Хрватска: спољне миграције од 2001. до 2024. године

Према подацима Државног завода за статистику (https://podaci.dzs.hr/hr/) у периоду од 2001. до 2024. године у Хрватску се уселило 564.035 лица а одселило се 536.365 лица па је нето прилив становника износио 27.670 лица.

У 2024. години нето прилив становника износио је 31.394, па је до 2023. године постојао нето одлив становника који је овим приливом неутралисан.

Са приложеног графикона могу се уочити три периода у нето миграцијама: (1) нето прилив становника од 2001. до 2008, (2) нето одлив од 2009. до 2020. и (3) нагли раст нето прилива од 2022. до 2024. године.

У односима са Србијом постоји нето одлив од 16.794 лица услед прилива 51.941 и одлива 68.735 лица. Нето прилив је постојао од 2001. до 2003, од 2018. до 2020. и од 2022. до 2024, док је у осталим годинама постојао нето одлив, највише у дугом периоду од 2004. до 2017. године.

У целом периоду посматрања најинтензивније миграције Хрватска је имала са БиХ, Немачком, Србијом, Азијом и Аустријом.

Највећи нето прилив становника имала је из Босне и Херцеговине и Азије, а највећи нето одлив у Немачку, Аустрију и Србију.

Миграције 2001-2024
	Досељени	Одсељени	Нето миграције
Ukupno	564.035	536.365	27.670
Europa	448.655	477.854	-29.199
Europska unija2)	116.912	282.571	-165.659
Bosna  i Hercegovina	186.198	76.634	109.564
Njemačka	58.110	183.075	-124.965
Srbija	51.941	68.735	-16.794
Azija	69.914	15.438	54.476
Austrija	11.158	42.900	-31.742
Nepoznato	20.645	30.230	-9.585
Slovenija	14.537	9.316	5.221
Švicarska	8.603	13.796	-5.193
Italija	8.997	11.185	-2.188
Sjeverna Makedonija3	13.529	5.520	8.009
Sjeverna i Srednja Amerika	10.704	8.079	2.625
Irska	2.762	12.138	-9.376
SAD	6.838	4.729	2.109
Švedska	2.794	6.328	-3.534
Ujedinjena Kraljevina	3.183	5.605	-2.422
Oceanija	4.813	2.858	1.955
Afrika	6.331	1.084	5.247
Australija	4.426	2.581	1.845
Kanada	3.396	3.096	300
Francuska	3.096	2.612	484
Nizozemska	2.013	3.675	-1.662
Južna Amerika	2.973	822	2.151
Norveška	878	2.506	-1.628
Mađarska	1.912	1.269	643
Češka	1.586	1.418	168
Belgija	984	1.982	-998
Poljska	1.724	633	1.091
Španjolska	1.171	1.089	82
Danska	630	1.609	-979
Slovačka	1.302	704	598
Rumunjska	1.523	476	1.047
Bugarska	949	305	644
Luxemburg	229	821	-592
Grčka	345	189	156
Portugal	328	193	135
Finska	207	308	-101
Litva	186	68	118
Malta	77	123	-46
Letonija	143	39	104
Cipar	65	72	-7
Estonija	84	44	40

У 2024. години највећи нето прилив био је из Азије, БиХ, Африке и Србије, па С. Македоније и Словеније, док је нето одлив постојао у осам земаља са подацима, највише у Аустрију, Немачку, Швајцарску и Холандију.

Нето миграције Хрватске у 2024. години
	Досељени	Одсељени	Нето миграција
Ukupno	70.391	38.997	31.394
Europa	38.256	31.493	6.763
Europska unija2)	13.722	14.366	-644
Azija	26.524	5.026	21.498
Bosna  i Hercegovina	7.940	5.561	2.379
Afrika	2.545	321	2.224
Srbija	5.525	4.026	1.499
Sjeverna Makedonija	2.117	1.119	998
Slovenija	1.140	450	690
Južna Amerika	557	166	391
Mađarska	217	48	169
Poljska	215	48	167
SAD	527	388	139
Kanada	312	176	136
Bugarska	156	22	134
Slovačka	161	30	131
Češka	187	73	114
Rumunjska	143	32	111
Oceanija	291	190	101
Nepoznato	1.303	1.212	91
Francuska	268	178	90
Australija	254	171	83
Italija	625	551	74
Irska	496	425	71
Švedska	367	323	44
Španjolska	134	95	39
Grčka	21	5	16
Portugal	40	24	16
Letonija	16	4	12
Estonija	8	3	5
Malta	12	7	5
Finska	17	15	2
Litva	17	15	2
Cipar	9	9	0
Luxemburg	34	34	0
Norveška	134	151	-17
Danska	97	115	-18
Belgija	113	141	-28
Ujedinjena Kraljevina2)	331	365	-34
Nizozemska	237	305	-68
Švicarska	741	1.304	-563
Njemačka	7.563	8.233	-670
Austrija	1.429	3.181	-1.752

Посматрано по жупанијама, највећи нето прилив странаца имали су Град Загреб (+7.450), Сплитско-далматинска (+4.712), Истарска (+4.329), Приморско-горанска (+3.177) и Задарска жупанија (+2.583).