SRBIJA U SVETSKOM IZVOZU USLUGA

Izvoz usluga predstavlja veoma značajnu stavku uravnoteženja robnih transakcija u platnom bilansu. Zemlja može imati negativna saldo robne razmene ako ima pozitivan saldo usluga njen bilans tekućih transakcija neće biti u velikom deficitu. Međutim, po pravilu usluge predstavljaju značajno manji deo bilansa tekućih transakcija od bilansa robne razmene. Pojedine zemlje imaju čak  zastupljeniji bilans usluga od  robnog bilansa ali su to male otvorene ekonomije (poreski rajevi i sl.)

Ukupan  izvoz usluga u svetu od 2007-2011 godine u 000 dolara

Izvor:trademap.org

Ukupna izvoz usluga je u 2011 bio preko 4 hiljade milijardi dolara. Ukupna robna razmena zemalja sveta u 2011  je bila oko 17,5 hiljada milijardi dolara.  Usluge predstavljaju oko 1/5 ukupnog izvoza roba i usluga svih zemalja sveta.

Iz tabele se vidi da su turističke i transportne usluge najzastupljenije u ukupno bilansu usluga i da čine gotovo polovinu vrednosti izvoza usluga. U sledećim tabelama su prezentiran rang zemalja  po vrednosti izvoza usluga:

Srbija je na 72. mestu po izvozu usluga u svetu.  Praktično ispod Srbiju su uglavnom nerazvijene male zemlje Afrike, Latinske Amerike i Azije, od evropskih zemalja ispod Srbije su samo Albanija, Makedonija i Crna Gora, zemlje daleko skromnijih potencija za razvoj ovih privrednih grana.

Struktura izvoza usluga iz Srbije u 000 dolara

Za razliku od sveta ostale poslovne usluge su dominantna stavka usluga, slede turističke i saobraćane usluge. Rastu usluge građevinarstva ali  ova grana je nekada  u raznim zemljama sveta imala daleko veći značaj nego danas, uzimajući u obzir da su mnoge velike građevinske firma ugašene ili rade sa minimum kapaciteta i da ne predstavljaju neku značajniju ponudu u izvozu.

Nasuprot Srbiji situacija u susednoj Hrvatskoj  je sasvim drugačija. Zahvaljujući pre svega turizmu i transportu Hrvatska ima uravnotežen bilans razmene roba i usluga i značajno  doprinosi  uravnoteženju platnog bilansa. Struktura Hrvatskog bilansa robe i usluga je sledeća: (u 000 dolara)

Kao što se vidi, Hrvatska je u 2011 godini imala suficit bilansa roba i usluga, što je značajno doprinelo ukljanjanju platnobilansnih ograničenja koje nameće  deficit tekućih transakcija. Srbija mora u cilju otklanjanja platnobilansnih ograničenja prvo i osnovno stumulisati  supstituciju uvoza i razvijati uslužni sektor. Nažalost  to su dugoročne mere usredsređene na:

• Jačanje turističkih potencijala Srbije;
• Intenziviranje nastupa građevinske operative van zemlje (Rusija u tom smislu predstavlja veoma značajno tržište)
• Izgradnja koridora 10 i 11 i ubrzanje protoka robe i usluga preko teritorije Srbije
• Razvoj informatičkog sektora u kome Srbija ima značajne prednosti pre svega kvalifikovane radne snage i prodavanje usluge veoma velike dodate vrednosti, kao i razvoj ostalih delatnosti zasnovanih na znanju