Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Prema podacima statisitke platnog bilansaRepublike Srbije u prvih osam meseci 2025 godine uočljiv je veliki pad stranih direktnih investicija u Srbiju. O ovoj temi su mediji već pisali razloga je puno pre svega stanje Evropske a i svetske ekonomije oličene u već zategnutim ekonomskim i političkim relacijama velikih sila (uvođenje protecionističkih mera od stane SAD) kriza automobilske industrije, nepoverenje investitora i sl. Međutim, nije nevažna u ovoj analizi ni politička retorika nosilaca vlasti u Srbiji gde se politička nestabilnost, blokade i protesti navode kao osnovni faktor smanjenja priliva inveticija. Koliko je tačno i da li je tačno može se u najvećoj meri utvrditi ako se urade uporedni pregledi u neporserdnom okruženju. Za ovu priliku su odabrane 3 zemlje sa kojima se Srbija graniči (Bugarska, Rumunija i Hrvatska). Podaci sa sajtova njihovih centralnih banaka su iskorišćeni da se napravi uporedni prikaz
Tabela 1 SDI Bugarska i Hrvatska
Obe susedne zemlje u tabeli 1 su imale značajan pad stranih direktnih investicija u 2024 i polovini 2025 godine. Poebno u Hrvataskoj kada je po svim osnovama u prvom polugodištu 2025 priliv bio samo 1 milijardu erua.
Ista ili slićan situacije je i u Rumunije, gde su kapitalna ulaganja značajno manja u periodu januar-avgust 2025 godine u odnosu na isti period prethodne. Rumuija kao i Srbija ima porast ostalih investicija tj. kredita i hartija od vrednosti. Definitivno strategija privlačenja stranih direktnih investicija po postojećem modelu je iscrpela svoje mougćnosti.
Tabela 2 SDI Rumunija i Srbija
Ovi podaci čini se najbolje odslikavaju stvarno stanje i da je izlišno komentarisati političke razloge izostanka priliva SDI u 2025 godini što se Srbije tiče.