SVET, EVROPA I SRBIJA: Pogledi na konoplјu!

Nekad „mučenica”, danas sirovina budućnosti

• Prerada konoplјe bila je naporna, ali je dobijena tkanina dugo trajala i sve se stvaralo bez ikakvog otpada;
• Upravo zato se u savremenom svetu konoplјa ponovo vraća na scenu kao deo zelenih inicijativa i ekosvesnog dizajna. U okviru tzv. spore mode sve više dizajnera bira organske sirovine, a konoplјa, zahvalјujući svojoj ekološkoj održivosti, ponovo dobija na značaju. Ona raste brzo, ne traži pesticide, prilagođava se različitim uslovima, a tekstil napravlјen od nje je izuzetno trajan;
• Ovaj zasad industrijske konoplјe, nekada veoma rasprostranjene i gajene kulture za potrebe tekstilne industrije, koju su sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije proterali sintetički materijali, deo je projekta nevladine organizacije Eko civilna inicijativa Slovenije, poznate u toj državi, između ostalog, po akciji „Štafeta semenki“, koja je bila odgovor na posledice globalizacije na polјu proizvodnje hrane i nestanak 85 autohtonih vrsta semenki;
• Razvijene zemlјe imaju mogućnost dalјeg razvoja njihovog primarnog sektora zahvalјujući višku bogatstva. Na primer, polјoprivredne subvencije Evropske unije obezbeđuju amortizacioni prostor za fluktuirajuće stope inflacije i cene polјoprivrednih proizvoda;
• Zbirke predmeta od konoplјe, ali i dokumentovano znanje o njenoj obradi, mogu biti polazište za nove ekološke inicijative, edukaciju i kreativne projekte. Ona podseća pa i danas u svetu koji žudi za brzim rešenjima, konoplјa uči strplјenju, poštovanju prirode i radu koji traje;

Povratak održivim izvorima i prirodi!

U vreme kada se ceo svet okreće održivim izvorima i vraća prirodi, čini se da odgovori na mnoga pitanja nisu u tehnološkoj budućnosti, već u prošlosti. Jedan od najupečatlјivijih primera tog tradicionalnog znanja jeste upotreba konoplјe. Danas se o njoj govori u kontekstu eko-mode, organske proizvodnje i biorazgradivih materijala, ali malo ko zna da je ova bilјka nekada bila sastavni deo svakodnevice u Srbiji. I to baš u onom delu domaćinstva koji je bio nevidlјiv, ali presudan – ženskom svetu. Šta tradicija može da ponudi modernom društvu, otkriva Marina Cvetković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

• „Ljudi su vekovima živeli u dubokoj povezanosti s prirodom. Umesto otpada, postojala je upotreba do krajnjih granica. Umesto bacanja obnavlјanje. Umesto brze proizvodnje strplјivi, dugotrajni procesi. Taj odnos prema životu nije izgubio svoju vrednost, samo smo mi zaboravili da ga slušamo.” Ona podseća i da u tradicionalnoj kulturi, konoplјa nije bila luksuz, već osnovni resurs. Od nje se tkao tekstil za kuću i odeću: čaršafi, ponjave, košulјe, zavese, peškiri, ali i elementi oglavlјa. „Celokupni proces od setve do tkanja bio je u rukama žena. To je bio težak, mukotrpan posao. Zato je u narodu i dobila nadimke kao što su ’mučenica’ i ’težina’,,;
• Iako je prerada konoplјe bila duga i složena sa fazama kao što su toplјenje u vodi, sušenje, čukanje, češlјanje, predenje i tkanje rezultat je bio vredan: tkanina koja je dugo trajala, bila je otporna i prirodna. I sve to bez ikakvog otpada

Povratak zelenih inicijtiva

Upravo zato se u savremenom svetu konoplјa ponovo vraća na scenu kao deo zelenih inicijativa i ekosvesnog dizajna. U okviru tzv. spore mode sve više dizajnera bira organske sirovine, a konoplјa, zahvalјujući svojoj ekološkoj održivosti, ponovo dobija na značaju. Ona raste brzo, ne traži pesticide, prilagođava se različitim uslovima, a tekstil napravlјen od nje je izuzetno trajan. „U zapadnom svetu već se koristi ne samo u modi već i za izradu organskog papira, plastike, termoizolacionih materijala, pa čak i u farmaciji. Kod nas se polako vraća u fokus, ali je važno da razumemo i kulturni kontekst u kojem je ta bilјka postojala, jer ona nije samo materijal, već i simbol jednog načina života;

I upravo tu Etnografski muzej ima važnu ulogu  kao institucija.  Jer, muzej nije samo „kuća starih predmeta”, već prostor u kojem se stara znanja mogu pretočiti u nove odgovore. Muzej čuva ne samo objekte već i znanja, običaje, tehnike i upravo ta znanja mogu postati klјučna u kreiranju budućnosti koja je u skladu s prirodom. Zbirke predmeta od konoplјe, ali i dokumentovano znanje o njenoj obradi, mogu biti polazište za nove ekološke inicijative, edukaciju i kreativne projekte. Ona podseća pa i danas u svetu koji žudi za brzim rešenjima, konoplјa uči strplјenju, poštovanju prirode i radu koji traje.

• Na delu izložbenog prostora od 71.300 metara kvadratnih Polјoprivredno-prehrambenog sajma 55 AGRA u slovenačkom gradiću Gornja Radgona, najvećoj i najvažnijoj agrarnoj smotri u Srednjoj Evropi, posetioci su proteklih godina imali priliku svake godine da vide bogatu kolekciju bilјnih vrsta.

Osim tradicionalne izložbe preko tri stotine vrsta voća i povrća o kojoj brinu učenici i profesori iz obližnje Biotešničke škole Rakičan, zasada vinograda i starih sorti jabuka, te permakulturnog vrta, na, jubilarnoj 55. AGRI bilo je moguće videti i poligon s kolekcijom od 15 vrsta industrijske konoplјe, pored toga što su na sajamskim štandovima mnogobrojni izlagači nudili svoje proizvode od konoplјe;

• Ovaj zasad industrijske konoplјe, nekada veoma rasprostranjene i gajene kulture za potrebe tekstilne industrije, koju su sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije proterali sintetički materijali, deo je projekta nevladine organizacije Eko civilna inicijativa Slovenije, poznate u toj državi, između ostalog, po akciji „Štafeta semenki“, koja je bila odgovor na posledice globalizacije na polјu proizvodnje hrane i nestanak 85 autohtonih vrsta semenki;

Irena Rotar iz Eko civilne inicijative Slovenije kaže da je industrijska konoplјa sada u fokusu interesovanja te organizacije zbog svojih karakteristika i potencijala. Konoplјa je odlična bilјka, koja između ostalog ima tu sposobnost da u slučaju suše zaustavi rast i nastavi kada dobije vodu – objašnjava Irena Rotar. Industrijska konoplјa može da se koristi, ne samo u tekstilnoj, nego i u prehrambenoj industriji, farmaciji i industriji ulјa. To je jedna od bilјaka sa najvećim ekološkim potencijalom, zato što raste brzo i ima široku primenu.

• Evropski propisi sada dozvolјavaju sadnju oko 50 sorti ove bilјke!

Irena napominje da se oko konoplјe u Sloveniji još vode polemike. Suprotstavlјena su mišlјenja o njenoj upotrebi. Kako kaže, evropski propisi sada dozvolјavaju sadnju oko 50 sorti ove bilјke.Najpre u Sloveniji nije bilo dopuštena sadnja – kaže Irena  Rotar i dodaje da je zbog pritisaka nevladinog sektora, država ipak popustila. Bila je obaveza da se do 10. maja prijavi sadnja konoplјe, koja se posle kontroliše. Reč je o industrijskoj konoplјi, čiji je procenat psihoaktivnog sastojka, THC (delta-9-tetrahidrokanabinol) do 0,2 THC-a.  

Mehanizacija u polјoprivredi

U razvijenim zemlјama primarna industrija je postala tehnološki napredna, na primer mehanizacija u polјoprivredi umesto ručnog sejanja i ubiranja plodova. U razvijenijim zemlјama se investira dodatni kapital u primarna sredstva za proizvodnju. Na primer, u kukuruznom pojasu SAD, kombajni beru kukuruz, i sistemi za prskanje distribuiraju velike količine insekticida, herbicida i fungicida, čime se omogućavaju viši prinosi nego što bi bilo moguće koristeći tehnike sa manjim ulaganjem kapitala. Ovi tehnološki napreci i investicije omogućavaju snižavanje potreba za radnom snagom u primarnom sektoru, i stoga razvijene zemlјe imaju manje procente učešća radne snage u primarnim aktivnostima. U tim zemlјama je radna snaga prevashodno zastuplјena u sekundarnom i tercijarnom sektoru.

Razvijene zemlјe imaju mogućnost dalјeg razvoja njihovog primarnog sektora zahvalјujući višku bogatstva. Na primer, polјoprivredne subvencije Evropske unije obezbeđuju amortizacioni prostor za fluktuirajuće stope inflacije i cene polјoprivrednih proizvoda. Konoplјa (lat. Cannabis – (kanabis)  je rod jednogodišnjih  dikotiledonih bilјaka iz familije Cannabaceae, koji uklјučuje više vrsta. Broj vrsta unutar roda je osporavan. Tri vrste mogu biti prepoznate: Cannabis sativa, Cannabis indica, i Cannabis ruderalis; C. ruderalis se može uklјučiti u C.sativa.Sve tri se mogu tretirati kao podvrste jedne vrste, C. sativa; ili se C. sativa može uzeti kao pojedinačna nerazdelјena vrsta. Veruje se da je poreklom iz centralne Azije, Kine i severozapada Himalaja, i već vekovima se koristi u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe.

Svaka konoplјa, pa i industrijska, sadrži psihoaktivni sastojak delta-9-tetrahidrokanabinol (THC, THC), u proseku oko  tri odsto. Pretežan deo THC-a se nalazi u cvetnim vrhovima ženske bilјke, dok muška bilјka uglavnom nije psihoaktivna. U cvetovima ženskih bilјaka gajenih za uživanje, taj nivo dostiže do 20-30 odsto, dok je kod bilјaka gajenih za industrijsku upotrebu, i do sto puta niži (ispod 0,3 odsto).

Obično se pod nazivom industrijska konoplјa podrazumeva konoplјa koja se upotreblјava za dobijanje tkanina, dok se u uživalačke, duhovne i medicinske svrhe koriste posebne sorte, i to isklјučivo ženske bilјke. Konoplјa je poznata i po nazivima: kanabis, gandža, marihuana, trava, itd.

Istorija konoplјe

Istorija konoplјe u pisanom obliku traje skoro 5000 hilјada godina, a evidentno je da su upotrebu konoplјe lјudi beležili od početaka svoje pismenosti. Konoplјa je jedna od prvih kultivisanih bilјaka i smatra se da je upotreba konoplјe stara koliko i polјoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava mogu se naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hilјade godina.

Upotrebu konoplјe na Balkanskim prostorima je još u 5. veku p. n. e. zabeležio Herodot: Konoplјa u njihovoj zemlјi raste divlјa, ali je Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odeću. Skiti uzmu seme ove konoplјe, uđu pod svoje šatore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno ni jedno parno kupatilo u celoj Grčkoj. Od te pare, Skiti su oduševlјeni od veselјa.

Poreklo imena

Reči raznih slovenskih naroda za konoplјu (staroslovensko konoplia, rusko konoplя, češko konopi, polјsko konopie) su toliko slične, da ona zasigurno vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. Poznavanje reči nam ukazuje i na poznavanje bilјke, pa tako etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplјu, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.

Adolf Piktesmatra da su Grci prvi put preko Herodota čuli za konoplјu, a da su od Tračana preuzeli tu reč: „Verovatno je, da su oni to ime primili od Tračana, skupa sa samom bilјkom i to posle Herodotovog vremena. Posle toga, Grci su to ime preneli kao ‘’Kannabis’’, ili ‘’Kanabis’’ Rimlјanima, od kojih je ona ušla u novolatinske jezike, da bi se ponovo srela sa slovenskim i germanskim rečima, donetim, bez sumnje, neposredno sa istoka.” U srpskom jeziku se srećemo još sa rečima kanap i konac, koje su nastale od istog korena kao i konoplјa.

Usevi i upotreba konoplјe

Konoplјa raste kao samonikla bilјka, ali se takođe već nekoliko hilјada godina uzgaja širom planete, što je rezultovalo izuzetnom varijabilnošću vrste. Postoje tri varijante iste botaničke vrste:

• Cannabis sativa, koja je uzgajana u Evropi a zabeležio ju je 1753. godine definisavši je kao monotipsku bilјku;
• Cannabis indica, bilјka donesena iz Indije koju je Lamark 1783. godine prepoznao kao biološki različitu od sative;
• Cannabis ruderalis, bilјka samonikla u jugoistočnim delovima centralne Azije, koju je početkom XX veka definisao ruski botaničar V. Janiševski, ostavlјajući otvorenim pitanje radi li se o posebnoj vrsti ili o posebnom tipu;

U botanici postoje monotipski i politipski pristup klasifikaciji konoplјe, koji se spore oko toga da li je reč o jednoj vrsti s brojnim varijacijama ili o više različitih vrsta s različitim svojstvima. Konoplјa ima više različitih načina upotrebe: industrijsku, medicinsku, uživalačku i duhovnu.

Konoplјa koja služi za industrijsku upotrebu se najčešće naziva industrijska konoplјa. Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskih materijala, itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka, THC-a (obično ispod 0,3 odsto).

Uzgoj i prerada konoplјe je predstavlјao sastavni deo modernih ekonomija sve do XIX veka. Konoplјa je bila nezamjenjivi resurs u proizvodnji tkanina, u pomorstvu, u proizvodnji hrane, u građevinarstvu, u proizvodnji papira. Ali konoplјa je, pred kraj XIX veka izgubila na svojoj konkurentnosti pred narastajućim industrijama pamuka i nafte. Krajem 20. veka, širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplјe najviše se ispolјava u zemlјama Evropske unije i ona biva povremeno uklјučena u državne podsticaje ekološki održivoj proizvodnji.

Konoplјa se kao lek upotreblјava preko 5000 godina. 2740. godine p. n. e. je zabeležena prva upotrebe konoplјe kao leka u Kini. Herbarijum kineskog cara Šen Nunga konoplјu spominje kao bilјku koja može biti delotvorna u lečenju malarije i konstipacije. Danas se u medicini konoplјa najčešće upotreblјava kao lek protiv stresa, gubitka apetita, mučnine izazvane hemoterapijom, radi ublažavanja posledica teških bolesti, itd.

O uživalačkoj ili rekreativnoj upotrebi konoplјe se govori onda kada se ona upotreblјava zbog njenih opojnih dejstava a ne, na primer, radi dobijanja vlakana ili lečenja. Konoplјa se najčešće uživa putem pušenja, i to cvetovi ženske bilјke. Ručno smotana cigareta od konoplјe se naziva džoint, buksna ili sprava. Nakon duže i učestale rekreativne upotrebe konoplјe može se javiti psihička zavisnost.

O ritualnoj upotrebi konoplјe se govori onda kada se ova bilјka koristi u religiji u ritualne svrhe. Konoplјa ima dugu istoriju ritualne upotebe u mnogim kultovima i religijama širom sveta. U Indiji se upotreblјava već vekovima u čast boga Šive. Rastafarijanci je smatraju svetom bilјkom, a njeno uživanje verskim činom. U islamu su je koristili derviški (sufi) redovi. Neki istoričari smatraju da je upotreblјavana i u judaizmu i ranom hrišćanstvu.

Zakonsko, klјučno pitanje o konoplјi!

Klјučno pitanje u zakonu se odnosi na razlikovanje tipova konoplјe koji poseduju psihoaktivni sastojak THC od tipova konoplјe koji ne poseduju THC. Zakonodavstvo većine zemalјa u svetu zastupa monotipski pristup koji smatra da naglašena varijabilnost ipak ne dopušta definisanje različitih vrsta bilјke. Uzgajivače konoplјe direktno pogađa i obeshrabruje delovanje službi društvene kontrole zasnovano na poistovećivanju indijske i industrijske konoplјe. Premda uzgajivači mogu razlikovati psihoaktivne primerke konoplјe od industrijskih, jer strategije uzgoja variraju već od odabira sjemenki, preko načina sadnje, sve do vremenskog perioda sazrijevanja bilјke, državne službe ne posvećuju preveliku pažnju razlikovanju. Bilјka čije se mogućnosti i uzgoj danas sve više istražuju, u kontekstu održivog razvoja, neretko je predmet sistematskog uništavanja. Na primer, preko 90 odsto konoplјe koje su 1990-ih američke državne agencije (ponajviše DEA — Drug Enforsement Agency) zaplenile i uništile, otpada na nekultivisanu (divlјu) konoplјu koja uglavnom ne poseduje psihoaktivne sastojke^[15]. Tako u „ratu protiv droga” uz primerke vrste koji su cilјani zbog psihoaktivnih sastojaka, kao kolateralna žrtva pada i industrijska konoplјa.

Kao reakcija na restriktivne zakone o konoplјi u pojedinim državama, širom sveta se javlјa niz protesta za dekriminalizaciju ili legalizaciju konoplјe. Svetski marš konoplјe je globalna manifestacija koja se prve subote maja meseca, svake godine održava u stotinama gradova širom planete. Cilј marša je ukidanje prohibicije konoplјe i omogućavanje njene legalne medicinske, industrijske, uživalačke i duhovne upotrebe. Bile su demonstracije protiv prohibicije u Vankuveru, u Kanada u 2005. godine.

                   (Autor je analitičar i publicista)