Сећам се поласка у основну школу, пре 48 година, и друга коме је деда тада био борачки пензионер, пензионисан одмах по завршетку Другог светског рата у 26-27 години живота. Већ тада је он био преко 30 година у пензији, а мислим да је доживео и преко 50 пензионерског стажа.
Присећајући се овог случаја, узех да проверима да ли има, и колико, пензионера који још увек примају пензије на основу учешћа у Другом светском рату и имао сам се и чему обрадовати:
- По посебним савезним прописима пензије „Учесници НОР-а пре 9. IX 1943 примало је 1.297 лица, што је по просечној пензији од 63.722 динара (24,3% веће од просечних) износило 82.647.434 динара.
- По посебним савезним прописима пензије „Носиоци споменице 1941. године“ примало је 181 лице (196 у јануару 2025), и по просечној пензији од 99.563 динара (94,2% веће од просечних) то је износило 18.020.903 динара.
- По посебним републичким прописима „Учесници НОР-а после 9. IX 1943“ примало је 4.209 лица у просеку по 54.061 динара (срамотних 5,4% изнад просека) укупно 227.542.749 динара.
- У збиру су ове три категорије пензионера у септембру 2025. примиле 328,2 милиона динара, што је 3 милијарди и 938,5 милиона на годишњем нивоу, а то је статистички занемарљиво у односу на укупан месечни фонд пензија.
Пошто је прошло тачно 80 година од краја Другог светског рата, поставља се питање у којој старости су ове хиљаде (на жалост, више нису десетине ни стотине хиљада) пензионера кренуле у борбу против фашизма?
По посебним републичким прописима „Републичко МУП“ је имало 30.341 корисника у септембру 2025. и њихова просечна пензија је била 101.767 динара (+98,5% од просечних), те су исплаћени са 3.087.712.547 динара, а што на годишњем нивоу износио преко 37 милијарди динара. Број корисника ових пензија од јануарског до септембарског чека повећан је за 838 лица, и наставиће да се повећава.
Поставља се питање, која је од ове две категорије пензионера била кориснија за државу, и да ли им се држава кроз висину пензија адекватно одужила за допринос миру, стабилности и антифашизму?
Детаље видети на 24. станици пратећи линк:
П.С. Након писања ових пар реченица читајући Данила Мандића „Гангстери и други државници“, стр. 84 наиђох на домишљатост косовских Албанаца почетком деведесетих „Лажни пензионери би подизали југословенска средства за мртве пријатеље и рођаке. У једном случају породица преминулог стодванестогодишњака је сваког месеца марљиво подизала пензију преко службеника саучесника. Ово је преузето из: Љепојевић С. 2006. „Косово и Метохија: Реалност, економија и заблуде“, Танјуг.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија