Институт друштвених наука, његов Центар за демографска истраживања, објавио је 1978. године анализу „Демографска кретања и карактеристике становништва Југославије према националној припадности“ на 160 страница и са 69 табела о различитим демографским, националним и економским појавама. Овде смо издвојили Табелу 16. са 53. стране, а да би констатовали пар увида о национално мешаним браковима.
Осим љубави и привлачности, на број међунационалних бракова утицало је више фактора, попут: националне измешаности или хетерогености територија, бројчана величина народа, међунационалне мржње и предрасуде, миграције из мање развијених у више развијене области, итд…
У 1971. години склопљено је 184.011 бракова у чему 162.667 између припадника (и припадница) истог народа или народности, што значи да је 88,4% свих склопљених бракова било етнички хомогено док је 11,6% било етнички помешано.
Посматрано у апсолутним бројевима највише је било бракова између:
- Хрватица и Срба 3.212;
- Српкиња и Хрвата 2.809;
- Црногораца и Српкиња 1.231;
- Српкиња (793) и Срба (914) са осталим народностима;
- Црногорки и Срба 865;
- Македонки и Срба 723;
- Српкиња и Македонаца 696;
- Мађарица са Србима 654;
- Словенки са Хрватима 605;
- Мађара са Српкињама 567;
- Муслимана са Српскињама 519;
- Хрвата (535) и Хрватица (539) са осталим народностима.
Посматрајући мушкарце, највећи удео бракова са припадницама истог народа имали су Словенци (94,5%), па Муслимани (93,4%) и Албанци (92,7%) а најмањи остали (56,5%), Црногорци (66,7%), Мађари (73,4%) и Турци (77,8%). Црногорци су се највише женили Српкињама (24,5%), Мађари са Српкињама (13,5%) и Хрватицама (8,7%) а Турци Албанкама (12,6%).
Посматрајући жене, највећи удео мужева исте националности имале су Албанке (96,8%), Муслиманке (94,2%) и Словенке (91,3%), док су најмањи имале остале (57,8%), Мађарице (70,9%) и Црногорке (72,9%). Остале (17,5%), Црногорке (18,8%), Мађарице (15,1%) и Хрватице (8,4%) су се највише удавале за Србе, а Туркиње (12,6%) за Албанце.
Интересантне су и статистике развода, наведене у студији, да су се натпросечно разводили припадници словеначко-хрватских бракова, а исподпросечно српско-црногорских.

Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија