KOMPARATIVNA ANALIZA TRGOVINSKIH MARŽI

Najnovije administrativne mere Republike Srbije o  ograničenju trgovinskih marži (malo prodajnih i veleprodajnih na po 20% kao i distribunitnvih marži takođe na 20%, kao i dopune uredbe pre primene o ograničenju logističkih rabara) prema najavama političara treba da dovedu do sređivanja stanja na tržištu Srbije, pada cena i poboljšanja uslova snabdevanja. Na stranu što prethodnih nekoiko dana po stupanju uredbe na snagu ni jedna trgoivnski lanac nije korigovao cene ili pak u minornom procentu obesmišljava ovaj potez države koji je oročen na šest meseci. Kao glavni argunent da trgovci imaju i do 45% marža (istina u 2024 samo kod Delahiza kao najvećeg lanca snabdevanja u Srbiji) da enormno zarađuju i sl. Na stranu što najveći broj onih slušalaca kojima su te vesti namenjene i ne poznaju pojam marža pa su im nadležni predstavili da je to zarada trgovaca. Ne želeći da više o tome diskutujem jer sam poslednjih dana što usmeno što pismeno u sredstvima informisanja detaljno  o tome zborio, na ovom mestu želim da dam dodatna pojašnjanja u vidu neoborivih cifarskih pokazatelja.  Prvo će biti istaknute marže trgovaca na domaćem tržištu, zatim veliki lanci u susednoj Hrvatskoj i na kraju kao kruna osnivni pokazatleji poslovanja dva vodeća evropska lanca  REWE group i CARREFRUE i naravvno upoređujući sa Delhaizom u Srbiji kao vodećim lancem.

Definitivno najveći trgovinski lanci u Srbiji su imali rastući procenat marži od 2021-2024 goidne. Najveću maržu (nije pominjana u pretdhodnim narativima ima Aroma marketi. Ukupna marža (veleprodajna i maloprodajna –prosečna je od 45,19% u Delhanizu od 16,87% u DIS-u u 2024 godini. Važna napomena: marža nije zarada trgovaca neko operativni prihod koji služi za pokrivanje troškova poslovanja trgovnskih lanaca i isplate logističkih troškova, troškova zarada, materijlanih troškova, nematerijalnih troškova, troškova zaliha, finansijskih rashoda i sl. Ono što je zarada trgovca je profite pre oporezivanja koji je oko 10 puta manji od visine marže.

Druga kategorija trgovinskih lanaca je utruženje 17 manjih trgoviniski slanaca u okviru DTL grupe (domaći trgoivnski lanac) i njihovi pokazatelji su dati u sledećoj tabeli.

Marže domaćeg trgovinskog lanca su u proseku 22,64% u 2024 godini. Još jedna važna namomena. Visina marže je direktono proporcionalna finansijskoj i pregovaračkoj snazi trgovinskog lanca i njiohvih odnosa sa dobavljačima

Kakva je situacija u susednoj Hrvatskoj? Na bazi podataka iz baze finansijskih izveštaja privrede (fina.hr) za najveće trgovinske  lance podaci su sledeći za 2024 godinu.

Deset trgovinskh lanaca u Hrvatkoj su imale prihod od 7,3 mlrd eura u 2024 godii što je praktično gotovo 80% ukupno tržišta robe široke potrošnje (ostalo su zelene pijace i mali formati). Kao što se vidi, prosečna marža (ponderisana) u Hrvatskoj je 37% dok je u Srbiji 36,86%. (komentar je suvišan)

Kakva je situacija u Evropi sa dva ključna trgovinska lanca (REWE grupu i CARRFRUE) i DELHAIZE SRBIJA

Dva navedena trgovinska lanca u svom sastavu imaju veliki broj manjih vlasničkih trgovinskih lanaca koji posluju na teritoriji najvećeg broja zemalja Evropske unije. Ova dva lanca zapošljavaju na kraju 2024 godine oko 700 hiljada radnika i imaju neto prodaju od 170 milijardi eura. Naravno da obe kompanije kao i domaći trgovinski lanci imaju pored maloprodaje u svom psolovanju i sektor veleprodaje koji zajedno daju prosečnu trgovačku maržu. Stavljanjem u odnos prihoda od prodaje i nabavne vrednosti prodate robe dobija se prosečna marža kod REWE group od 42,07%  kod REWE group i 41,32% kod CARRFOUR. I ovde se zaključak nameće sam po sebi.