ZADRUGARSTVO I SELA SRBIJE POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA, SOCIJALISTIČKE IZGRADNJE I U VREME VIŠESTRANAČJA (2.)

• Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga imalo je niz uspona i padova. Delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija;

• Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemljoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga  treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena. Jer, zadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, ali u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da mu sistemski pomogne;
• ,,Uzurpirano je više od 200.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’,
• Samo u poslednjoj deceniji ugasilo se oko 62.000 gazdinstava i tada je došlo do drastičnog smanjivanja stočnog fonda. Pa čak i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srbije!
• Zadrugarstvop Srbiej država je od 2017. do 2021.godine pomogla sa 2,2 miloijarde dinara ili 18 milioajeva. Taajnpova dpoboilo je 207 zadrugare u Srbiji. Njihov problem postojanja nije u Srbiji nije sistemski rešen pa su  opet u velikoj krizi. Većina zadruga se nalazi na granici opstanka i nestanka!

Branislav GULAN

Zadruge grade bolji svet!

Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga imalo je niz uspona i padova. Delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija. Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemljoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena. Jer, zadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, ali u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da mu sistemski pomogne. ,,Uzurpirano je više od 200.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’,

• Samo u poslednjoj deceniji ugasilo se oko 62.000 gazdinstava i tada je došlo do drastičnog smanjivanja stočnog fonda. Pa čak i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srbije!
• Zadrugarstvop Srbije država je od 2017. do 2021.godine pomogla sa 2,2 miloijarde dinara ili 18 miliona evra.. Taj novac dobilo je 207 zadruga u Srbiji. Njihov problem postojanja nije u Srbiji nije sistemski rešen pa su  opet u velikoj krizi. Većina zadruga se nalazi na granici opstanka i nestanka!
• Zadrugarstvo Srbije država je od 2017. do 2021.godine pomogla sa 2,2 miloijarde dinara ili 18 milina evra! Posle toga nme sisemskgo rešenja, a taj nvoac je smkao trentuno rešio probleme!

Siromastvo u Srbiji

Profesor ekonomije dr Goran Radosavljević uizkjavi za Tanjug i javnost izjavio je da prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a s najvišim cenama hrane i goriva. Radosavljević je kazao da prema GDP po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), i lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH. ”Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona”, kazao je.

Po njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja. ”U periodu od 2013. do 2023. godine, GDP po glavi stanovnika je u Srbiji porastao sa 42 odsto na 49 odsto proseka EU. U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji”, naglasio je profesor.
Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je navodi za javnost da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.

”I ono malo izvoza u ovom sektrou što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade. Istovremeno, rast cena energenata uz pogrešnu akciznu politiku doveli su do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede. Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega,  veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je on.

Kada je reč o cenama goriva, koje su među najvećima u Evropi, ekonkimisti navode  dva razloga.Prvi su visoki porezi (akcize i različite naknade), a drugi nedovoljna konkurencija na tržištu. Međutim, u prethodnih nekoliko godine cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji.

Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog stndarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.

”S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava. Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti”, kazao je.

Na znanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, analitičari ističu, da su cene rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti.

Tako, na primer, u bilo kojoj zemlji EU, kada bi tri kompanije koje imaju 100 odsto tržišnog učešća istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje. Ili kada bi se desilo da se na tržištu 90 odsto nepokretnosti kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste, Poreska uprava bi trebala odmah da ispita poreklo tog novca. U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope.

Upitan kakve će posledice u narednih godinu dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je za javnost rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.

”Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva. U takvim okolnostima, godišnji budžet će se sve više koristiti za osnovne životne potrebe (hrana i piće, odeća, stanovanje i komunalne usluge) koje će ’pojesti’ skoro 100 odsto budžeta. Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva”, rekao je profesor Radosavljević.

Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena pad standarda stanovništva. „Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu. S druge strane, svi ostali krediti (potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i dr) činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine. U kreditima dominiraju ‘kratkoročni krediti’ i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta. Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva“, istakao je profesor Radosavljević.

Šta očekujemo u agraru u 2026. godini?

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produblјivanje jaza u domaćoj polјoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne gen­eracije polјoprivrednika i onih koji i dalјe rade po tradicionalnim mode­lima, bez pristupa znanju, tehnologi­jama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalјe snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost. Polјoprivreda više neće moći da se oslanja na ”prosečnu go­dinu“, jer takva godina praktično više ne postoji. Upravo zato očekujemo da će pitanje otpornosti proizvodnje biti važnije od pitanja prinosa.

U tom kon­tekstu, održiva polјoprivreda prestaje da bude izbor iz ideoloških razloga i postaje nužnost. Sve više proizvođača će shvatati da bez očuvanja zemlјišta, vode i biodiverziteta nema ni sta­bilne proizvodnje. Očekujemo veću primenu agroekoloških mera – od plodoreda i pokrovnih useva, preko smanjenja upotrebe hemijskih sred­stava, do bolјeg upravlјanja vodom i organskom materijom u zemlјištu. Digitalna generacija polјoprivred­nika, uz podršku znanja i tehnologije, imaće prednost u ovoj tranziciji. Oni koji koriste preciznu polјoprivredu, prate podatke sa terena i povezuju ekonomiju proizvodnje sa ekološkim aspektima, lakše će se prilagođavati novim uslovima. Sa druge strane, starija, tradicionalna gazdinstva bez institucionalne i savetodavne podrške rizikuju da ostanu na mar­gini. Očekujemo i da će tržište do­datno podstaći ovu promenu. Kupci, prerađivači i izvoznici sve više traže sledlјivost, održive prakse i jasnu priču o poreklu hrane. To će biti iza­zov, ali i prilika za one koji su spremni da dodaju vrednost svojim proizvodi­ma, umesto da ostanu u primarnoj proizvodnji.  Za redakciju agronews-a, 2026. godina biće godina u kojoj se jasno vidi da li polјoprivreda ide putem prilagođavanja ili odlaganja problema. Naš zadatak ostaje da pratimo, informišemo i otvaramo prostor za dijalog – jer bez znanja, bez održivih praksi i bez uklјučivanja proizvođača u donošenje odluka, nema ni otporne polјoprivrede u go­dinama koje dolaze.

 POGLEDI: UJEDINјEN E NACIJE I MEĐUNARODNA GODINA ZADRUGA

Zadruge grade bolji svet!

• Prve zemlјoradničke zadruge na sadašnjoj teritoriji Republike Srbije osnovane su  pre 181  godine, a zadruga koja je osnovana pre 131 godinu i danas je aktivni privredni subjekt. Hroničari svih društveno-ekonomskih promena, zapisali su da su se uspešno prilagođavale i ostvarivale svoje osnovne funkcije. Prenosile su sva nova dostignuća i tehnička rešenja i primenjivale u organizaciji proizvodnje, prerade i prometa;
• Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakoga naroda. Naš društveni život nalaže kakvo je zadrugarstvo nama potrebno. Sada, u ovim trenucima, ja zapažaju tri glavne potrebe koje nalaže i naročito ističe sadašnji interes i budućnost zadrugarstva Srbije, ističe predsednik Zadružnog savesza Srbije  Nikola Mihailović;
• Zadružni savez Srbije je asocijacija zadruga i osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji “Vranovo” i “Azanja”. U razvoju zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz različite periode, a od 2012. godine započeto je vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemlјama. Posle više godina, zemlјoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno  da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije;

Generalna skupština UN  je proglasila 2025.godinu, za Međunarodnu godinu zadruga, koja se obeležavala pod temom „Zadruge grade bolјi svet”.

Evo važnijih  datuma u zadrugarstvu Srbnje:

1846.  Zadruga  Bačkom Petrovcu;

1855. Zadružni ambar, u Erdeviku;

1868. Prva kreditnu zadrugu tipa Šulce-Delič u Pivnicama;

1883. Ruma pod nazivom ‘Oračka zadruga’;

1894. Vranovo i Azanja 1895. Glavni savez srpskih zemlјoradnički zadruga – Zadružni savez Srbije;

1898. Zakon o zemlјoradnickim i zanatskim zadrugama;

1946. Osnovni zakon o zadrugama;

1949. Osnovni zakon o zemlјoradnickim zadrugama;

1965. Osnovni zakon o zadrugama  1996. Zakon o zadrugama   2015. Zakon o zadruga;

• ISTORIJA – Potrebe zadrugarstva Srbije  od 20. oktobra 1934.godine, koje je pokrenuo Mihajlo Avramović:

Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakoga naroda. Naš društveni život nalaže kakvo je zadrugarstvo nama potrebno. Sada, u ovim trenucima, ja zapažam ove tri glavne potrebe koje nalaže i naročito ističe sadašnji interes i budućnost zadrugarstva Srbije, predsednik Zadružnog savesza Srbije  Nikola Mihailović;

• Preuređenje zadrugarstva prema aktualnim našim društvenim uslovima i potrebama;
• Bolјe poznavanje osnova, procesa i funkcija zadrugarstva na osnovi naših socioloških  i ekoloških proučavanja;
• Čišćenje zadružnog aparata od elemenata koji su tuđi zadružnoj prirodi i zadružnoj etici;

Predlog mera za unapređenje zadrugarstva u Republici Srbiji

Imajući u vidu da je Generalna skupština UN proglasila 2025.godinu Međunarodnom godinom zadruga, koja se obeležavala sa temom „Zadruge grade bolјi svet” i Zadružni savez Srbije organizovao je brojne aktivnosti u cilјu obeležavanja svog jubileja 130 godina postojanja.

U rezoluciji, Generalna skupština UN preporučila je načine za proslavu te godine i podsticala sve države članice da  iskoriste ovaj događaj za promovisanje doprinosa zadruga društvenom i ekonomskom razvoju. Međunarodna godina zadruga je bila je prilika da se mobilišu sve zainteresovane strane da podrže i unaprede zadruge svuda, jačajući njihov doprinos bolјem svetu.  

• Zadružni savez Srbije je asocijacija zadruga i osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji “Vranovo” i “Azanja”. U razvoju zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz različite periode, a od 2012. godine započeto je vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemlјama. Posle više godina, zemlјoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno  da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije;

Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama u decembru 2015. godine, kojim je pojednostavlјena procedura osnivanja i započinjanja delatnosti, definisan odnos državnih organa u funkciji razvoja zadrugarstva i pojednostavlјen postupak dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine. Prvi put posle Drugog svetskog rata 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga, koja se koriste prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemlјoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište.

• Sektor zadrugarstva u Republici  Srbiji najbolјe ilustruju podaci da u Srbiji postoji 5.127 svih vrsta zadruga: zemlјoradničkih ili polјoprivrednih, stambenih, potrošačkih, zanatskih, radničkih, studentsko-omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 odsto, 1.448 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odsto zadruga ( značajno bolјi prosek od ostatka privrede);

Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom periodu jedno od suštinskih pitanja, odnosno problema,  je razvoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u zapošlјavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade i prometa proizvoda individualnih polјoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja. Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilјu revitalizacije zadrugarstva Srbije predlažemo četiri mera

Izrada strada stratije razvoja zadrugarstva!

,,Inicijalni korak u obnovi zadrugarstva u Srbiji bi trebalo da bude izrada strateškog dokumenta u kom bi se sagledali resursi sa kojima raspolažu zadruge, problemi sa kojima se suočavaju, ali i mogućnosti za stabilizaciju i dalјi razvoj postojećih i osnivanje novih zadruga. Značaj zadružne statistike, ali i osnovnih pokazatelјa rada zadruga je višestruko istican od strane Međunarodnog zadružnog saveza. Teško je planirati korake za budućnost ukoliko ne postoje precizni i pouzdani podaci o trenutnom stanju. U tom smislu, smatramo da je neophodno kreirati i usvojiti Strategiju razvoja zadrugarstva u Srbiji, kaže Nikola MIihailovič, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Nosilac izrade Strategije bi bio Zadružni savez Srbije u saradnji sa profesorima polјoprivrednih fakulteta.Strategijom bi se prikazali broj, kapaciteti, ekonomski i lјudski resursi postojećih zadruga u Srbiji. Pri tome, strategija bi bila usmerena ne samo na polјoprivredne zadruge koje su najbrojnije u Srbiji, već i druge vrste zadruga koje su donekle nepravedno zapostavlјene. Istovremeno, bili bi otkriveni nedostaci u povezivanju zadruga i identifikovani načini kako se zadruge mogu poslovno umrežavati u cilјu vertikalnog povezivanja i plasmana proizvoda više faze prerade na domaće i  inostrano tržište. Strategijom bi bili adresirani i najvažniji problemi po vrstama zadruga, kao što je pitnje povraćaja zadružne imovine koja je u posedu nezadružnog sektora, a koja je u prethodnom periodu preuzeta bez odgovarajuće naknade.

 Kreditna linija za zadruge,  beskamatno kreditiranje

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija). Problem u razvoju zadruga predstavlјa nedostatak novca, što podrazumeva ne samo dugoročna sredstva za finansiranje investicija, već i kratkoročne izvore namenjene obrtnim sredstvima i održavanju tekuće likvidnosti. To je od posebnog značaja za polјoprivredne zadruge, zbog sezonskog karaktera proizvodnje i vremenskog nepodudaranja prihoda i rashoda.

Zapošljavanje stručnjkaa i zadrugama

Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga koji bi dao doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, povećanju prinosa i drugim relevantnim aktivnostima. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica drugih obrazovnih profila polјoprivrede, kao i lica iz oblasti ekologije i digitalizacije, predlažu zadrugari u Srbiji!

Imajući u vidu značaj edukacije, potrebno je organizovati radionice o značaju osnivanja zadruga, njihovom poslovanju i prednostima udruživanja. Informisanje je izuzetno značajno za napredak svakog društva, a poseban značaj u sferi zadrugarstva leži pre svega u rušenju postojećih predrasuda, edukaciji, pravovremenom informisanju i ispravlјanju iskrivlјene slike koja je u javnosti prisutna kada je reč o zadrugama. Na taj način u povolјnijem ambijentu pojedinci i grupe lakše će uvideti pozitivne strane i prednosti zadružnog organizovanja, i na taj način prepoznati sopstveni interes. Neophodna je zadružna saradnja na internacionalnom nivou, a zadrugari balkanskih i evropskih zemalјa trebalo bi da razmenjuju iskustva i organizuju međusobne stručne posete.

Zadruge u runkciji organizovanja poljoprivredne proizvodnje Srbije

Z A K Lj U Č C I:

1. Promene društveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale i na razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka;
2. U  prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao se nabavlјačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza;
3. Posle Drugog svetskog rata do privredne reforme je period prinudne kolektivizacije u polјoprivredi – vreme selјačkih radnih zadruga.Period izuzetno nepovolјnih uslova za zemlјoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti;
4. Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše vreme osnivanja i poslovanja zemlјoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemlјoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemlјoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim polјoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilјa, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata. Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šlјive. Zemlјoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih polјoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja polјoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavlјene 1991. godine sa podržavlјenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile;
5. Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredelјuju i razvoj zemlјoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke; izlazak zemlјoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine; uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN; ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU; odlazak poslova u sivu zonu čime su zemlјoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi  – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemlјoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzetie tokom pedesetih godina prošlog veka;
6. Zemlјoradničke zadruge bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji. Likvidirane su najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega, u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija polјoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih polјoprivrednih površina;
7. Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. Godine;
8. Popisom polјoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemlјoradničke zadruge. Popisane su sve zemlјoradničke zadruge koje su imale registrovano polјoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene polјoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija;
9. Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemlјoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih  polјoprivrednih gazdinstava;
10. U okviru zemlјoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog polјoprivrednog zemlјišta 6,4 odsto a odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja. Od ukupno popisanih voćnjaka zemlјoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda 3,4 odsto. Relativno malim učešćem u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemlјoradničkih zadruga razvoju polјoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica;
11. Prosečno raspoloživa polјoprivredna površina po zemlјoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda.
12. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemlјoradnih zadruga uz nabavku širokozahvatne mehanizacije organizovati polјoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim polјoprivrednim površinama.
13. Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih polјoprivrednih površina u brdskim i planinskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šlјiva i autohtone rase ovaca…

Sve ovo je u itnertsu sribje, kao agrarne yemkej u kojoj se sad koristi  oko 3.357.100 hjektara  njiva… Radi se o državi za koju se+ se do nedavno govorilo da može da hrani pola Evrope… A, danaas ne,ma dovoljno svih prehrambenih prpoizhvdoa ni za svojih 6,6 milioina stanovnika. Uz sve teškjoećč agara u trgovini sa svetom ostvaruje suficit. U 2024.godini izvozh je bio vredan oko 5,1 milijardu evra, za uvoz je potrošenpo 3,9 mililijardi efa, za suficit je iznosio 1,2 milijarde evra.

                                          (Autor je analitičar i publicista)