SVET, EVROPA I PŠENICA: Rod manji, pšenice dovoljno!

• Najnovija procena (maj 2026.g.) za ekonomsku 2026/27 godinu, je da će svetska proizvodnja pšenice iznositi 819,06 miliona tona, što je u odnosu na prethodnu ekonomsku 2025/26 godinu manje za 24,78 miliona tona;
• Za potrošnju u svetu je potrebno 823,23 miliona tona!
• U svetu sad na zalihama ima oko 275,04 miliona tona;
• Zalihe stare pšeniec u Srbiji su na minimumu. Sve je prodato kao pšenica za stočnu  hranu!

Prema poslednjim podacima (procena iz maja 2026.g.) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice ZA EKONOMSKU 2026/2027 GODINU su sledeći:

• U ekonomskoj 2026/27 godini se očekuje manja proizvodnja nego prethodne ekonomske 2024/25 godine i to: SAD 42.49 miliona tona (prethodne godine je bilo  – 54.01 miliona tona), EU 136.00 miliona tona (prethodne godine je rodilo – 145.11 mil.tona), Rusija 86.00 miliona tona (prethodne godine je požnjeveno 90.30 miliona tona), Kanada 35.00 miliona tona (prethodne godine je bilo rodilo  39.96 mil.tona), Argentina 21.00 milion tona (prethodne godine je požnjeveno – 27.92 mil.tona), Australiji 30.00 miliona tona (dok je prethodne godine požnjeveno – 36.00 miliona tona), Ukrajina 23 miliona tona (prethodne godine – 24.10 miliona tona), Kazahstan 15.00 miliona tona (prethodne godine – 19.33 miliona tona), Indija 117.95 miliona tona (prethodne godine 121.00 miliona tona), minimalno u Kini 141.00 miliona tona (prethodne godine  rod je bio 141.07 mililiona tona)…
• Veća proizvodnja pšenice nego prethodne ekonomske godine očekuje se samo u Velikoj Britaniji – 13.50 mil.tona (prethodne godine – 12.30 miliona tona).

Kod izvoznika pšenice u ekonomskoj 2026/27.godini dominiraće Rusija sa 47.00 miiona tona, EU 31.00 miliona tona (EU je istovremeno i uvoznik 6.5 miliona tona), Kanada 28 miliona tona, Australija 23.00 miliona tona, SAD 21.09 miliona tona, Argentina 14.50 miliona tona, Ukrajina 13.00 miliona tona i Kazahstan sa devet miliona tona.

• Majska procena ukupne svetske potrošnje pšenice u ekonomskoj 2026/27 godini iznosi 823,23 miliona tona, što je na nivou procene iz prethodne ekonomske godine. Važno je napomenuti da je, posle najnovijih procena, svetska potrošnja pšenice u predstojećoj ekonomskoj godini ponovo količinski veća od svetske proizvodnje (za 4.17 miliona tona);
• Majska procena svetskih zaliha pšenice u ekonomskoj 2026/27 godini iznosi 275.04 miionna tona. Svetske zalihe pšenice su niže nego prethodne ekonomske godine za 4.17 miliona tona;

Srbiju čeka nas prosečna godina sa prinosima pšenice!

Direktor novosadske ,,Žitounije’’ Zdravko Šajatović kaže da Srbija, za razliku od prošle godine sa malo zaliha ili gotovo bez njih dočekuje novu žetvu! Jer, prošlu 2025. godinu kada je bilo rodilo oko 3.62 miliona tona pšenice ili pet tona u proseku po hekaru, na zalihama je bilo više od million tona stare pšenice.  

• Sad je to značajno smanjeno jer smo  veće količine uspeli da prodamo za stočnu hranu!
• U ovoj godini   žetva u Srbiji će se obaviti na oko 635.000 hektara u Srbiji. Biće to prosčena godina, sa šarenim prinosima koji će se kretati od pet do šest tona po hektaru!
• Pšenica u Srbiji jesenas zasejena na oko 635.000 hektara. Prva ocena stručnjaka je da nas U 2026. čeka prosečna godina, sa prinosima pšenice između 5,5 i šest tona po hektaru!

To znači da će biti dovoljno pšenice za doamće potrebe i izvoz. A, kada je reč o domaćim potrebama, može da dođe i doi manjeg uvoza poboljšivača, odnosno tvrde pšenice!  Jer, Srbiji je ukupno potrebno oko 1,2 miliona tona pšenice za ishranu, robne rezerve i za semensku proizvodnju. Sve ostalo moći će da se izvozi!

• Kada se kaže dovoljno za domaće potrebe to znači da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši oko 49 kilograma hleba i još po 15 kilograma peciva. Znači za svakog od 6,6 miliona stanovnika Srbije sad potrebno godišnje u proseku po 64 kilograma hleba.

To je manje nego  prethdonih decenija kada je ta potrošnja nekada davno bilča i po 111 kilogramaa  godišnje po stanovniku, a poslednjih decenija oko 83 kilogama. Sad je promenjen način života pa je smanjena i potrošnja hleba. Jer, paori više neidu  na njivu sa veknom hleba i komadom slanine. Drugačiji je način ishrane…

Početak juna je pravo vreme za prvu ozbiljniju ocenu stanja strnih žita uoči žetve. Iza nas je period sa izraženim deficitom padavina u aprilu i maju, što je ostavilo traga na prinosima u pojedinim delovima regiona, dok su drugi delovi dobili obilne kiše. Prosek, prema prvim procenama, biće solidan – ali razlike između parcela biće vidljive.

„Što se tiče ovogodišnje proizvodnje ozimih strnih žita, očekuje nas jedna prosečna godina. Znači, ni bolja ni gora u odnosu na neki višegodišnji prosek. Neka lična očekivanja su da će prosečan prinos biti između 5,5 i 6 tona pšenice po hektaru. Ima delova regiona koji su dobili znatno manje padavina i tokom aprila i maja meseca, kada je to pšenici i ječmu bilo najpotrebnije. I tu će verovatno prinosi pšenice biti ispod 4 tone. Imamo i regiona koji su dobili obilne padavine – tu će prinosi na pojedinim parcelama ići do 7–7,5 tona po hektaru. Znači, kao što sam najavio, prosečan prinos kod pšenice negde između 5,5 i 6 tona na nivou grada Subotice“- ocenjuje direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Subotici Damir Varga.

U Vojvodini ječam već skinut, rod dobar, ali ratari nezadovoljni cenom!

Žetva ječma ove godine u Vojvodini  počela je neuobičajeno rano, a prvi otkosi pokazuju da su prinosi na pojedinim parcelama bolji od očekivanih, javlja analitičar Kosta Rajević. Ipak, ratari upozoravaju da ni dobar rod ne znači mnogo ukoliko otkupna cena ostane na sadašnjem nivou Goran Filipović, ratar iz Kisača I predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, završio je žetvu ječma na površini od oko šest hektara. Kako kaže za javnost, rezultat ga je iznenadio. „Imao sam oko sedam tona po hektaru, što je za ovakvu godinu više nego zadovoljavajuće. Iskreno, očekivao sam između četiri i pet tona“, kaže Filipović. Međutim, ono što zabrinjava jeste cena.

• Trenutno se za kilogram ječma nudi oko 18 dinara, što smatra izuzetno niskim.„To je poražavajuće. Računao sam da će cena biti preko 20 dinara, možda 24, ali ovo je baš malo! Sa kompletnom agrotehnikom i dobrim prinosom biću, kako se kaže, na nekoj pozitivnoj nuli, možda u blagom plusu. A, pitanje je šta će biti kod onih kojima je rod mnogo slabiji“, ističe Filipović.

Ječam je u Srbiji u jesen 2025. zasejan na oko 100.000 hektara. Žetva počinje ovih dana, kaže Svetozar Murgaški – Toza sa Čenekja kod Novog Sada.  Očekuje se prinos nešto iznad šest tona po hektaru, dok je situacija sa uljanom repicom složenija – deo useva koji je nicao u novembru biće ispod očekivanja, a prosek na nivou grada procenjuje se na oko 2,5 tone po hektaru. Što se tiče samog starta žetve – kiša koja je pala odložiće početak za nekoliko dana.

,,Da nije bilo ove kiše, verovatno, na nekim peskovitim terenima bi ovog vikenda već počela žetva ječma. Ali, znači, sad se očekujem negde, ukoliko ne bude padavina, da za nekoliko dana treba da krene žetva ječma. Ukoliko bude padavina, svakako da će prolongirati. Što se tiče pšenice i repice – tu negde oko 20, 25. juna, nešto malo ranije nego prošle godine’’, ističe prof dr Vitomir Vidovićš, vlasnik firme ,,Farm dizajn’’ kod Novog Sada.

I dok se žetva žita bliži, na njivama paralelno teče vegetacija kukuruza i suncokreta. Nakon deficita padavina u proleće, nedavne kiše su stigle u pravo vreme – kukuruz je ušao u fazu intenzivnog porasta, a dobar prinos tih kultura mogao bi da kompenzuje eventualne gubitke kod pšenice u odnosu na prošlu godinu.

U ovogoduišnjoj žetvi u Srbiji učestvovaće oko 481.000 dvoovibnskih traktora i 46.000 kombajna. Trećina te mehanizacuije starija je od svojih vlasnika!  (B.Gulan)