Јавни дуг повећан за милијарду и 4,4 милиона евра у децембру 2025!

Коментарисање месечног извршења буџета је бесмислено, јер се у децембру исплаћују инвеститори, па претходних 11 месеци готово и да не утиче на годишњи буџетски резултат. У децембру 2025. исплаћено је 179,3 милијарде динара на име капиталних расхода а дефицит буџета износио је 191,8 милијарди динара. Дефицит буџета у децембру 2025. био је већи од годишњег дефицита у 2023. години (-179,3) и скоро једнак годишњем дефициту у 2024. години (-212,0). Ово је апсолутно највећа месечна вредност дефицита, и премашила је претходни рекорд из децембра 2022. године када је гладним инвеститорима исплаћено 122,1 милијарди, а месечни дефицит је износио 154,2 милијарде динара.

Годишњи дефицит буџета у 2025. износио је 271,4 милијарди динара и повећан је за 28,0% у односу на 2024. годину. Он је далеко од рекордног дефицита из 2020. у износу од 459,1 милијарди долара, али се приближио другом по вредности из 2021. у износу од 286,1 милијарди долара. Тада је здравље људи било на првом месту, сетимо се борбе против злог вируса који је побеђен, а онда су демократски куповане вакцине против тог опаког вируса из целог света.

Кад је већ дефицит буџета у децембру 2025. премашио износ од 1,6 милијарди евра, ред је био и да јавни дуг скочи бар за једну милијарду! И док је укупна вредност јавног дуга у јануару, фебруару и марту 2025. стидљиво премашила износ од 39 милијарди евра, сад је то већ храбро премашила за 345 милиона евра, па остаје још 655 милиона да се пребаци граница од 40 милијарди евра. Кад се то ускоро учини (уколико већ није) лакше ћемо причати о јавном дугу од 50 милијарди.

У децембру 2025, у односу на новембар 2025, унутрашњи дуг је повећан за 266,9 милиона евра, спољни јавни дуг је повећан за 740,4 милиона док су индиректне обавезе смањене за 2,9 милиона евра. Ово је највећи месечни раст јавног дуга (1.004,4 милиона евра) од јуна 2024. када је повећан за 1.829,6 милиона. До новембра 2025. чинило се да се јавни дуг стабилизовао и да је кренуо да стагнира (раст за 156,2 милиона или само 0,4% у односу на вредност у јуну 2024), али је овај скок у децембру 2025. указао на нове дужничке могућности.

Прву четвртину XXI века можемо поделити на три дужничко-политичка период.

Први је трајао од јануара 2001. до јуна 2008. године, када јавни дуг смањен за 5.543,4 милиона евра, то је износило 23,42 евра у свакој секунди.

Други је био транзициони период, од јуна 2008. до јуна 2012, од радикала (само да они не победе) до напредњака, и тада је јавни дуг повећан за 6.846,1 милиона евра или по 54,27 евра у свакој секунди.

Трећи период, који обухвата тачно једну осмину XXI века, и још једну годину, представља чврсту опредељеност за чланство у ЕУ, где је јавни дуг повећан за 23.875,3 милиона евра, или по 56,39 евра у свакој секунди.