Слобода, Сноуден и Рон Пол

Као заостао у развоју, отварам књиге које је купио мој покојни брат и запрепастим се својом заосталошћу да их читам са доцњом од 10 до 25 година (мање изгледа нумерички него словима написано). Брат је купио књигу „Досије Сноуден“ у октобру 2016, годину дана пред смрт и у тешком здравственом стању. Мени је она сада дошла под руке, са одушевљењем након вишегодишњег читања одличних аналитичких текстова на порталу Рона Пола:

https://ronpaulinstitute.org/

Прилажем два цитата из књиге издавача Evro Book, а у преводу Весне Стаменковић.

U teoriji, špijunska agencija trebalo je da prikuplja samo podatke o inostranim metama, poznate pod skraćenicom SIGINT. U praksi, to je bila lakrdija, rekao je Snouden Grinvaldu: agencija je već usisavala metapodatke miliona američkih građana. Listinge poziva, naslove elektronskih poruka, ključne reči njihovih pretraživanja, preuzete bez njihovog znanja i pristanka. Iz njih je bilo moguće rekonstruisati elektronsku priču nečijeg života – njegove prijatelje, ljubavnike, radosti i patnje.

Zajedno sa GCHQ-om (engleska obaveštajna – MZ), NSA je u tajnosti priključila prisluškivače na podvodne optičke kablove koji povezuju čitav svet. To je Sjedinjenim Državama pružilo uvid u veći deo globalne komunikacije. Tajni sudovi obavezivali su provajdere telekomunikacionih usluga da im prepuštaju svoje podatke. Štaviše, gotovo čitava Silicijumska dolina, po Snoudenovim rečima, radila je za NSA – Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk, čak i Epl Stiva Džobsa. NSA je tvrdila da ima „direktan pristup“ serverima tih giganata.

…

Dok je Snouden pričao, činilo se da je NSA izašla iz stranica nekog distopijskog omana iz dvadesetog veka. Mogla bi se prepoznati u delima Oldosa Hakslija ili Džorža Orvela. Međutim, činilo se da NSA ima još ambicioznije ciljeve: da sakupi sve podatke o svakome, gde god se nalazi, i da ih čuva zauvek. To je bila prekretnica. Sve je ukazivalo na potpuno ukidanje privatnosti. Obaveštajne agencije preuzele su internet, koji je nekada predstavljao platformu za individualnost i slobodno izražavanje. Snouden je koristio reč „panoptikon“. U pitanju je kovanica britanskog filozofa i reformatora pravnog sistema iz osamnaestog veka Džeremija Bentama. Ona označava izuzetno dobro smišljen zatvor kružnog oblika gde čuvari u svakom trenutku mogu da vide zatvorenike, a da i oni ne znaju da ih neko posmatra.

Snouden je tvrdio kako je upravo zato odlučio da izađe u javnost. Da digne ruke od sopstvenog života i karijere. Rekao je Grinvaldu kako ne želi da živi u svetu „u kome se sve što kažem, sve što uradim, svako s kim razgovaram, svako izražavanje kreativnosti, ljubavi ili prijateljstva snima…“

…

Uprkos žestokim protivurečnostima u politici Sjedinjenih Država, desničarski liberali i Demokrate levog krila združenim snagama su pružili podršku Snoudenu. Čak je i predsednik Obama priznao da je krajnje vreme da se o tome povede debata i sprovedu reforme.

Stranice 11-13.

Čovek u kome su najpribližnije bila otelovljena Snoudenova desničarska gledišta bio je Ron Pol, najčuveniji borac za američki libertarijanizam, koji je imao veliki broj sledbenika, posebno među mladima. Pol je proveo trideset godina u Kongresu i povremeno bi dolazio u sukob kako s republikanskim establišmentom, tako i s političkim konsenzusom. Bio je ljutiti protivnik socijalizma, kejnsijanizma i Federalnih rezervi. Bio je protiv intervncija SAD izvan zemlje. Prezirao je vladin nadzor.

Snouden je podržao Polovu kandidaturu za mesto predsednika Sjedinjenih Država 2008. godine.

28. strana.

Luk Harding „Dosije Snouden“, Evro-giunti, Prvo izdanje, Beograd april 2014. Prevod Vesna Stamenković