopštenju.

Svoj doprinos ove godine imao je Istraživačko-razvojni centar „Sunoka“, koji je kroz praćenje bolesti i pojave štetočina davao preporuke uzgajivačima šećerne repe kako da zaštite useve na najbolјi način, predlagao sortimente otpornije na sušne uslove i pružao agrotehničke mere za bolјu konzervaciju vlage u zemlјištu. Na ovaj način omogućeno je da list šećerne repe bude dobro zaštićen od bolesti uz manji broj fungicidnih tretmana, a usevi su očuvani u uslovima suše, navedeno je u saopštenju.

„Sunoko“ će svojim kooperantima i ove godine ponuditi najbolјe uslove ugovaranja za proizvodnju šećerne repe koji će za 2026. godinu biti poznati u septembru!

Suša prepolovial prinose

Zbog suše u Srbiji prinosi šećerne repe više su nego prepolovljeni, a kako u razgovoru za javnost ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran, svi prolećni usevi zbog visokih temperatura doživeli su ozbiljno smanjenje proizvodnje, naročito kukuruz i soja.

“Iako je još uvek teško govoriti o tačnim podacima jer se štete razlikuju od njive do njive – u zavisnosti od toga da li su sejani rani ili kasni hibridi, kao i da li je setva bila rana ili kasna – štete su ozbiljne. Posebno kada uzmemo u obzir da je kukuruz vodeća ratarska kultura, koja u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede učestvuje sa oko 15 do 17 odsto. Kada kukuruz podbaci, to se odražava na celokupnu poljoprivredu“, ističe Prostran i procenjuje da će šteta u vidu smanjenog prinosa iznositi više od 50 do 60 odsto, što će se preciznije znati kada počne berba ili žetva.

• Po njegovim rečima, soja je još više stradala, a pad od 20 do 30 odsto osetiće se i kod suncokreta, čija je žetva počela, a koji se, za razliku od ostalih kultura i nekako izvukao.  Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 14 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde prosečno oko 40.000 hektara. U ovoj 2025. godini ,,slatki koren’’ se vadi sa 31.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jeseni

Kada je reč o cenama krajnjih proizvoda na rafovima, naš sagovornik kaže da se mogu praviti razne računice i da veliki uticaj imaju cene na svetskim berzama.

“Ako se ostvare određeni benefiti – bilo kroz poreske olakšice ili odlaganje otplate kredita – moguće je da cena ulja ne poraste značajno. Međutim, ako pođemo od stvarnih činjenica – roda i cene na svetskom tržištu, doći će prvo do povećanja cene suncokreta kao zrna, a po toj analogiji sve govori u prilog rasta cena. Ali ostaje da vidimo i kolike su nam trenutne zalihe, da li se njima može malo amortizovati i cena”, napominje Prostran.

Kada je reč o cenama šećera, on smatra da će na njegovu cenu više uticati tražnja od strane prerađivačke industrije, nego od samih potrošača. A velika je korelacija i između cena voća i šećera.

“Domaćice će se ove godine zbog visokih cena voća, ali i ukoliko šećer poskupi, manje odlučivati za preradu, čak i za svoje potrebe. Ako pođemo samo od prinosa i količine šećerne repe, pada proizvodnje, moguće je naslutiti povećanje cene, ali će one zavisiti i od berzanskih cena i tražnje”, ocenjuje Prostran i dodaje da je šećerna repa kultura koja ima najmanju takozvanu elastičnost tražnje.

“Pšenica se može čuvati dve godine, a da ne promeni svoju vrednost, ista je situacija i sa kukuruzom, može se i suncokret čuvati, ali šećernu repu ne može. Ili ćete je odmah predavati ili ćete praktično bankrotirati, ako ste ušli samo u tu proizvodnju. Zato se kaže da ona ima jako malu elastičnost tražnje, koja traje od vađenja do isporuke. Ona u takozvanim kupama može da stoji najviše od 20 do mesec dana”, navodi on i dodaje da su danas u Srbiji vodeće šećerane Sunoko i Hellenic sugar.

Očekuje se da će ukupan rod i proizvodnja biti smanjeni, ali ukazuje da su svi ovi proizvodi berzanski, od šećera, soje, do kukuruza i pšenice. Šećer je berzanski proizvod i on pre svega zavisi od cene na Londonskoj berzi. Ove cene imaju veoma veliki uticaj na sve pomenute proizvode i od berzi u svetu, koje praktično diktiraju cene i kod nas. Imate proizvode bez kojih ne možete, ali i onih koji se mogu racionalizovati u potrošnji. Takav je slučaj sa šećerom i uljem. Ako povećate cenu, doći će do smanjenja potrošnje.

Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, kažu poljoprivrednici. Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na „normalne godine“.

„Prošle godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra. Ove godine imam repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje jer ne možemo da radimo za ‘ništa'“, rekao je Periša.

Po njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju. Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo. On je kazao da su prošle 2023. godine dva mlada meštanina dala svoju zemlju u zakup i otišla u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati. „Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište prošle godine bilo zasejano šećernom repom 500 hektara, a ove ni punih 30 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

 

Obećanja, ima, ali svetla u tunelu još nema!

Proizvođači repe ističu da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače.

„Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema“, rekao je Periša.

• Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. Obrađije se 3.257.100 hektara.

Nemoguće je, kako je rekao, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, samo je prve godine imao zaradu od 10.000 evra, prošle godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra. 

On je naveo da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“. „Prošle godine mineralno đubrivo koje proizvodi Eliksir u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara“, rekao je Periša. Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam. Naveo je da istovremeno dok poskupljuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila, ali je cena takva da teško pokriva troškove, dok suncokret košta 45 dinara po kilogramu, kao i prošle godine. „Ne vidim svetlo na kraju tunela, obrađujem zemlju zato što to volim, ali od ljubavi se ne živi. Obećanaj ima, ali svestla u tunelu još nema“, rekao je Periša.

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara rekao je da nije siguran da će ove 2025. godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona.

„Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

                                         (Autor je publicista i analitičar)