Srbija je u 2019. postala najveći svetski izvoznik višanja!

Србија је у 2019 извезла 14.252 тоне вишања што је највећа количина у светској трговини. Мађарска је продала 10.322 тоне, Пољска 5.210 тона па следе САД са 3.176 тона.

Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена из Србије била је око 70 динара по килограму (570 евра по тони).

Осим Мађарске од земаља са којима се граничимо вишње се извозе и из Хрватске и Бугарске, али по много мањим вредностима и количинама.

Србија је била у могућности да прода највећу количину вишања захваљујући извозу у Русију који је од 2012 повећан 6,2 пута. У време пољопривредног пописа три петине вредности извоза ишло је у Немачку, али је од тада вредност смањена за две петине. Вишње се извозе још у БиХ, Аустрију, Мађарску, Италију и Румунију и још у 5 земаља за мање од 100 хиљада евра по земљи.

Највећи део под вишњама, у време пољопривредног пописа, налазио се у Јужној и Источној Србији (70%), затим у Шумадији и Западној Србији (13,8%), Војводини (11%) а најмање у Београду (5,3%).

Топличка, Нишавска и Јабланичка област довољне су да се објасни више од половине укупних површина под вишњама а четврта је Зајечарска област па следе области у Шумадији и Западној Србији и у Војводини.

Прокупље, Мерошина, Лесковац и Књажевац објашњавају готово половину свих површина, а након њих следе Шабац, Гроцка, Смедеревска Паланка и Инђија.

Калуђерица у општини Гроцка имало је највеће површине под вишњама испред Новог Карловца у општини Инђија. Вучје у Лесковцу је треће, Ривица у општини Ириг четврто а Ресинац у општини Прокупље на петом месту.

Прокупље има 15 села међу првих 50 насеља, 28 међу првих 100 а 37 међу излистаних 150 насеља.

Мерошина има, ако сам добро избројао, 24 насеља у овој табели и само Мраморско Брдо, Батушинац и Александрово из ове општине нису на листи.

Лесковац има 19 а Књажевац има 17 насеља у приказаној табели.

Према подацима РЗС-а у 2019 је произведено 97 хиљада тона вишања и род је био смањен за четвртину у односу на 2018.

Према статистикама ФАО вишње су биле на 18. месту према вредности производње у Србији са 128 милиона долара, иза парадајза (132) а испред малина (127 милиона долара).

Према истом извору Србија је била шести произвођач вишања у свету, након Русије, Украјине, Пољске, Турске и САД. Русија је, упркос чињеници да је највећи произвођач вишања у свету, директно помогла производњи вишања у Србији кроз увоз из наше земље!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *