„Reforme“ i Reforme

Ukoliko bi smo želeli da u Srbiji dođe do ekonomskog oporavka, u skladu sa komparativnim prednostima, ekonomske politike bi trebalo da budu koncipirane upravo suprotno od načina na koji se one donose i sprovode. Navešću dva primera kako se one predlažu, i alternativa kako bi one mogle da budu učinjene, a zatim ću nabrojati nekoliko reformi za koje smatram da bi donele pozitivne rezultate za većinu građana, a ne samo za velike kompanije, u skladu sa čijim interesima se Srbija i „reformiše“.

Pođimo od „liberalizacije tržišta rada“. Šta će ona u konačnom značiti? Zamislimo oglas za posao u, recimo, 2015. godini:

„Potreban je jedan izvršilac za fizičku operativu.

Potrebni uslovi:

–         Aktivno znanje engleskog jezika;

–         Rad na računaru (navesti programe)

–         Vozačka dozvola B kategorije;

–         Sposobnost za timski rad;

Opis posla:

–         Prenos džakova (naći engleski izraz radi zvučnosti) u rastojanju od 5 metara u količini od 100 jedinica težine 50kg, u vremenu od 42 minuta.

Zarada 450 dinara bruto (ovo ne stoji u oglasu)“

Šta je alternativa ovoj liberalizaciji?

Prvi komšija iz Jagodine mi radi u Australiji 20 godina, od toga 17 u kompanijama, a poslednje tri kao registrovani preduzetnik. Kaje se što je tolike godine bio običan broj, bez obzira što je dolazio na poziv kad god je usfalilo radnika, bez obzira na prekovremeni rad, nikakve vajde od toga nije imao. Kada je krenuo kao preduzetnik shvatio je značaj porodičnog vremena i da svaki posao koji se kosi sa privatnim vremenom posvećenom porodici košta 4 ili ko zna koliko puta više. Kao preduzetnik plaća porez od 15% na svoje prihode, a ima poreska oslobađanja gotovo na sve troškove (kupovina automobila…), dok je kao radnik dobijao platu i plaćao porez od 30%, najmanje, i još je bio oporezovan pri svakom vidu lične potrošnje. Zaključak? Poreski rasteretiti preduzetnike na nivo od 15% prihoda i očekivati da će desetine hiljada majstora, trgovaca, zanatlija i drugih poželeti da se registruju u takav sistem. A i puno bi radnika bilo stimulisano da „solira“. Mali biznis je kičma ekonomskog razvoja u SAD, Japanu,
Australiji, Kanadi i u drugim razvijenim zemljama.

Predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik je u nekoj izjavi rekao da treba „otkočiti izvore rasta u energetici i telekomunikacija“, parafraziram. Šta ovo može da znači? Prodaju EPS-a i Telekoma. Šta ćemo tim prodajama dobiti? Više cene telekomunikacionih usluga i električne energije, uz manji broj zaposlenih. Više cene i manji troškovi značiće ogroman profit podobnim kompanijama da u ovom  procesu dođu do plena.

(Već zamišljam, poput oglasa za posao, kako ću za par godina imati slobodu da biram operatera kome ću plaćati korišćenje vode, Hansa, Majkla ili Lukmana, ali po 10 puta većoj ceni od današnje).

Šta je alternativa?

Davanje licenci za proizvodnju „zelene“ energije iz mini hidro elektrana, solarnih elektrana, energije iz vetra, proizvodnje energije iz elektrana na gas (uz bezbednosne mere opreza)… Ovaj vid razvoja bi povećao i proizvodnju I zaposlenost, i investicije. Znači, ne prodaju se monopoli, već se otvaraju proizvodne mogućnosti.

Sada bih taksativno o merama, ili reformama, koje mislim da bi dovele do značajnog konomskog rasta uz povećavanje broja zaposlenih.

  1. Obnova funkcija robnih rezervi.

Garantovani otkup stotinak osnovnih poljoprivrednih proizvoda po minimalnim i maksimalnim cenama. Po minimalnim se otkupljuje, a po maksimalnim se prodaje tako da robne rezerve posluju sa profitom, a pošto nisu profitna institucija ostvarenu zaradu koriste za izgradnju skladišnih kapaciteta, kreditiranje izgradnje sistema za navodnjavanje, bez kamate, i za druge korisne funkcije.

  1. Subvencije poljoprivredi za sve poljoprivrednike, a ne samo za pravna lica.

Davanjem subvencija pravnim licima podstiče se ukrupnjavanje zemljišta i rast proizvodnje. Ali se ipak najveći deo subvencija dodeli velikim kompanijama. Šta je sa hiljadama domaćinstava koja su preživela decenije tranzicije i borbe protiv klasnog neprijatelja živeći i radeći na malo zemlje? Živi su i opstaju uprkos Danejcima.

  1. Afirmacija regionalnih brendova.

Ako je trgovina već u većini prepuštena strancima (a i tu bi, poput robnih rezervi, država mogla da se umeša sa prodajom domaćih proizvoda po bitno nižim cenama od postojećih u trgovinskim lancima, osnivajući kompaniju „Trpež, krpež“ – TC Public Company lepše zvuči) formiranje regionalnih brendova bi moglo da deluje pozitivno na rast lokalne proizvodnje. Koliko je velikih gradova u Srbiji u kojima je uništena industrijska proizvodnja?

Uzmimo da Kragujevac, Subotica, Niš, Valjevo, Kraljevo, Jagodin, Kruševac, Užice, Bor, Zaječar, Vranje, Leskovac, Šabac, Vršac, Pančevo, Sombor, i drugi gradovi, postanu imena za mlečne proizvode, mesne prerađevine, voće i povrće i njihove prerađevine (kompote, sokove, ajvar…). Robne rezerve-hladnjače-domaći trgovinski lanac bi do krajnjeg potrošača, i izvoz, garantovali proizvodnju i prodaju.

 

  1. Obnova zemljoradničkih zadruga

Izgradnja kolektivne svesti kod poljoprivrednih proizvođača je neophodna kako bi se shvatila snaga koja iz rada  proističe. Svi smo prevareni, ali svi zajedno imamo snage da se borimo za lični interes, a on je da naš rad više vredi.

 

  1. Informaciona podrška za potencijalnu proizvodnju poljoprivrednih i industrijskih proizvoda.

To već kao internet portal radimo izlistavanjima udela Srbije na nivou proizvoda u  svetskoj proizvodnji ili izvozu. Ali, to je po par sati izdvojenog vremena bez novčane naknade, a uz rizik da time zanemarujemo porodice i poslovno vreme. Zašto to ne bi bio od države plaćen i od medija podržana aktivnost?

  1. Izgradnja hladnjača i skladišta za čuvanje poljoprivrednih proizvoda.

Ova funkcija je komplementarna sa robnim rezervama, zemljoradničkim zadrugama,regionalnim brendovima, zemljoradničkim zadrugarstvom, državnom trgovinom…

 

  1. Dugoročan obavezujući plan o smanjivanju broja zaposlenih u državnoj upravi, javnim preduzećima, zdravstvu, obrazovanju i drugim javnim funkcijama.

 

Pri smanjivanju broja stanovnika od 0,4% do 0,5% svake godine, apsurdno je da u bilo kojoj od javnih funkcija broj zaposlenih raste. Svi ovde zaposleni ne moraju ni da budu meta napada kako su za bilo šta krivci, te da bi smo ekonomski poleteli, samo da im se smanji broj.

 

  1. Vezivanje fonda isplaćenih penzija za fond isplaćenih zarada.

Svakog meseca na osnovu evidentiranog fonda isplaćenih zarada odrediti fond penzija  (50% ili 55%), i na osnovu toga izračunati prosečnu penziju. Ukoliko ekonomija raste, rastu i penzije, i obratno. Cilj je veći broj zaposlenih, a posledica veće penzije.

 

  1. Bez nominalnih aprecijacija dinara koje poništavaju konkurentske prednosti (podržane tačkama od 1 do 8), proizodnju i zaposlenost, a stvaraju profit kompanijama kojima je cilj veći plasman, uvoz, u Srbiju.
  2. Podrška malim i srednjim preduzećima za nastup na udaljenim tržištima.
  3. Razvoj komunikacije sa Srbima koji žive u inostranstvu oko primene korisnih iskustava za ekonomski razvoj u Srbiji.
  4. Javna debata o državnoj potrošnji.

Šta je i koliko opravdano i na šta potrošiti. Na primer ulaganja u protivgradnu zaštitu kao vid uštede za privatna ulaganja po istom osnovu. Nije sam državno utrošeni novac štetan. Naprotiv.

21 komentara

  1. Neizvodljivo, zaostalo i stetno (alternativna energija), sve u svemu ceo clanak je: bla,bla, truc!

  2. Stvarno losi predlozi i nefunkcionalni…Ono oko poljoprivrede je ravno katastrofi pa to je i sada zvanicna politika.. Subvencija mora ici iskljucivo na proizvod jer jedino tako je to zaista subvencija a ne socijalna pomoc…
    Hladnjace treba zatvarati jer roba ne treba da se skladisti i pravi troskove pri cemu opada kvalitet vec ih treba preradjivati u finalne proizvode. No to se vec desava na trzistu uslovno „prirodnom selekcijom“…
    Dakle sve mere u prvom koraku moraju biti u funkciji izvoza u trecem ili cetvrtom koraku..

    I na kraju besplatan savet svima koji misle da na ovaj nacin pomazu drzavu …Drzavni cinovnicu su grupa politicki a ne strucno okupljenih ljudi oko ideje da nesto pokrenu i za svog vakta ostanu upamceni kao napredna vlast.
    Oni u principu jedva cekaju da prihvate bilo kakav predlog sa narodske strane jer im je to izvor ideje ali i alibi ..

    Imali ste prilike da vidite da usvhaju svakakvu glupost koja osvane u medijima i to je vrlo opasno jer pogledajte u vlasti ne sede akademici ili usko profilisani strucnjaci vec gomila lose obrazovanog kadra skupljena s’konca i konopca..Svima su zelje vece od mogucnosti i niko od njih nije profesionalno dokazan u bilo kojoj sveri drustvenog zivota..

    Zato oprez kod savetovanja jer usvojice pa sve i da je savet dobar nece znati da ga implementiraju sto je opet ravno katastrofi..

  3. Treba uraditi samo jednu stvar – doneti zakon o 20-o godisnjem moratorijumu na zaposljavanje u drzavnoj sluzbi i javnom sektoru, kao i zakon o otpustanju svih viskova u drzavnom i javnom sektoru. To bi izazvalo lancanu reakciju, i posle samo godinu dana Srbija bi izgledala potpuno drugacije.
    Uzmimo samo dve stvari – vise ne bi bili potrebni lazni fakulteti i lazne diplome, jer su te lazne skole sluzile da se dobije diploma kako bi se zaposlilo preko veze tamo gde nije potrebno nikakvo znanje.
    I druga stvar – politicari bi potpuno izgubili na znacaju, jer im se sad svi dodvoravaju da bi im zaposlili decu. Time bi se potpuno urusila sadasnja totalitarna piramida. Ko bi se jos uclanjavao u partije ako ne moze da dobije posao? Samo posle godinu dana ljudi bi poceli da se bave konkretnim stvarima, a tako bi razmisljali i o drustvu, politici, ekonomiji. Sve bi se promenilo.
    Dok se to ne uradi, sve ostalo je cista kozmetika.
    I kad vec pominjete selo, sto puta vise drzavnu sluzbu vole seljaci od gradske ekipe. Danas u svakom vecem selu ima gomila lokalnih politicara koji imaju neku sitnu apanazu i koji su decu zaposlili u gradu u drzavnu sluzbu. Pitajte malo politicke aktiviste kako ova drzava funkcionise, da bi sistem menjali, morate ga dobro upoznati.

  4. Mile nema puno ljudi koji su zaposleni u drzavnoj sluzbi?! Cak ako bi Srbija malo krenula pozitivnije odmah bi se ukazala potreba da drzava zaposli jos ljudi.Nema viskova..
    Pogresna je logika da ce nezaposlenima ili pak radnicima iz privrede krenuti na bolje ako neki izgube posao u javnom sektoru. To nema logike..to bi samo jos vise pokidalo karike drzavnosti.Naravno to opet ne znaci da besumice treba zaposljavati kadrove u trenutku kad ni vec zaposleni nemaju posla za puno radno vreme.Dakle nezaposlenima u privredi nece cvetati ruze ako bez posla ostanu i oni iz javnog sektora cak naprotiv…

    Ono sto se pak moze cuti od Lisovolika i slicnih govonika o ustedi i racionalizaciji treba primati vrlo obazrivo jer njihova funkcija je pre svega zastita investiranog kapitala a ne potreba drzave Srbije. Da budem precizniji njihova uloga je sofisticirano smanjivanje rizika na ulozeni kapital kroz postojece institucije..

    E sad potpuno drugi par cipela je prica o nasem zaduzivanju bez plana i programa cime je stvorena lazna traznja i standard sto je sada realna prepreka za pokretanje privredenog ciklusa povecanjom traznjom… Zbog te win-win situacija neko bi trebalo da visi na terazijama a to bi pak bila vecina politicara koji su bili u svim vladama od 2000 godine. Ja sam se nekako uvek nadao da ce u Srbiji doci do otreznjenja i da ce se pokrenuti sudski potstupci protiv Dinkica,Djelica i uopste srca politicke elite demokratskog razvoja Srbije u poslednjih 13 godina..
    Najvecu odgovornost snose Kostunica i DS sa svojim tadasnjim predsednikom jer su sustinski implementirali svaku pogresnu ideju u Srbiji. Gotovo da ne postoji segment drustva koji su unapredili sto je ravno veleizdaji..
    Naravno i ne sumnjam da ce im se za par godina pridruziti i ovaj okrnjeni sastav srpske radikalne stranke…

    To sto Vucic prica i kako se ponasa opisao je Ezop u svojim basnama jos pre nase ere i taj stil se i zove ezopov jezik..

    Neverovatna je kolicina tolerancije i indolentnosti srpskog drustva kao i nedostatak ikakave kritike ili bilo kakvog smisljenog oponirnja tolikoj kolicini gluposti. Ja mislim da ce vecinu biti sramota zbog trenutnog cutanja kada za par godina budu analizirali sadasnje vreme.
    Nevarovatno je i politicki zimski san opozicije koja na potpuno neverovatan nacin dopusta demokratsko formiranje jednopartijskog sistema. Ili su politticki duduci ili je zamor materijala toliki da su svi odustali od Srbije..

  5. Darko, tvrdo ostajem pri onome sto sam napisao. Kako napisah, raspitaj se malo, pitaj „bazu“ sta se radilo i radi i kako se lopatama zaposljava vec pune dve decenije, ocigledno da nisi imao previse dodira sa obicnim svetom. Ja to gledam svakodnevno i odlicno znam sta pricam. Takodje, kako ste i ti i Misho odbacili Zdravkoviceve predloge, voleo bih od vas da cujem KONKRETNE predloge kako Srbiju izvesti na zelenu granu. Lako je reci sta ne valja, pogotovu u zemlji u kojoj skoro nista ne valja, ali hajde da vidimo koje bi vi konkretne mere preduzeli da ste na vlasti…

  6. Promenio drustveno -politicki pravac ?? Naravno. Promenio pogresno zacrtane ciljeve. Obezbedio partnerstvo koje bi garantovalo granice drzavnosti, svu snagu usmerio ka postepenoj privrednoj aktivnosti i to vecinom dekretima ??!

    Mislim jednostavno je to i to bi svaki revolucionar ili reformator uradio jer je suprotno od ove propasti u koju organizovano srljamo..

    Zar to nije tako ocito ,no nazalost nije i jednostavno u trenutku kad vas je neko zaduzio . Sada dug digtira pravac i ponasanje ili ti narodski dokaziva tvrdnja da ne moze i jare i pare…

  7. Ilija Kolev
    Вчера
    Ilija Kolev
    Resenje o pravilnoj gradnji drustvenog sistema. Nacin organizacii rada, koi odgovara faktickog odvijanja rada. 1. Rad cine: a/ Gazde, kao sopstvenici parama i b/ Radnici, kao sopstvenici truda. Moguca je i dvojna uloga. 2. I Gazde i Radnike, svoje ucesce u radu prave sa ulogom iz vrednosti. Iz tog uloga proizilazi zasluga o ostvarivanju rezultata rada, a to je: a/ Gazde ulazu: sopstvene i kreditne pare u proseku, na nivou obracunskog perioda i Radnici ulazu: truda, u vrednosti ostvarene plate, u toku obracunskog perioda. 3. Za ulog iz vrednosti, tacka 2, dobija se: pocetna cena i dodatni dio pocetne cene, a to je: I. Pocetna cena dobija se iz trziste parama i trziste truda, a to je: a/ Gazde dobijaju: kamatu, za ulozenje sopstvene pare, po cenu kao za depozite. i b/ Radnici dobijaju: platu, za ulozeni trud. II. Dodatni dio pocetne cene dobija se , sa ucescem u kranjem rezultatu rada, profit ili gubitak. Kljuc o raspodeli je, ulog iz vrednosti, tocka 2, a to je: a/ Gazde dobijaju: deo iz profita ili iz gubitka. i b/ Radnici dobijaju: deo iz profita ili iz gubitka. 4. Izvori za pokrivanje gubitka: a/ Gazde, iz kamate i sopstvene pare i b/ Radnici, iz same plate, do garantovanu platu. Objasnjenje resenja: Resenje koje je navedeno, pretstavlja pravilan tok odvijanja rada. Kada Radnici dobju deo profita, koji njima pripada, on pretstavja potraznja za ponudu, koja je stvorena u istom periodu. Na taj nacin omogucuje se potrosnja te ponude, aa time otvara mogucnost za produzenjee rada, iz kojeg proizilazi razvoj. To je jedini nacin odrzavanja podnoslivog odnosa pomedzu ponude i traznje. U suprot, kada taj dio prisvoje Gaazde, sto je slucaj danas, oni investiranjem oduzimaju mogucnost za potrosnje ponude, koja odgovara tog dio profita. U sledecem periodu, kada se produzi radom, stvara se nova ponuda, koja je jos veca, a proizilazi iz postojnog kapaciteta i iz investiranog pogresno prisvojenog dela profita. To je uzrok za zakocenja rada i pojavljivanje krize. Iz svega ovoga proizilazi sledeci zakljucak: Rad, ako zelimo da stavimo kraj krizama, treba da prifati postojanje oblast, raspodela rezultata rada, osim oblast rada.

  8. Postovani Miroslave. Mi ovako privatno kod nas u firmi imamo jednu izreku; “ Pazi sta predlazes jer bi neko mogao da te ovlasti da to i sprovedes“. Vasi predlozi imaju smisla imaju i logike ali verujete li da su sprovodivi?
    Iskreno, od Srbije je i Bog digao ruke. Nasa buducnost je nazalost ispisana i tesko da ce neko smoci snage da to promeni. Prvo i prvo poslusajte 6 puta Gospodina Mileta. Za krupne reforme potrebna je podrska kriticne mase gradjana. Nazalost Javna preduzeca i administracija su „ladovina“ koja se ne ostavlja tek tako. Otpustiti dve trecine zaposlenih iz javnih preduzeca i administracije (ostalima smanjiti plate na 75% proseka privrede) je pocetak svake smislene reforme, u suprotnom necete doci do kriticne mase koja bi podrzala vase reformske ciljeve, a nece biti ni kvantiteta koji bi obezbedio ono najkriticnije izvrsioce tih reformi. Nedavno je gospodin Katic u tekstu „Listove Merdevine i zadati zivot nove vlade“ razmatrao slicnu problematiku.
    Otprilike je i Gospodin Darko pogodio kako bi neke stvari trebalo da izgledaju. Srbija brzo moze izaci na pravi put samo ako;
    1 Prestane da se zaduzuje za potrosnju
    2 Bitno smanji broj nepotrebno zaposlenih cime se bitno smanjuju rashodi budzeta ali i pojacava ponuda konkurentne radne snage
    3 Odrekne se puta u Evropsku uniju na neko vreme i odmah ponisti SSP te uvede zastitne carine za domace proizvode
    4 Potrazi politicke saveznike i zemlje partnere na trzistima na kojima bi nasa roba mogla biti konkurentna(svakako ne EU).
    5 Ukine sve subvencije za strane kompanije (ne samo za novootvorena radna mesta nego i kroz mizerne rudne rente, transferne cene,…) osim za one kompanije koje imaju razvojne centre i realnu maticnu proizvodnju u Srbiji. Kome treba zivot u zemlji u kojoj je gotovo nemoguce naci realni posao sa diplomom tehnickog fakulteta, gde se trazi samo „sljakerska radna snaga“ sa platama 200-300Eur.
    6 Ukinuti besplatno skolovanje na visokim skolama, nego primeniti sistem „drzavnog kredita“ koji se mora vratiti ukoliko se radi van zemlje Srbije, jer nije fer da o mom trosku se skoluju kadrovi za moju konkurenciju u Nemackoj.
    Ovo su najvazniji pravci i njih treba imati u vidu kada razmisljate o reformama koje bi dale realni boljitak. Potpuno je izvesno pak da Srbija nema ni snage ni ideja i da je najbolje cemu se mozemo nadati takozvana „klopka srednje razvijenosti“. Iza svake dobre ideje stoji 1000 zamki.
    Da bismo negde stigli prvo moramo znati sta hocemo, imati jasnu zamisao kako drustvo treba da izgleda i funkcionise kada se stigne na taj „cilj“, a potom dobiti podrsku vecine za takav „napor“ i tek onda angazovati strucnjake koji umeju da nas tim zamrsenim lavirintom provedu bez mnogo lutanja.
    Vidite li nekoga u Srbiji ko sve to razume i voljan je da se za to iskreno zauzme?

  9. Gosn. Boki
    Iluzija je „podrška većine“. Živimo u velikim iluzijama gde vladaju velike kompanije i sile.
    Narod i izbori: par spotića i mnogo sitnih evrića-
    Ovo ovde je samo pisa… u vetar.
    MZ

    • Postovani Miroslave. Film Matriks je vrlo interesantan u delu u kome se onaj izdajnik kaje sto je uzeo pilulu i iako potpuno svestan iluzije u kojoj je ziveo izdaje sve da bi se vratio u „blazeno neznanje“. Odlican opis ljudske prirode, i odlican dokaz da Srbi nisu drugaciji od drugih. Kriticna masa ljudi je dovoljna da pokrene proces koji uvek mora podrzati vecina. Otpustite komformiste koji se zaduzuju zarad letovanja u Grckoj sigurni da ce njihovo namestenje u parking servisu trajati vecno makar se sve oko njih srusilo. Takav „otpor“ sprecava da se pojavi kriticna masa mislecih ljudi, spremnih na borbu i zrtve (u smislu standarda i rada). Mnogi me svrstavaju u liberale, libertijance i vulgarno prozivaju „zatucanim neoliberalom“ samo zato sto ukazujem na pogubne pojave u drustvu. Ne vidim sebe tako, ne volim da se svrstam na jednu stranu. Trziste je uvek dobra mera za neciji uspeh ako mu se pristupi ispravno uvazavajuci neophodne mere protekcionizma i reciprociteta koje su postavile upravo najrazvijenije zemlje. Upravo zarad sacuvanja drzavne imovine i javnih preduzeca, poljoprivrednog zemljista i ostalnih vitalnih resursa potrebno je pod hitno ukinuti laznu srednju klasu u Srbiji. To bi pomoglo da se dodje do kriticne mase ljudi koja bi iznedrila elitu ciji bi prvi cilj trebalo da bude ustrojstvo istinske pravne drzave a zatim na tom temelju izgradnja prosperitetnog drustva stvaranja pre svega pa tek onda raspodele. Danasnja Srbija je banana republika bez jasnog pravnog temelja opterecena jedino pitanjem raspodele bilo ono malo stvorene vrednosti, bilo raspodele kredita ili novca od prodaje „porodicnog srebra“ a zasto? Da bi lazna srednja klasa zivela u nezaradjenim stanovima (koje placa citava Srbija kroz politiku precenjenog dinara i rizika raspada finansijskog sistema), i letovala i zimovala po inostranstvu, i da bi Beogradske dame mogle da jedu Belgijske cokolade. A sta je sa nasim potomcima? Na kraju sta je sa nama samima? Koliko je meni poznato banke su ispostavile „saldo“ da su nenaplativi krediti na nivou 20% plasmana. Najvecim laicima je jasno da su one iznele svoj kapital iz zemlje odavno. Dakle operativno sve stoji ali fakticki nas finansijski sitem je vec krahirao. Nenaplativi krediti banaka vec su blizu iznosa devizne stednje gradjana a u fondu za obezbedjenje depozita gradjana pri NBS ostalo je oko 1,5mil evra nakon ludila sa agrobankom i razvojnom bankom vojvodine. Sta to znaci gospodine Miroslave. Neko ce ponovo biti pokraden kako stvari stoje, a zasto? Da bi namestenici novoizmisljene agencije ili komunalne policije mogli da letuju u hotelu sa 4 zvezdice u Turskoj, vozeci se u subvencionisanom „nacionaletu“ sa karticom u dzepu na koju placaju 30% kamate. To je slika opsteg ludila i bolesti jednog drustva. Bolje je da istinska elita generise kriticnu masu i ideje nego da se cudimo izlivima anarhije. Nezaboravite da drzava ima kapaciteta da kontrolise 5 do 10% stanovnistva i privrednih subjekata. Sve ostalo je iluzija koja se vesto koristi kao u onom vicu kada farmer objasnjava da je iskljucio struju u elektricnoj ogradi vec posle dva dana koriscenja ali da krave to nikada nisu saznale. Medjutim i to je imalo smisla dok je trajala dobra ispasa a nakon toga sa strujom ili bez ograde padaju.

      • Poštovani Boki
        Ovim komentarom ste me inicirali da po treći put pročitam „Pavelić i ustaše“ B. Krizmana. Stavljaću citate iz knjige za postove, a videćete koliko je Pavelić imao slična razmišljanja kao Mile i Vi. Šta se dogodilo kada je došao na vlast znamo, a i Jugoslavija je razbijena istim argumentima, kao što će biti otcepljeni Sandžak i Vojvodina.
        Ali, pustiću Pavelića da o tome govori umesto mene.

        • Zdravkovicu, daleko ti ode. Sad nas uporedi sa Pavelicem…
          Kakve veze ima ekonomija sa granicama? Ja se zalazem za uvodjenje trzisne ekonomije (kapitalizma) gde god je to moguce, a ti pominjes Sandzak i Vojvodinu… Sto nas ne uporedi sa nekim liberalnim ekonomistom, nego nadje sa Pavelicem…

          • Jos sad na Vikipediji procitah da je Pavelic pravnik, a ja 98 posto pravnika ne mogu da smislim…

            • Gosn. Mile
              I ja se zalažem za uvođenje tržišne ekonomije. Za kontrolu javnog sektora…
              Ali propaganda je čudo. Posebno režimska.
              Da su nam ustaše na vlasti, pobunili bi se… Brzo I odlučno. Ali ovako tiho umiremo uz spotiće I evriće. I datum…

              • Zdravkovicu, napravio si finu razliku, kazes da zelis kontrolu javnog sektora, naspram mog rigidnog (iako ne bas potpuno) stava da javni sektor treba privatizovati. U raspravi o tome, neizostavno, moramo ukljuciti praksu. Slozicemo se, barem mi ekonomisti, nismo zadrti i nedokazani pravnici, ako teoriju nije moguce sprovesti u praksi, da ta teorija ne valja.
                Ja sam svojevremeno bio predsednik skolskog odbora jedne ekonomske skole, takodje bio sam predsednik upravnog odbora jednog muzeja, a bio sam i clan jedne gradske vlade, gde smo svakodnevno saradjivali sa direktorima javnih preduzeca. Dakle, imam puno pravo da iz prakse kazem – javna preduzeca nije moguce kontrolisati. Direktori, upravni i nadzorni odbori koje smo poslali da kontrolisu rad javnog preduzeca, posle samo mesec dana su poceli da rade u korist tih preduzeca, i da od nas kriju sve sto se tamo desava. Jedino smo uspevali da nesto saznamo ako se medju sobom posvadjaju, a bilo je, tu i tamo, nekolicina pojedinaca, koji su se odgovorno ponasali. Naravno, ako sistem treba da funkcionise na savesti pojedinaca, onda od toga nema nista, jer savesti, praksa je pokazala, ima mali broj ljudi. Ja sam bio jedan od tih koji imaju savest, pa sam posle nekoliko godina napustio sve to, jer sam shvatio da u okviru takvog sistema promene nisu moguce. Dakle, odgovorno tvrdim da promene u okviru ovakvog sistema nisu moguce. Voleo bih da procitam bilo kog teoreticara koji je imao i praksu u realnom zivotu i koji ce da dokaze suprotno. Dzaba je menjaje forme, da umesto upravnih glavnu kontrolu imaju nadzorni odbori, sustina je u tome da direktori, kao i drugi kontrolni organi ne odgovaraju za promasaje u radu, jer su javna preduzeca monopolisti i sta god da organi preduzeca urade, na kraju ce ili podici cene ili ce gubitke plati Opstina ili neki drugi drzavni organ. Da li je neko javno preduzece, ustanova ili organ samopurave bankrotirao? Nije. A kad nema bankrota, nema ni dobre kontrole. Isto je i sa cenama, tamo gde cene odredjuje drzavni organ, cena je ona kako se DOGOVORIMO. A da ne govorimo o tome da javna preduzeca sluze da partije zaposljavaju kadar i finansiraju partiju. Naravno, posto nas narod, a ni „eksperti“ ne znaju nista, ove dve stvari im najvise i smetaju, ali su one potpuno nevazne. Konkretno mi smo tada zabranili zaposljavanje u javni sektor i zaposljavanja po politickoj lini nije bilo, ali su zato uticajni zaposleni u javnim preduzecima zaposljavali familiju i svoje ljude, a da mi to nismo ni znali. Direktori su cutali, jer su primali platu od javnog preduzeca, pa mu je bilo vaznije da bude dobar sa ljudima u javnom preduzecu, nego sa nama koji smo ga postavili. Ja sam tada, u ocaju, predlagao da direktori ne primaju platu u javnom preduzecu, vec u opstini koja ga je postavila, jer bi onda slusao onoga ko ga placa, ali taj moj predlog je ignorisan, jer, zaboga, tako nesto niko u zemlji nije predlozio…
                Mogu ovakve primere da iznosim do sutra.
                Dakle, privatizacija, za koju se zalazem, nije u funkciji trzisnog fundamentalizma, vec sto smatram da je to jedini nacin da se uvede odgovornost. Ko danas kontrolise broj zaposlenih u javnom sektoru? Niko. Ko danas kontrolise troskove u javnom sektoru? Niko. Ko danas kontrolise kvalitet usluga u javnom sektoru? Niko. Ko placa za promasaje u javnom sektoru? Svi mi. A ko placa za promasaje u mom privatnom preduzecu? Zaposleni u preduzecu, a na prvom mestu ja. Da li smo, u takvim uslovima, jednaki mi zaposleni u privatnom sektoru i zaposleni u drzavnoj sluzbi? Nismo. Ako su eksperti u stanju da naprave efikasnu kontrolu drzavne uprave i javnog sektora, voleo bih, to da cujem, ali samo konkretno. Kako ja nisam „ekspert“, ja privatizaciju vidim kao jedini moguci nacin, naravno ne idealan, ali od ove agonije je sve bolje. Evo puno tuce godina eksperti G17 kontrolisu javni sektor, ali i eksperti svih drugih boja i kakvi su rezultati? Aman ljudi, bio bi red da o tim stvarima odlucuje i neko ko ima barem mesec dana radnog iskustva u realnom zivotu.

                • Ili, Zdravkovicu, jos jedna vaznija oblast – zdravstvo. Ko kontrolise rad lekara? Sudeci po sudskim presudama, imamo najbolje zdravstvo na svetu. Da li je tako ili jedan drzavni cinovnik, sudija, brani drugog drzavnog cinovnika, lekara, da bi se dodvorio trecem drzavnom sluzbeniku, politicaru. Sve to gledaju ostali drzavni sluzbenici (zaposleni) i cute, jer cuvaju mesto u postojecoj hijerarhiji. U cije ime se to radi i ko sve to placa?
                  Da li se u zemlji Srbiji jedan prosvetni radnik JAVNO pobunio, iako ne bio u pravu, protiv ponistenja male mature, iako svi znaju da je ta odluka ravna zlocinu? Da li se neki politicar u Srbiji pobunio zbog toga? Sta je perjanica borbe protiv korupcije, Vucic, rekao o umiranjima po bolnicama od bakterije „prljavih ruku“ i ponistenju mature? Sta su politicari iz opozicije rekli o umiranju od bakterije? Nista! Zdravkovicu, javni sektor nije moguce kontrolisati. Moguce je, eventualno, kada to bude mali deo ukupnog drustvenog sistema, a dok je ovako dominantan, moze se slobodno reci da ON nas kontrolise, a mi njega nikada necemo. To je taj Veliki brat, ako cemo posteno.

  10. Zdravkovicu, podsetio si me ovom primedbom na rasprave sa prijateljima pre jedno 3 decenije. Zucno smo raspravljali i nismo imali odgovor na vecno pitanje – za promene je potrebna vecina, a ona se nikada ne moze skupiti, jer je vecina, po prirodi stvari, konformisticka… To smo tada nazivali demokratskom petljom. Ipak se za to vreme desilo puno promena, nazalost, vrlo malo onih na bolje… Za promene je cesto dovoljna kriticna masa, da povuce drustvo, a vecina krene da ih sledi.
    Da, do sada je vazila ta maksima – par spotica i mnogo sitnih evrica, ali su se ekonomski problemi prilicno zaostrili i nije ih moguce beskonacno prolongirati. Pitanje je koliko ce kreditori imati zivaca da se jos nose sa nama, a sa druge strane, narod koji ne radi u drzavnoj sluzbi i bankama toliko je osiromasio, da dalji opstanak vec prelazi u naucnu fantastiku, barem kad su „kaldrmasi“ u pitanju. Otud verujem da ce najdalje za godinu dana morati da dodje do znacajnijih promena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *