Нема повлачења, нема предаје БС+БС+Револвери

Почео сам да читам Нушићеву „Деветсто петнаеста – Трагедија једног народа“ и на 46. стани сам прочитао о самоубиству потпуковника Душана Глишића који није могао да поднесе слом Србије крајем септембра и почетком октобра 1915. године. Поставићу посебан пост о овом потпуковнику јер је и њега Нушић овековечио као што је и сина књигом: „Место трошне камене плоче, сине, овом књигом туге и болова бележи ти отац гроб“.

Уз ово потресно сведочанство, на српску пропаст пре тачно 110 година, понављам Спрингстинову „No Surender“, и данашњи млади су ми упоредиви са тадашњим херојима, нашим прадедовима а њиховим чукундедовима. Пропаст Србије данас је много већа јер јој полицајци и криминалци туку и хапсе будућност. Али, ова данашња деца одредиће судбину Србије све до 2070, дакле скоро пола овог века, а и више, причајући својој деци о данима славе (Glory Days) и борби без предаје (No Surender).

Тражећи по интернету песму Револвера са истим именом, прво ми је изашла песма Београдског синдиката, па се овде изненадих још једном подударношћу: иницијалима БС код омиљеног Спрингстина и драгог Синдиката.

Овде прилажем речи све три песме, које су актуелне у овом септембру 2025.

Bruce Springsteen: No Surrender

Oh, oh, oh
Oh, oh, oh
Oh, oh, oh
Oh, oh, oh

Well, we busted out of class
Had to get away from those fools
We learned more from a three-minute record, baby
Than we ever learned in school
Tonight I hear the neighborhood drummer sound
I can feel my heart begin to pound
You say you’re tired and you just want to close your eyes
And follow your dreams down

Well, we made a promise we swore we’d always remember
No retreat, baby, no surrender
Like soldiers in the winter’s night
With a vow to defend
No retreat, baby, no surrender

Well, now young faces grow sad and old
And hearts of fire grow cold
We swore blood brothers against the wind
Now I’m ready to grow young again
And hear your sister’s voice calling us home
Across the open yards
Well maybe we could cut some place of our own
With these drums and these guitars

‘Cause we made a promise we swore we’d always remember
No retreat, baby, no surrender
Blood brothers in the stormy night
With a vow to defend
No retreat, baby, no surrender
Hey

La-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la
La-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la
La-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la
La-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la-la

Now on the street tonight the lights grow dim
The walls of my room are closing in
There’s a war outside still raging
You say it ain’t ours anymore to win
I want to sleep beneath
Peaceful skies in my lover’s bed
With a wide open country in my eyes
And these romantic dreams in my head

‘Cause once we made a promise we swore we’d always remember
No retreat, baby, no surrender
Blood brothers in the stormy night
With a vow to defend
No retreat, baby, no surrender
No retreat, baby, no surrender

Oh, oh, oh
Oh, oh, oh
Oh, oh, oh
Oh, oh, oh

Београдски синдикат, Нема повлачења, нема предаје

Pozdravljam život, jer sam shvatio suštinu
Da nisu bitne stvari, već šta ostavljaš za druge
Da samo zdrave glave možeš ostati još duže
Iskren prema sebi, besmrtan zauvek
Jer kad niko neće, rodi se ideja
Od temelja sve je trulo, mora da se menja
I to je moja želja, da sva nova pokolenja
Plove pravim putem, lakša za tonu poniženja
Nisam Dositej, ja tribun sam iz geta
Nisam čit’o mnogo, ali jesam kol’ko treba
I sad nekom smeta što nisam prljav i bedan
Umem udarce da vratim i dodam im još jedan
Pa nazad na početak, jer ovdje je sve stalo
Ovde laži su realnost, okruženje sramno
Dok ne promenimo svest, ja cimaću se stalno
Nema predaje, povlačenja, za mene to je strano
I pre svega, posle svega, jedino što svima treba – BS, BS
I pre svega, posle svega, jedino što treba to je – BS, BS

REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Sutra na svet ako padne vreo kamen
Kad u pepeo nas sve bude mleo plamen
Tad ću te pitati šta ti znači pare
Titule i zgrade, sve je to za džabe
Nećeš steći poštovanje za keš varajući gladne
Ljubavi ima samo onaj ko daje
Sve za roditelje, braću, ženu i drugare
Sokole u jatu, verne sindikalce
Što krče svoje trase kroz munje barikade
Ne prateći ljude nego svoje ideale
Ceo svet je na ivici, svi samo sebe paze
A mi pazimo i mlade koji pune naše sale
muzika Jer kad zamre život teče
Beogradski sindikat zato poruka im šalje
Napred puna srca, bistrog oka, zdrave glave
Nema predaje, povlačenja, k’o hoće da ga pamte.

REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Još uvek budan sanjam
Još uvek imam iste one snove da jednom biće bolje
Još uvek idem napred, pravo kroz vetar
Još uvek kolena u blatu, spreman na jedan
Još uvek je reč oštra kao prvog dana
K’o katana izvučena iz korice – ne treba oštrenje
Još uvek smo porodica, pustili smo korenje
Još smo uvek na frontu, još uvijek odbijamo ordenje
Još uvijek vučemo poteze bez obzira na posljedice
Koš uvek verujemo da možemo da promenimo svet
Još uvek smo gerila
Koš uvek smo ulična armija beogradskih čaršija
Još uvek držimo odstupnicu, držimo redove
Koš uvek nema povlačenja, nema predaje
Još uvek drže se falange, ai kada nas ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Još uvek trajem, još uvek se borim
I dajem od sebe, k’o pre, i srce i dušu i sve što treba
I dalje sanjam moje ljude. slobodne k’o nekad
Ne znam točno kako, ali točno znam da tako treba
Jer to je osjećaj, jednostavan, ikren i čist
On je potek’o iz srca i uvijek vrati se k’o bis
I kad privid me povede da sa puta greškom skrenem Negdje
se osjećaj javi, jasan kao dan me prene
Moja vera u dijelu je to što zovem ideal
Nje sam svestan pa je pratim, ona čini da sam srećan
Da sam posvećen, predan, sve dok se trudim da mijenjam
Sve prazne, prolazne poglede. Zato ostavljamo poruke
Da će ideja opstati, pašće betonski blokovi
I na noge će se podići oslobođeni robovi
Mi stvorićemo bolji svijet, to je perspektiva
Mi smo nova ofanziva, naša borba je živa i dalje

Opet nepravedno optužen dižem se na oružje
Na loše što htedoše ideje da mi poruše
Jer s’ njima smo već dugo, mnogo godina u borbi
Po telu smo puni rana, po licu smo modri
Nema laži i prevare, ako stanem i predam se
Nek’ mi život sutra prestane, nek’ me nema, neka nestanem
Jer kad mene svi sad ostave, na mene kad zaborave
Od sindikalne postave još samo papir ostane
Ja ću da se postaram, kol’ko go da me košta
Da napišem za klošare, ne dam više, dosta je
Za neke nove majstore, da sutra se suprotstave
Naše pjesme ostavljam, jer naše vrijeme prošlo je
Da na kraju zapevaju kad konačno dobro je
I svoje nove pobjede k’o mi nekad proslave
Jer jednog dana kada odem, jednog dana kada odem ja
Šetite se moje borbe, setite se BS kraljeva

REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje (x2)

Nema Povlačenja, Nema Predaje – Revolveri

Prošli smo zajedno mnogo toga
prijatelju moj
Mnogo noći, mnogo dana
krv, suze i znoj.

Mnoge stvari više nisu iste
vremena se menjaju
I onaj koji sada gubi
biće onaj što dobija.

Mi zajedno možemo sve
mi možemo promeniti svet
Nema povlačenja, nema predaje (2x)

Prošli smo zajedno mnogo toga
prijatelju moj
Mnogo noći, mnogo dana
krv, suze i znoj.

Ostali smo sami na putu
iza nas su samo tragovi
Mnogi su nam okrenuli leđa
Mnogi su nas izdali.

Mi zajedno možemo sve
mi možemo promeniti svet
Nema povlačenja, nema predaje (5x)