Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Читајући „Дипломатске списе“ Јована Дучића, у августу 2025, заинтересовао сам се да прочитам Хитлеров Мајн Кампф, јер је у списима Дучић описивао стање у Европи пред Други светски рат, а које прилично подсећа на данашње стање, у светлу сукоба развијени запад – Русија. Након Хитлера уследила је Нушићева 915-та, па сви преведени романи и есеји Орвела, што је довело до „експлозије“ читања до данас. На ову експлозију читања, која је заправо имплозија спољног света, утицала је и полицијска бруталност у Новом Саду, почетком септембра 2025, а и ранија од Видовдана 2025. године.
Након Дучића, Солжењицина, Нушића и Орвела уследило је читање других дистопија, осим 1984, историјских књига, књига о светској влади, и тако, након преко 80 прочитаних књига дођох, или се вратих, до Арчибалда Рајса.
„Чујте Срби“ сам први пут прочитао пре двадесетак година и сматрао сам да Рајс само констатује негативне последице урбанизације. Сада, након читања његових извештаја из Великог рата, сећања, дописа новинама и српској влади, схватам тежину оптужби и величину озлојеђености, која је била последица претходног одушевљења српском војском, сељаком и народом.
Такође схватам да за негативне Дучићеве извештаје о положају краљевине СХС у Друштву народа није била крива само пропаганда Хрвата, унутрашњих непријатеља, и поражених сила из Великог рата (Немачке, Аустрије, Мађарске, Бугарске и Турске), већ и унутрашњи распад Србије, морални, интелектуални, који је одмах после војне победе наступио. Јовану Дучићу је, због ових негативних извештаја, подметнута сексуална афера, што доказује Рајсов опис Србије након рата.
Основни разлози овог српског слома, по Рајсу, били су:
- Власт су преузеле кукавице које су „ратовале“ у Швајцарској, Паризу и Лондону;
- Кукавице су постале пљачкаши, формирајући пирамиду корупције од врха до дна управе и јавних предузећа;
- Партије су од чиновника створиле партијске војнике, слободне у пљачки, али послушне наређењима с партијског врха.
Овакав систем био је осуђен на пропаст, и уништио је славу коју су велики генерали и див јунаци донели Србији у свету. Шта више, за десет година (до 1928), Србија је остала без савезника и пропустила је могућност да Македонце интегрише у српски народ, јер је за чиновнике у Стару Србију слала највеће, кажњеничке, лопове.
Самоуништење Србије тада је трајало 10 (1919-1929) или можда 22 године (1919-1941), а онда је уследио још гори удес српског народа, у односу на Први светски рат, па у коначном и окупација Србије од комуниста у јесен 1944. године, са све „ослобађањем“ имовине и ликвидацијом српског грађанства.
Србија је у дугом временском периоду од 36 (1990-2026) година неспособна да створи функционалну државу која би требало да служи народу, а не страним интересима, тајкунима и партијској олигархији.
Вештачка интелигенција,на моју претрагу за жељеним текстом, упућује ме на песму Ђорђа Балашевића:
Zbir brojeva 45 i 29 je 74, što ujedno predstavlja i čuveni stih iz pesme „Krivi smo mi“ (Đorđe Balašević – Krivi smo mi (Putuj Evropo) – Bistrooki).Računica i pesma 45 + 29 = 74 Stih iz pesme glasi: „Krivi smo mi… što smo ih pustili“.
Друге новоформиране земље, попут Словеније, Естоније, Летоније и Литваније, у пар дана или недеља, релативно лако, су формирале нове функционалне државе, за шта је требало „само“ поштења и патриотизма истих државних чиновника из раније, веће државе.
Код нас испливавају скај преписке криминалаца, догађају се јавне ликвидације и списак историјске срамоте која ће остати иза овог, подугачког времена, је превелик.
Шта нам је чинити?
Решења изгледају веома једноставно, само је питање како се до њих пробити.
- Департизација државе и јавних предузећа
- Јачање институција, након департизације и лустрације
- Економска политика усмерена на развој пољопривреде и домаћег предузетништва
- Обнова образовног система као кичме државе
Или ће се поћи ка решавању проблема, или ће нас још страшније несреће сустизати.
Додатак 1:
Родолф Арчибалд Рајс цитат 11: О Јовану Дучићу
24. децембра 1917. Како је наш Божић, или, боље, Бадње Вече, позвао сам у моју „попоту“ свога секретара, поручника Вујића, и Дучића из министарства спољних послова, који је на пролазу кроз Солун. Сем ове двојице и мојих обичних другова, налазим још за столом Ћирковића, званог Ћирко-паша. Вече је прошло врло пријатно. Дучић говори као млин и Старчевић му стално противречи својим уобичајеним намргођеним начином. Занимљиво је видети ову двојицу тако различитих људи. Дучић врло образован човек, помало монден, како изгледа, песник од великог талента, врло бујан и изиграва младића, иако је већ врло одавно прешао четрдесету, говори о свему: о историји, политици, уметности и т. д. са обиљем које је можда мало претерано. Човек има утисак да он воли да чује самог себе како говори. Старчевић, тип Србина из Срема, представља човека који противуречи по природи и он не познаје или неће да познаје финоће дипломације. Кад га човек слуша, могао би да поверује да је увек љут, али, у ствари, он то није нимало. То је у души диван човек и врло добар, али има кокетерију да се даде сматрати за набуситог. Говорило се о свему до касно у ноћ и, враћајући се са Дучићем, причамо још дуго о Србима, о њиховим манама и њиховим врлинама. Волим ове српске кругове, јер нису извештачени као они у поквареној Европи, једном, често, врло рафинираном цивилизацијом која, у суштини, служи често само као фасада.
Додатак 2: Прочитане књиге од Дучића до Рајса
| Dučić | Diplomatski spisi |
| Hitler | Majn kampf |
| Solženjicin | Voli revoluciju |
| Solženjicin | Odeljenje za rak |
| Nušić | Devetsto petnaesta – tragedija jednog naroda |
| Orvel | Niko i ništa u Parizu i Londonu |
| Orvel | Burmanski dani |
| Orvel | U utrobi kita – eseji |
| Orvel | Sveštenikova kći |
| Orvel | Samo nek aspidistre lete |
| Orvel | Put za Vigan |
| Orvel | U borbi za vazduh |
| Orvel | Životinjska farma |
| Orvel | Kataloniji u čast |
| Orvel | 1984 |
| Orvel | Knjige ili cigarete |
| Danilo Mandić | Gangsteri i drugi državnici |
| Amin Maluf | Lavirint zalutalih: Zapad i njegovi protivnici |
| H.Dž. Vels | Rat svetova |
| Oldos Haksli | Vrli novi svet |
| Шопенхауер | Паранезе и максиме |
| Džon Kolman | Hijerarhija zaverenika Komitet 300 |
| Džek London | Gvozdena peta |
| Džek London | Ljudi sa ponora |
| H.Dž. Vels | Kips |
| H.Dž. Vels | Vrata u zidu (pripovetke) |
| Gustav Le Bon | Psihologija gomile |
| Juval Noa Harari | Sapiens – kratka istorija ljudskog roda |
| Juval Noa Harari | Neksus |
| Stanoje Mijatović | Belica |
| Džared Dejmond | Puške, mikrobi i čelik |
| Milan Zavađil, Boško Mijatović | Hleb, topovi, dugovi |
| Smilja Avramov | Trilateralna komisija – Svetska vlada ili svetska tiranija |
| Džek London | Martin Idn |
| Džek London | Beli očnjak |
| Džek London | Džeri sa ostrva |
| Džek London | Priče sa južnih mora (pripovetke) |
| Džek London | Zlato |
| Džek London | Morski vuk |
| Džek London | Zov divljine |
| Džek London | Priče sa dalekog severa |
| Džek London | Kralj alkohol |
| De La Vega | Kraljevski komentari o Inkama |
| Džek London | Crvena kuga |
| Dorijan Linski | Ministarstvo istine: biografija Orvelove 1984 |
| Karel Čapek | Rat ljudi i daždevnjaka |
| Rej Bredberi | Farenhajt 451 |
| Franc Kafka | Amerika |
| Margaret Atvud | Sluškinjina priča |
| Tomislav Pajić | Prinudni rad i otpor u logorima borskog rudnika 1941-1944 |
| Dejv Egers | Krug |
| Dejv Egers | Parada |
| Georgije Ostrogorski | Privreda i društvo u vizantijskom carstvu |
| Radomir Smiljanić | Čudna ljubav parižanke |
| Jovan Dujović | Sukob knjaza Nikole sa crnogorskim vojskovođama |
| Henry Makow | Illuminati 4: Genocide & War |
| Džon Kolman | Dinastija Rotšild |
| Henry H. Klein | DYNASTIC AMERICA and those who own it |
| Boris Pasternak | Doktor Živago |
| Haviv Schieber as told to Len Martin | Holy Land Betrayed |
| Henry H. Klein | Standard Oil or the People: The End of Corporate Control in America |
| Joachim Joesten | Nafta vlada svijetom |
| Smilja Avramov | Genocid u Jugoslaviji 1941-1945, 1991… |
| Entoni Berdžes | 1985 |
| Sun Cu | Veština ratovanja |
| Makijaveli | Vladalac |
| Arhivska građa vojnog arhiva | Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu |
| Zamjatin | Mi |
| Antonijević i Đurđević | Odbrana Beograda 1914-1915 |
| Zamjatin | Bajke za veliku decu |
| Dragiša Vasić | Karakter i mentalitet jednog pokoljenja |
| A. C. Brown | Prisluškujte Hitlera – velike obmane drugog svjetskog rata |
| Georgije Ostrogorski | Feudalizam u Vizantiji |
| A. C. Brown | Dvostruki špijuni – velike obmane drugog svetskog rata |
| Časterton | Leteća krčma |
| Arčibald Rajs | Šta sam video i proživeo u velikim danima |
| A. C. Brown | Dan „D“ u oklopu laži |
| A. C. Brown | Slom generalske zavjere |
| Zamjatin | Bič božji |
| Florens Skovel Šin | Igra života i kako je igrati |
| Entoni Berdžes | Paklena pomorandža |
| Juval Noa Harari | 21 lekcija za 21. vek |
| Arčibald Rajs | Izveštaji srpskoj vladi |
| Arčibald Rajs | Ratni izveštaji iz Srbije i sa solunskog fronta – Pisma sa srpskog fronta |
| Arčibald Rajs | Čujte Srbi i Živela besmrtna Srbija |
| Arčibald Rajs | Iz knjige Švajcarac na Balkanu i drugi dodaci |
| Štefani Štal | Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj |
Додатак 3: О смени Рајса у полицији и стању у Србији
Онај који ме је заменио на положају који сам ја створио и за који се тражи најозбиљније знање и искуство био је човек са само два или три разреда гимназије и подофицирском школом. Као млад ученик, покушао је да похађа трговачку школу, али је избачен после месец дана због потпуне неспособности. Ни дан-данас он појма нема ни о најосновнијим стварима. Ваши политичари-странчари су се, ипак, усудили да поставе тог човека на то веома одговорно место пошто је био кум једног тадашњег моћника и пошто је у новчанику имао чланске карте двеју политичких странака: радикалне и демократске. Као што није ни могло бити другачије, стално је чинио правосудне грешке, осуђивао невине, а ослобађао криве.
Наравно, ваши политичари-странчари желе да међу чиновницима имају само људе из своје странке. Чиновник мора да буде њихов бирач и, захваљујући утицају и моћи којом располаже, мора му донети и гласове својих потчињених. Његово знање, поштење и прошлост немају никакву улогу ако политичар-посланик или министар сматра да му може бити од користи. Посебно добро познајем вашу полицију јер сам, на своју несрећу, неко време сарађивао с њом. У полицију су вам политичари поставили људе кажњаване због крађе и других злодела. Ваши полицајци су, посебно у јужној Србији, крали од народа и отимали ноава. Пријавио сам то вашим властима, али ти полицајци-злочинци, који су истовремено били и странчари, нису били кажњени, а мене су толико извређали да сам био принуђен да поднесем оставку. Истина је да међу вашим полицајцима има и честитих људи, врло честитих и квалификованих, и од њих би се могла створити веома добра и поштена полиција. Ти добри полицајци, међутим, немају никаквог утицаја у вашем Министарству унутрашњих дела. Тамо газдују партијци, често врло непоштени, Степићи и слични њему. То је лоше, и то вам уназађује народ, који као, уосталом и свуда, следи пример оних горе.
Ваши политичари, а већина их никада ништа није учинила за вашу земљу, не воле оне који имају заслуга за вашу отаџбину. Боје их се јер су им они живи прекор. Због тога настоје да их истисну из свега, и из војске и са функционерских положаја. Кад им се укаже прилика, покушавају да их срозају у очима јавности.
Арчибалд Рајс „Војник истине и правде, изабрана дела“, Прометеј, стр. 725.