Производи у светској трговини код којих САД и Кина имају удео већи од 30% у укупном увозу

У периоду од 2005. године до 2024. светски робни увоз повећан је за 126,3% у текућим доларима. САД су повећале вредност за 93,6%, те су смањиле удео у светском увозу са 16,3% у 2005. на 13,9% у 2024, док је Кина повећала вредност готово четири пута, а удео је повећала са 6,2% на 10,7%.

Са графикона се могу очитати две негативне појаве: нагли пад удела САД до 2009. године и пад удела Кине након 2021. године. Светску економску кризу из 2008. године изазвале су САД на свом тржишту некретнина и колапсом финансијских институција и пренеле су кризу у остатак света. Од избијања кризе удео САД у светском увозу више се готово и да није смањивао и сада имају већи удео од најнижих у 2011. и 2013. години (у обе по 12,3% укупног светског). Кина је претерала у карантинском затварању свог становништва због вируса COVID-2019 и у 2021. години је прекинула процес сустизања САД-а и преузимања улоге главног мотора светске економије кроз своју увозну тражњу. У 2021. години достигла је рекордних 11,9% светске вредности увоза и 91,2% од вредности увоза САД и од тада се оба показатеља смањују (удео заправо мирује на 10,7%).

У светској трговини највећу вредност имао је увоз сирове нафте у износу од 1.323 милијарди долара у 2024. години. У томе је удео САД био 13,2% а Кине 24,5%. То значи да пад цене сирове нафте готово два пута више користи Кини него САД-у, и обратно, трошак раста цене.

Прва табела приказује 59 производа код којих је удео САД био већи од 30% у укупном светском увозу. Већином се ради о производима са мањим вредностима светског увоза.

Највећи удео САД су имале код предмета од племенитих метала или од метала платираног племенитим металом (86,2%), затим код уранијума и торијума (72,4%), револвера и пиштоља (69,2%) и производа за фестивале и забаву (54,9%). Од пољопривредно-прехрамбених производа на листи се налазе: пиво (42,0%), масноће од говеда, оваца и коза (38,6%), краставци и корнишони (37,1%), уље од репице (36,4%), ракови, мекушци и други водени бескичмењаци (34,1%), парадајз (30,7%), ванила (30,4%), овсена каша (30,4%).

Традемап.орг и прорачуни аутора

Кина је у 2024. годни имала 80 производа са уделом од 30% и више а увоз енергије обележен је жутом бојом, руда светло плавом и пољопривредних светло зеленом. У врху листе се наласе све три одабране групе производа.

Највећи удео Кина је имала у увозу лигнита – чак 94,5%. Следе алуминијум, обичног сирка, руде хрома, непечених пирита гвожђа, руде олова, вермикулита, перлита и других минералних супстанци, битуменских мастикса и других битуменских мешавина на бази природног асфалта итд.

Исто

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *