OSVRT NA SRPSKI TURIZAM

Da politička izjava može pokrenuti mnoge polemike, rasprave, i čak inicirati i dublje analize i zaključke u vezi određene tematika najbolje se može videti na primeru turizma. Politička izjava na su studenstske blokade uništile turizam  u Srbiji je inicirala razne medijske polemike. Međutim, bez bilo kakve namere da polemišem po bilo kom pitanju, na bazi zvaničnih podataka pokušaćemo da barem malo pojasnimo i približimo stanje i kretanje u sektoru turizma kao veoma važne privredne grane.

Krenimo redom. Podaci Republičkog zavoda za statistiku nam govore sledeće:

Ukupan broj dolazaka turista u prva četiri meseca u 2025 godini je za 2,8% manji nego u istom periodu lane. Za turističko poslovanje mnogo je bitniji podatak o broju noćenja, jer kod dolazaka uglavnom druga grana koja je tesno ali ne besuslovno povezana sa turizmom-ugostiteljsvo ima daleko više koristi. Upošljvanje kompletnih kapaciteta se ostvaruje vezanom ponudom noćenja i ugostiteljstva. Pad broja dolazaka i noćenja je isključivo kod domaćih turista. Strani turisti beleže rast gotovo 5% u broju noćenja u odnosu na isti period 2024 godine. Na bazi ovih krovnih podataka još uvek nije moguće izvesti valjan zaključak o pojavi.

Dalje, struktura tustističke potrošnje prema lokaciji:

Republički zavod za statistiku kategoriše tri ključna lokacijska mesta realizacije turističke ponude. To su banje, planinski centri i ostali, tj. gradovi sa svojom turističkom ponudom.

Banje: Ključne destinacije su tri banje i to: Vrnjačka banja. Soko banja i Banja Vrdnik. Ove tri banje nemaju prevashodni zdravstveni već visoki turizam. Tu je najveći porast dolaska stranih turista ali zato i najveći pad kod domaćih. Porast broja domaćih turista u prva četiri meseca je uglavnom kod banja koje imaju prevashodno zdravstveni aspekt i ugovore sa državnim fondovima zdravstvenog i penzijsko invalidskog osiguranja.

Planinski centri. Dva ključna su Zlatibor i Kopaonik kao centar zimskog turizma. Tu je i Tara koja postaje sve značajnija destinacija stranih turista, I tu strani turisti imaju rastući indeks u odnosu na 2024, kod domaćih značajan pad. Izuzetak je Mokra gora koja ima drugu namenu pre svega kroz edukativnu svrhu preko Mokrogorske škole menadžmenta.

Gradovi, Beograd i Novi Sad dominiraju, međutim, važna napomene je da pored turista imamo i poslovne posete obzirom da su to i najveći privredni centri gde se stvara preko polovine BDP.

Ako su politička dešavanja dominantna onda je pre svega osetljivi inostirani turizam gde gosti izbegavaju političko i bezbednosno trusno područje. Pad domaćih turista u prva četiri meseca je evidentan. Da li je trenutni trend i već ustaljena praksa pokazaće sledeći podaci.

Šta se dešava u poslednje tri godine. Podaci su neumoljivi: generalno je prisutan trend pada domaćih gostiju na godišnjem nivou.

Jedan  od mogućih faktora su i kretanja ove privredne grane u platnom bilansu Republike Srbije u prva četiri meseca i od 2013 godine.

Analiza podataka o kretanju turističkih trendova koje daju ključni odgovor na ovo se zasvniva na sledećim podacima iz platnog bilnsa Republike Srbije, čija statistika je preuzeta sa sajta Narodne banke.

U prva četiri meseca uvoz turističkih usluga (prema metodologiji BPMI6) se računaju odlasci domaćih turista u inostrastva dok u izvozu kao prihodnih stavki dolasci inostranih gostiju.

Srbija u 2025 godini ima negativan bilans u turizmu. Ukupan deficit u prvom kvartalu je 257 miliona eura ili čak 120 miliona više nego u istom perridu prethodne godine. Ovo je ključno objašnjenje. Domaći turisti su jednostavno promeili lokacije odlazaka  i trošenja svog novca. Jedan od razloga je i diferencijacija dohotka tj. bogatiiji slojevi društva mogu sebi priuštiti pre putovanje na dalje turističke destinacije nego u domaćoj radinosti. I još mnogo značajnije, vezano za prethodnu konstataciju. Cene u ključnim destinacijama su dostigle takav nivo da domaći tuirsta za isto ili jeftinije bira destinacije za boljom turisičkom ponudom. Samo treba uporediti cene u elitnim banjama i na planinama sa ostalim cenama i sve je jasno

Dalje, definitivno u turizmu se događaju krupne promene na koje država ne reaguje adekvatno, pre bih rekao ćuti, posmatra i čudi se šta se zbiva. Samo u 2023 i 2024 godini deficit u turizmu je 1,5 milijarde eura. Suficit se baleži samo u tri godine od toga dve gde je zbog pandemije Corone bilo značajno redukovanje putovanja. Naročito negativna trend nastupa od 2019 godine.

I pored političkih floskula o značaju turizma kao privredne grane, na putu smo da ova grana bude glavni faktor deviznog odliva zemlje i smanjenja ukupnog deviznog potencijala u međunarodnoj razmeni.