SRBIJA JE BILA ZEMLJA PARTNER NA 63. SAJMU MEĐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI U SLOVENIJI

Srbija će imati dovolјno hrane uprkos suši!

• Tokom 2024. godine Sloveniaj je bila 117. Izvozni partern Srbije, a 10 uvozni!
• U 2024. godini 4.479 privrednih subjekta iz Srbije je poslovalo sa Slovenijom. Njih 1.405 je samo izvozilo, a 2.296 sa bavilo uvozom. Pored toga njih 805 je obavljalo poslove  izvoza i uvoza  u oba smera;
• U Srbiji je do kaj aaprila 2025. godine poslovalo 963 aktivna privredna subjekta čokji su večinski vlasnici  bili pravna ikli fizuička lica iz Republike Slovenije;
• Perspektivni sektori yhas saadnju Srbije i Slovenije su: prehrambena industrijqa, indsutrija plastike, indsutirja nameštaja i metalska industrija;
• Međunarfodni sajam AGRA jenajznačajnija sajamska manifetacoija u regiomnui u oblasti poljoporivrede, prerhambene idnsutgrije, šumastva i ruralngoi razviaj celog regiona;
• Na sajmu u Gornjoj Radgoni svake godine se okupi oko 1.700 izlagača iz oko 35 zemalja. Priredbu godišnje razgleda više više od 100.000 posetilaca;

Branislav GULAN

Privredna komora Srbije (PKS) i Ministarstvo polјoprivrede Srbije organizujvali su nastup srpskih privrednika na 63. Međunarodnom sajmu polјoprivrede i hrane AGRA 2025, koji je održan u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, od 23. do 28. avgusta. Suorganizator bilo je Društvo agrarrnih novinara Vojvodine.

Srbija je ove godine bila zemlјa partner ovog sajma, što je redstavlјalo  posebnu priliku za promociju domaćih kompanija i jačanje regionalne saradnje. Slovenija je za srpsku privredu strateško tržište od izuzetne ekonomske važnosti, ne samo kao tržište za plasman roba i usluga, već i kao značajna investiciona destinacija ili baza iz koje se efikasnije može realizovati ulazak na tržište EU zemalјa, navode u PKS.

Najvažniji sajqam te vrste u široj regiji bio je prava prosalva međunardongo I međugeneracijskog povezivanja  i umrežavanja u Evropi. Yajedn sa prtenrskom zemkjom sajam AGRA, što je ove goidienj bila RFepubliak Srbija, sviej novosti I proizvdo ena sajmu je presavilo 1.710 izlagača iz 35 zemakja! Sajam AGRA decenkijama se oržava po visokim pokriviteljstom predsednice Republike Slovenjije dr Nataše Pirc Musar.

AGRA U BROJKAMA

• 1.710 izlagača;
• 35 država;
• 14 držAva izravno prisutnih (Alžir, Austrija, Zambija,Hrvatska,  Indija, Ialija, Mađarska, Mali, Nemačka, Poljska, Senegal, Slovačka, Slovenija, Srbija);
• Na  18.000 kadratnuih metara nalayi se zložbeni proctor u sajamskim halama;
• Na 34.800 kvadratnih metara nalazi se vanjski izlođbeni proctor;
• Žicvotinej sumogfle da se vid ena 3.000 kadrfatnuh metara izložbenog prostora;
• Manjež se nalazio na 15.300 kvadratnih metara;
• Ukipanj izlođbeni prsotor se nalazio na 71.100 kvadratnih meara izložbene površine;

,,Na izložbenim prostorima bile su prikazane savremene poljoprivredne tehnologije vodećih svetskih proizvođača i inovativ nih mladih tvrt,ki, vrhusnek marke poljoprivrednih i šumarskih strojeva Privredna komora Srbije (PKS) i Ministarstvo polјoprivrede organizuju nastup srpskih privrednika na 63. Međunarodnom sajmu polјoprivrede i hrane AGRA 2025, održan je u Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, od 23. do 28. avgusta 2025. godine. Na sajmu su se mogle videti  vrhunske marke poljoprivrednh i šumafrskuih mašina i opreme, sjeme, sadnice, sredstva za ishrfani uaštitu biklja, opemu za vinarstvo, prerhaqbvmeno – pr3erašiačku industrijui gastronmiju. Za degustaciju i kupnju bili izvrsni prerhabembni proizvodi vrhunska vina. Uz sve to na sjamu je bioiprikjazabnuih razno9liki program poljopsruvrednuih objekatam proizvdoa za korišćenje obnovljivih izvorqa energbiej i opreme za uređene vrtlova kao i za okoliš stanovanja’’ , istie;l Miran Mate, rukovodilac odnosa s javnošču AGRA Gornjoj Radgoni.

Ministarstvo poljoporivrede, šiamrstva i vodoprivrede Republike Srbije i nastup domaćih kompanija na Privredna komora Srbije po prvi  put su zajednički organizovali nastgup domaćoj kompanija na 63-. Međunarodnomk samu poljoprivrede i hrane AGRA 2025. Na njemu se predsavlailo i 15 domaćih kompanija iz Srbije. Među njima su bile asocijacija i instititucije prerhrambene indsutrije, semenske i organske proizvodnje, pakoanaji infovativne prerade hrane i proizvođači polu-pneumatskih točkova  za poljoprivredne mašine. Posdetioci sajma imali su i priliku da se  upoznaju sa raznovrsnom i kvalitetnom ponduo0mk idnustrije hrane Srbije pa je to bila prilika da uspostave kontakte sa pouzdanim partnerima iz Srbije.

Srbija jee ove godine bila zemlјa partner ovog sajma, što je predstavlјalo posebnu priliku za promociju domaćih kompanija i jačanje regionalne saradnje. Slovenija je za srpsku privredu strateško tržište od izuzetne ekonomske važnosti, ne samo kao tržište za plasman roba i usluga, već i kao značajna investiciona destinacija ili baza iz koje se efikasnije može realizovati ulazak na tržište EU zemalјa, navodi direktor za regionalnu saadnju u Privrednoij komori Srbije Aleksandar Radovanović.

Bila je to i prilika da Srbiaj koakj imka jaku poljoprivrednu tradiciju uz inovacije i modernkizaciju sektora, a u kojoj je duboko ukorenjen ,,kult hrane’’ koji je is sastavni deo nacionalne kulture.  Sa 4,1 miliona hektara plodne zemlje u Srbiji koja se nalazi i pod povoljnom klimom, Srbija kao zemlja partner sajma AGRA 2025,  proizvodi raznovrsne nacionaken kulture.Jer, proizvođači iz Srbije su davne 1820. godine izvozili robu u svet i druge proizvode u Zapadnu Evropu. Danas se se to nasleđe ogleda ogleda u modernom poljoprivrednomk setkioru peppoznatom po kvaltietui inovacijam. Dokaz svega toga je činjenica da se Srbija nalazi među vodećim izvoznicima zamrznute maline, da je treći proizvođaćč šljia u svetu,, sa prosečnom godišnjom proizvodnjomk ščljia od okoko 500.000 tona, da u Sribji postoji 42 milioan stabala šljia na oko 72 milioan hektara. Proizvodpi se između 350.000 i 500.000 toan jabuka, koje su cenejene na svetskom tržištu, dok su jagoa, kupihna, trešnja, višnja i grožđe prepozanti po prirordbnij slatkovi i izuzetom kvaltgietu kao rezultat gajenja na čistom tlu od strane iskusnih proizvošača posvećenih zdravoj hrani. Osnov uspešne poljoprivredne proizvdohnej u Srbiji je snažna poveđćenost visojimj standardina i bezb ednsoti hrane. Upotreba GMO je zakonom zabranjena i sva hrana proizvedena u Srbiji po  zakoihu je ne – GMO! Srbiaj je sve više prepoznata po orgqanskij proizvodenau više od 6.300 sertifikovanih organskih proizvođača, koju koristi obrađuije više od 21.000 hektara zemlje, uzgajajući organske žitarice, voće, povrće i druge kulture bez upotrebe sintetičkih hemikalija, Svake godine sve više  poljoprivredhnika prelazi na organske metode, uz podrškz državnih podsticaja i frastuću gkobalnu potrašnju ua orživo9mj zdravom hranom. Ta posvećenost čistoći i odrđivsoti omolgućava da izuviz hane iz Srbije ispunjavam najstrože međunarfdne sandarfdde, uključujuči ui onhe EU tržišta.Srbiaj je danas i jedna od vodećih evropskizh proizvođača semenskog materijala i sadnica, zahvaljujućimreži naučnoistrađivačkih instituta koji razvijaju voisoko prinoseće i kliamfski otporne useve. Poostoji 16 specijalizoanih instituta koji direktno sarađuju sa poljoprivredniciam iz Srbihje, obezbeđujućči im seme i sadbni materijal najvišeg kvaliteta i prilagođenosti životnoj sredini.

• Srbija ima snažnan prehrambeno – prizvođački sekltor koji značahjnoi doprinisi vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Oaj sektor čini okio trećiu ukupone prerađivačke idnsugtrije u –srbiji i obuvhatga oko 4.900 kompanija koje zapošljvaju oko 70.000 ljudi. Od voćnih sokova, džemova i zamrznutog povrća, do vina i  gurmanskih delikatesa. Proizvođači iz Srboije ponudili sui širok spektar prerađenih proizvdoa po međuanrfdonim standadima kvaliteta. Ova kombiancija tradicio nalne proiyvodnje i moderne prerade omogućava Srbiji da efikasno i pouzdano snabdeva globalna tržištga sirovom i prerađenom zdavom hranom;
• Srbija i Slovenija su prirodni partneri sa snažnom političkim i ekonmskim bilateralnkim vezama, 2024. godine trgovinska razmena dve zemlje  dostigla je nivo od skoro 1,7 miliajrdi evra;
• U 2024. godini Slovenija je bila 17 izvozni partner Srbije, a 10 uvozni;
• U toku 2024. godine spoljnotrgovinska raymena Srbije i Slvoenije iynosila je 1,68 milijardi evra i bila je za 41,7 milioan evra veća od one u 2023. godini za 2,5 odsto.  Izvoz ui posmatranim perodu vredoe je 700 milioahn eva, đšto je za 18,4 miliona  evra ili za 2,6 odswto manej od  2023. godine. Uvoz u 2024. godini povećan je za 60,1 milioaneva i iznosi 986 miliona evra, što je za 6,5 odsot više od onog u 2023. Godini. Kada je Srbije u puianju ona ima u 2024. godini u trgovini sa Slovenijom deficit od 285,2 milioan evra i on je bio u odnosu na 2023. godinu veći za 78,4 milioan evra;
• Tokom prva tri meseca 2025. godine robna razmena izme]u Srbije i Slovenije iznosila je 437,9 miliobna evra. toi je bio rats u odnsoiu na oprethdohnu godini ya 34,5 miliooanevra ili više ili za 8,5 odsto uodnsko una prethoidnu 2024. godinu. Izvoz robe iz Sribje u tom vremenu iznosio je 185,5 milioahnj evra, štoi je rast zua 11,9 milioanj eva, štoi je za 6,8 odstgo vieš upodnsou na isto vreme 2024. godine. Uvoz iz Slvoehnuej za prva trimeseca 2025. godinhge  iznosio je 252,4 miliona evra i to je rast za 22,6 miliaohnevra ili za 9,8 odsto. Srboije j eu prva tri mesec au trogivnji sa Slvoenijimk zabeleeželia trgovinski deficit od 66,9 odsto ili od 19 odsto;
• Nja sajmku AGRA godišnje razgleda više od 100.000 posetilaca. Na njemu bude i više od 1.700 izlagača iz 35 zemalja;
• Srbija ima bezcarinski izvoz gotovo svih poljoprivrendih proizvoda u EU, svog najvećeg trgovinjskog partnera,a kao člancia CEFTA zoven slobodne trgovine neometano trguje sa zemljama regionja. Srboija ima oi sporazume o sčlboo0dnjoij trgovini sa Turskom, zemljAMA efta, Rusojom, NR Kinom, UAE, a od 1. septemba ove godien i sa Egiptom. Ova široka mreža trgovinskih veza, zuajedno sa usklađenosti sa sandadima EU, omogućava međunardonim kupc9imka soigurni i predvoididvsaradnjusa privrednima iz Srbije;
• Stoačrstvo u Srbiji predsavlje mnoigo više od same proizvdojje i ključni je pokretač ruralnogf razvoja, osanka mladih na selu i rasta bporja poljoprivrendih gazdinsava. To se posebno odnosui na povećanje broja malih gazdinsava jer oni nisu konkurencija industriji, već su specijalizoivani što donosi autentičnsot, kvalitet  i nova radna mestaa, naročito za žene i marginalizoahnde grupe;
• Digitalizacijaa i inovacije su neophdonoi za praaćenje globalnih trendova i unapređenje proizvodnje, dokoumentovana međunarodna saradnja omogućava plasman naših proizvoda na strana tržišta;
• Partnerstvo Srbije na sajmu AGRA 2025 u vojstvu zemlje partnera,  bilo je pravo mesto da sve proisutne zemlje, a bilo ih je 35, identifikuju oblasti sa najvećim poencijalom za saradnnju kompanija i povezivanje sa međunarodnim partnerima;

Na Nacionalnom paviljonu Srbije sajma AGRA 2025. godine predstavili su se:

• GEROVIT – proiyvdonja ambalaže od plastike;
• CMABNA – ogranak MEDINO – proizvodnja i perada meda i drugih pčelinjih proizvoda;
• NANA PROM – proiyvdonjaydavog keksa bez šećera i matičnog soka od aronije;
• ZLATIBORAC – prerada i konzervisanje mesa;
• DESTILERIJA ZLOKOLICA – proizvodnaj vrhunskih voćnih rakija;
• SERBIA ORGANICA – nastup u okviru udurfženja za razvoj organske proizvodnje:
• ROYAL BALM – prirodna organska kozmetika
• Vinarija PLAVINCI – organska vina
• EKOFUNGL – organska proizvodnaj pečuraka i premium hrane
• SIGMA CRVENKA – sredstva zadezinfekciju u medicinskim i opštima uslovima;
• Institut za ratarstvo i oovrftarstvo NS seme – istraživanje i razvoj u oblastgi biotehnologije i semenske proizvodnje;
• ATM LAZIĆ – montaža idnsurijskih mašina i opeme za pakovanje, paketizaciju i ,,end – of – line’’ sisteme;
• GRANOLA FAKTORY – proizvodnja gotove hrane za kućne ljubimce;
• LARGO – proizvdohnja polu-pneumaskuih točkova za poljoprviredne mašine;
• Udruženje Begoiradski festival –RAKIA FEST –  proizvođač opreme i ambalaže za rakiju i jaka alkoholhna pića;
• ŽITO – BAČKA – proizvodhnja mlinarskih proizvoda;
• ELIXIR GROUP – vodeći regionaklni proizvođač fosforne kiseline i komoleksnuh minealnih đubriva, posvećen inovacijama i održivoj poljoprivredi;
• CARNEX DOO – Proizvodnja mesa i mesnih preraševina sa zaokruženim sistemom proizvodnjje ,,od farme do trpeze’’;

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije prof. dr Dragan Glamočić poručio je na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Sloveniji 2025. godine, da nema razloga za paniku kada je reč o prinosima ove godine u Srbiji. On je podvukao da je suša svakako ostavila posledice,ali da je ukupna proizvodnja stabilna i da će hrane biti dovoljno za domaće potrebe, kao i za izvoz.

„U javnosti se pojavljuju dramatične procene da je suša nanela katastrofalne posledice i da će Srbija ostati bez hrane. Želim da poručim da nema razloga za paniku. Suša je nešto na šta ne možemo uticati, ali prinosi pokazuju da će hrane biti dovoljno“, istakao je ministar Glamočić. On je precizirao da su prinosi kukuruza u proseku manji za svega sedam do osam odstpo u odnosu na prošlu godinu. Tada je bilo rodilo ukupno 5,2 miliona tona.To znači da će kukuruza biti dovoljno za ishranu naše stoke, a ostaće ga i za izvoz“, naglasio je ministar. Za ishranu stoke u Srbiji sad potrebno  oko 3,5 milina toan kukuruza. To je mnog manje nego li pre dve ili  tri decenije Kada je reč o suncokretu, on je naglasio da je uprkos različitim lokalnim rezultatima, ukupni rod za oko sedam odsto  veći nego prošle godine. „Žetva je već u toku i prvi rezultati su ohrabrujući“, dodao je Glamočić. Prema oceni ministra, bolji rezultati nego prošle 2024. godine zabeleženi su i kod soje za nekih 20 odsto, dok je kod šećerne repe situacija posebno povoljna – očekuje se rast prinosa za osam odsto. „Sve to pokazuje da poljoprivreda nije jednostavna matematika i da biljke imaju svoje mehanizme borbe sa sušom. Mnogi naši proizvođači sve više koriste sisteme za navodnjavanje, a stvarna površina pod zalivanjem je daleko veća nego što pokazuju zvanične statistike“, naglasio je ministar.

On je podsetio da je država i ove godine nastavila da ulaže u navodnjavanje, pa su u rad puštena dva nova sistema – u Čačku i Malom Iđošu – koji pokrivaju više od 5.000 hektara. „To je dokaz da država kontinuirano ulaže u ovu oblast i da smo spremni da i u narednom periodu širimo kapacitete“, poručio je Glamočić.

Srbija u razvoju polјoprivrede mora da se usmeri na intenzivne delatnosti

Srbija u razvoju polјoprivrede mora da se usmeri na intenzivne delatnosti i da umesto što izvozi pšenicu i kukuruz kojim drugi hrane svoju stoku, više radi na prerađenim proizvodima, semenu i drugim kulturama, izjavio je danas ministar polјoprivrede Dragan Glamočić.

On je za Tanjug rekao da je polјoprivreda 2020. godine u bruto dodatoj vrednosti učestvovala sa oko šest odsto, a prošle godine sa 3,7 odsto, iako su u međuvremenu budžetska davanja ovom sektoru skoro duplirana.

„Polјoprivreda duplo više dobija iz budžeta nego što doprinosi. Nije ona smanjila svoj doprinos novčano, ali jeste relativno. Zašto? Zato što su se drugi sektori razvijali. Razvijala se građevina, IT i drugi sektori. Zato ja stalno potenciram investicije i da moramo ići na intenzivne delatnosti koje donose mnogo više novca a tu pričamo o preradi i gajenju kultura“, rekao je on.

Naveo je primer voća, gde je Srbija, po njegovoj oceni velesila i sa 200.000 hektara pod voćem, od izvoza što voća što voćnih prerađevina, godišnje prihoduje oko milijardu i po evra. S druge strane sa 1,7 miliona hektara koliko naša zemlјa ima pod žitaricama, prihoduje se samo 500 do 600 miliona evra.

Odgovarajući na pitanje šta bi trebalo da se uradi da se stanje promeni i polјoprivreda postane intenzivna, rekao je da agrarna politika mora da se vodi pametno. „Moraju da se osluškuju i prate svetski trendovi, a ne da se ugađa po svaku cenu i da se podleže različitim ucenama“, naveo je on.

Prema njegovim rečima u Srbiji je oko 90 odsto polјoprivrednika zadovolјno onim što dobija od države i politikom koju u agraru vodi država. „Zadovolјniji su oni koji skromnije žive, iz krajeva gde se teže živi i najlošije zarađuje. Verujte mi da su oni najskromniji i najzadovolјniji. Najviše je povike od onih koji su najviše dobili od države, koji uglavnom najbolјe žive“, rekao je Glamočić.

• Posebna čast što su na Sajmu polјoprivrede u Sloveniji biti održani Dani Srbije! Glamočić je izjavio da je za Srbiju posebna čast što će na Sajmu polјoprivrede u Sloveniji biti održani i Dani Srbije na kojima je naša zemlјa predstavila celokupnu polјoprivredu i najznačajnij firme, institute i kompanije.

„Mi tamo vodimo naše privrednike, najznačajnije firme. Imaćemo svoj poseban dan, to je subota, Dani Srbije, gde ćemo predstaviti naš folklor, gastronomiju, firme, biće održan i  poslovni forum, kom će prisustvovati i mogući investitori. To neće biti klasični sajam, na tom sajmu učestvuje više od 1.700 izlagača iz 35 zemalјa, to je najveći sajam u ovom delu centralne Evrope“, rekao je Glamočić za Tanjug.

Istakao je i da Ministarstvo polјoprivrede vodi računa o kompletnoj bezbednosti hrane, kao i da je u toku javna rasprava o zakonu o bezbednosti hrana. „Mi smo upravo zbog toga i počeli da radimo to, i vi ste verovatno primetili da smo izašli sa uredbom za deklarisanje proizvoda koji nisu 100 odsto mlečni i koji u sebi sadrže palmino ulјe i druga bilјna ulјa“, kazao je Glamočić.

Naveo je da će ministarstvo pratiti kako se ta uredba primenjuje u trgovinama, picerijama i lokalima brze hrane i istakao da se sirevi sadrže od 50 odsto palmine masnoće. „Sirevi koji se koriste u picama su bili na bazi palmine masnoće. Ako hoće da imaju te ulaze, moraće napisati i na kutiji, i na cenovniku, i na jelovniku, i na svemu. Pitanje je kako će to dugoročno uticati“, naglasio je Glamočić.

Kako je rekao, kazne će iznositi do tri miliona dinara, a Srbija je jedna od prvih zemalјa koja je iskoračila da se suoči sa tim problemom.  Govoreći o suhomesnatim proizvodima, Glamočić kaže da se svinjarstvo svakodnevno popravlјa i da se pokazuju prve naznake da se brojno stanje svinja povećava, kao i da su cene za to stabilizovane. „Cena žive svinje mora da bude maksimum u ovom momentu 240-250 dinara stabilizovana. Međutim, dolazi meso iz uvoza, sveže. To meso kad dođe, kako god bilo, ono mora biti starosti od sedam do 10 dana, naše domaće je staro dan-dva. Mi nećemo zabraniti da se koriste strana mesa, nećemo zabraniti uvoz, ali niko ne može da nam zabrani da istaknemo šta je naše“, rekao je Glamočić.

Govoreći o sniženju cena koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, Glamočić je izrazio mišlјenje da će se trgovački lanci truditi da odstupe, ali da država ima spremne sve instrumente i kompletnu logistiku za rešavanje tog problema.

Sastanak dvoje ministara polјoprivrede u Gornjoj Radgoni: Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, prof. dr Dragan Glamočić, sastao se u Gornjoj Radgoni sa ministarkom polјoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije, Matejom Čalušić, tokom radnog doručka koji je organizovan u okviru 63. Međunarodnog sajma polјoprivrede i hrane „Agra“. Na sastanku je istaknuto da Srbija i Slovenija imaju dugu tradiciju uspešne saradnje u polјoprivredi i da se ta saradnja dodatno učvršćuje kroz učešće Srbije kao zemlјe-partnera na ovogodišnjem Sajmu 2025. godine. Ministri su razgovarali o mogućnostima za dalјe jačanje bilateralnih odnosa, sa posebnim akcentom na trgovinu polјoprivredno-prehrambenim proizvodima, uvođenje inovacija u agraru, kao i suočavanje sa posledicama klimatskih promena. Ministar Glamočić je naglasio da je učešće Srbije na „Agri“ značajan korak u pravcu jačanja privredne saradnje i da će zajednički projekti i razmena iskustava doprineti većoj konkurentnosti i bolјem pozicioniranju polјoprivrednika na tržištu. Posebno je istakao podršku Slovenije procesu evropskih integracija Srbije.

Ministarka Čalušić je ocenila da su Srbija i Slovenija suočene sa sličnim izazovima u polјoprivredi, od klimatskih promena do potrebe za uvođenjem inovativnih pristupa kao što je regenerativna polјoprivreda. Ona je istakla da je potrebno zajedničko delovanje kako bi polјoprivredni sistemi dveju zemalјa bili otporniji i održiviji. Sastanak je protekao u srdačnoj i konstruktivnoj atmosferi, uz obostranu spremnost za intenziviranje saradnje kroz razmenu znanja, iskustava i zajedničke inicijative u oblasti polјoprivrede, šumarstva i lovstva.Predsednik uprave Pomurskog sajma Janez Erjavec izjavio je da organizatorima 63. Međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma u Gornjoj Radgoni mnogo znači to što je Srbija ovogodišnja zemlja partner jer, kako kaže, Slovenija sa Srbijom ima jako dobre poslovne i prijateljske odnose. „Mi smo prošle 2024. godine imali puno različitih država od Kine, Indije, Francuske itd, ali mi smatramo da je Srbija ipak naša prijateljska država sa kojom imamo jako dobre poslovne veze i prijateljske odnose. Tako da smo vrlo zadovoljni da je ove godine država partner Srbija“, rekao je Erjavec za medije iz Srbije.

Janez Erjavec je naveo da su uspostavljeni kontakti između dve države kako bi Srbija na sajmu učestvovala, ne samo kao prvi partner sajma, već i kao partner i sajma i Slovenije. Na pitanje kako su klimatske promene u Sloveniji uticale na poljoprivredu i kako komentariše tešku godinu za agrarnu proizvodnju u regionu, Erjavec je kazao da je u toku period u kojem se poljoprivreda pored klimatskih neprilika suočava i sa određenim sukobima u svetu i ocenio da nikome neće doneti korist to što se poseduje dobro naoružanje, ako neće biti dovoljno hrane za ljude. Kada je reč o mladima na selu, Erjavec je kazao da je u Sloveniji aktuelan problem to što je prosečna starost ljudi na selu jako visoka, odnosno da ona iznosi 63 godine. „Prosečna starost je 63 godine, kao što je i sam sajam star i to je veliki problem. I Slovenija i Evropa puno ulažu u to da se što više mladih odluči za poljoprivredu i za proizvodnju hrane“, dodao je on.

U Gornjoj Radgoni svečano otvoren 63. Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam „Agra“, jedna od najznačajnijih manifestacija ove vrste u regionu a Srbija je prvi put izabrana za zemlju partnera ovog sajma. U ime Srbije obratio se ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić i naglasio da je izbor Srbije za zemlju partnera veliko priznanje za domaće poljoprivrednike, ali i dokaz snažnog prijateljstva Srbije i Slovenije. „Želimo da pokažemo ne samo šta proizvodimo, već i u kom pravcu želimo da idemo zajedno. Srbija želi da bude most, mesto susreta, dijaloga i zajedničkih investicija u budućnost poljoprivrede. Budućnost vidimo u udruživanju, razmeni znanja i ulaganju u mlade generacije, dodao je on. Na otvaranju je istaknuto da AGRA nije samo prilika za predstavljanje inovacija, već i prostor za razmenu iskustava i povezivanje poljoprivrednika iz regiona i sveta.

• Sajam je ove 2025. godine okupio više od 1.700 izlagača iz 35 zemalja;
• Sajamsku priredbu je 2025.    godine posetilo više od 100.000 gostiju iz zemlje i sveta;

Razmena, znanja iskustava

Odgovarajući na pitanja novinara iz Srbije državni sekretar Slovenije Ervin Kosi, između ostalgo je rekao  da je saradnja između Srbije i Slovenije je, vrlo dobra.Sarađujemo takođe, se pravi, sa izvoznih i gospodarskih područja, pa se na AGRI, na nađšem najvećem sajmu oves vrste u regionu,  najveći srećemo. AGRA je važan doprinos i tome, da se zbližimo, da se povežemo, da se određena preduzeća takođe sretnu na ovim međusobnim sastancima, ovde vide i razmene svoja mišljenja o proizvodnji, preradi poljoprivrednih površina u Srbiji i Sloveniji. Naravno razmenjuju se saznanja koja imamo kroz Evropsku uniju, vi pak kao država članica odnosno država partnerica za pristup Evropskoj uniji, tako da je samo saradnja vrlo dobra, prvenstveno na poljima implementacije Evropske legislacije u vaš pravni sistem odnosno slično, da će u suštini vaše uključivanje biti brže, kvalitetnije i da ćete u suštini biti spremni za ulazak, kada do toga dođe.Tako da je saradnja super. 

Govoreći o novoj agrarnoj poltiici u Evropskoj uniji,  Ervin Kosi je naglasio, da je u suštini je zajednička poljoprivredna politika kao zajednička politika Evropske unije,  usmerena ka tome da se sredstva uplaćuju u poljoprivredni budžet, u odnosno u poljoprivrednu sferu. Ona  je namenjena tome da se ublaže finansijske posledice samih poljoprivrednika na poljoprivredama i naravno u pravcu toga da se usmerava određena poljoprivredna politika  Evropske unije.Nju čini prvenstveno čini, samoodrživost, u dobro prerađenu izdravu hranu, u smanjenje velikih zaliha hrane i doprinosi tome, da se održava ruralno područje vitalno, da se održavaju mladi na ruralnom području i u suštini je ovogodišnja odnosno trenutna zajednička poljoprivredna politika odnosno strateški plan 23.27 zasniva se prvenstveno na pametnoj, konkurentnoj, otpornijoj i naravno raznovrsnijem upoljoprivrednom sektoru. I naravno ne smemo zaboraviti na digitalizaciju, podvukao je Kosi, koja je sve prisutnija na svim poljima poljoprivrede, tome se jednostavno ne možemo izbeći i takođe naravno pomaže u jačanju naše poljoprivrede. I ne smemo takođe zaboraviti na zaštitu životne sredine, zaštitu klime, što u suštini uz svu intenzivniju proizvodnju i preradu na poljoprivrednim površinama mora se održavati zdrava poljoprivredna zemlja odnosno zdrava zemlja, ne samo raznovrsnost.S tim naravno moramo imati na umu horizontalne ciljeve, koji su u suštini modernizacija poljoprivrede i ruralnog područja, a to su prvenstveno znanje, inovacije i digitalizacija. Tako da u smislu obezbeđivanja što više hrane za stanovnike Evropske unije i naravno dostupne hrane i zdrave hrane.

Polititika pogađa male farme

Govoreći o smanjianju diketnih davanja u novcu poljoprivrednicima u EU, Kosi je naglasio, da po sadašnjim podacima to smanjenje će približno biti oko 20 odsto. Po njegovim rečima, to smanjenje će pogoditi sve poljoprivrednike. On isitče da će to će nas veoma uticati na njih, jer u suštini sam poljoprivredni sektor je već sada veoma ranjiv, u odnosu na ekonomske sektore.I bojimo se da će to smanjenje sredstava prvenstveno pogoditi one male farme, marginalne farme, koje se u suštini intenzivno bave ovčarstvom odnosno stočarstvom. Bojimo se takođe, da će to značajno smanjenje sredstava dovesti do toga, da će odustajati od poljoprivrede. I to posebno na onim rubovima Slovenije, jer je u suštini već sada veoma teško poljoprivredovati, jer su moći sa ograničenim faktorima, jer su brdovita. I to nije dobro. Pokušaćemo sa svojim merama nekako drugačije obezbediti da se ta mala gazdinstva ne bi napustila. Za sada ne očekujemo značajno smanjenje inapuptanej gazdinstava.

Kada je reč o kliamskim promenama, po rečima Ervina  Kosija, to više nije vanredni događaj,to se dešava svake godine. I tu je veoma veliki naglasak na prevenciji. Imali smo po nekim podacima između 2003. i 2023. godine oko 900 miliona evra štete u samoj poljoprivredi. To je prvenstveno suša, mraz, grad, ostale nepogode. I gledajući to, da je godina 2022. i 2023. bila potpuno drugačija, obe su bile ekstremno loše.  Godine 2022. bila je strašna suša u Evropskoj uniji, a 2023. smo imali 100-godišnje poplave.I to je veoma pogodilo i poljoprivredni sektor. Suočavamo se s tim, da pokušamo što više preventivno delovati u prvoj fazi, a zatim s određenim merama, da se obezbede određena finansijska sredstva, kao pomoć tim poljoprivrednicima, koji su bili neposredno pogođeni. U oblasti preventive prvenstveno ulažemo u to, da se sprovode investicije u protivgradne sisteme, za tim da se pdožu sisemi za navodnjvanje,  da se primenjujuagrotehničke mere, da vodqa stiže na što više poljoprivrednuih površina.  Ne sme da izostane finansiranje projekta HIZ Akisa. To je znanje i inovacije, jer, svi naši  poljoprivrednici to moraju pratiti,. Da vide šta se  zapravo dešava u svetu, kakve su nove investicije, šta je novo na poljoprivrednom području, jer moramo s vremenom napredovati. Stare prakse verovatno više nisu zadovoljavajuće,jer su i klimatski uslovi bili drugačiji pre 20, 30 godina.  Kada je reč o štetama od klimaskih neprilika, moramo zanti da u suštini sufinansira iz nacionalnih sredstava osiguravajuće premije u osiguranje poljoprivrednih proizvoda. Tu finansiramo do 60 procenata osiguravajuće premije poljoprivrednicima. Na severu Slovenije finansiramo takođe protugradnu odbranu sa avionskim sistemima, gde se avioni koriste prskanje, pa da pokušaju da umanje grad  i šgete od njega. Imamo i probleme i sa voćarstvom. Jer, 2016. godine imali smo velike štete od mraza. Slični problemi su u celom svetu.  

Kada ke reč o prehrambenoj sigurnosti zemlje, ta tema je stlano prisutna. Jer, sama prehrambena sigurnost je u suštini prvenstveno u tome, imaza cilj da se u proizvdonju hrane ukljile svih proizvođači. Ciljje da potoršači kuipuju što više domaće proizvode. A, da bi potrošač kuovao domaće,  mora biti dobro informisan, šta je u suštini slovenskog porekla. I zato prvenstveno u kratke lance isporuke hrane do potrošača mislim da je veoma važno područje, jer sami vidimo pred svim tim ekonomskim krizama, koje imamo, pa i na poslednjem kada bio bio prisutan COVID, pa su granice granice zatvorile.  Teškoće smo svi na svojoj koži osetili.

Za poljoiprivrednu proizuvodnu veoam je bitna mehanizacija, navodi Kosi. Po njegovim rečima, država dosa čini da pomgien na njihvoo obnovi. Posebno se pomađe kupvouian novih traktora jer, dobar doemehaniazcuiej ima godina kao i njihovi vlasnici. Dražava gled ada pomgoen kupovihnu nvoe mehabniacziej sa 5o0 odsto novca. Kad aje reč o farmam au ruralhnjim pdrčnjima,odmnosno o gorskim imanjima tu država pomaže i do 75 odsto.  Stalno postoji potreba za novim trkatorima. Akcija je  sada usmerena i na ekološku proizvodnju i na područja sa ograničenim faktorima, jer su uslovi za te farme teži i tamo u suštini pomažemo za stabilnost farmi, tako da više novca  tamo i usmeri, istakao je državni sekretar u Sloveniji Ervin Kosi.

Pet korisnih saveta iz iskustva sa slovenačkih njiva

Kada  smo posetili  Branka Majeriča u selu Moškanjci, na području Ptujskog polja, shvatili sam da njegova priča nije samo svedočanstvo jednog domaćina već i lekcija za sve koji žele da razumemo kuda ide savremena poljoprivreda. Na njegovom imanju i u njegovo domu ovo bio sam dva puta prilikom dolaska na sajam u Gornjij Radgoni, do sada. Jer, sam na sajmu AGRA bio 35 puta. Počeo sam da dolayim 2083, godine kao mlad novinar u BORBI. Bila je to Jugoslavija koje više nema, pa ni BORBE… Imanje Branka Majeriča sad  35 hektara radi bez stočarstva, a opet uspeva da funkcioniše u skladu sa principima kojima o danas govori čitav svet – o regenerativnoj poljoprivredi.

Od oranja do očuvanja zemljištaMajerč je sa sinom pre više od dvadeset godina počeo da uvodi ono što se tada u Sloveniji zvalo „očuvajuća“ ili „konzervacijska“ poljoprivreda.  Sin sad  vodi posao na imanju. To je regenerativna poljoprivreda! Danas je to poznato kao no-till koncept. Suština je jednostavna: što manje uznemiravanja zemljišta, pokrovni usevi najmanje 30 odsto nakon žetve i obavezan plodored. Na njegovim njivama se smenjuju pšenica, kukuruz, soja, suncokret, uljana repica, a ponos imanja je čuveni ptujski luk sa geografskim poreklom. Kaže da od dva hektara luka donose veću zaradu nego god preostalih 33 hektara. Majerič je čovek pun znanja, šteta što nije ministar poljoprivrede…

„Mučili smo se deset godina, učili, tražili pravu mehanizaciju i pravi pristup. Ali kada smo shvatili da zemljište ne treba stalno prevrtati već čuvati, sve je dobilo drugi smisao“, priča Majerič.

Navodnjavanje – pitanje opstanka

Na području Gorišnice, gde se nalazi jedna od njegovih njegova farmi, izgrađen je državni sistem za navodnjavanje. Bez njega, kaže, rod bi bio i do 70 odsto manji. „Ove godine sam kukuruz zalivao četiri puta po 300 kubika vode po hektaru. Da nisam, prinos bi bio tek trećina onoga što očekujem“, naglašava on. Ipak, problem nije samo u opremi već u organizaciji. Neki vlasnici parcela ne žele da potpišu ugovore za korišćenje sistema, što dovodi u pitanje čitavu investiciju. Savet je jasan: ako država investira u sisteme za navodnjavanje, poljoprivrednici moraju biti jedinstveni i disciplinovani, jer bez vode nema ni stabilne proizvodnje. Subvencije za ovakvu proizvodnju u Sloveniji nisu velike – svega 18 evra po hektaru, dok u Hrvatskoj za isto daju i do 250 evra. Osnovna podrška poljoprivrednicima je 180 evra po hektaru, a kroz druge programe može se doći do proseka od 500–600 evra godišnje. 

Da istaknemo samo da u Sribji postoji 3.257.100 hektara njiva koje se koriste. Prema podacima RZS u 2024. godini navodnjvalo se samo 48.668 hektara ili manje od 1,5 odsto njiva. U svetu se navodnjava prosečno 17 odsto korišćenih površina. U Srbiji skoro niko  ne  navodnjava kukuruz. I zato nema ni zadovoljavajućih prinosa. U 2024. godini rod je bio 5,2 milioan tona, sad će biti još manji. Srbija nema ni stočni fondkao nekada. On je uništen, pa joj je sad potrebno za ishranu preostale stoke samo 3,5 miliona tona kukuruza.  Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je na približno istim površinama kao i sad,  bilo oko 950.000 hektara, pa je bilo proizvedneo čak 8.062.020 tona kukuruza, odnosno ,,žutog zlata’’. Taj rekord nikada više nije postignut!

Uporedite to sa organskom proizvodnjom gde podsticaji dostižu 1.200 evra popo hektaru, dodaje Banko Majerič, pa je jasno zašto je poljoprivredniku teško da donese odluku. Ali Majerič upozorava da „ekološka proizvodnja bez adekvatne tehnologije i mehanizacije nije moguća – motika i lopata nisu rešenje“.

Manje rada, više efekata

Regenerativna poljoprivreda donosi veliku uštedu u radu i energiji. Majerič ističe da za setvu kukuruza i pripremu ne troši više od 15 litara dizela po hektaru, dok u konvencionalnoj proizvodnji to ide i do 150 litara. Eto, te uštede su i odluičile da se bavimo kako se sad kaže regenerativnkim poljoprivedom. Njegovo pravilo je jasno: polovinu mineralnih đubriva je zamenio poboljšivačima tla kao što je PRP ili oljmiks, čime je dobio zdraviju strukturu zemljišta i podstakao razvoj mikroorganizama. Slama i drugi biljni ostaci uvek ostaju na njivi – ništa se ne odnosi, sve se vraća zemlji. Ono što njegovo imanje izdvaja jeste saradnja sa Fakultetom u Ljubljani, gde već više od decenije traje dugoročni eksperiment. Poređenje različitih obrada pokazuje da se na zemljištu gde nema oranja povećava sadržaj humusa, kao i dostupnost fosfora. Praktični rezultati su još ubedljiviji – u sušnim godinama usevi podnose stres nekoliko dana duže, što često odlučuje hoće li biti roda.

Mehanizacija – ključna tačka

Iskustvo kaže da je najveća prepreka razvoju regenerativne poljoprivrede – mehanizacija. U Evropi i dalje dominiraju mašine koje su pravljene za klasičnu obradu, a ne za plitku ili no-till proizvodnju. Zato su Majerič i saradnici 2011. godine otišli u Ameriku i kupili specijalizovane sejačice. „Setva twin row sistemom, gde se redovi dupliraju i biljka dobija više prostora za koren, povećava prinos zrna za 5–8 odsto, a silaže i do 30 odto“, objašnjava on. To je dokaz da pravilna raspodela biljaka i kvalitetna mehanizacija čine čudo. Znači na njivama je prisutna nauka, pa zato ni nema kriza u proizvodnji . Ona ne zavisi od ćudi vremena!

Savet za poljoprivrednike

Priča Branka Majeriča jasno pokazuje da regenerativna poljoprivreda nije brz recept već put koji traži znanje, strpljenje i ulaganje u pravu mehanizaciju. Savet svima koji žele da krenu ovim putem:

• Uložite u sistem navodnjavanja – bez vode nema stabilnosti;
• Naučite da gledate zemlju kao partnera – ne preoravajte je svake godine;
• Čuvajte sve ostatke na njivi – oni su najbolje đubrivo;
• Plodored je zakon – bez njega nema zdravog tla;
• Ne štedite na sejačicama i podešavanjima pritiska – to odlučuje o prinosu;

Eho sajma “AGRA 2025”: Novi ugovori za izvoz domaće hrane u EU

Predstavnici prehrambenog sektora Srbije, koji su učestvovali  na 63. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i hrane „AGRA 2025“ u Gornjoj Radgoni (Slovenij) zadovoljni su ostvarenim kontaktima  na ovoj sajamskoj manifestaciji, a sklopljene ugovore vide kao odličnu priliku za veći izvoz ne samo u Sloveniju, već i na celokupno tržište Evropske unije.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, istakao je da je partnerstvo na AGRA 2025 veliko priznanje za Srbiju, kao i za srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju.

„Postoji veliki potencijal za saradnju i zajedničke projekte sa slovenačkim i drugim partnerima iz EU, bilo kroz zajedničke nastupe na trećim tržištima, bilo u kreiranju odgovora na zajedničke izazove kao što su klimatske promene i digitalizacija u poljoprivredi“, rekao je Budimović.

Srbija kao zemlja partner organizovala je u okviru sajma, u saradnji sa SPIRIT Slovenija, konferenciju pod nazivom „Prehrambena sigurnost i izvozni potencijal agroindustrije Adria regiona“. Učesnici su kroz panel diskusiju razmotrili perspektive agrosektora Srbije i Slovenije, kao i potreba privreda obe zemlje, sa ciljem da se identifikuju oblasti sa najvećim potencijalom za saradnju.

                                                            (Autor je analitičar i publicista)