STOČARI KAO MILIONERI

Izjava ministra poljoprivrede Srbije nakon neuspešni pregovora sa udruženjem proizvođača mleka da su oni nekorektni, da ne uptorebim neke teže reči i da nema razloga za proteste i blokade, jel bože moj, Srbija je u pristupnim pregovorima sa EU još pre deceinju ipo je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, otvrorila potpuno svoje tržište poljoprivrednih proizvodna za ponuđaće iz EU i da je trgovina generalno slobodna. To podrazumeva da nema carina, taksi, prelevmana i sl. S druge strane evropski proizvođači se suočavaju sa ogromnim viškovima mleka i sireva zbog nametanja zaštitinih carina i taksi od strane dva ključna trišta za izvoz mlečnih proizvoda iz EU a to su SAD i Kina. Kao rezultat toga a prema podacima svetske baze spoljne trgovine Intracen, Trademap, uvoz mleka i sireva u Srbiju je posebnno inteziviran u 2025 godini. Prema navedenoj bazi ukupan uvoz mleka i sireva po mesecima je bio:  (podaci trademap.org)

Srbija je u 2025 godini uvezla gotovo 14 miliona kilograma kačkavalja i drugih tvrdih sireva što je ekvivalentnu od gotovo 150 miliona litara sirovog mleka ili preko 10% ukupno otkupljenog mleka u Srbiji. Mleko u prahu (koncventrovano je uvezeno u količini od 4,5 miliona kilograma što ogovora ekvivalentu od 30 miliona litara. Nekoncetnrovanog mleka je uvezeno 14,5 miliona litara što ukupno daje gotovo 200 mliona litara. Uvažavajući podatke o prosečnohj mlečnosti krava u Srbiji prema podacima Eurostata od 4,2 hiljade litara u laktaciji od govoto 50 hiljada muznih krava što je više od 15% ukupnog mlećnot potenicjala.

Kada se pogledaju cene po jedinici  mere vidi se sledeće: prosčečna uvozna cena kačkavalja je oko 5 eura bez carine i PDV što predstavlja tek oko 40% prodajne cene, tj uvozni kačkavalj je značajno jeftiniji od proizvodne cene domaćeg. Mleko u prahu se uvozilo po ceni od 2,9 eura što je značjano opet jefinijie od domaćeg obzirom na koncentraciju u odnosu 1:7 praha i vode.

Reče ministar još jednu zanimljivu konstataciju da svaki stočpar  prihoduje od grla u proseku  oko 4 hiljade eura godišnje. Kako lepa i esencijalno značajna konstatacija da imamo bogate stočare i da svako sa 10 muznih krava može da ima mesečnu platu od 3,5 hiiljade eura. Moram priznati da je ministar delimično  u pravu samo u jednom delu. Kalkulacija proizvodnje mleka urađena od strane profesora Ekonmskog fakutleta u Suboitci pre gotovo 15 godana u saradnji sa kolegama Poljoprivrednog fakulteta u Novom  Sadu pored mleka sadrži i kalkulacije uzgoja gotovo svih poljoprivrednih kultura kao i tova junadi i svinja.

Imajuči u vidu period laktacije od 210 dana prosečma mlečnosti daju prihod po grlu od 410 hiljada dinara uključujući i prihod od teleta i 19 dinara subvenicja po litri. . Ali ministar kao uvaženi profesror i respektabilni naučnik koji je indeksrian u svim relevantim bazama naučnih radnika (Web of Science i Scopus) zna da ta krava mora i mnogo da potroši da bi dala ovaj prihod.  Stim u vezi ukupni normativni utrošci  intpua sa aktuelnim cenama daju i troškove proizvodnje po grlu.

Kada se pogleda bruto marža prevedena na litar mleka dobije se cena od 19,45 dinara. Može se reći da je to bruto profit po litru  za navednu mlečnost. Rekapitulacijom po grlu dobijemo godišnji  ostatak prihoda od 85 hiljada dinara po grlu. Naravno da tu nisu uključeni ni živi rad ni nepredviđeni a nastali troškovi, još više ni eventualna teža bolest grla i dodatni troškovi lečenja. Ono što je indikativno je ste pre svega da Srbija u  odnosu na Holandiju, Nemačku ili Švajcarsku ima značajno (prema podacima eurostata) nižu proslečnu godišnju mlečnost a samim tim i  višu proizvodnu cenu. Kada se pogleda kretanje prihoda zavisno od cene mleka i povećanja  količina vidi se da povečanje mlečnosti za 20% više nego duplira zaradu.