Код извоза малина Србија пала на треће место, иза Пољске и Украјине

Према подацима РЗС-а, у 2025. године производња малина износила је 82.577 тона и била је за 35,0% мања од рекордне у 2018. години (127.010 тона). У XXI веку била је мања само у 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. и 2013. години.

Смањеној извозној количини малина погодују повећане извозне цене. Међутим, повећане цене малина на светском тржишту подстицајно утичу на произвођаче у другим земљама те је Украјина нагло повећала производњу озбиљно угрозивши наше произвођаче, како количинама тако и ценама.

Посматрано по вредности извоза, Србија је до трећег тромесечја 2025. суверено била на првом месту, у претходних 19 тромесечја, и дуже. У трећем тромесечју 2025. Пољска је имала вредност извоза од 95 милиона евра, испред Србије са 92,9 и Украјине на трећем месту са 62,3 милиона евра.

На светском тржишту дошло је и до наглог успона Кине која је доспела на четврто место са 34,8 милиона евра, потиснувши Чиле тек на пето место (30,9 милиона евра).

Посматрано по количини извоза, Србија је у Т3 пала на треће место, иза Украјине, јер је Пољска имала извоз 33 хиљада тона, Украјина 25,4 хиљада а Србија 19 хиљада, испред Кине са 13 хиљада и Чилеа са 10,3 хиљаде тона. У девет месеци 2025. Србија (61,7) је и даље била испред Украјине (46,6 хиљада тона), али је питање дали ће остати на другом месту и у 2026. години.

Извозницима из Србије (што не мора да има везе са произвођачима) погодовао је раст извозних цена малине са 3,54 евра по килограму у Т2 2025. на 4,88 у Т3 2025.

Међу највећим произвођачима Србија има убедљиво највећу цену, је је она код Пољске, у Т3 2025, износила 2,87 евра, код Украјине 2,45, код Кине 2,67 а код Чилеа 3,00 евра.

Веће извозне цене од Србије, при битно мањим количинама имале су: Словенија (9,35), БиХ (5,26), Хрватска, (6,26) и Бугарска (5,97 евра по килограму).

Србија је у Т3 2025. имала увоз 5.013 тона смрзнутих малина (и другог бобичастог воћа које у томе учествује занемарљиво мало), у томе 3.063 тоне из Пољске, 502 тоне из Украјине, 337 тона из Молдавије, 303 тоне из Белорусије, 217 из Босне и Херцеговине, 86 тона из Албаније (!?) итд.

Ово је рекордна тромесечна количина увоза у Србију до сада.

Да се не ради о увозу мотивисаном реекспортом говоре релативно високе увозне цене, па стога и релативно мала маргина у односу на извозну цену из Србије. Из Пољске је увозна цена у Т3 2025. износила 3,02 евра (што јесте стимулативно за реекспорт), из Украјине 3,97, Молдавије 3,96, из Белорусије 4,5, из БиХ 4,32 и из Албаније 4,2 евра по килограму.