• Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga imalo je niz uspona i padova. Delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija;
• Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemljoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga  treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena. Jer, zadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, ali u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da mu sistemski pomogne;
• ,,Uzurpirano je više od 200.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’, ističe predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata “Prvi maj” u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona;
• Samo u poslednjoj deceniji ugasilo se oko 62.000 gazdinstava i tada je došlo do drastičnog smanjivanja stočnog fonda. Pa čak i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srbije!

Branislav GULAN

Kako rešiti višedecenijske sporove oko zadružne imovine?

Savez za imovinu i investicije NALED-a nedavno je, između ostalog, naveo da će se u narednih godina godine zalagati i za brže rešavanje sporova koji se skoro 30 godina vode nad poljoprivrednim zemljištem između zadruga i kompanija koje su to zemljište kupile. Na području Vojvodine još uvek postoje 23 zemljoradničke zadruge kojima nije vraćena zadružna imovina, po upravnim i sudskim postupcima od kojih većina traje tri decenije. Naime, pojedina društvena poljoprivredna preduzeća su u procesu privatizacije prodata privatnim kompanijama, bez obzira na to što je u momentu prodaje u njihovoj imovini bilo i nevraćene zadržne imovine, koja je trebalo da bude vraćena zadrugama.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine MR Jelena Nestorov Bizonj izjavila je da sporovi nedopustivo dugo traju i da su zemljoradničke zadruge oštećene za decenije neraspolaganja sopstvenom imovinom, dok sa druge strane, privatizacije ni na koji način ne mogu biti opravdanje za dalja odugovlačenja u vraćanju imovine zadrugama.

– Treba ubrzati rešavanje svih postupaka – to je jedini način – kazala je Jelena Nestorov Bizonji. – Pitanje i jeste u nadležnosti zakona, i to različih Zakona o zadrugama iz 90-tih godina, a bilo ih je više po kojima su pokretani postupci, ali je problem u odugovlačenju postupaka. Društvena poljoprivredna preduzeća su se privatizovala – po različitim propisima, po onom koji je bio na snazi u momentu privatizacije, ali je imovina zadruga ostala nevraćena zadrugama u tim preduzećima jer imovina kada se vrati zadruzi – pripada zadruzi kao pravnom licu.

Ona je istakla da zemljoradničke zadruge potražuju povraćaj značajne imovine, od koje je najvrednije poljoprivredno zemljište, zatim objekti, poljoprivredne mašine i druga oprema.

– Kolika je vrednost te imovine teško je proceniti, ali kada se kaže da zadruge potražuju više hiljada hektara njiva može zaključiti da je reč o izuzetno vrednoj imovini. 

• Zadrugarstov Srbije i danas sa nalazi u veoma teškoj situaciji, najtežoj možda posle Drggog svetskog rata, rečeno je nedavno na sednici Odbora za poljoprivedu Skupštie Srbije. Stigle su i nevolje da mu nije vraćena imovina oduzeta u pljačkaškoj privatizacji u Srbiji obavljenoj posle demokratskih promena 2000. godine uz pomoć države;

Prvo na šta treba ukazati je to da se zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, u navedenom periodu nije razvijalo na isti način kao pre rata. Posleratno zadrugarstvo je bilo zadrugarstvo u funkciji socijalističke izgradnje zemlje. Paralelno sa aktivnostima u zadrugarstvu još brže i intenzivnije se formiraju i razvijaju državna poljoprivredna dobra, koja će kasnije postati društvena poljoprivredna dobra, poljoprivredni kombinati, a jedan ne mali broj će se razviti u veoma usšešne poljprivredno industrijske kombinate.

• Profesor dr Mihajo Vučković, koji je posle rata predavao Zadrugarstvo na Ekonomskom i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Zemunu, je u jednom od svojih udžbenika namenjenih tadašnjim studentima izričito rekao : “Principi izgradnje Socijalističke države danas su za nas i zadružni principi.” Nesumnjivo da je ta teza do raspada SFRJ bila važeća za teoriju i praksu zadrugarstva tog perioda. Iz prakse zadrugarstva postepeno nestaje zadružno članstvo, udeli, jemstvo, zadružna samouprava i niz drugih sadržina koje su karakterisali predratno zadrugarstvo. Zadrugarstvo je u potpunosti bilo u funkciji socijaiističke izgradnje;
• Razvoj zadrugarstva u vreme izmedju 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953., drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu – ZUR-a i treći period od 1974. do 1990. odnosno raspada SFRJ i njenog zakonodavstva;

Prvi period

U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlje socijalizma – Sovjetskog Saveza, formiranjem seljačkih radnih zadruga – SRZ, koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više naprednog za ono vreme. Potreba za prehrambeni proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije i dr.

Drugi period

 U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa (IB 1948. godine), dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine  kada se donose propisi o reorganizaciji seljački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemljoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup poljoprivrednih proizvoda.

U 1957. godini donosi se politički dokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemljoradničkih zadruga.

• Opšte zrmljoradničke zadruge i kooperacija postaju višedecenijski pratilac razvoja poljoprivrede i zadrugarstva;
• Na početku tog perioda formiraju se Zadružni savez Srbije, Pokrajinski, Oblasni i sreski zadružni savezi, poslovni zadružni savezi. Zadružni savezi kao političke i stručne transmisije zadataka u razvoju. Poslovni zadružni savezi za unapređenje razvoja i obezbeđenje pojedinih proiuvoda za domaće potrebe i izvoz, kao što su žitaric, industrijsko bilje, stočarstvo idr. Značajnu ulogu u tom periodu u oblikovanju društveno ekonomskih odnosa ima i Institut za ekonomiku poljoprivredeu Beogradu;
•  To je istovremeno period unapređenja zadružne štampe i nformisanja, kao što je nedeljni list Zadruga i drugi nedeljni i periodični listovi za poljoprivredu i selo;
• Glavna funkcija opštih zemljoradničkih zadruga postaje ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup poljoprivrednih proizvoda,  kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemljišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materiljala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski. Ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu. Kada slabije rodi tada kooperanti krše ugovorne obaveze, prodajući kupcima koji nude povoljnije uslove, obilnu cenu. Kada više rodi tada zadruga obično krši svoje ugovorne obaveze prema kooperantima i otkupljuje od zemljoradnika koji proizvode nude po nižoj ceni;

Nezakonitom privatizacijom oteto 200.000 hektara!

Nedavno je Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu upućena žalba povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje.  Savez udruženja akcionara (SUA) Vojvodine uputio je pre nekoliko godina petu žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Bivši radnici i akcionari poljoprivrednih preduzeća, kao i zadrugari koji polažu pravo na otuđene oranice, obratiće se i Evropskoj komisiji u Briselu pozivanjem na poglavlje 23. o pristupanju Srbije EU, koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije.

Predsednik SUA Veselin Muhadinović rekao je da će biti zatraženo da pored 24 sporne privatizacije u našoj zemlji, koje su bile predmet istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal (između ostalog i na zahtev EU), 25. takva privatizacija bude prodaja 63 poljoprivredna preduzeća u Vojvodini. Po njegovim rečima, nelegalno prepisivanje zadružne i državne zemlje na nove vlasnike stavlja privatizaciju agrara na prvo mesto problematičnih privatizacija u Srbiji.

Uzurpirana zadružna zemlja!

,,Uzurpirano je oko 200.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’, ističe predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata “Prvi maj” u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona.

,,U svom izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije, Savet za borbu protiv korupcije naveo je da “nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora”. Naznačeno je da je pritom kupac ispunio obaveze za imovinu “koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine”.

• Savet je ukazao da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu uzrokovalo nesagledivu štetu, čije tačne razmere nije mogao da utvrdi “imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije, kaže Branko Maričić, višedecenijski poslenik u zadružnim savezima Jugoslavije i Srbije.

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na zaključak da se štiti privatni, a ne državni interes. Naveden je primer pok. biznismena Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća raspolagao sa preko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.  Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag, predočio je Savet za borbu protiv korupcije, februara 2019.godine.

Šta sve može zadruga

Ratari tvrde da bi selo najpre moglo da se oporavi udruživanjem sitnih gazdinstava, jer bi oni tako bili u stanju da se odupru konkurenciji, pisao je Đuro Đukić, 25. februara 2019. godine.Može li se zaustaviti propadanje sela? Do sada se o tom pitanju godinama samo raspravljalo, ali se u poslednje vreme preduzimaju i neki konkretni koraci. Selo prvenstveno propada zato što iz njega odlaze mladi ljudi – ranije su se selili u gradove da bi našli posao, a danas u inostranstvo. Odlazak iz ruralnih sredina pospešivalo je i propadanje manjih gazdinstava koja su masovno gutali novopečeni biznismeni. Samo u poslednjoj deceniji ugasilo se  oko 62.000 gazdistnqava i tada je došlo dodstaričnog smanjivanja stočnog fodna u Sribji. Pa čak i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srbije!

• Država podstiče osnivanje zadruga, ne bi li one okupile sitna gazdinstva koja bi udružena mogla da opstanu i time se omogućio opstanak i ostanak na selu šireg kruga mlađih ljudi. Preko MBS pruđžebna je pomoć od 2,2 milijarde dinara za 207 starih i novih zadruga u zemlji. Mnogima je ta pomoć pomogla da opstanu za sada. Zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić u Srbiji za četiri godine osnovano oko 1.100 onovih zadruga. Od tolga njih100 niuej optalo pa su se ugasile! Prisutan je zanimljvi proces da se danas ide iz grada u selo. Takvi proces prisutni su u celoj zemlji, a vodi ih MBS. Do ped kraj 2024. godine onima kojim prvi ptu rešavaju svoj stambelni problem dodeljeno je 4.000 kuća u selima Srbije. One su kupljena uz pomoć države. Tako su ta sela dobila blizu 17.500 novih stanovnika. Iznenađuje, ali i raduje činnjenica da je trećina tih baš iz grada odlučila da ode u selo da živi. Koliko je to, najbolja potvrda je poređenje sa Crnom Travom koje kao opština na jugu Srbije ima 1.500 stanovnika. Po tome smo dobili ,,osnivanje’’ u Srbiji deset novih sela!

Procene su da u Srbijo ima 216.623 vlasnika zemlje do dva i po hektara. To su ta mala gazdinstva. Akcijom države i  MBS da se oni bave intenzivnom proizvpdnjom u staklenicima i plastenicima neki od njih imaju šansu da postanu mali robni proizvođači! Naravno, kada bi  novoosnoane zadruge u selima dobile i prerađivačku indsutriju gde bi ljudi koji su dobili kuće na selima da žive, radili na sopstvenim posedima i proizvodili sirovine za hranu, prerađivavali je u tm malim fabrikama i iznosili na tržište preko zadruga.   

U Zrenjaninu se razgovaralo baš o spasavanju sela u svetlu oživljavanja zadruga koje su nekada, kako je rečeno, uz školu, crkvu, kafanu i fudbalski klub, bile glavna obeležja naših seoskih naselja i nosilac njihovog ekonomskog razvoja. A takvih danas, pema popisu  podacima RZS ima  u Srbiji 4.720. Ističe se da se oko 1.200 aih sela nalazi u fazi nestanka jer imaju manje od po 100 sanovnkika. Sva sela se ne mogu ni spasiti od gašenja. Treba spasavati ona koja imaju šanse da posle i da – opstanu i ostanu. Sada su one u sumnjivim vlasničkim transformacijama uglavnom propale, a njihova su mesta zauzela pojedina privatna preduzeća čiji se vlasnici u selima i ne znaju, javlja Nikola Božović, novinar iz Zrenjanina.

Mali poljoprivredni proizvođači su nestajali, a mladi u to vreme su masovno da odlazili sa sela. Nikola Božović, koji je s ratarima proveo ceo radni vek, ukazao je da nekadašnje zadruge u Srbiji potražuju čak 220.000 hektara zemlje, što je na volšeban način nestalo u tranziciji. Ilustrujući stanje s odlivom stanovništva sa sela, naveo je primer da se u prvom razredu osnovne škole u opštini Sečanj sada školuje oko 105 prvaka, a pre tri decenije ih je bilo sedam puta više. Dakle, sa gašenjem zemljoradničkih zadruga posao su izgubila sitnija gazdinstva koja su kroz kooperantske odnose sa njima sarađivale.

Pored reanimacije zadruga na drugačijim osnovama, za šta se zalaže država, u srednjem Banatu se osnivaju i privatne zadruge koje okupljaju baš kooperante iz svog okruženja i tako stvaraju uslove da se održe i posednici manjih imanja.

Na pomenutom skupu u Zrenjaninu govorio je i Nandor Vereš, direktor porodične Zemljoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine u opštini Sečanj. Oni obrađuju oko hiljadu hektara oranica i unazad nekoliko godina „Agrosoj” stalno beleži rast prometa i sa 300 kooperanata bliži se vrhuncu ove faze svog 15 godina dugog postojanja. ,,U narednim godinama nameravamo da sistemima za navodnjavanje obuhvatimo 150 hektara. Na približno petini pomenute površine gajićemo voće (konzumnu višnju, dunju, šljivu, trešnju), a na ostalom zemljištu povrće. Višnju smo već posadili na više od 50 hektara. četiri hektara. Kao deo dugoročnog plana izgradili smo skladište kapaciteta 4.000 tona, a skoro trećinu tog prostora modifikovali smo u hladnjaču’’, objašnjava mladi direktor Vereš. On kaže da se i u poljoprivredi valja okrenuti ekonomiji, to jest tržištu.

Sa izmenjenim uslovima računaju da će voće i povrće moći da prodaju kada ga na tržištu ima najmanje. Takođe, razvijaće se i u pravcu prerade i pakovanja proizvoda.

,,Želimo da i naše manje kooperante ubedimo da se preorijentišu na proizvodnju povrća i voća. Ne u plastenicima već na otvorenom i pod sistemima za navodnjavanje. To traži više ljudskog rada, ali to je nešto za šta kapacitete poseduje skoro svaka porodica na selu. Mnogo je vrednih ljudi, samo im treba ponuditi pravac kojim će moći sigurno da krenu, znajući da njihovi napori neće biti uzalud. Treba da iskoristimo činjenicu da svet traži zdravu hranu i na nama je da tu šansu iskoristimo. Potrebna su nam nova znanja, prerada proizvoda, logistika, marketing. U prelaznom periodu u to se moraju uključiti i mesne zajednice, opštine, poljoprivredno stručne službe’’, kaže Nandor Vereš, koji smatra da bi takva praksa zadržala mlade ljude na selu. On zaključuje da ljudima treba omogućiti da na delu vide kakve im se šanse predlažu. „Ono što smo postigli u ratarstvu pokušaćemo da ponovimo u povrtarstvu i voćarstvu. Na poljoprivrednicima je da proizvedu, a mi ćemo rešiti sve ostalo’’, veli Nandor Vereš, menadžer u poljoprivredi.

Zadruge i imovina u Srbiji

Vraćanje zadružne imovine se postavlja kao pravedna neophodnost i korist za reafirmaciju i budući razvoj zadruga i zadrugarstva. No, istovremeno se postavlja i pitanje kojim zadrugama i kakvom zadrugarstvu.

,,U neposrednoj vezi sa tim je, kakav karakter, bolje rečeno kakva će biti suština buduće zadruge, zadrugarstva i zadružnog pokreta u savremenoj Srbiji. Suštinu, pored ostalog, treba da opredeli budući novi Zakon o zadrugama. Sadašnji zakon je donet posle vieš od dve decenije čekanja, a usvojioo ga je parlament Srbije 29. decembra 2015. godine.  Na donošenje važećeg zakona, dugo se čekalo. Tako se sad opet čeka na njegove izmene dopune ili donošenje novog zakona. Na to upućuje, odnosno predlaže KONVENT EU u Srbiji. Jer, sve dok nije donet važeći zakon, postojalo je čak 11 nacrta zadruga, odnosno predloga. Na žalost godinama su postojale dileme o njegovoj sadržini koje su se prelamale kroz brojne nacrte ovog zakona’’, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Pažljivo čitajući ove brojne tektove prethodnih nacrta zakona o zadrugama, kao i neke naučne radove, članke u štampi i u drugim sredstvima javnog informisanja na temu zadrugarstva, sve je očiglednije da i danas postoji niz nedoumica, kaže Mihailović. Da bi se ispoštovao predlog KONVENTA EU, postoji dilema da li učiniti samo izmene postojećeg zakona ili pisati novi zakon o zadrugama. Obe varijante treba upodobiti postojećoj zadružnoj praksi, kao višedecenijskom iskustvu zadrugarstva u Srbiji ili ga konstituisati na teoriji i praksi zadrugarstva u Srbiji pre Drugog svetskog rata. Na praktičnim iskustvima međunarodnog zadružnog pokreta kao kontinuiranom procesu, u kome imamo prekid već ravno sedamdeset godina. Ovaj kontinuitet je danas oličen u Odrednicama o identotetu zadruge, usvojenim 1995 godine na Kongresu MZS u Mančesteru povodom sto godina od osnivanja Međunarodnog zadružnog saveza. U to vreme Glavni Savez srpskih zemljoradničkih zadruga je bio jedan od jedanaest njegovih osnivača. Jednu od bitnih sadržina ovih Odrednica čine ZADRUŽNI PRINCIPI, koje zadruge već više od 150 godina, u kontinuitetu primenjuju. Njihova suština nije menjana. U HH veku su zadružni principi tri puta reformulisali, 1936, 1966 i 1995 godine, prateći razvoj i iskustva zadrugararstva razvoj, kap i globalni razvoj i potrebe ljudi – potencijalnih zadrugara.

Zadruge danas u svetu postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih ljudi u svetu. Zadruge posluju u različitim društveno- ekonomskim uslovima, u razvijenim i manje razvijenim državama i raznim delatnostima, a zajedničko za sve zadruge je njihov identitet, zadružne vrednosti i zadružni principi, po kojima je ustanovljen njihov rad.

Identitet savremene zadruge, prema Međunarodnom zadružnom savezu (ICA), određuju tri komponente, i to: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi.

Definicija zadruge usvojena od strane Međunarodnog zadružnog saveza na kongresu u Mančesteru 1995. godine, glasi: „Zadruga je autonomna asocijacija dobrovoljno udruženih lica sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja, kroz zajednički posedovan i demokratski kontrolisan privredni subjekt.

Zadružne vrednosti i principi

Prema Međunarodnom zadružnom savezu, zadružne vrednosti predstavljaju osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su: samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost.

Zadružni principi predstavljaju smernice pomoću kojih zadruge u praksi primenjuju zadružne vrednosti. Na kongresu ICA u Mančesteru 1995. godine, poslednji (treći) put je redefinisano sedam zadružnih principa, u skladu sa kretanjima u svetskoj ekonomiji i društvu uopšte, kao principi za XXI. vek.

I zadružni princip: dobrovoljno i otvoreno članstvo Zadruge su dobrovoljne organizacije, otvorene za sva lica sposobna da koriste njihove usluge i voljna da prihvate odgovornost članstva u zadrugama – i to bez polne, socijalne, rasne, političke ili verske diskriminacije;

II zadružni princip: demokratska kontrola članova Zadruge su demokratske organizacije kontrolisane od strane njihovih članova, koji aktivno učestvuju u kreiranju zadružne politike i u donošenju odluka. Zadrugari koji su izabrani zadružni predstavnici, odgovorni su članstvu. U zadrugama prvog reda članovi imaju jednaka prava glasa (jedan član – jedan glas), a zadruge drugih nivoa su takođe organizovane na demokratski način;

III zadružni princip: ekonomska participacija članova Članovi srazmerno doprinose kapitalu svoje zadruge, kao i demokratskoj kontroli tokova tog kapitala. Najčešće je bar deo kapitala u zajedničkoj svojini zadruge. Zadrugari obično dobijaju limitiranu kompenzaciju na svoj deo upisanog kapitala. Oni alociraju viškove za neke, ili za sve, od sledećih namena: razvoj zadruge; formiranje rezervi – čiji je deo nedeljiv; beneficije članovima u srazmeri sa obimom njihovih transakcija sa zadrugom; te za podršku drugih aktivnosti koje odobri članstvo;

IV zadružni princip: autonomija i nezavisnost Zadruge su autonomne, samopomoćne organizacije kontrolisane od strane njihovih članova. Ako ulaze u ugovorne odnose sa drugim organizacijama, uključujući i vlade, ili prikupljaju kapital iz eksternih izvora, zadruge to čine pod uslovima koji osiguravaju demokratsku kontrolu od strane njihovih članova, čuvajući tako svoju zadružnu autonomiju;

V zadružni princip: obrazovanje, obuka i informisanje Zadruge obezbeđuju obrazovanje i obuku svojih članova, izabranih predstavnika, menadžera i zaposlenih, da bi oni mogli efektivno doprinositi razvoju svojih zadruga. Zadruge informišu širu javnost, naročito mlade ljude i lidere javnog mnenja, o prirodi kooperacije i pogodnostima koje ona pruža;

VI zadružni princip: međuzadružna saradnja Zadruge najefektivnije opslužuju svoje članove i jačaju zadružni pokret zajedničkim radom kroz lokalne, nacionalne, regionalne i međunarodne structure;

VII zadružni princip: briga za zajednicu Zadruge doprinose održivom razvoju lokalnih zajednica u kojima posluju, kroz sprovođenje zadružne politike, odobrene od strane njihovih članova. Razumevanje identiteta savremene zadruge, uključujući poznavanje i primenu zadružnih principa, osnovne su smernice za upravljanje zadrugom, kao i za definisanje vizije poslovanja zadruge, te je neophodno da sa identitetom savremene zadruge prvenstveno budu upoznati ljudi unutar zadružnog sistema, ali i šira javnost, kako bi što bolje sagledala suštinu i prednosti zadružnog organizovanja;

Zamah zadrugarstva

Zadrugarstvo je u Srbiji prolazilo uspone i padove, delilo sudbinu države i privrede proteklih sedam decenija. Razvijalo se uvek kada je imalo državnu podršku i nazadovalo kada nje nije bilo. Poslenji napredak, odnosno razvoj zadrugarstva u Srbiji počeo je 2017. godine. Tada je ministar  bez portfelja i brigu za regionalni razvoj bio Milan Krkobabić, danas ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. On je vizionarski uvideo da se razvojem zadrugarstva i nerazvijenih područja u Srbiji može ubrzati njihov razvoj kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“, Akcija je dobila zamah, vraćane je duh zadrugarstva i u Srbiji, pa je veoam brzo ispunjen priv plan i dovstrulo prmašen sa osnvianjem više od 1.000 zadruga na dosadašnjim principima rada. Cilj je zaustavaiti nestajanje sela u Srbiji. To znači i zaustaviti odlazak mladih iz njih. To se može samo sa ekobomskiim razvojem sela. U Srbiji je tada postojalo 4.720 sela – naseljenih mesta, a od njih je svako četvrto bilo u fazi nestajanja.

• Za poslednje četiri godine  sela u Srbiji dobila  su više od 17.500 novih stanovnika. Jer je držaava onima koji ispunjavaju uslove, a to je da nisu stariji od 45 godina I da prvi put rešavaju stambeni problem, dodelila im je 4.000 kuća u selima. Tako se po priv put posle pola veka čuje i dečija graja; 

Odnosno, 1.200 njih je u tom procesu i danas. Jer, čak 1034 sela (po Ustavu u Srbiji nepostoji nijedno selo, već naseljena mesta) imajnu manje od po 1034 stanovnika. Sva neće preživeti i nemože se zaustaviti njiovo nestajanje. Ali, država je tada odlučila da pomogne opstanak onuh sela koja imaju šansu za to. Videlo se da se to može postići kroz razvoj zadrugarstva, koje je tada dobilo zamah u Srbiji. Do danas je osnovano oko 1.100 novih zemljoradničkih zadruga. Oko stotini njij se ugaislpo jeru seliam nema prerađovačke idnustrije.

• Država je od 2017. do 2021. godine materijalno podržala 207 zadruga u selima koje su bespovratno dobile 2,2 milijarde dinara!

Bez zadruge nema jakog sela

Zadrugarstvo u Srbiji beleži uzlaznu putanju, počevši od 29. decembra 2015. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama, do 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za samo dve  godine formirano je preko 613 zadruga. Samo u 2019. godini, 283 zadruge započele su svoju proizvodnju, a njih 56 dobilo je i novčana sredstva iz Ministarstva za regionalni razvoj. Iskustvo je pokazalo da bez jake zadruge nema ni jakog sela.

Jer, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nesnjtaju sa mape Srbije. Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom i to je proce koji dugo traje i koji ne mpže u potpunsoti d ase zausljavi, ne smao u Sribji.

• Procene su da je u na prostorima Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona ljudi;

U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije moglo proteklih godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma.  Posebno zbog strogih konkuirsnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. ,,Zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namango za podsticaje iz Vojvodine, a posebno sun a konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnos na manje zadruge, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona je istakla da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose za gradnju sistema za navodnjavanje.

• Zadrugarstvo Vojvodine u Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine.  U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji  značlajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika ugovara proizvdonju preko zadruga u statusu kooperanta.  U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja raspolaže sa 1,4  miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broja zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjava uslove za konkurisanje za povlastice koje daje Pokrajina Vojvodina. Za to postoji niz razloga. Najčešće su nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovini;

Ruralna Evropa 

I evropska sela gube mlade i radna mesta.Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto  stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80 odsto površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasnijifinansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta. 

Prva zadruga u Srbiji, treća u svetu!

• Idući putem razvoja, Sribja se ugledala na zadrugarstov u svetu. Jer, udružovanje predstavlja snažnu ekojnomsku okosnciu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseudju po nekoliko hiljada hetkjara zemllje  i drugi, ne malikapital.  Koliko je udružianje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemljiu udruženo je r4adii posluje oko milijarud zadrugara koji su organizoivani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri miliajrde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija;

U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonomske i finansijske krize. Prvu zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom Ročdelu u Engleskoj.Time je i oznbačen početak nove ere – savremenog udruživanja.  Godinu dana posle, 1845. godine u Sobotištu u Slovačkoj osnovana je druga zadruga.

• Treća zadruga u svetu osnovana ja 1846. godine u Petrovcu (danas Bački Petrovac) u Vojvodini.To je bila i prva zadruga na prostorima današnje Srbije. Bila je to zemljoradnička kreditna zadruga netipičnog oblika, čiji se rad zasniao na načelima dobrovoljnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, političke religiozne neutralnosti! 

I pored toga što zadrugarstvo na prostorima današnje Srbije postoji blizu 180 godina (treća zadruga je osnovana u današnjem Bačkom Petrovcu (Vojvodina) – koji tada nije bio u Srbiji. Tako da je svaki pad, a posebno uzlet zadrugarstva dragocen za njegov razvoj i predstavlja novo naravoučenije. Pri tome se nesme zanemariti da smo imali sedamdesetogodišnje odsustvo od temelja na kojima se razvijao zadružni pokret u svetu, od zadružnih principa odnosno od teorije i prakse prosperitetnog zadružnog pokreta u svetu. Nepoznavanje, a što je još važnije nerazumevanje zadružnih principa odnosno Odrednica o identitetu zadruge ne samo u javnosti, kod zemljoradnika i građana kao potencijanih zadrugara, kod političkih aktivista kao činilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, a naročito kod velikog broja naučnih radnika raznih profila, objektivan je problem i izazov.

• I pored toga što zadrugarstvo u svetu postoji skoro 180 godina, a u Srbiji samo tri godine manje, i danas postoji niz nedoumioca oko njegovog dosadašnjeg, ali i budućeg razvoja;

Postavlja se pitanje da li je zadruga organizacija za zadrugare ili organizacija zadrugara. Možda i važnije od toga da li Država zakon o zadrugama treba da projektuje prema potrebama i iinteresima postojećih zadruga ili prema potrebama i interesima zemljoradnika i građana. Za zadrugu – zadrugara vlasnika zadruge, u kojoj oni zadovoljavaju svoje potrebe i interese. Što znači da Zakon o zadrugama treba da prihvati i u svojoj sadržini dosledno razradi Odrednice MZS, definiciju zadruge, zadružne vrednosti i zadružne principe kao temeljno polazište reafirmacije i budućeg razvoja zadrugarstva u Srbiji. Temelj ovih Odrednica i izmena ili idućeg Zakona su potrebe ljudi, zemljoradnika i svih građana, u zadovoljavanju sopstvenih potreba i interesa, a ne potreba postojećih zadruga. Pri tome potrebno je prepustiti zadrugarima – članovima zadruga da, uvažavajući ostale propise, sami uređuju međusobne odnose u zadruzi, zadružnim savezima i zadružnom pokretu Srbije u celini. Stavljanje u istu ravan zadruga sa privrednim društvima – preduzećima i udruženjima druge vrste je ignorisanje i potcenjivanje specifičnosti zadruga i zadrugarstva. Zadruge i zadrugarstvo pružaju izuzetno funkcionalno horizontalno i vertikalno povezivanje – integraciju zemljoradnika i građana uopšte.

Potreba za udruživanjem!

Doktorska disertacija pod nazivom „PRIMENA ZADRUŽNIH VREDNOSTI I PRINCIPA I NjIHOV UTICAJ NA POSLOVANjE POLjOPRIVREDNIH ZADRUGA U SRBIJI“  koju je pre skoro jedne decenije  na Poljoprivrednom fakultet u Beogradu odbranila, tada mr, a sada dr Marija Nikolić, vrlo ilustrativno ukazuje na probleme i izazove koji stoje. Ne samo pred postojećim zadrugama i zadrugarstvom u Srbiji, već jednako i pred zakonodavnom praksom Srbije, kao i pred potrebom sistematičnijeg naučno istraživačkog rada o zadrugarstvu i u zadrugarstvu.

Najveći izazov Srbije nije postojeće zadrugarstvo odnosno zadružni sektor koji je još uvek periferan deo ekonomije i razvoja, već to kako stvoriti uslove i podsticaje u kome će zemljoradnici i drugi građani imati motiv za sopstveno radno, materijalno  i stvaralačko angažovanje u zadrugama i zadrugarstvu. Gde zadrugari neće biti samo preduzetnici već i radnici u sopstvenim  zadrugama zajedno sa drugim članovima zadruge. U pomenutoj Disertaciji na kraju zaključnih razmatranja postoji jedna rečenica od ključnog značaja ne samo za zadružni pokret u svetu nego i za budućnost našeg zadrugarstva, a glasi:  „Ne  sme  se  zaboraviti  da  su  prve  zadruge nastale  iz  potrebe  i  ideje  ljudi  da  se  organizuju,  bez  ikakvog  prethodnog iskustva  i  zakonske  podloge.“(strana 174)

Potrebe i interesi ljudi su začeli zadružni pokret, na čemu su utemeljeni i zadružni principi. Praktični i teorijski dometi zadrugarstva u svetu su izuzetno bogati. Ono ne pogoduje interesima multinacionalnih kompanija iako ga veoma vešto koriste u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.

 S obzirom na to da se u Srbiji već skoro osam decenija ne bavimo proučavanjem i primenom zadružnih principa, prihvaćeno je mišljenje nekih stranih autora da postoje takozvani „bazni“ zadružni principi. Neki važniji i neki manje važni. Prva četiri i poslednja tri. Ovo se povezuje i sa tezom da zadružni principi odnosno njihova primena nije obavezna. Što je tačno što se tiče MZS. Treba imati na umu da je reformulisanje zadružnih principa, a 1995 godine i sadržina Odrednica o identitetu zadruge rezultat višedecenijskih iskustava zadruga i zadrugarstva u svetu. Zadružni principi nisu model idealne zadruge već orijentir za one zadrugare koji žele da imaju prosperitetnu zadrugu u kojoj će što uspešnije zadovoljavati svoje potrebe i interese!

Zadružni, najhumaniji pokret.

Rezultati razvoja zadružnog pokreta u XX veku su nesporni, o čemu se u Srbiji malo govori. Zadružni pokret je danas najveći i najhumaniji socijalno-ekonomski pokret u svetu. Srbija za razliku od ostalih zemalja ima jedno iskustvo koje smo skloni da potcenjujemo, koje svoja izvorišta ima u zadružnom pokretu. To je četrdesetogodišnji razvoj socijalističkog radničkog i društvenog samoupravljanja. Danas kada taj sistem više nije u funkciji i kada nam se nude razni novi modeli u procesima tranzije, potrebno je izvući pouke iz ovog perioda. Praveći paralelu između socijalističke radničke samuprave i zadrugarstva i zadružne samouprave, možemo vrlo argumentovano videti zašto je zadrugarstvo i zadružna samouprava, u globalnim razmerama, bila uspešnija. U tome isto tako treba tražiti razloge brojnih nekada nedovršenih nacrta zakona o zadrugama. 

Država odnosno njeni zakonodavni organi najodgovorniji su za donošenje zakona i drugih propisa. Nauka zasnovana na saznanjima teorije i prakse zadrugarstva , kod nas i u svetu, trebalo bi da pruži prave orijentire. Obrazovanje, u ovom slučaju zadružno, obuka i i nformisanje, kao i međuzadružna saradnja ne mogu se smatrati manje važnim zadružnim principima. Svih sedam zadružnih principa naša zakonodavna praksa treba da prihvati kao bazične. Za uspešan razvoj zadrugarstva neophodno je sve zadružne principe smatrati značajnim i važnim. Zakoni obavezuju a ne Međunarodni zadružni savez. Vrednost Zakona o zadrugama, kako postojećeg tako i budućeg, može se ceniti po tome da li zadrugarstvo nazaduje, stagnira ili sporije ili brže napreduje u svome razvoju.

U maju 2015. godine iz štampe je izašla knjiga Branislava Gulana, agrarnog novinara i publiciste, pod nazivom „SUDBINA ODUZETE IMOVINE„. Nešto manje od polovine ove knjige posvećeno je aktuelnim problemima zadrugarstva u Srbiji. Vezano za prethodno izneto u ovom tekstu, u knjizi su objavljena pored niza interesantnih viđenja pojedinih autora i dva članka koja se neposredno odnose na zadružne principe, „PROFITABILNOST ZADRUGE I ZADRUŽNI IDENTITET“ i „ZADRUŽNI PRINCIPI, ZA I PROTIV“. U ova dva članka autor ističe neke specifičnosti zadruga koje još uvek nisu prisutne u današnjoj praksi zadrugarstva u Srbiji, a mogu biti od izuzetnog značaja za njegov budući razvoj.

Pre početka Drugog svetskog rata, na 15 kongresu Međunarodnog zadružnog saveza 1937. godine u Parizu, prihvaćeni su, kao važeći sledeći principi:

• Deset zapovesti za zadrugare:
• Radi sve peko zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čoečanstva i jedini put ka uspehu;
• Zadrugarstvo udružuje sve ljude, bez obzira na veu inardonost. Zato nijedan zadrugar ne treba u zadrugu da unosiklasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom ljubazan, nesebičan, iskren i predusretljiv!
• Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za narpedak zadrugarstva, već uvek i dalje radi kao da za njega nisi ništa učinio;
• Samo zadruigarstvo radi u korist članvao Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaključcima;
• Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i i ti srećan i zadovoljan biti;
• Ne ubijaj uzgled Zadruge, već razvijaji zadrugarsku ljubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće!
• Ne čini nikada nikavke prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;
• Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilj da preobrati svet i oslobodi ga krize i nevolje;
• Slušaj svaku zadružni i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi i nikad štete;
• Nikad ne zaboravljaj svoju dužnostg prema zadruzi, jr će ti Zadruga donetoi i za tebe i tvoje druge – zadrugare ogromne i neizmerne koristi i blagodeti;

Zadružni kalendar ,,Glavnog saveza zemljporljadničkih zadruga za prostu 1933 godinu. Zato se u svetu, pa i u Srbiji upućuje poziv na slogu i primen ,,Deset zapovesti za zadrugare’’ Zadružnog kalendara Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga za 1933. godinu koji glasi: ,,Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i Ti zadovoljan biti!’’

Svakako jedan od ključnih problema potencijalnih zadrugara, kako na selu tako i u gradu, je nedostatak novca za razvoj aktivnosti i potreba članova zadruge u zadruzi, što znači i za razvoj zadruge. Dva su moguća načina obezbeđenja tih sredstava, iz sopstvenih izvora članova zadruge ili iz spoljnih izvora. Korišćenje sredstava iz sopstvenih izvora članova zadruge, imajući u vidu celovitost zadružnih principa, ostvaruje se pod istim uslovima. Korišćenje sredstava iz spoljnih izvora ostvaruje se po pravilu po tržišnim uslovima odnosno pod uslovima onoga koji stavlja sredstva na raspolaganje zadruzi odnosno članovima zadruge kao njenim vlasnicima. Ako su ti uslovi za članove zadruge odnosno zadrugu prihvatljivi, koristiće ih. Pri svemu tome ne sme da se izgubi iz vida četvrti zadružni princip „Samostalnost i nezavisnost“. Odnosno, ukoliko zadruge nabavljaju sredstva iz spoljnih izvora, zadrugari moraju da vode računa da ne izgube demokratsku kontrolu nad sopstvenom zadrugom. 

Sredstva koja članovi zadruge akumuliraju u zadruzi, saglasno trećem zadružnom principu „Ekonomsko učešće članstva“, po kome članovi zadruge iz „dobiti“ zadruge izdvadvajaju nedeljivi deo sredstava, obično za razvoj zadruge i za rezerve. Ova nedeljiva sredstva zadruge predstavljaju u suštini kohezionu snagu zadružne svojine. Vrednost ove svojine se ogleda ne samo u tome što su to sredstva razvoja i rezervi zadruge, već i sredstva koja koriste članovi zadruge i koja onaj član koji napusti članstvo u zadruzi, i kome se po pravilu vraća uneti udeo, neće moći da koristi pod istim uslovima pod kojima to koriste članovi zadruge. Korišćenje sredstava zadružne svojine je ekskluzivno pravo članova zadruge. Što su sredstva zadružne svojine veća time je i bogatstvo i razvojni potencijal zadruge veći.

U vezi zadružne svojine treba istaći i to da se ona akumulira,pre svega, u zadrugama u skladu sa demokratskim odlukama članova zadruge ali i u svim zadružnim strukturama na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Najčešće u raznim mateijalnim oblicima, kao magacinski prostor, poslovni prostor, prerađivački i inustrijski pogoni, poslovne i stambene zgrade, poljoprivredno i ne poljoprivredno zemljište, odnosno kao osnovna i obrtna sredstva u najraznovrsnijim oblicima. Akumuliranje sredstava zadružne svojine počinju članovi zadruge svojim radom i poslovnim aktivnostima u zadruzi, a nastavlja se akumuliranjem sredstava zadružne svojine u zadružnim savezima raznih nivoa i raznih potreba zavisno od interesa i odluka zadužnog članstva.

Pre Drugog svetskog rata akumulirana sredstva zadružne svojine, u raznim oblicima bila su materijalizovana u prereađivačkim kapacitetima, mlinovima, vinarskim podrumima, magacinskom prostoru, zadružnim zgradama i u mnogim drugim oblicima. Zgrada Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga sa sedištem u Beogradu u kojoj je posle drugog svetskog rata bilo sedište Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Jugoslacije, kao i mnoge, druge bile su deo zadružne svojine.

Posle Drugog svetskog rata, uvođenjem društvene svojine, zadružna svojina menja svoj karakter. Ne treba zanemariti činjenicu da su u periodu od 1945. pa do 1953. izgrađeni zadružni domovi u mnogim selima. Kao stecište ekonomske i kulturno-obrazovne aktivnosti seoskog stanovništva. Izgradnja zadružnih domova je bila naročito izražena u vreme osnivanja i rada seljačkih radnih zadruga do 1953. godine. Izgradnja zadružnih domova je i kasnije nastavljena ali u manjoj meri.

Bez dvoumljenja stoji tvrdnja da je posleratna izgradnja i razvoj agroindustrijskog kompleksa zasnovana na predanom radu zemljoradnika, naročito u takozvanoj kooperaciji kao „specifičnom putu socijalističkog preobražaja poljoprivrede i sela“. Kooperacija, kao svojevrsni poslovni odnos, je i danas jedan oblik prelivanja vrednosti iz zemljoradničkih gazdinstava.

Ako se sve napred navedeno ima u vidu onda se bez mnogo razmišljanja može izvući nekoliko bitnih zaključaka.

1.Zadružna svojina u raznim materijalnim i nematerijalnim oblicima, pre Drugog svetskog rata je bila značajan činilac razvoja agrara i celokupne društvene zajednice;

2. Zadružna svojina u najvećem delu je akumulirana u poljoprivredi i na selu. U manjoj meri van poljoprivrede i u gradskim sredinama;

3. U posleratnom razvoju zbog novog društveno ekonomskog uređenja, sredstva zadružne ssvojine, proklamovana Ustavom iz 1946 godine, Ustavnim zakonom iz 1953. godine i Ustavom iz 1963. godine postaju sredstva društvene svojine.  Značajan deo ove svojine se i dalje akumulirao u poljoprivredi i na selu i  služio razvoju;

4.Zamenom zadružne svojine društvenom svojinom koja je karakterisala društveno ekonomsko uređenje SFRJ nisu ostvareni uspešniji  motivacioni podsticaji. Društvena svojina nije bila takav kohezioni činilac razvoja kao što je bila zadružna svojina, što se manifestovalo naročito u vreme raspada SFRJ;

5. Koheziona vrednost zadružne svojine, iako je Ustavom formalno proklamovana,

do danas nije praktično realizovana;

6. Potpuna reafirmacija zadružne svojine najavljena je odredbom Ustava iz 2006. godine. Ova odredba do danas nije ostvarena. Političke stranke koje se menjaju na čelu državne uprave još nisu uočile neiskorišćene potencijale zadrugarstva, zadružne samouprave i zadružne svojine i njihov značaj za razvoj Srbije.

                                           (Autor je analitičar i publicista)