Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На порталу Министарства одбране (линк) постављена је за бесплатно преузимање архивска грађа Војног архива „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у првом светском рату“.
Преузео сам комплетан материјал, одштампао и прочитао уводну студију, и штампао листове где су моји прадедови Живојин Здравковић (прадединог рођеног брата) и Чедомир Ристић, из ових огромних база података. Свако може да пронађе своје претке, уколико су пописани, у пар минута.
Код њих не стоји да је један сахрањен на Зејтинлику (број 5206), а други погинуо у Церској бици.
Код Драгослава Дедића (линк) чак и не постоји податак о Чедомиру Ристићу међу погинулим Трешњевцима, јер се Трешњевица није одужила својим палима подизањем споменика након Великог рата. Стога недостаје велики број погинулих у прикупљеној архивској грађи.
А и она је у већини посредна, јер је непосредна спаљена у Пећи крајем 1915.
У сваком случају, запослени у војном архиву, и други сарадници, предузели су џиновски напор да из доступних страних материјала попишу имена и презимена страдалих Срба по логорима у Аустро-угарској, Бугарској и Немачкој, и на ратиштима и страдалиштима у Србији и око ње.
На основу података у ПДФ-у на порталу министарства, свако може да приступи и да провери има ли на списку његових предака.
Отишао сам корак даље од овог, и у продавници „Војна књига“ у Васе Чарапића 22, Београд (преко пута Платоа и Ректората), питао да ли постоји овај списак у штампаном издању, а како бих могао да у комфору прелиставам и претражујем и друге претке, као и прадедове пријатеља, и за друге аналитичке потребе – на пример, да упоредим по презименима број жртава у Првом и Другом светском рату, и да сазнам колико је пута више страдало становништво Србије у првој великој трагедији/голготи.
Књиге нема, али се испред касе налазе дискови и запрепастила ме је цена од само 180 динара!
Па шта све банално, свакодневно (пица, бурек, цигарете, пиће у кафићу…) не може да се приушти за 180 динара?
Мора да сам имао неког пра пра претка Цинцара или Јеврејина (мада ни Немци нису за потцењивање), јер рационални део мене одмах крене да одбацује куповину, јер (1) већ сам преузео податке и (2) на модерним рачунарима нема улаза за диск. Ипак, тај мучни контролор мог материјалног понашања није дуго владао, ако ни због чега другог, а оно због срамоте пред продавачицом да се стежем због 180 динара.
Осим што сам купио диск, „снимио“ сам још пуно добрих књига због којих треба повремено навратити и по неку купити.
И стварно мислим да је ово ниска цена за драгоценост о нашем колективном сећању (или забораву), и да би сваки потомак ових ДИВ јунака, ма колико мален био, попут мене, требало да купи овај диск, ради сећања на наше хероје, а чији се чукунунуци буде и боре, у жељи да и они осете и сазнају шта значи реч: слобода.